Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Kolega Vukadinoviću, ja vas molim da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

(Đorđe Vukadinović: Ja?)

Da, vi. Narodni poslanici misle svojom glavom. Jel u redu?

Reč ima po amandmanu narodni poslanik Krsto Janjušević.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15 sati i 15 minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda mi da neko hoće da prikaže da je Srbija postala robovlasnička zemlja, agencija stranih investitora i zlih domaćih privrednika.

(Vesna Nikolić Vukajlović: Tačno.)

To tako izgleda. To su im izgleda jedine primedbe koje imaju na zakon.

Evo sada je čak bilo govora o tome da će agencija da ustupi radnika. To reče jedna od uvaženih kolegina, a da li uvažena koleginica zna da to rade i državni organi? Državni organi mogu isto tako da ustupe zaposlenog na drugo radno mesto u drugom državnom organu i da radi tamo svoj posao i zarađuje svoju platu?

E sad, oni koji se cerekaju dokazuju samo svoje neznanje. Ja postavljam jedno drugo pitanje – da li agencije za zapošljavanje danas postoje u Republici Srbiji? Postoje. Da li je način rada tih agencija regulisan zakonom? Nije. Moguće je samo po zakonima kojima se osnivaju privredna društva, registrovanje samostalnih delatnosti, agencija itd. da budu osnovane, da obavljaju neku delatnost, ali materija nije, ne postoji.

Ovi koji kažu da zakon ne valja, predlažu sledeće – da ukinimo jednu delatnost u Republici Srbiji.

(Vjerica Radeta: Može. Koju?)

Znači, da ne postoji više agencija za zapošljavanje, agencija za pružanje knjigovodstvenih usluga itd. Hajde da ukinimo sve agencije, čak i one privatne. Razumem što se bore politički protiv državnih, ali zašto hoće i privatne?

Da li su prava radnika danas u tim agencijama mnogo manja nego prava zaposlenih u drugim privrednim društvima? Jesu. Da li će ovim zakonom da budu izjednačena prava zaposlenih u agencijama za zapošljavanje sa pravima ostalih zaposlenih na teritoriji Republike Srbije? Hoće. U čemu je problem?

Sada je sledeća mantra. Svi su Srbiju napustili. Da li znate da, po zvaničnim podacima Evrostata, 2018. godine više je građana Republike Srbije odjavilo prebivalište u Nemačkoj, nego što je prijavilo. Da li imate taj podatak? Zašto taj podatak ne kažete?

Ne kažem da su se svi koji su odjavili mesto prebivališta u Nemačkoj, vratili u Srbiju, ali ih se više vratilo, nego 2017. godine.

Zašto ne kažete zvaničan podatak da je Srbiju u toku 2018. godine manje građana Republike Srbije napustilo i otišlo na privremeni rad u inostranstvo? Znači, 2018. godine je manje naših građana napustilo Srbiju i te iste 2018. godine više se naših građana vratilo na teritoriju Republike Srbije. To je istina. Da li vam ta istina smeta? Da li želite…

(Poslanici SRS puštaju gusle preko mobilnog telefona.)

Meni gusle ne smetaju, ali samo pokazuju koliko određeni poslanici zaista učestvuju u radu Narodne skupštine i koliko ti isti narodni poslanici poštuju, prvo kolege narodne poslanike, koliko poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i koliko poštuju građane Republike Srbije koji su ih birali i poslali u ovu Narodnu skupštinu. Toliko o tome.

I sad njihovo to ponašanje daje očigledan primer u njihovu iskrenost i da li zaista žele nešto dobro građanima Republike Srbije.

(Vjerica Radeta: Ko? Ko?)

Taj koji je puštao gusle. To vi znate iz vaše poslaničke grupe. Nećete da me prevarite da odstupim od teme, da kažem koliko ništa ne znate.

(Vjerica Radeta: Ko ne zna?)

Evo vi. Sve podatke koje ste izneli bili su netačni.

(Vjerica Radeta: Koji mi?)

Znači, koleginica koja je govorila, eto, pre mene, evo. Znači, ni jedan podatak nije tačan iznela.

I sad, idemo od floskula. Znate li vi da zaposleni mora da vrati deo zarade koje mu uplati poslodavac? Pa, to je moglo kada je stopa nezaposlenosti bila 25%, 26%, 27% kao što je bilo 2012. godine. Danas je toga sve manje i manje, skoro u tragovima. Ali, ja sad postavljam jedno drugo pitanje – a što ti isti zaposleni to ne prijave nadležnim inspekcijskim organima? To mu je čak i krivično delo.

