Dame i gospodo narodni poslanici, evo, nisam ja jedan od narodnih poslanika koji je kritikovao što u Srbiji raste uvoz i to najviše iz Ruske Federacije. Ni jednog trenutka nisam kritikovao u vezi toga ni jednog ministra. Sada mi je drago. Neki imaju nastup naknadne pameti, pa sada brane ono što sam ja branio pre samo nekoliko nedelja ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. A branio sam to da kada u zemlju raste uvoz energenata, pre svega nafte, naftnih derivata i gasa, to su pokazatelji da u toj zemlji postaje bolje, da se lakše živi, da se više troši, i da taj povećan uvoz jeste rezultat poboljšanja kvaliteta života građana Republike Srbije i razvoja privrede, uopšte.

Tako da, molim svoje kolege poslanike da u svojim diskusijama vode računa da kasnije sami sebi ne skaču u stomak i ne kritikuju nešto što će za samo nekoliko dana kasnije i da brane.

Čuo sam i ovde nekih priča oko UPPR-a, možda bi kolega trebao da zna da je UPPR unapred pripremljen plan reorganizacije, ili je to možda teško da zapamti. A kada se pribegavalo UPPR-u, pošto je bilo ovde jako zanimljivih ideja, pribegavalo se u onim privrednim subjektima koji su privatizovani 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine i koje su koristile, njihovi vlasnici su do tada koristili privilegovan položaj u odnosu na izvršnu vlast i nisu izmirivali svoje poreske obaveze. I nije uopšte problem, država je uvek jača od bilo kog pojedinca, da pokrenemo stečaj na tim preduzećima i da država naplati poreska potraživanja koja ima prema tim preduzećima i na taj način stavimo u ravnopravan položaj i ove STR ili ugostiteljske objekte, a da se tu ne lažemo, da se ne kuca sve na kasi i da to jeste pojedinačno, svaki od tih subjekata oduzima mnogo manji iznos poreza, ali izračunajte koliko ih ima, pa svaki deseti to neka radi, pa ćete videti koji iznos utajnog poreza.

Postavljam pitanje, kada pokrene država stečaj, na ovaj ili na onaj način, tako što će da blokira račun prvo privrednog subjekta, izazove tridesetdnevnu neprekidnu blokadu, obavesti nadležan trogovinski sud koji pokreće stečajni ili ne stečajni upravnici, šta će biti sa radnicima? E, to mi odgovorite. Da li će ti ljudi da budu izbačeni na ulicu zato što te koje ste malo čas čitali, krali su od tih istih radnika, njihove doprinose za plate, za penzije, za zdravstveno osiguranje, krali su od države i sada očekujete, da bi vama ispunili neki hir da te ljude izbacimo na ulicu.

(Aleksandar Šešelj: Kome? )

(Miljan Damnjanović: Reci ime i prezime.)

Mislim da se tako država ne vodi, nego se vodi na odgovoran način, na mnogo odgovorniji način prema tim ljudima.

Možda to nije potpuno korektno prema onima koji su poreske obaveze isplaćivali na vreme, ali isto tako se mora uzeti u obzir da desetine, stotine pa i hiljade ljudi koji bi izgubili posao, a gubili su ga do 2012. godine, kada država nije brinula o zaposlenima. Pa neka sledeći put kad bude čitao govore koje mu je neko napisao a ne zna ni da ih pročita, malo razmisli, malo se konsultuje sa nekim iskusnijim kolegama ili stručnjacima, ne moraju da budu uopšte iz oblasti politike, zašto se pribegavalo UPPR-u i kako su mnoga radna mesta danas sačuvana zbog tog UPPR-a i kako ta preduzeća koja su, jeste, dugovala za porez, sada posluju u skladu sa zakonom i uplaćuju sve svoje poreske obaveze koje imaju.

Ne sva preduzeća. Doći će red i na ta koja ste čitali. Ali, najlakše je zatvoriti preduzeće i isterati ljude sa posla, da bi se ispunio jedan hir.

