Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da nisam čuo nekih ozbiljnih ili bar realnih primedbi na set zakona o kome sada raspravljamo.

Ako je najveći problem što će zakon da bude primenjivan i kada Srbije postane punopravni član EU u nekim svojim delovima, onda to i nisu neke ozbiljne primedbe. Međutim, ne mogu da razumem kolege koje napadaju Zakon o agencijskom zapošljavanju. Evo, ja ću da ga hvalim, a oni koji ga napadaju neka znaju kako to izgleda i kako se zakon primenjivao do pre samo nekoliko godina unazad.

Odmah da raščistimo. Agencije koje su pružale usluge i zaposleni u njima bili su u polusivoj zoni. Evo, ja ću sada jedan primer da ispričam koji se desio u Energetskom kombinatu Kostolac. Reč je o izdvojenom preduzeću, proizvodnja, remont i montaža, skraćenica mu je PRIM, dogašaj iz 2009. godine. Kao izdvojeno preduzeće, znači, ne radi više u sistemu EPS, ali radi za EPS zbog specifičnosti svoje delatnosti direktor je za 75% zaposlenih, koji su bili direktno angažovani na održavanju energetskog kombinata, uručio im je otkaze.

Ali, isto tako ih je uputio da se zaposle u posebnu agenciju koja je povezano lice sa njim. Znate kako je to izgledalo? Ti ljudi nisu odlazili sa svojih radnih mesta. Oni su fizički bili prisutni gde su radili i pre tog otkaza, samo su promenili poslodavca. Još nešto, primali su polovini svoje plate, a izdvojeno preduzeće proizvodnja, remont i montaža je uredno isplaćivalo agenciju kao radnik prima raniju zaradu, čak i nešto veću.

To se isto dešavalo ovde u PKB Beograd. Znate kada je Dragan Đilas, kao navodno brinući o imovini Beograda raskinu ugovor o privatizaciji, pa suzili PKB, pa su nešto tamo kao bajagi nešto radili, bavili se nekom poljoprivrednom proizvodnjom. Svi zaposleni u PKB bili zaposleni preko agencije koju je imao Dragan Đilas. Svi su primali po agencijama enormne zarade, a dobijali su zaista jedva onoliko koliko imaju da prežive. Tako je Dragan Đilas pljačkao PKB Beograd, tako je preko ovog sportskog centra na Starom Gradu pljačkao Bastać, tako na određen način i oštećuju preduzeća koja ovde dolaze kao izvođači javnih radova, država je tu nemoćna. Angažuju preko agencija radnike, a često su inženjeri koji vode taj posao vlasnici agencija koje zapošljavaju te radnike. Oštećuju i svog poslodavca, oštećuju radnike i oštećuju Republiku Srbiju.

Sada, ako hoćete da napadate zakon koji će to da spreči, samo napred, nemam ništa protiv, ali da znate šta napadate. Jer, zakonom je predviđeno da bez obzira da li je zaposlen na određeno, neodređeno vreme ili preko agencije, moraju da imaju istu platu. Da li ste protiv toga? Ja ne znam zašto, ako jeste. Nađite nešto drugo što ćete da kritikujete. Nemojte da pokušavate da održite sistem koji je uspostavio Dragan Đilas, Boris Tadić, Mirko Cvetković, Božidar Đelić i ekipa, Miodrag Kostić i da ne nabrajam dalje. Ako hoćete taj sistem da ostane, onda njih i podržavajte, da budu još bogatiji. To je radio i Mišković, iznajmljivao je državi do 2012. godine svoje zaposlene, država ih je plaćala kao da su doktori nauka, a ti ljudi su dobijali jedva minimalac, nešto malo više, ne možete baš tako lako da isplatite samo minimalac mora nešto malo veće da bude isplata zarada.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji se smanjuje. Nije to rezultat odliva radne snage u dijasporu. Zaboravite na to, toga je bilo i ranije, bilo je mnogo više, dva puta više. Pa, što smo onda dospeli do 26,27% nezaposlenih ako je i tada bilo odliva radne snage. Ili neka mi, a ja to još mogu da nazovem perpetuum mobile, ja sam koliko u petak čitao kolike su uplate zaposlenih u fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, a onda se pojavi neko i kaže, to nije tačno, nema tolikog porasta zaposlenosti u Srbiji. Pa, odakle taj novac, sam sebe stvara.

