Nije to bilo savetovanje, to je bila diskusija na Odboru za finansije, da raščistimo odmah. Nije to rečeno kako je vama preneto, žao mi je što vam nisu preneli kako treba, to nije moj problem.

Što se tiče Komunističke partije Kine, svaki narod ima pravo da odredi u kakvom će okruženju da se razvija i nemam ništa protiv toga. Nemojte da pokušavate da me posvađate sa Kinom.

Mene čudi to da ovde jedna opoziciona stranka ne želi da kontroliše Vladu Republike Srbije i šta god da se predloži, osim valjda da piše ime i prezime ili ime poslaničke grupe ili ime političke stranke, i ako to nije ime njihove političke stranke ili njihove poslaničke grupe, to će ovde biti napadano. Bar kad napadaju, neka napadaju sa nečim što ima smisla, a ne da tražimo od kolega narodnih poslanika da se odreknu ovlašćenja koja stiču Zakonom o kontroli državne pomoći, jer meni to zaista nije jasno.

Znači, sve ove Vladine agencije itd, pa ne možete vi da učestvuje na tržištu gde postoji konkurencija i da vi sami uređujete to tržište bez nekog regulatornog tela. To je nemoguće. Tako je bilo samo u doba Saveza komunista i zato se ja pitam – da li je to ideološki težnja ka tome? Tad je država sve kontrolisala, sve uređivala, sve merila, nije postojalo tržište koje nije bilo državno i nisu ni bila potrebna regulatorna tela. Valjda hoće da se vratimo u društvenu imovinu i da država radi sve.

Ja nešto ovde ne razumem, zaista. Evo, priznajem, zaista ne razumem. Znači, zaista ne razumem.

Evo ovako, shvatanje parlamentarnog života i parlamentarne borbe je sledeće. Opozicija treba da kritikuje zakon, dobro, u redu, slažem se. Oni koji podržavaju Vladu Republike Srbije treba da brane taj zakon i zakonske odredbe, kako ko zna, kako ko ume, isto kao i opozicija da napada kako zna, kako ume itd. Ali, to ne podrazumeva valjda, ja sam to tako razumeo, da niko od poslanika ne sme da obrati pažnju na diskusiju svog kolege, bez obzira da li on napada ili brani zakon. Pa, neću ja samo da razgovaram sa ministrom, hoću i sa poslanicima, hoću i sa onima koji ne misle isto kao ja, baš s njima da razgovaram, baš s njima da ukrstim argumente.

E, sad, i ja ponovo kažem, nemojte da mi stavljate reči u usta koje nisam rekao. Nama se nudi ovim predlogom zakona da kontrolišemo kako država troši pomoć koju daje građanima Republike Srbije. Vi sad idete u procedure, znate to je kad je službeni glasnik, kad je ovo, kad je ono. Ja to nisam ni rekao. Nudi nam se ovim zakonom. Zašto da ga ne usvojimo zbog toga.

E, sad, izgleda mi da je ovde problem, što kolege poslanici ideološki ne mogu da pronađu vezu sa zakonima, pa ulazimo u jednu nepotrebnu širinu oko svega toga. Znači, još jednom ću da postavim pitanje, daje se mogućnost da postoji elektronska faktura, mogućnost, ko će to normalan da napadne. Nije obaveza, mogućnost. Znači, može, ne mora. Sad je to problem. Kako će da ide otpremnica? Valjda neko ko je pravnik sa tolikim iskustvom zna da bi nastao prvo poslovni odnos prvo mora da se potpiše ugovor. Druga stvar, mora da se isporuči roba, da se dokaže verodostojnost te elektronske fakture, posle nje ide faktura. Sad je to problem, da li će ona biti s pečatom, bez pečata, u papiru, elektronskoj formi. Pa, valjda taj koji će po toj elektronskoj fakturi da plati robu ili uslugu, neće da pusti novac ako ta roba ili usluga nisu izvršeni. Kako će da plati onda? Neću, možeš da mi pišeš koliko hoćeš, dokaži da si izvršio tu uslugu, ili mi dao robu. Ali, to je problem.

Zato, izvinite gospodo, čini mi se da imamo problem oko tih debelih prstiju mojih, izgleda mi da nisu toliko debeli da ne umem da uključim računar.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Poslovnika – dostojanstvo Narodne skupštine, a to iz razloga što je moj uvaženi kolega Nemanja Šarović rekao da sednica Odbora za finansije i drugih skupštinskih radnih tela maltene nisu javne, nego da su tajne.

To što nema televizijskog prenosa, možete da zamislite koliko bi kanala imali kad bi se svaka sednica odbora prenosila i kad bi imao ja pristup javnosti. Međutim, koliko je naš parlament javan u radu govori istraživanja da je drugi u regionu, po javnosti rada. Znači, razne međunarodne organizacije koje se bave radom parlamenata, znači, može svaka sednica odbora da se prati preko interneta, takođe postoje snimci, takođe svaki građanin može da bude upoznat sa tim.

Izbor članova komisije, pošto uvaženi kolega nije učestovao recimo kada su se birali članovi Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, jeste javni konkurs. Svi mogu da se prijave koji ispunjavaju uslove, ima čak i pismeni deo teksta, pa tek onda da se dolazi na diskreciono pravo članova odbora ko će kome da pokloni poverenje, a da ne pričam o tome da se oni ne biraju na sednici odbora, nego se biraju ovde na plenumu kada ima televizijskog prenosa.

Dalje, tražim da se poslanici pridržavaju i Ustava Republike Srbije. Uvaženi kolega Šarović koji je inače pravnik, rekao je sledeće – da predsednik Republike Srbije najviše može dva puta da bude biran uzastopno. Ustav Republike Srbije kaže u članu 116. stav 3. – niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike Srbije. Znači, dva puta, nema veze da li je uzastopno, da li sa pauzama ili na bilo koji drugi način.

Treća stvar, molim da se precizno poslanici izjašnjavaju kada čitaju odredbe zakona. Naslov iznad člana 21. ne glasi da sekretar komisije ima ravnopravan položaj, nego kaže ovako – radno pravni položaj sekretara. Zato sam rekao juče da treba da se čitaju zakoni.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tač. 4, 5. i 6. dnevnog reda i sa radom nastavljamo sutra u 10.00 časova. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Stevanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.30 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa žele reč?
Narodni poslanik Borisav Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.