Još nešto. Nađite mi bilo gde u evropskom zakonodavstvu regulativu da osnivač za dugove koje napravi pravno lice koje je on osnovao iz svoje privatne imovine plaća te dugove? Evo, nađite mi, ja prihvatam da krenemo, da lobiramo kod Ministarstva privrede da se to ubaci u Zakon o privrednim društvima. Samo pronađite to u evropskom zakonodavstvu. Voleo bih da pronađete. To ne postoji. Toga nema. Može pod određenim uslovima, da je izvršeno krivično delo prevare, da lice bude osuđeno za krivično delo prevare, pravosnažno, pa onda da se pokrene parnični postupak za naknadu štete. To je - ko živ, ko mrtav do tada.

Isto tako, kolege, nisam znao da je ovaj ugovor vezano za Čehoslovačku u konvertibilnim dolarima. Ja znam za konvertibilnu marku, i to je u Bosni i Hercegovini, a ovaj ugovor je za klirinške dolare. Ali, prihvatam da je to mali lapsus i da svakom može da se desi. Samo, isto tako, dozvolite i vi da neko slučajno, u nekoj diskusiji, pogreši na ovako prilično mali način i potpuno nebitan za sve ono što je rekao, a smatram da je mnogo toga kvalitetno rečeno.

Ali, ne možemo ni da jednu stvar branimo, a tu istu drugu stvar u drugom ugovoru i napadamo. Jer, recimo, kada je u pitanju KfW banka, pa oni će neke svoje projekte, pa oni će svoje znanje, svoju imovinu, itd, a onda branimo ugovor sa Ruskom Federacijom. Ja se slažem da je ugovor sa Ruskom Federacijom izvanredan ugovor, da je izuzetno povoljan po Republiku Srbiju i voleo bih da imamo više takvih ugovora. Ali, kao što neko reče, nema besplatnog ručka. Nema ni besplatnih para.

Jer, ako pogledate, prvo imate u članu 1. iznos i svrha kredita, pa u članu 2. korišćenje kredita, pa onda dolazimo do toga da u drugoj tački, drugi stav - ogranskih i ruskih kompanija registrovane u Republici Srbiji koje vrše isporuku robe, obavljanje radova i pružanje usluga u okviru realizacije ugovora imaju pravo da međusobna plaćanja vrše u ruskim rubljama. Apsolutno sam za jedno ovakvo rešenje. Ali, šta to govori o kreditu? O kreditu govori da nama kredit daje Ruska Federacija i da će njihova oprema, njihovo znanje, njihova tehnologija da budu predmet realizacije kredita. Apsolutno nemam ništa protiv. Ja sam za to, odmah da raščistimo.

Ali, isto tako, ako vama neko drugi daje sličan, samo iz druge zemlje, sličan, isto tako povoljan kredit, zašto to onda napadate? Čini mi se da tu ima ta nedoslednost - ovo je dobro zato što je iz Rusije, ovo je loše zato što je iz Amerike ili iz neke druge zemlje, ili iz Evropske unije. Pa, ne može. Hajde da govorimo da li je to dobro za Republiku Srbiju ili nije? Ja mislim da jeste, i jedno i drugo.

Napadati sporazum sa SAD, koja hoće da spreči svoje građane da preko drugih i trećih država vrši utaju poreza - šta je tu nama problem? Da li neko zaista misli da ima više građana Amerike u Srbiji ili ima više građana Srbije u Americi koji imaju takvu želju? Evo, ja vam tvrdim da ima više naših građana u Americi koji hoće to što imaju prijavljeno mesto boravka u Americi da ne plaćaju porez. I šta mi sad hoćemo? Da ih poštedimo toga?

(Aleksandar Šešelj: Ne, ne.)

A, ne, ne?

Ne možete da tražite zaštitu od SAD za svoja poreska primanja, a da istovremeno ne pružite njima zaštitu za njihova poreska potraživanja. To ne ide. To ne može tako. Nemojte, svet nije crno-beo.

