Vreme.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Kori Udovički.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Na osnovu čega?
(Marko Đurišić, s mesta: Govorio je o poslanicima Borisa Tadića.)
Evo, imate pravo na repliku. Izvolite.

Ja molim kolege poslanike da prilikom obraćanja ne…
Reč ima ministar dr Kori Udovički. Izvolite.

Polako gospodine.
Povreda Poslovnika, tražite reč? Izvolite.

Polako kolega. Polako, doći ćemo i na vašu repliku.
Ne smatram da je prekršen Poslovnik ni u jednoj svojoj odredbi. Slažem se da narodni poslanici treba da imaju malo više slobode kada se obraćaju ministru, zato što su ipak oni narodni poslanici, ali ne možete da očekujete i da ministar nemaju određenu dozu prava da odgovore na slične diskusije narodnih poslanika.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? Da, dobro.
Gospodine Đurišić, tražite repliku, da li je tako? Izvolite.

Vreme kolega Đurišiću.
Vidim da ste vi odlično pročitali zakon, tako da verujem da su i sve ostale kolege mogle da ga pročitaju čim ste već našli odredbe zakona koji ćete da citirate u odgovoru ministru.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Gospođo ministre, ja mislim da ste posle jedne ovakve diskusije, koju je koleginica iz DS imala, prvo morali da održite predavanje o kancelarijskom poslovanju, jer kada budu naučili kancelarijsko poslovanje moći će da pričaju o Zakonu o zaposlenima u državnoj upravi i njihovim platama.
Druga stvar, neko je ovde nazvao nekoga političkom kukavicom, pa ja postavljam jedno logično pitanje, sada su skoro pa raspisani izbori na polovini mandata i Aleksandar Vučić i SNS uopšte se ne plaše da izađu na te izbore, da li je kukavičluk da proverimo rezultate vaše vlasti i vašeg programa na izborima ili je kukavičluk, kao što to radi Bojan Pajtić, da po svaku cenu, do poslednjeg minuta, ostane na vlasti? Šta je to, nego kukavičluk?
Gospođo predsednice, reč kukavičluk je nastala zbog jedne ptice koju svi zovemo kukavica, a to iz razloga što snese jaje u tuđe gnezdo i sačeka da se izlegu mladunci kod druge ptice. Tako je to nastalo. Tako i ovi iz DS ništa drugo ne rade, nego sve ono najgore što su radili dok su bili na vlasti, hoće da pripišu nama. Ništa drugo ne rade. I broj zaposlenih u javnim preduzećima i državnoj upravi ste vi napravili, dugove ste napravili, upropastili javna preduzeća i sada kažete da je to naša zasluga. Ne, nije. Prihvatamo da nosimo ono što smo loše uradili, prihvatamo da nosimo ono što smo dobro uradili. Vaše zasluge, ni dobre, ni loše, ne želimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje dve stvari u politici. Jedna se zove legalitet, a druga se zove legitimitet. Koga predstavljate? Koga više Bojan Pajtić predstavlja u Vojvodini? Od 100 građana samo četiri, pet. Koliko ih predstavlja? Dva i po, koliko? Kada se neko bavi politikom ima pravo da traži proveru njegovih rezultata rada pred građanima. Što se toga bojite? Izađite. Ovde je bilo u prethodnom mandatu, rekao sam – raspisaćemo parlamentarne izbore čim Bojan Pajtić podnese ostavku, da idemo zajedno na izbore. Tada ste ćutali, niste smeli da pisnete o izborima u Vojvodini.
To je kukavičluk. Izađite pred građene, neka gospodin Pajtić izađe bez telohranitelja da čuje šta mu građani misle. Kukavičluk je opljačkati hendikepiranu decu sa milion evra. To je kukavičluk, a ne raspisivanje izbora, napadanje političkih neistomišljenika, iznošenje laži, spominjanje kakav je ko račun napravio. Mene kao političara, kao poslanika interesuje rezultat organa.
Spominjali ste Narodnu banku. Za četiri godine dok ste bili na vlasti evro je sa 78 skočio na 119. Evo su četiri godine, četiri dinara je skočio. Bila vam je inflacija 15%, a sada je 2%. To su rezultati rada, a diletanti se bave računčićima, keceljama, cipelicama i ostalim stvarima.

