Dame i gospodo narodni poslanici, to su možda neki drugi živeli od obećanja do 2012. godine koji su vladali. Mi se na to ne oslanjamo. Oslanjamo se na prvom mestu na sebe, na svoje potencijale. Ne živi se od tih obećanja, niti nam pada na pamet. Ako se nešto što je obećano i desi, desilo se, odlično je, ako se ne desi, nikome ništa, idemo dalje. To odmah da raščistimo.

Ne znam koji su to izvori da su ekonomski pokazatelji u Srbiji lošiji nego što su to bili pre 2012. godine. Nemojte da verujete ljudima koji o ekonomiji ne znaju ništa, ili o ekonomiji govore zlonamerno, o rezultatima, zato što jedan od prvih uslova koji pokazuje ekonomsku stabilnost zemlje jeste da je inflacija u toj zemlji u okvirima one koja je projektovana, druga jeste da cena kapitala na finansijskom tržištu postaje manja, treća bonitet zemlje, ukoliko se zadužuje na međunarodnom tržištu, a sve su to parametri koji su bolji nego što su bili pre 2012. ili 2014. godine.

Isto tako, nemojte oko te priče o narastanju javnog duga zato što ćemo o tome kada bude bio budžet Republike Srbije za 2020. godinu. Kažem vam da popričamo, samo da vam pokažem kolike su kamate na kredite koji su podizani do 2012. godine, koliko je otplaćeno do danas, pa da vidimo koliko to ima u strukturi javnog duga. Ja znam šta pričam, a oni koji to ne razumeju, ja tu ne mogu da im pomognem.

Znači, prvo to da raščistimo, a onda da vidimo da li je toliko loše podizati kredit koji je namenski. Znači, ne za pokrivanje likvidnosti budžeta nego namenski za izgradnju puteva, za rekonstrukciju pruga, za razne druge infrastrukturne projekte. Na taj način poboljšavamo svoju makroekonomsku situaciju, uslove za investicije ili, kao što se to radilo do 2012. godine, podizanje kredita koji su bili nenamenski, a čisto radi pokrivanja likvidnosti budžeta, odnosno povećanja penzija i plata u javnom sektoru. Ne možete to da menjate.

Još nešto. Da li je gori parametar, recimo, te 2012. godine 27% nezaposlenost ili danas kada je to nešto oko 10%, a tih 10% jeste u stvari i granica kada počinje borba na tržištu rada. Nemate više jeftinu radnu snagu. Sad poslodavac mora da se bori za kvalitetnog radnika da bi došao do njega. To 2012, 2013, 2014. godine nije bilo moguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da je ovde problem kod kolega poslanika odakle novac stiže. Evo, najveća garancija koju je dala Narodna skupština Republike Srbije EPS-u bila je 21. januara 2016. godine i sredstva su namenjena za izgradnju energetskog bloka, odnosno proširenje kapaciteta jačine, čini mi se, 350 megavata u Kostolcu. To je najveća garancija koju je dala Narodna skupština i to je trenutno prva jedna takva investicija posle 30 i nešto godina.

E, sad, ako se spominje KFW banka, nemam ništa protiv, ali što ne budemo iskreni i ne kažemo da je taj novac kojim izgrađujemo tu termoelektranu i proširujemo kapacitete Površinskog kopa „Drmno“ iz Kine.

Znači, imamo nešto protiv ako novac stiže iz Zapadne Evrope i to ćemo da napadamo, nemamo ništa protiv kada stiže iz Kine. A stav i politika Vlade jeste da treba da sarađujemo i sa jednima i sa drugima.

Možemo i da pričamo o subvencijama u ribarstvu, samo sumnjam da mi sa ozbiljnim subvencijama u ribarstvu možemo bilo šta da uradimo ozbiljno kada je u pitanju rusko tržište. Mi uvozimo ribu od njih. Gde možemo da izvozimo? Verovatno u zemlje EU.

Da raščistimo nešto oko tog famoznog SSP i o tome da EU daje veće subvencije u poljoprivredi nego što to nama dozvoljava, to nije tačno, zato što je to po principu reciprociteta. Znači, za određene delatnosti koliko oni dozvoljavaju, toliko dozvoljavaju, toliko dozvoljava i nama. Sad, da li oni imaju više novca, to je već druga priča, bogatiji su kao društvo, uglavnom Evrozone. Ali, znači, na principu reciprociteta, što važi za njih, važi i za nas, i obrnuto.

Ali, to koji nisu ni čitali taj SSP ne znaju, kao što nisu čitali ni zakon, a i kad ga čitaju, ne čitaju ga kako treba, pa se onda hvataju za određene greške ako neko napravi određeni lapsus.

Kad pročitaju pogrešno nešto, pa na osnovu tog pogrešnog nečeg celu svoju diskusiju baziraju, onda to njima nije problem, to može kako god ko hoće. Ne može. Ne može. Znači, nemam ništa protiv da opozicija kritikuje zakone, ali neka kritikuje argumentima. Neka kritikuje argumentima. Naši argumenti protiv njihovih. Ako ne koriste istinite podatke, mi ćemo da iznosimo istinite, pa da vidimo kako će to da se izmeri na izborima.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
To za 5% me baš interesuje.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Dozvoljavam kolega Ševarliću i zahvaljujem na vašoj diskusiji.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Sačekajte da kolega Ševarlić …

Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Kolega Ševarliću, ja zaista ne znam u kom delu sam ja prekršio Poslovnik? Vas niko nije spomenuo, niko, ni u jednom trenutku. Da li ste se prepoznali kao najmlađi Titov odbornik, ja ne znam, verovatno tada nisam ni bio rođen.
Što se tiče genetičkog inženjeringa, ni tu vas nisam prepoznao.
Treća stvar, ovo nije skup, nego sednica Narodne skupštine.
Što se tiče uređivanja sajta, to vidite sa službom Narodne skupštine, nemojte narodne poslanike o tome da opterećujete na sednici.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o tome? (Da)
U redu.
Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević ima reč. Izvolite.

Kolega Rističeviću, znate šta, biti najmlađi Titov odbornik nije bilo lako u to vreme, ali ja svejedno ne vidim i ne želim da ispravljam nečije greške iz mladosti.
Ne želite da se Skupština izjasni? U redu.
Kolega Rističević ne želi da se Skupština izjašnjava o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč?

Izvinite kolega Šaroviću.

Gospodine Ševarliću, po kom osnovu?

(Miladin Ševarlić: O amandmanu.)

Nemate pravo da diskutujete o amandmanima, potrošili ste vreme koje je predviđeno za vas kao samostalnog poslanika.

(Miladin Ševarlić: Replika, pomenula me je.)

Ne, samo je iznela statističke podatke, ništa više. Nije vas spomenula ni u jednom trenutku.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Mirčiću.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Periću.

Reč ima ministar gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojiću, izvolite.

Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.