Republika Srbija vodi jednu normalnu politiku, politiku da želimo da sarađujemo sa svim zemljama. Da li ima problema u saradnji sa svima njima - ima. Samo, znate šta? Ako nas i mnoge od tih zapadnih zemalja ne vole, to ne znači da nas, za razliku od perioda ranijih godina, i ne poštuju. Pa kad priznaju da je naš zakonski i pravni sistem na zavidnom nivou i da mogu da sarađuju sa njim, nemojte to da odbijate. Jer, to je signal i nekim drugima koji se ne bave politikom nego samo biznisom da je Srbija sigurna zemlja.

(Aleksandar Šešelj: Sigurna kuća.)

Mi se sada sprdamo sa sigurnim kućama, a samo bih hteo da podsetim neke koji dobacuju da su sigurne kuće sklonište za žrtve porodičnog nasilja, pa kad odvale tako nešto, neka razmisle malo i o žrtvama. Jer, nije sve za podsmeh i nije sve za banalizaciju, kao što to ovde hoćete da kažete.

Nije sve to da, recimo, 2012. godine kaže neko od kolega - znate, naš javni dug je te godine bio toliko i toliko, to su statistički podaci koji su na osnovu zakonskih propisa koje ima Republika Srbija prikazani kao javni dug. A šta ćemo sa javnim dugom koji je nastao a na njega nije data saglasnost Narodne skupštine? Preuzimala je država obaveze. Jel to javni dug? Te obaveze koje je država preuzimala do 2012. godine, koje se tiču najčešće tekuće budžetske potrošnje, koji nisu mogli da budu izmirivani iz tekućih budžetskih prihoda, 2013. i 2014. godine smo morali da podižemo kredite da bi te obaveze izmirili.

Najviše se dugovalo za penzije, poljoprivrednim proizvođačima. Pa, šta sad? Sad, taj dug koji je nastajao 2003. i 2004. godine i koji je izmiren 2013. i 2014. godine, treba da kažemo – to je Aleksandar Vučić zadužio državu ili…

(Poslanici SRS dobacuju.)

Toliki su borci za boračka prava, a što ne kažu da je Vlada Aleksandra Vučića izmirila penzije koje su vodili vojni penzioneri prema Fondu, što Šutanovac direktno nije dozvolio da se te penzije povećavaju kada su povećavali drugima. Da li znate koliko je to novca?

Znate, lako je baviti se demagogijom i reći – mi ćemo ovo, mi ćemo ono. Ovo je urađeno. Obezbeđna su sredstva. Penzije su isplaćene i to je velika razlika između teorije i onoga što neki bi hteli da kažu da mogu u praksi, a u suštini sve bi ostalo samo u domenu teorije.

Da ne pričam o čuvenim aferama „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“, da ne pričam o obavezama koje stvorio grad Beograd dok je Đilas gospodario gradom Beogradom i da ne pričam o svim ostalim drugim obavezama koje je država na kraju morala da plati.

Još nešto da kažem. Prvo, nema ovde nikakve priče oko graničnog prelaza, jer to jedan kolega uporno pokušava da provuče da Republika Srbija i Aleksandar Vučić priznaju Kosovo kao državu.

(Aleksandar Šešelj: Koji kolega?)

Da je to tako ne bi danas bile uvedene takse od 100% na robu iz unutrašnje Srbije i Bosne i Hercegovine, da je Srbija priznala Kosovo.

Kao drugo, mnogo bi lakše otvarali poglavlja što se tiče pristupanja EU, a Srbija jedino što želi i Aleksandar Vučić, je da se pronađe rešenje za status naše južne pokrajine koje bi prihvatile obe strane.

E sad, neki koji su za zamrznuti konflikt u vremenima koja su pred nama, bojim se da će da ostanu zamrznuti u sibirskom mrazu, jer mi nemamo resurse. Vama je to smešno. Mi nemamo resurse da dugoročno učestvujemo u tako nečemu. Nemamo resurse zato što želimo kroz izgradnju infrastrukture, a ovde je reč o zakonima, o davanju saglasnosti na zaduženja koja se direktno tiču infrastrukture, da smanjimo još više odlazak naših građana u inostranstvo. Srbija više nije tzv. „povoljna destinacija“ zato što ovde imate jeftinu radnu snagu.

