Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9359">Veroljub Arsić</a>

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Nastavljamo rad po petoj tački dnevnog reda - Predlog zakona o računovodstvu.
Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stavu 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? Da.
Izvolite, koleginice Radeta.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispada da je Narodna banka čudotvorac i da može da radi mimo zakona koje mi donosimo ovde u Narodnoj skupštini.

Prvo, Narodna banka vrši nadzor nad poslovanjem banaka i osiguravajućih društava. Za kršenje zakona, a to su materijalne povrede zakona, može da podnese krivičnu prijavu ili da pokrene postupak za kažnjavanje te banke, gde ona odlučuje u prvom stepenu kao sud za prekršaje.

Kasnije ću da govorim u svom izlaganju o tome kako to izgleda kada Narodna banka ne vrši svoju funkciju. Čini mi se da su uvek te populističke priče jako interesantne i dobre da se ovde ispriča i da se na taj način stekne neki politički poen. Nemam apsolutno ništa protiv toga.

Obavezuju preporuke ne postoje. Ne možete vi da naterate banku koja je privatna da posluje ako to zakonom nije regulisano ili da je naterate da ona drugačije postupa prema svojim klijentima. Mi smo doneli Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U nekom periodu 2014. i 2015. godine maltene je smanjena mogućnost zloupotrebe ugovora koji su indeksirani u stranim valutama. Znači, da mora da se isplaćuje kredit i po srednjem kurs centralne banke, da se vraća po srednjem kursu centralne banke, da ne mogu da se menjaju kamatne stope u toku otplate kredita, da imate fiksni deo kamate, da imate varijabilni deo kamate. Varijabilni deo kamate ne zavisi od volje banke ili volje klijenta, pa često ne zavisni ni od volje neke države. To su sve uslovi koji su klasično tržišni.

Slažem se u jednom delu sa koleginicom Jovanović. Valutna klauzula jeste nešto na čemu su banke zarađivale ekstra profit i da je to bio generator mnogih naših nevolja ne samo među stanovništvom, među privredom, već i u čitavoj državi. Sada imamo situaciju da je kurs dinara jako stabilan. Što se tiče te tvrdnje da banke mogu nešto da zloupotrebe. Očigledno je kada država vodi brigu o svojim građanima i Narodna banka vodi brigu i o svojim građanima, i o privredi i o državi u celini da takvih manipulacija više ne može da budu.

Možemo da dođemo i da razgovaramo o tome šta ako se ukine devizna klauzula. Krediti koji se plasiraju u Republici Srbiji sa valutnom klauzulom su vezani za evro u 90 i nešto posto slučajeva, ako ne i 100%.

Da bi se povukao kredit u evrima ili valutna klauzula u evrima primenjuje se prilikom obračuna kamate koja se ugovara sa korisnikom tog kredita između ostalog i referentna kamatna stopa Evropske centralne banke koja u ovom trenutku iznosi, čini mi se, minus 0,25%.

E, sada, naša referentna kamatna stopa je negde oko 3%, to je na dinarske kredite. Znači, kada bismo ukinuli valutnu klauzulu svi krediti bi u Srbiji poskupeli za 3%. Šta preostaje? Preostaje da Narodna banka postepeno smanjuje referentnu kamatnu stopu, mogu da kažem da su je smanjili u poslednjih šest ili sedam godina za čitavih 12 ili 13 procentnih poena, ili 12, 13%, a Evropska centralna banka kada proceni da je kriza u evrozoni prošla počeće da podiže referentnu kamatnu stopu i kada se izjednače te dve kamatne stope, onda možemo i da ukinemo kredite koji su indeksirani u evrima.

Inače ovako, ako ih potpuno ukinemo, omogućićemo bankama da zarađuju još 3% više nego što to u ovom trenutku rade. Toliko o tome kako to baš i nije samo jednostavno – mi to hoćemo, mi to želimo, pa ćemo to i da uradimo, a da ne sagledamo onu drugu stranu koje će posledice da imaju građani i privreda, ako to uradimo bez jedne ozbiljne analize. To je taj deo koji se tiče politike.

Ono što je još tu i što pokazuje onaj pravi značaj Narodne banke jeste to da su, između ostalog, u toku 2012. i 2013. godine naše dve banke izgubile dozvolu za rad. To je bila „Agrobanka“ i Razvojna banka Vojvodine, gde je potpuno izostao nadzor nad te dve banke od strane Narodne banke Srbije, kada je guverner bio gospodin Šoškić, a viceguverner koji je bio zadužen za kontrolu rada banaka bio gospodin Milojko Arsić. To je onaj što stalno popuje i pravi se pametan u raznim emisijama, kako program Vlade Republike Srbije ne valja, kako naše finansije nisu dobre, kako se zadužujemo prekomerno itd, itd. E, takav čovek je vršio nadzor nad radom banaka, pa smo imali onu hiperinflaciju, pa smo imali nezakonito iznošenje deviznih sredstava iz Republike Srbije, pa smo imali primarnu emisiju, pravo štampanje novca na tržištu, to je ono što se zalaže profesorka Danica Popović. Oni tako rešavaju krizu, tako što štampaju novac. Povrh svega, milijardu evra direktne štete koja je morala da se plati iz budžeta Republike Srbije zato što Republika Srbija garantuje za depozite do 50.000 evra da će biti obeštećeni, za svakog, za fizičko lice itd.