(Vjerica Radeta: Majke ti, što ne prijave, Arsiću?)

Pa će vama da prijave, vama prijavljuju? Pa, ne izmišljajte više, dosta nam je više, imamo ove koji su iz bivšeg režima, fabrikuju afere. Sad vi fabrikujete afere kako kog stignete sa poslodavcima, sa investitorima, sa agencijama, sa svime.

Znači, iznosite činjenice. Ako želite da pomognete da zakon bude bolji, dobro došli ste u tome. Kritikujte loše odredbe zakona, ali nemojte više da izmišljate podatke.

Republika Srbija, na čelu i sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem i sa predsednikom Vlade Anom Branbić i sa svim ministrima, ide u sigurnu i bolju budućnost i postaje lepše mesto za život.

Da li ćete vi to da prihvatite ili ne, to je vaš problem. To je isključivo vaš problem. Da li želite da dođete na vlast da bi vama bilo bolje? Kako diskutujete ovde u Skupštini, ubeđujete me da vam je samo to želja da vama bude bolje, a Srbiji kako bude.

(Vjerica Radeta: Replika.)

(Vesna Nikolić Vukajlović: Replika.)

Ispade po diskusiji koju je moja uvažena koleginica imala u replici da je ova vlast izdajnička, tako je bar rečeno. Ja ne znam šta joj je jutros predsednik SRS rekao, da ovu vlast smatra patriotskom? E sad to govori o onoj povezanosti, a to se zove mržnja. To se zove mržnja, ne drugačije.

Priča se o životnom standardu u EU i da li mi imamo životni standard u EU? Odgovor je i da i ne. Za neke imamo, za neke nemamo. Da li pričamo o standardu u zapadnoj Evropi? Taj standard nemamo. Ali, ako je EU toliko zla, zašto onda hoćemo njen životni standard? Ne možete do pola, pola volimo, pola ne volimo.

Idemo dalje. Bilo je reči ovde o porezima. Koja se to država ne finansira iz poreza? Ajde, nađite mi tu državu. Nađite mi državu koja se ne finansira iz poreza. Možda Monako, možda Andora, nemaju ni vojsku ni policiju, imaju četvoro, petoro činovnika radi izdavanja ličnih karata. Da li postoji ozbiljna država koja se ne finansira iz poreza? Ja mislim da ne postoji.

Po sadašnjem zakonu o ovim agencijama ipak je potrebna saglasnost zaposlenog na odstupanje. Nemojte to da zaboravite. A, po tome da li Srbija propada ili ne govori činjenica da imamo najviše direktnih investicija, bilo domaćih, bilo stranih, od svih zemalja u regionu, a neke od zemalja u regionu su i nama susedne zemlje članice EU.

Rumunija, koja ima tri puta više stanovnika nego Republika Srbija, ima manje direktnih investicija nego Srbija. Bugarska, koja ima oko tri miliona stanovnika više nego Republika Srbija, ima manje direktnih investicija nego Republika Srbija. Onda tvrdite da je Republika Srbija propala. Nemojte tako.

Vi imate pravo na svoj politički program, ali nemojte ono što je dobro i što građani osećaju kao dobro da ih ubeđujete da je loše i da je njima loše i gore i da zbog toga mi sa strahom čekamo izbore. Ne, mi izbore jedva čekamo, da se provere sve politike i bivšeg režima i opozicije i nas iz vladajuće većine. Izbori su jedino merilo o rezultatima, a ne politički stavovi.

Član 27. To su opšte odredbe o poštovanju Poslovnika o radu.

Znači, 29. oktobra, u diskusiji između 12,00 časova i 12,10 časova, predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj kaže ovako – ovo je Vučić, koji je opet u priličnoj meri srpski patriota sve više.

(Vjerica Radeta: Pa to sam ja rekla, sve više.)

Neću ja nešto mnogo, kolega Milićeviću, ni o znanju, ni o ne znanju. Mi u Narodnoj skupštini brinemo u republičkim porezima i prihodima i na osnovu toga donosimo Zakon o budžetu. A, i mala deca, odnosno studenti na pravnom fakultetu na prvoj godini nauče da se porez na imovinu plaća kao povereni prihod jedinici lokalne samouprave i da jedinica lokalne samouprave svojom odlukom određuje stopu naplate poreza na imovinu. Mi smo samo stavili koja je najveća stopa, a oni sami to određuju.