Žao mi je što moram da vas demantujem, Srbija više nije zemlja jeftine radne snage. Kad se neko zalaže za to da najniža plata i penzija budu u visini prosečne potrošačke korpe i da se često Srbija poredi tada sa najrazvijenijim zemljama EU, ja bih voleo da mi nađete zemlju EU, te koje tvrdite, da su najbogatije i da su najgroznije prema Republici Srbiji, pronađite mi četvoročlanu porodicu koja može da živi od jedne prosečne plate ili od jedne prosečne penzije. Evo, nađite mi.

(Aleksandar Šešelj: Nema to.)

Pa, nema. Znači da je to utopija.

Znači da je to utopija i da su vaši programi utopistički programi. Žao mi je, to tako ispada. U teoriji je možda moguće, u praksi niko još nije dokazao, jer, znate, morate da dokažete i u praksi istinitost vaših teorija.

Svakako da će i izgradnja železničke infrastrukture i izgradnja auto-puteva i izgradnja gasovoda ne samo da poboljša kvalitet života građana Republike Srbije koji žive na tim teritorijama gde se sada izvode ili se planiraju veliki javni radovi, nego će u svakom slučaju te iste krajeve Republike Srbije, a uzevši u obzir celu Republiku Srbiju, da učine još konkurentnijom državom po pitanju investicija, a da postojeću privredu učine još konkurentnijom po pitanju tržišta.

Svaki put kada napadate ovakve zakone, razmislite koga u suštini napadate, koga branite, da li branite jednu bezuspešnu politiku ili napadate građane Republike Srbije koji zaslužuju i treba da žive bolje nego što je danas. Ali, svakako bolje danas žive nego što su živeli pre par godina samo.

Šta raste, nisam razumeo?

(Sandra Božić: Rejting, valjda.)

Rejting.

(Aleksandar Šešelj: Samo kaži, objasni.)

To ćemo samo za neki mesec da saznamo i da izmerimo koliki je čiji rejting.

(Milorad Mirčić: To nećeš za mesec, nego kad ti kažu ovi iz Evrope.)

Ali, ovde, gospodine predsedavajući, mislim da ste morali da reagujete, jer ovde nije cilj diskusije bio da se napravi diskusija oko različitosti u političkim programima, već je kolega Mirčić mene direktno optužio da sam za pare u stanju svašta da uradim. Baš to je rekao.

(Aleksandar Šešelj: Zamisli da radiš besplatno?)

To možda čovek polazi od sebe.

(Milorad Mirčić: Po tome si i poznat.)

Možda čovek polazi od sebe zato što za mene Republika Srbija nema cenu. Interesi građana Republike Srbije nemaju cenu, kao što i politički program sa kojim izađem na izbore i ono što se obeća građanima Republike Srbije da bi glasali nema cenu.

To što su neki u međuvremenu menjali politički program, trebali su svi da vrate mandate, jer građani ne glasaju za političke stranke, nego za političke programe. Građani glasaju za ono što im obećavamo u kampanji, pa kada se toga odreknemo, onda smo lopovi ako ne vratimo mandate.

Tada isto sam zastupao da Srbija treba da sarađuje i sa istokom i sa zapadom, to je govoreno bilo u kampanji i kada se od te ideologije odustalo, ja sam odustao od takve političke stranke, pa sada da vidimo ko je tu prevario građane? Veroljub Arsić i još 22-23. poslanika ili oni koji su odjednom sve promenili kada su dobili glasove od građana republike Srbije?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Rističeviću, spominjali ste albanske zločince i to kako ih je bivši režim puštao iz srpskih zatvora, a ja ne mogu da, jedan od možda najvećih užasa od Drugog svetskog rata na ovamo koji se desio, desio se na teritoriji Republike Srbije, AP Kosovo i Metohija, jedini krematorijum u kome su bile spaljivane žrtve zločina od Drugog svetskog rata na ovamo, bio je u Klečki.