Kada pričamo o Narodnoj banci, moramo da budemo svesni da Narodna banka vrši nadzor nad zakonitošću rada finansijskih institucija, baš iz tog razloga, da banke, pogotovo gde osnivač nije rezident, ili da kažem domaće lice, mogu raznim finansijskim mahinacijama da iznesu novac iz Republike Srbije, opljačkaju i privredu i stanovništvo, nama ostave taj problem da rešavamo, a da oni beleže ekstraprofit. To je posao Narodne banke. Sve ostalo, dame i gospodo narodni poslanici, je ili naš posao kada donosimo zakone ili je posao sudova, ako neko smatra da je banka napravila neku nepravdu prema nekom korisniku kredita ili neke druge finansijske usluge.

Još jednom, zamolio bih svoje kolege poslanike da vode računa o tome da kada imaju svoj plan i program, bio on politički ili bilo kakav drugi, da ga ne primenjuju olako, nego neka dobro izmere, da bi znali gde da preseku, jer ovi kako su nam sekli do 2012. godine, jedva je država izašla iz krize, jedva se stanovništvo iščupalo iz krize i jedva smo sačuvali državu onakvu kakvu želimo da imamo.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.
Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Radeta, izvolite.
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić.
Izvolite.
Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite, koleginice Jovanović.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Kolega Mirčiću, izvolite.
Zahvaljujem.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite, kolega Šaroviću.

Zahvaljujem.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Kolega Ljubenoviću, izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, koleginice Pešić.
Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Koleginice Radeta, izvolite.
Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celinu.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom i nastavljamo sutra u 10.00 sati.
Gospodine predsedavajući, povređen je član 106. Poslovnika od strane jednog našeg kolege koga ja izuzetno uvažavam, a razlog je taj da prestane da vređa inteligenciju ostalih narodnih poslanika.

Iz njegove diskusije ja mogu da zaključim samo sledeće – da je koncept koji se ovde predlaže, zato to i smatram kršenjem dostojanstva Narodne skupštine, da Srbija može da se razvija isključivo motikama, kolskim putevima, drvenim ćuprijama i ne znam čime već, a ne putevima, mostovima, prugama, fabrikama. Zato vas molim da sledeći put neko pokuša da objasni kolegi da, ako ne uvezete opremu koju ne možete da pravite ili nemate uslova da je napravite, ne možete sebi ni da obezbedite razvoj. Kad to bude naučio, prestaće da vređa nas narodne poslanike.

Ne želim da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjašnjava.
Član 108.

Evo, ovako. Malopre sam rekao da se vređa dostojanstvo Narodne skupštine i inteligencija narodnih poslanika zato što neko pokušava ovde od početka da me ubedi u sledeće: da je BDP iz 2012. godine, koji je iznosio 3.800 milijardi, veći nego 2019. godine, koji je projektovan na 5.408 milijardi, ili 2018. godine 5.050 milijardi. Jel to nije sad uvreda inteligencije?

Idemo dalje: da je izvoz iz 2012. godine koji je iznosio 8.738 milijardi, veći nego izvoz koji je iznosio 2018. godine 16.300 milijardi. Skoro duplo je razlika, ali po njima je manji i po njima izvoz pada, a uvoz raste. Pedeset i osam posto pokrivenost uvoza izvozom iz 2012. godine je manja nego 74% pokrivenosti izvoza uvozom 2018. godine. Ja ne znam više ili misli da smo mi ludi ili njemu treba neki digitron. Ja ne znam koje digitrone koristi.

Samo da vam kažem. Tu istu priču su pričali sledbenici Borisa Tadića i kod njih je BDP iz 2011. i 2012. godine bio veći nego 2018. godine. Ne znam odakle ta sličnost.
103, gospodine predsedavajući, nadam se da neće više biti potrebe. Ukazujemo na povredu Poslovnika jer je meni zamerio moj kolega uvaženi Šarović, pogotovo kada naslov iznad člana 21. Zakona pročita ravnopravnost, umesto radnopravnost, ili što kao uvaženi pravnik kaže da predsednik Republike Srbije može najviše da bude biran dva puta uzastopno, pa sa pauzom može i treći put da bude biran, e, tako, koliko je to bilo tačno, taj naslov i član 116. Ustava koji je citirao na sasvim pogrešan način, predsednik može biti biran najviše dva puta, bez obzira da li su uzastopni ili ne. Toliko su tačni njegovi markoekonomski, svi drugi podaci i sva njegova predviđanja, i sada zbog tih i takvih načina pogleda na vođenje države i državne politike, nije ni čudo što on nikad neće učestvovati u vlasti.