Pa, ako je lokalna samouprava rešila da poreska stopa na imovinu bude 0%, to je njen problem, nije problem Narodne skupštine, to je problem njene administracije i njenih izvora finansiranja, a ne Narodne skupštine. Čisto o tome da znamo ko poznaje bolje zakone, a ko ne.

Član 103, u vezi člana 27, jer ovde su sada rečene neke stvari koje izlaze iz nadležnosti Narodne skupštine.

Mi u Srbiji imamo tri ne grane nego nivoa vlasti - republički, pokrajinski i lokalni.

Znači, neko je ovde tražio da Narodna skupština, kršeći Ustav Republike Srbije, preuzme nadležnosti naših kolega odbornika po jedinicama lokalnih samouprava. To je nedopustivo. To je diktatura.

Znači da je ovde bilo otvorenog poziva na kršenje Ustava.

Druga stvar, kolega Milićeviću, sve nas iz SNS brine kakve su naše lokalne samouprave, zato im i dajemo ovlašćenja da mogu da funkcionišu, a one donose odluke u skladu sa svojim sopstvenim interesima i procenama, jer za svoje odluke odgovaraju svojim građanima koji su ih birali u jedinicama lokalnih samouprava. I opšte je dokazano i pokazano da Aleksandar Vučić, i kao predsednik, a i ranije kao premijer, da je brinuo o svakoj opštini na teritoriji Republike Srbije. Ne postoji opština koju nije obišao u proteklih godinu ili dve dana.

Sad se nama prebacuje, ili meni, kako mi ne želimo da brinemo o lokalnim samoupravama, kako su to maltene, predstavljeno je kao da sam ja rekao da su to neke ustaške lokalne samouprave.

I da, za one koji ne znaju zakone o porezima, postoje porezi na republičkom nivou, postoje porezi koje je republika propisala kao poreze koji su izvorni prihodi lokalnih samouprava - porez na imovinu, porez na prenos apsolutnih prava i povereni prihodi, recimo, porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Ali, to oni koji su zaslepljeni, ne mogu da nauče i neće da nauče, dokle god im ta zaslepljenost bude bila pred očima.

Reklamiram član 104. Poslovnika, pravo na repliku, jer očigledno je da se kroz povredu Poslovnika odgovara na ono što sam ja rekao i moram da prihvatim činjenicu da bi koleginica Radeta bila u pravu i da je u pravu ako banalizujemo stvari. Samo pod tim uslovom može da bude u pravu.

Zato što, nađite mi lokalnu samoupravu koja može da napravi regionalni ili magistralni put. Hajde, nađite. Znači, ako predsednik Republike i predsednik Vlade i Vlada Republike Srbije tako što povezuju opštine međusobno i povezuje ih sa auto-putevima ne brinu o njima, znači da to treba da rade lokalne samouprave - ja sam to tako razumeo i shvatio. Nikako drugačije.

Da li sve lokalne samouprave mogu da obezbede izvore finansiranja za pružanje adekvatne medicinske zaštite na svojoj teritoriji? Ne mogu. I da ne nabrajam dalje. Npr, pitanje vodosnabdevanja. Pitanje odlaganja otpada. Sve su to nadležnosti lokalne samouprave, a Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije pomažu lokalnim samoupravama da te svoje probleme reše. Da ne govorim o tome da vrlo malo ima opština koje same mogu da dovedu investitore kao što je "Hestil", kao što je "Boš", itd, da ne nabrajam.

Znači, tako se brine o lokalnim samoupravama. Ali nemojte da im, ako brinete o njima, oduzimate njihova prava. Jer ta prava oni ostvaruju neposredno pred svojim građanima. Ako im oduzmete to pravo, onda dajte da ukidamo skupštine opština i da sve bude centralizovano ovde iz Beograda.

Ne razumem toliku srdžbu, da li je to neko ljut što je minimalna plata 2012. godine bila 16 hiljada dinara, a danas je 30 hiljada dinara. To je povećanje od skoro 100%. To se zamera SNS i Aleksandru Vučiću. To.

Kolika su moja primanja? Ista kolika i vaša. Što me pitate?

(Vjerica Radeta: I javna su.)

I javna su. I javna su. Možda je razlika samo u radnom stažu, ništa više, u koeficijentu. Ima na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Šta je tu sporno?

Da li je sporno to što je prosečna plata u Republici Srbiji sada 500 evra, a kada smo došli na vlast bila je 350-360 evra? Da li je sporno to da je budžet za penzije danas za blizu 200 milijardi veći nego što je bio 2012. godine? I to tek ne valja. Da li je sporno to što će zaposleni u organima države uprave da primaju bolje plate, veće? I to ne valja. Da li je sporno to što više nije 27% stopa nezaposlenosti nego je ispod 10%? I to ne valja. Da li je dobro to što je recimo rast BDP u trećem kvartalu bio 5% u odnosu na treći kvartal 2018. godine? I to ne valja.