Između ostalih, tu je i spaljena, odnosno spaljeno je telo jedanaestogodišnje devojčice. Kad su ih pitali zašto su je prvo silovali, a zatim ubili, odgovor je bio samo da je Srpkinja. To je bio jedini dovoljan razlog da to dete doživi jednu tako strašnu sudbinu.

Utoliko gore, jer sa takvim ljudima i sa njihovim saradnicima, žalosno je što se u Srbiji pronalaze istomišljenici, pripadnici srpskog naroda, kojima nije važna ni bol koju su žrtve imale, ni bol koji su imali članovi porodice, kojima je važna samo vlast, profit, kako da se što više zaradi. I sa crnim đavolom će da prave savez, pa neka gospodin Bastać, Đilas i Jeremić i ovi svi sa televizije N1 znaju koga oni i sa kim sarađuju i koga podržavaju i kakvo su zlo ti isti ljudi naneli ne samo državi Srbiji, nego srpskom narodu.

Vreme je da i svaki građanin Srbije zna sa kakvima sarađuje bivši režim da bi došao na vlast.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju set ekonomskih i anti-koruptivnih zakona, ja nisam čuo od predstavnika opozicije ni bivšeg režima neku ozbiljnu zamerku za zakone. Valjda su dobri.

Govorili su o svemu drugome, samo ne o zakonima, tako da očigledno je da se trend donošenja sve boljih i boljih zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije nastavlja.

Znate, kada kolega poslanik potroši 15 minuta da ubeđuje narodne poslanike, građane Srbije, da je eto „Behtel“ dobio neki fingiran posao koji je skuplji za 300 miliona evra, nego što bi to inače bilo, ja postavljam pitanje – da li on za koliko je to 300 miliona evra?

(Aleksandar Šešelj: Koliko je na gomili ili?)

Može hipotetički da se u neke radove vrednosti 600 miliona evra uveća za 10, 15 ili 20 miliona evra…

Ali, da kaže da je nešto skuplje za 300 miliona evra i da će umesto 500 miliona evra koštati 800 miliona evra, e, to je već ozbiljan problem, da bilo kog ozbiljnog u ovoj državi ubedite da je to moguće.

Možemo da pričamo o svim ponudama, međutim, postoji jedna druga stvar koja se zove specifikacija javnih radova. Po toj specifikaciji javnih radova vidite šta u stvari jedna ponuda sadrži, šta druga ponuda sadrži i zašto je jedna drugačija od druge.

I još nešto, zaista nemojte da potcenjujete kineska preduzeća, jer ne postoje uslovi koji mogu da se predvide u zaključenju jednog takvog sporazuma koje Kinezi nisu u stanju da ispoštuju. Tako da ta priča da je bila favorizovana samo jedna strana potpuno propada, a vidim i po reakcijama iz klupa svojih kolega koji su opozicioni poslanici da ih ova moja diskusija nešto boli, nešto im smeta, nešto im se ne sviđa.

Imamo sada Zakon o javnim nabavkama kao prvu raspravu i mogu da kažem da je Zakon o javnim nabavkama koji je podnela SNS 2012. godine, kao poslanička grupa a ne kao Vlada, ne kao ministarstva, izdržao sve probe na koje je stavljen i isto tako mogu da kažem da je Zakon o javnim nabavkama iz 2012. godine započeo novi trend javnih radova, prikupljanja ponuda, izbora ponuđača, koji se nastavlja i sa ovim novim zakonom.

Izgleda mi da to najviše smeta. Razumem ja što smeta Bastaću, što smeta Đilasu, to razumem, jer da je bio zakon i ovaj koji je sada važeći i ovaj koji treba da usvojimo, recimo, Most na Adi ne bi koštao 600 miliona evra plus 300 miliona evra pretpristupne saobraćajnice, nego bi koštao višestruko manje, otprilike.

Vidim da je i to smešno. Meni su bili smešni navodi, recimo, kako to banke mogu da kontrolišu sprečavanje pranja novca? Valjda se te transakcije obavljaju u bankama? Ali, ko poznaje neka ekonomska pravila, to neće nikada da kaže. Pa kada dobacuje, neka sluša, da nešto nauči, jer će mu trebati za sledeću diskusiju.

