Ja ne verujem baš u slučajnosti, to Srpska radikalna, Srpska napredna… Ne stidim se ja toga da sam bio u Srpskoj radikalnoj stranci, to sam više puta rekao i to ne može niko da mi prebaci, niti ja to mogu da sakrijem, niti mi pada napamet.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ali da su oni bili u DOS-u, i to ne može da se sakrije.)
Kao što ni vi ne možete da sakrijete da ste bili u DOS-u i da se nešto mnogo ne ponosite rezultatima, nego se držite floskula dok je DOS bio opozicija.
Kažem, kada je opozicija, oni jedno obećavaju, ali se računa ono što rade dok su na vlasti, pa su državu zaduživali da bi javna preduzeća, što je god bilo moguće, jeftinije prodavali, kao što ste prodavali društveni sektor. Nemojte da se čudite. Niko nije rekao da se ovde nešto zagađuje, ali uslovi rada u nekom termoenergetskom sistemu nisu baš tako jednostavni i laki za ljude. Ako to hoćete da izjednačite sa kancelarijom, voleo bih da mi pokažete kako, voleo bih.
Voleo bih da jednom i vidite kako to izgleda, da napustite poslaničke klupe, da odete do nekog površinskog kopa, leti i da vidite da je tamo mnogo toplije, nego na ostatku teritorije, a u jesen da morate da se kupate u blatu koje vam je do struka, a zimi, da vidim kako ćete da siđete do tog površinskog kopa, ali to su radnici u jednom javnom preduzeću koje se zove EPS. Ona je bila sledeća na prodaju, posle „Telekoma“ 2011. godine i onda biste prodali celu Srbiju tajkunima.
Ta SRS koja vam je pomagala da opstanete na vlasti, 2012. godine nije mogla u tome da vam pomogne. Srpska napredna stranka je onda došla na vlast.