Od koga vi branite Republiku Srbiju? Od koga branite građane Republike Srbije? Od boljeg života? Nešto se kao malo promenilo, nije to ništa. Ma promenilo se mnogo. Da li je to dovoljno? Nije. Da li ćemo da radimo da bude još bolje? Radićemo. Radimo to i ovde dok donosimo zakone. Rade to i ministri. Radi to i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Šta je sporno više? Koga mi to mrzimo? Za koga pravimo te silne autoputeve? Pa da nam naši građani ne odlaze više u inostranstvo. Zašto dovodimo investitore? Te zle strane investitore zašto ih dovodimo? Pa da naši građani ne bi išli u inostranstvo. Zašto subvencionišemo svako radno mesto? Da naši građani ne bi išli u inostranstvo, da mogu da žive pristojno od svog rada na teritoriji Republike Srbije.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Da li je sjajno? Nije. Da li je bolje? Jeste. Da li radimo da bude još bolje? Radimo. Mi i radimo, a vi samo pričate.

Ja neću da reklamiram preduzeća, a nisam ni na sajmu za zapošljavanje, a nemojte da vređate ni one delatnosti koje se bave uslugom.

Međutim, do 2012. godine, samo usluga je postojala na teritoriji Republike Srbije, i nemojte naše zaposlene da zovete starletama. To je sramota.

Još nešto da vam kažem, 24 hiljade bi bila penzija zaposlenog koji kroz ceo svoj radni vek ima platu 30 hiljada. Taman koliku penziju ima moja majka, ni dinar više, taman toliko. Valjda ja volim svoju majku. Da li je to sada sporno, da li treba da srušimo Narodnu skupštinu zato što je to tako?

Još nešto, vi pričate o minimalnoj ceni rada. Da bi neko isplatio minimalnu cenu rada mora da bude u jako nepovoljnoj finansijskoj situaciji da to bude dokazivo, čak mora da bude u blokadi da bi isplatio minimalnu cenu rada. Mora da bude u blokadi, ne može baš minimalna cena rada. Znači, od prihoda koje ima, mimo blokade da isplati zaradu. Nemojte vi…

(Poslanici SRS puštaju gusle preko mobilnog telefona.)

Ja ovde ne guslam, nego diskutujem, a guslari…

Ja nemam ništa protiv guslara i gusli. To je jedan divan srpski instrument. Guslarsko pojanje je narodna, da kažem, tradicija, ali očigledno je da neki narodni poslanici u Narodnoj skupštini ništa drugo ne znaju, nego da guslaju kako brinu oni o građanima, kako ih država pljačka, kako smo izdajnici, kako je ta EU zločinačka organizacija, hoće da imamo životni standard kao u zemljama EU, da postavljaju pitanja na koja i sami znaju odgovore, nemam ništa protiv ni da im odgovorimo. Ali, jednu stvar ne možete da osporite, da je danas svakom građaninu na teritoriji Republike Srbije malo bolje nego juče, i ne možete da osporite da će mu sutra biti malo bolje nego danas. To je izgleda mi problem koji vas najviše muči.

Pa, malo sam ja duže u toj privatnoj branši nego vi, 30 godina, malo duže.

Sad, da ja učim nekoga da li će da se bavi elektrotehnikom, elektro-mehaničarskim radovima, mašinskim radovima itd, to valjda se sami građani osposobljavaju na osnovu svog znanja i svoje stručne spreme, da li će da se bavi stolarskim radovima, da li će praviti tišleraj, da li će da izrađuje parket. Imate i takve uspešne privrednike, potrebna je samo inicijativa da čovek ima hrabrosti da se odluči na takav jedan korak, tu prvo polazim od sebe, a onda imam pravo valjda da kažem nešto i za druge.

Nemam ja nameru nikoga da kritikujem ako nema tu hrabrost. Svi ti podaci koje ste izneli, evo ja vam verujem da su tačni, i to da više od 90% radi u privatnom sektoru u Nemačkoj i da je 65% zaposleno i malim i mikro preduzećima itd, evo sve verujem. Samo onda ne znam zašto napadate taj model ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kritikujete jedan razvijeni ekonomski sistem koji mi pokušavamo da napravimo u Srbiji?