Da se vratim na Zakon o javnim nabavkama.

Ono što sprečava korupciju jeste transparentnost u samom postupku javne nabavke. Kao što to reče moj uvaženi kolega Marijan Rističević, za vreme bivšeg režima, dok su vlast vršili Tadić, Jeremić, Đilas i ovaj veseljko Bastać, javne nabavke su bile tajni ugovori i tajni poslovi.

Još nešto - takav je bio postupak, da ste mogli da stavite diskriminatorske uslove u oglas o javnim nabavkama i specifikaciji radova i da nemate nikakvu zaštitu u postupku i dobiće onaj izvođač javnih radova kome je to bilo i namenjeno, odnosno čija je maltene slika bila u samoj ponudi.

Novim zakonom koji je donet 2012. godine, ponoviću, koji je predložila Srpska napredna stranka, ne Vlada, ne ministarstvo, na jednu lošu praksu u Republici Srbiji sa zakonom o javnim nabavkama stavljena je tačka.

Godine 2015. zakon je preživeo izmene i dopune samo u onom delu gde se zakon usaglašavao sa direktivama koje je imala EU. Čisto i to, ako neko hoće da kaže da zakon nije bio dobar. Bio je dobar i on je u suštini postavio temelje i ovom novom zakonu.

Šta treba da se izdvoji iz ovog zakona i što trebamo da nastojimo da u svakom zakonu koji se tiče postupka javnih nabavki uvek ostane, a to je status, položaj i nadležnosti komisije za rešavanje postupaka u primeni javnih nabavki, ili Komisije za zaštitu prava.

Mislim da smo jedna od retkih država gde ta komisija ima apsolutnu nezavisnost u radu i jedna od retkih zemalja gde takva komisija odgovara za svoj rad nikome drugome nego Narodnoj skupštini, odnosno parlamentu i jedna od retkih komisija čije članove bira po sprovedenom konkursu Narodna skupština, što daje potpunu nezavisnost u radu i odlučivanju u postupku javne nabavke.

Koliko je to bitno, mogu samo da kažem da reformama u oblasti javnih nabavki koje smo započeli, da smo 2014. godine samo u fondu Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu ostvarili uštede za 450 miliona evra. Znači da je nabavljena ista ili veća količina medicinskih sredstava i medikamenata, a da je to plaćeno 450 miliona evra manje. Samo to navodim kao jedan od primera koliko je važno da zakoni budu dobri.

Druga stvar koju takođe treba pohvaliti i što je čak i korak ispred kada je u pitanju oblast javnih nabavki, a to je da je sada mnogo jasniji položaj centralizovanih javnih nabavki i ono što je još važnije, to je da više jedinica lokalnih samouprava može zajednički da sprovodi postupak javne nabavke i da je to po prvi put sada potpuno jasno dozvoljeno zakonom. L

Velike lokalne samouprave nemaju taj problem. Manje lokalne samouprave imaju problem i da okupe ljude koji će da rade u komisiji i da taj postupak izbora ponuđača bude završen u onim rokovima kao što to njihovi građani očekuju od njih, a jednostavno male opštine često nemaju kapaciteta da takav jedan postupak sprovedu, jer sam sastav komisije koja sprovodi postupak javne nabavke je specifičan sam po sebi i iziskuje određene stručne kvalifikacije, licence i znanja u samom postupku javne nabavke.

Na taj način smo olakšali manjim i manje razvijenim opštinama da se same udružuju i da na taj način sprovode i efikasniji postupak javne nabavke i ekonomičniji postupak javne nabavke.

Lokalne samouprave, poznato je, obavljaju važan deo, učestvuju i obavljaju važan deo za kvalitet života građana i privlačenje investitora, bez obzira da li su oni domaći ili strani.