Znate, ako hoćete da kritikujete, napadajte ono što ne valja. Smatram da opoziciji to jeste posao. Ne očekujem da hvalite ni Vladu, niti da hvalite predsednika, ali očekujem da bar iznosite tačne podatke.

Sa ovim zakonom jedan sistem koji je na prvom mestu štetio zaposlenima, štetio državi, se ukida, dolazi se do pravednijeg načina uređivanja, omogućava se i poslodavcima da povećaju svoju uposlenost, jer neće morati da zaposle čoveka na neodređeno vreme, nego samo za onaj period koji mu treba. Ali će isto tako i taj koji bude radio preko agencije kod takvog poslodavca primati platu kao da je i zaista radnik kod tog poslodavca. Ja ne znam šta je tu sporno?

Došlo je vreme, o tome smo unazad pričali, evo, 2014. godine, da će sa smanjenjem stope nezaposlenosti početi da se menja i cena rada u Republici Srbiji. Evo, menja se. Prešli smo tu magičnu granicu ispod 10%. Sad počinju poslodavci da traže sve bolje i bolje radnike i spremniji su sve više i više da ih plate. Ali, od nečega je moralo da se krene.

Ako će neko da kaže da je neuspeh to što je prosečna zarada 500 evra, ako će neko da kaže da je neuspeh da su i poslodavci prihvatili da minimalna zarada bude 30 hiljada dinara, ako neko kaže da nije dobro što nam je stopa nezaposlenosti ispod 10% i ako jeste, to je zasluga nekih drugih a ne ove Vlade, ako neko kaže da 300 km auto-puteva ne postoji, ja postavljam pitanje - a koliko on zaista voli svoju zemlju? Jer, to su sve stvari koje možete da vidite. Sve je to proverljivo, vidljivo.

Kada se bavimo tim diskusijama, moramo uvek da vodimo računa da nas vreme ne demantuje. Demantovalo je ovde i Balšu Božovića i Boška Obradovića, Dragana Đilasa, ceo bivši režim. Događaji su demantovali. Zato i donosimo ovakve zakone. Ne da bi njih demantovali, nego da bi Srbiju napravili na lepše mesto za život. Ne samo da nam više deca ne odlaze, nego i oni koji su otišli, mada je to teško, ali da počnu da se vraćaju. Neki su se već vratili. Videli su da nije baš tako bajno i sjajno i da Srbija može da bude lepo mesto za život ako čovek hoće da radi i zaradi pošteno svoju platu. Zato ovakve zakone treba i podržati, a ne kritikovati bez razloga.

Srbija je od 2014. godine započela jednu novu etapu u svom razvoju, etapu koju je započeo sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, tada kao premijer. Raščistili smo dobrim delom i sa tajkunima, sivim zonama i ovaj zakon svakako jeste samo jedan od malih koraka da Srbiju napravimo za bolje mesto za život, da naša deca ostaju ovde. Zato ovaj zakon u danu za glasanje treba podržati.

Nevladine organizacije su i verske zajednice, političke stranke i da ne nabrajam dalje, Crveni krst. Sve su to nevladine organizacije. I zato su sredstva opredeljena u budžetu.

Da li ćemo neku materiju da regulišemo zakonom, ja smatram da treba, a oni koji bi regulisali tako što će da izbrišu i zabrane, najčešće su nesposobni da vrše vlast. Znači, nešto se uređuje zakonom. Tačno postoje zakonski okviri u kojima treba to da se kreće. Ja ne znam šta je tu sporno? Valjda zato i postoji zakon? Da reguliše neku oblast, da ne bude zloupotreba, da neko ne bude prevaren.

Valjda je i pravo kao nauka nastalo da se ljudi ne bi svađali i tukli oko svega i svačega?

Sad kažemo - ne, to uzmite i zabranite. Pa, u redu. Nije problem, skupštinska većina uvek može sve. Ali, šta ćemo ako zaista postoji potreba za takvim načinom zapošljavanja? Hajde, objasnite mi. Šta ćemo onda? Na primer, treba čoveku neki određen profil radnika sa iskustvom, da radi kod njega tri meseca, ne može da ga nađe na birou, jer niko neće sa iskustvom da radi kod poslodavca tri meseca, šta treba, da ne radi svoj posao? Ili taj ne treba da dobije posao, jer će da bude oročeno na tri meseca? Neka radi to agencija. Samo, za razliku od sistema koji su uspostavili Dragan Đilas i Boris Tadić, moraće to i da plati, tog zaposlenog, onoliko koliko njegov rad zaista košta, a ne da trpaju pare u svoje džepove.

Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština donosi zakone na osnovu kojih se sprovode izborni procesi, a ne nevladine organizacije, to odmah da raščistimo.

Znači, mi smo ti koji imamo poslednju reč kada su u pitanju izborni procesi u Republici Srbiji, ali pošto između nas i bivšeg režima postoji mnogo razlika, i to velikih, a zašto gušiti nekoga ko nema isti politički stav ili neko drugo mišljenje od stava koji ima vladajuća većina?

Oni ne smatraju u svojoj pokvarenosti da su naneli štetu Republici Srbiji. Oni ne smatraju da u svojoj pokvarenosti nanose štetu i nacionalnim interesima Republike Srbije.

Isto tako, samo jedna ideologija, jedna od najmračnijih u istoriji ljudske civilizacije nije dozvoljavala da različito mislimo i u tome je razlika između ljotićevca Boška Obradovića i Aleksandra Vučića i SNS. Nećemo da budemo kao oni.

Oni imaju, kao i svaka druga nevladina organizacija, prava da apliciraju, u skladu sa svojim programima i projektima, sredstva iz budžeta Republike Srbije. Da li treba da ih zabranimo? Nećemo. Zašto? Ne bojimo ih se.

Ne shvatate da sprečavanje različitosti proističe iz straha. Ne bojimo ih se. Mi imamo svoje rezultate kojima se ponosimo. Oni imaju svoje rezultate koje bi da niko ne vidi i da ih svi zaborave da bi ponovo došli na vlast sad kad Republika Srbija ima sređene javne finansije, da ponovo kradu. Zahvaljujem.

Da raščistimo odmah oko Republičke izborne komisije. Republička izborna komisija svojom odlukom određuje koja će od nevladinih organizacija da učestvuje u izbornom postupku kao posmatrač ili da radi neku instruktažu, ali, opet, u skladu sa pravilima koja uspostavlja Republička izborna komisija, a ne njihovim sopstvenim pravilima.

E sad, kad smo već došli do Dragana Đilasa, to što je neko vlasnik preduzeća ne znači da može da dođe pod udar zakona ako neko potpisuje neka druga akta.

Koliko je meni poznato, Tužilaštvo je pokrenulo krivični postupak protiv odgovornih lica u „Dajrekt medija“, to je, znači, Đilasovo preduzeće i dvoje zaposlenih u RTS, što se tiče krađe vezano za sekunde ekonomsko-propagandnog programa.

Međutim, moram da kažem da, ne prvi put, više puta sam to rekao i ponoviću, gospoda Dragan Đilas, Mišković, šećerko Kole i ostali su pisali zakone da ne bi išli u zatvor. Pisali su zakone i ova Narodna skupština je donosila njihove privatne zakone.

Po sadašnjem Zakonu o javnim nabavkama moguće je aneksirati ugovor usled nepredviđenih okolnosti samo do 2,5% ugovorene vrednosti javnih radova. Za Đilasovo vreme mogli ste 25%, a pričamo sada o mostu na Adi. Na tih 25% ide novih 25%, plus osnovni ugovor, pa na tih dva puta po 25% i osnovni ugovor ide još 25%. Po tri puta su aneksirali ugovor i uvećavali vrednost radova za blizu od 100% nego što je bila osnovna vrednost ugovora i sve su to dozvolili Zakonom o javnim nabavkama.

Još nešto, kad kritikujete, u kom je to zakonu do ovog važećeg koji je stupio 1. aprila 2013. godine, postojalo krivično delo zloupotreba u postupku javne nabavke? Nije dok je bio Đilas, da bi mogao da krade.

Da pročitam, pošto ja nisam obavešten. Pripremu i sprovođenje obuka vrši radno telo za obuke RIK, u daljem tekstu, radno telo. Znači RIK određuje.

Još nešto, sama instruktaža i obuka, lice koje sprovodi obuku, ne znači da on ima javno ovlašćenje da on može da učestvuje u izbornom procesu. Aman, ljudi u izbornom procesu može da učestvuje samo onaj kome je to zakonom dozvoljeno, niko više. Pa, niko više.