(Nemanja Šarović: Jeste napravili ili pokušavate?)

Pravimo ga. Ne pravi se to preko noći.

Zamolio bih kolege, koji nemaju ni jedan jedini dan radnog staža van privrede, da mi ne dobacuju, van politike. To samo dokazuje kakvi bi bili kada bi vršili vlast.

Da li je problem, očigledno da je tolika nervoza kod vas zbog predstojećih izbora da ne želite da mi dozvolite da završim diskusiju. Ali, nema veze, izmerićemo se za tri, četiri meseca, pa kud vi kud mi, da vidimo, a ja tvrdim barem jedno deset puta više nego vi.

Dobijaćemo valjda izbore dok se neko ne pojavi bolji od nas. Valjda je to neko pravilo. Budite bolji, pa nas pobedite. Samo prvo morate da budete bolji.

Ovde je moj uvaženi kolega Marijan Rističević. Kada je EU uvela sankcije Ruskoj Federaciji i kada je bila velika šansa za srpske poljoprivrednike, mi jednostavno nismo mogli da izvezemo onoliko koliko su nam tražili. Nismo imali. Da li je to tačno? Da ne pričam kako su se sve naši privrednici dovijali da plasiraju robu na tržište Ruske Federacije, čak uvozili iz zabranjenih zemalja, iz zemalja koje su uvele sankcije, ali uslov je bio da više od dve trećine bude roba domaćeg porekla da bi ta jedna trećina prošla tamo.

Da li je isto 32 milijarde bruto proizvoda ili 41? Pa, nije. Trideset dve je bilo 2012. godine, danas je 41, 42 milijarde. O čemu pričate?

Još nešto. Pošto ste i vi privrednik i toliko napadate te zle privatne izvršitelje, hoćete da vam pokažem koliko imam neizvršenih sudskih presuda u korist, a nisam mogao da ih naplatim zato što su to radili sudovi. Hoćemo li o tome da pričamo kakav privredni ambijent ima? Hoćemo o tome da pričamo? Na prvom mestu, da bi vam neko nešto radio iz Srbije ili došao u Srbiju, mora da ima pravnu regulativu i sigurnost da za ono što radi ima zaštitu države i njenih organa, a vi napadate sve moguće. Znači, kad god neko pokuša da uradi nešto dobro, vi gledate i banalizujete stvari do te granice da to postane degutantno. Banalizujete stvari. Medalja uvek ima dve strane. Samo je bitno da ona bolja strana bude dominantna, ali vi uvek gledate samo onu lošiju i banalizujete do sitnica.

Sada na izlaganje kolege Marijana Rističevića.

Znači, kolega Rističević i Aleksandar Vučić i SNS su krivi što 2009. godine nisu znali da će EU da uvede ekonomske sankcije na uvoz poljoprivrednih proizvoda za Rusku Federaciju. I još tada da smo apelovali kod građana da zasade jabuke, da započnu drugačiju poljoprivrednu proizvodnju, ne samo onu ratarsku najosnovniju. Evo, znači, to je kritika najveća Aleksandru Vučiću. Mi smo krivi što to 2009. godine nismo znali, kao što nismo znali 2009. godine da će 2014. godine da budu one katastrofalne poplave.

Međutim, kolega Rističeviću, retko kada se dešava da je direktan izvoznik poljoprivredni proizvođač. Mora da ima neko preduzeće koje to radi umesto njega, neki reeksport, eksport itd. I sad, taj poljoprivredni proizvođač proizvede te jabuke, te jabuke proda tom preduzeću, preduzeće te jabuke izveze, naplati, a ne plati poljoprivrednom proizvođaču.

Poljoprivredni proizvođač tuži tog izvoznika, dobije ga na sudu i ko će sada da naplati tu pravosnažnu sudsku presudu? Valjda će ti sudski izvršitelji. Gospodine Rističeviću, najveći problem je što sve banalizujemo, kafom, tompusom i sve ostalo, ne bavimo se suštinom. Ali ti koji banalizuju, gospodine Rističeviću odlaze u političku istoriju, zbog svojih banalnosti.

Takođe, protiv toga smo da se naplaćuju paratroškovi o postupku izvršenja, jer na kraju tu ipak plati taj poljoprivredni proizvođač. Na tome ćemo da radimo da Ministarstvo pravde donese kvalitetniji i bolji troškovnik u postupku izvršenja, tj. da olakša naplatu sudskog potraživanja koje poljoprivredni proizvođač ima ka izvozniku koji mu nije platio robu, a naplatu mora da izvrši sudski izvršitelj.