Kad već pričamo o lokalnim samoupravama, takođe, u članu 33. Zakona o javnom dugu, koji se menja, tiče se baš jedinica lokalnih samouprava, da ministar nadležan za poslove finansija daje prethodnu saglasnost na zaduženje lokalnih samouprava. Do sada je to bilo samo formalne prirode, u smislu da je ministarstvo proveravalo koliki je stepen zaduženosti određene jedinice lokalne samouprave, koliki su njeni budžetski prihodi i na osnovu zaduženosti prihoda odlučivalo je i davalo saglasnost ili nije davalo saglasnost na zaduženje opština.

Žao mi je što se to sad sprovodi samo kada su u pitanju jedinice lokalnih samouprava, ja bih voleo da se to sprovodi i za gradske opštine, kao što je, recimo, Stari grad, pa Bastać ne bi mogao takve malverzacije da pravi.

Ali, ono što je najvažnije, jeste da po sadašnjem predlogu, ipak je potrebna mnogo dublja analiza o stanju u toj opštini i koji su efekti sa tim novim zaduženjem koje hoće da zaduži neko rukovodstvo opštine.

Ti ekonomski efekti su najvažniji. Znači da se zaista sagleda da li je takav vid zaduženja potreban, na prvom mestu, opštini, jedinici lokalne samouprave, ekonomski efekti i uticaj zaduženja na dalje obavljanje delatnosti same jedinice lokalne samouprave.

Kada smo tu već kod Zakona o sprečavanju pranja novca, svesni smo svi koliko je to komplikovana oblast, koliko traži međunarodne saradnje i sudejstvo više državnih organa, čak i podnosilaca nekih drugih javnih ovlašćenja. Ono što je bitno za Zakon o sprečavanju pranja novca je da tu ne učestvuje samo država, već i nosioci platnog prometa.

Šta je specifičnost pranja novca? Da novac koji je stečen nelegalnim radnjama bude uplaćen u legalne novčane tokove. To je kao što je, recimo, pokušao Bastać, doduše, to je samo kao primer, da unese nekoliko hiljada evra više u državu nego što je to dozvoljeno, ali to jeste pranje novca. Znači, sa svakim korakom koji ide u smislu sprečavanja pranja novca sprečavaju se i određene nezakonitosti i koruptivni elementi u državi. Zato ne vidim šta je tu više smešno i šta je tu za podsmeh? Da li neko žali za Bastaćem što je uhapšen sa devizama i što je to nanelo veliku štetu njegovom ugledu koji nije baš neki veliki među građanima Beograda i Srbije? Da li je to problem što neće moći više sa ofšor kompanija da uplaćuje novac iz poreskih rajeva ovde, a da ne budu ti porezi naplaćivani na teritoriji Republike Srbije, jer su tu i ostvareni prihodi i što ćemo u svemu tome da imamo saradnju sa međunarodnim organizacijama koje se bave sprečavanjem pranja novca?

Znate šta, sve što se uradi u Srbiji, ako stigne sa strane, ne znači da je to samo puka želja za članstvom u EU. Mi hoćemo da Republika Srbija ima rešena prava i obaveze i građana i privrede i države, kao što se to rešavalo u zemljama EU. Ja ne znam šta je tu toliko problematično. Valjda svi živimo u zemlji u kojoj je vladavina prava, vladavina zakona, da smo svi pred zakonom jednaki, a ne neki povlašćeni.

Pošto sam zaista pokušavao da zapišem šta su kolege poslanici govorili i zaista prestanite više da ubeđujete građane Srbije da se u Srbiji živi lošije nego što se živelo. To više da bude izborna kampanja i opoziciji i bivšem režimu ne može. Ne možete da ubeđujete građane da u Srbiji postoji inflacija koja je visoka ili velika ako znamo da je 2%, a da je za ovih sedam godina manja nego samo 2011. godine, u zbiru. Počnite da se bavite politikom, Narodna skupština će da se bavi donošenjem zakona, a SNS radiće na poboljšanju kvaliteta života svih građana na teritoriji Republike Srbije, pa čak i onih koji neće da podrže ovaj zakon.

Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.
Izvolite.

Molim kolege da omoguće koleginici da završi.
Izvolite.