Još nešto, nikada SNS od kada postoji, nije imala većinu u biračkim odborima. Nikad, ama baš nikad, ni u RIK, ni u biračkim odborima koje imenuje RIK, ni u biračkim odborima koje imenuje Pokrajinska izborna komisija, ni u lokalnim izbornim komisijama.

Uvek je bivši režim imao većinu, i uvek su izmišljali razne razloge i afere zašto gube izbore. Sad su im krivi njihovi članovi biračkih odbora. To su ta radna tela.

Ali, zaboravite ljudi, u izbornom procesu učestvovaće samo onaj kome je to zakonom dozvoljeno, a narodni poslanici su ti koji donose zakone. Ne donose ni CRTA, ni CESID, ni bilo ko drugi, nego Narodna skupština.

Nama ne govore ovi sa zapada kakve ćemo zakone da donosimo. Donosimo zakone koji su isključivo u korist Republike Srbije i njenih građana. Znači, zaboravite na to.

Ako neko hoće da pomogne u unapređenju izbornog procesa, dobro je došao. Ako je neko došao da ometa izborni proces, nema mu mesta u sprovođenju izbora.

Evo da raščistimo, da pročitamo sve od A do Š, pa neka građani ocene ko ovde govori istinu, ko izmišlja.

Pripremu i sprovođenje odluka vrši radno telo za obuku RIK, u daljem tekstu - radno telo. Radno telo, znači ne govorim o licima koja sprovode izborni postupak, nego koja rade smo obuku lica koja će sprovoditi izborni postupak u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Radno telo ima 19 članova, od kojih su osam iz redova članova i zamenika članova RIK. Evo, ta lica smo mi postavili i članove i zamenike. Dva iz služba Narodne skupštine koji obavljaju stručne poslove za potrebe RIK. Evo, koliko znam, ta lica obavljaju mislim od 2002. ili 2003. godine rade za RIK. Evo, nisu promenjena. Znači, blizu 20 godina već. Tri iz reda zaposlenih u Republičkom zavodu za statistiku. Da li je Republički zavod za statistiku državni organ? Jeste. Šest iz reda poznavalaca izbornih postupaka. Znači, većinu i struktažu sačinjavaju članovi koje delegiraju državni organi koji su se i ranije bavili izbornim postupkom.

Da završimo. Obukama u svojstvu posmatrača, znači u svojstvu posmatrača, mogu da prisustvuju predstavnici udruženja koja se bave izbornim procesom u kontinuitetu od najmanje tri godine i predstavnici međunarodnih organizacija koje se bave izborima, ali samo kao posmatrači.

Pa jel vam OEBS posmatrač? Jel nam vršio monitoring i prošlih izbora i pretprošlih i ja ne znam koliko unazad? Što ste protiv toga? Čega se vi plašite? Mi iz SNS se ne plašimo izbora. Idemo na izbore. Hoćemo da očistimo bivši režim. Što, hoću sada da dovedem tu, takav rezultat i takvu podršku građana da treba da dovodim u pitanje zato što je neko protiv posmatrača, ne lica koja sprovode izbore, nego protiv posmatrača koji gledaju u kutiju i ništa više.

Zakon o izboru narodnih poslanika tačno definiše koja su radna tela za sprovođenje izbora. Ne postoje pomoćna radna tela. Radna tela za sprovođenje izbora po Zakonu o izboru narodnih poslanika su RIK u stalnom i proširenom sastavu i birački odbori u stalnom i proširenom sastavu

Pročitajte lepo Zakon o izboru narodnih poslanika. Nemojte više da izmišljate.

Ko će savetodavno da radi? Republička izborna komisija može to da radi, može da angažuje i druga lica, jer njih nema dovoljno da obiđu celu Srbiju npr. Tehnički je neizvodljivo. Nemojte da izmišljate da Republika Srbija se odriče svog suvereniteta u izbornom postupku. Ne odričemo se svog suvereniteta, ni jedan jedini korak. Nemojte, ako ste vi protiv nekoga, da nama prigovarate zašto on učestvuje kao posmatrač. Neka učestvuje svako ko hoće kao posmatrač.

Ma, čega se bojimo? Jedino su protiv posmatrača oni koji se boje rezultata izbora. Mi nemamo taj problem.

Znači, ako se bojite rezultata izbora, napadajte posmatrače. Mi nećemo ni u jednom jedinom trenutku da dovedemo legalnost i legitimnost rezultata i broj glasova koji budemo osvojili na izborima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Cokić.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miljan Ljubić.

Izvolite.