Već kada pričamo o provaljivanju vrata i ovde su se provaljivala u Skupštini pre 16 godina, a slična situacija je bila u Beloj Crkvi. Znate, tamo nisu došli odbornici nego neki ljudi sa ulice. I kao što u ovo zdanje ne može neko da uđe nepozvan, ne može ni u tu Skupštinu, ni u jednu Skupštinu jedinica lokalne samouprave. Pa ste pričali o sprejevima, o čemu sve niste pričali. Izašli ste u svim medijima, u svim novinama, na svim televizijama.
Da li neko zna da sam ja bio napadnut fizički pred televizijskim kamerama za vreme vaše vlasti? Ne zna niko. Nijedne novine to nisu prenele, nijedna televizija to nije prenela, samo neke lokalne. Nisam cvrčao tada ovde i kukao kako je diktatura, kao što vi to radite. Nisam od toga pravio scene, sazivao konferencije koje mi pripadaju kao narodnom poslaniku ovde u holu. Nisam to radio.
Ja sam se bavio politikom ne politikanstvom. U tome je razlika između nas i vas. Jednom počnite da govorite istinu, makar jednom. Verujte biće vam lakše.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je neophodno doneti ovaj zakon. Bilo je neophodno doneti, a to je zato što je Srbija imala niz zakonodavnih procesa tako da su pojedini zakoni jednostavno izgubili svoju efikasnost i primenu, mogućnosti kvalitetne primene zato što ih je jednostavno vreme pregazilo.
Kada je u pitanju ovaj Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, mislim da je bio i poslednji čas da se ovako nešto donese. Konačno, imamo jednu materiju potpuno definisanu zakonom. I zakonom koji nije brzopleto donet, kako to neki hoće da kažu, već je posle jedne ozbiljne rasprave sa predstavnicima i sindikata i zaposlenima u organima državne uprave, to baš razloga što bi brzopleto donošenje jednog ovakvog zakona blokiralo čitavu upravu, sve državne organe i sve druge institucije koje se oslanjaju na jedan ovakav zakon.
Bilo ga je potrebno doneti iz drugih razloga. Jedan od tih razloga jeste jedno jako loše iskustvo koje smo imali u prethodnim postupcima koji su regulisali ovu materiju. Gospođa ministar verovatno ne zna da je i ranije bilo pokušaja da se ovo reši, ali ne ovako dobro. Čak šta više, najveći problem je bio što oni koji su učestvovali u pisanju zakona gledali su gde se njihovo mesto nalazi u zakonu. Pa, su gledali za sebe da obezbede najbolje pozicije i to se odrazilo na višak zaposlenih u organima državne uprave. Zato što su uveli jedno pravilo da neko može biti nameštenik, može biti rukovodilac, ali mora da ispuni uslov o broju zaposlenih koji su pod neposrednim njegovim nadzorom.
Znači, ako je rukovodilac, ima određeno zvanje, imaće 30% ili 40% manju platu ako vrši nadzor nad dva svoja zaposlena, nego da vrši nadzor nad pet ili više. E, tako su ovi vladali. Pa su onda, da bi njihov politički podoban nameštenik imao 30% ili 40% veću platu, zapošljavali nove ljude kojima bi on rukovodio i ostvario to pravo. I, onda smo došli do toga da smo imali državnu upravu koja je neefikasna, koja nije imala pravedan sistem ocenjivanja i koja je jednostavno radila po nekoj stihiji kad, kako i kome padne na pamet. Odlično se sećam tih zakonskih rešenja.
U ovom zakonu ne mogu da se nalaze javna preduzeća zato što, ipak mislim i kao predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, u pitanju su različiti izvori finansiranja zarade. Državna uprava, prosveta, zdravstvo, finansiraju se iz budžetskih prihoda. Da li su oni iz fondova, da li su direktno iz budžeta, da li su iz republičkog budžeta, budžeta jedinice lokalne samouprave ili budžeta autonomne pokrajine su iz budžeta. Zato što svi ovi organi koje sam sada naveo imaju svoje sopstvene prihode, koje smo im mi ovde u Narodnoj skupštini dali zakonom, i imaju poverene prihode, koje smo mi takođe odredili zakonom. Svi se oni, u suštini, finansiraju iz konsolidovanog budžeta Republike Srbije. Hteli to neki da priznaju, ili ne, ali tako jeste.
Javna preduzeća obavljaju poslove od javnog interesa, ali pošto smo počeli postupak još davne 2000. godine, 2001, sa reformama, mnoga od naših javnih preduzeća već imaju konkurenciju na tržištu, a opterećena su već zakonskom regulativom, kao što je Zakon o javnim nabavkama, pa je njihov proces donošenja odluka i učešća na tržištu daleko otežan, nego kada je u pitanju privatni kapital, mada i oni sprovode neki svojevrstan postupak javnih nabavki, ali nema niko prave žalbe na njihov postupak.
Treba ti ljudi koji vode javna preduzeća da budu motivisani, da ostvare taj javni interes i sačuvaju javno preduzeće. Nećemo da se lažemo da u prošlosti nije bilo nepravilnosti u radu i da su mnogi u javnim preduzećima živeli na novcu koji nisu obezbedili. Neko reče sada, dali smo garancije „Srbijagasu“, a to nije tačno. Preuzeli smo dug od „Srbijagasa“ koji su napravili ti koji nas sada kritikuju. Dali smo garancije između 2008. i 2012. godine „Srbijagasu“, a sada smo te garancije pretvorili u javni dug na osnovu Zakona o davanju garancije koji je ova Skupština sa većinom koju je predvodila DS, dala. Što se sada čudite? Tako je bilo, tako i za „Er Srbiju“, za „JAT“, davali smo ovde garancije da će te obaveze da budu izmirene. Tako ste vodili preduzeće da nisu mogle da budu izmirene, a sada se izmiruju iz budžeta i to je državni dug čim date garanciju. Jednom to naučite. Nećemo da pričamo i da iznosimo paušalne ocene.
Kada neko kritikuje rad u javnim preduzećima, pogotovo kada spominje EPS, ja bih voleo…
(Marko Đurišić, s mesta: Tema, može malo tema?)
… sa temom o javnim preduzećima, pa bih voleo da kolega koji dobacuje jednom siđe u bilo koji rudnik ili bilo koji površinski kop leti ili zimi, svejedno, pa da vidi da li bi mu neko radio za 22.000 ili 25.000 dinara…

To je razlika između onoga ko sedi u kancelariji i onoga ko radi i stvara novu vrednost u državi. Svakako da u nekoj budućnosti očekujem da se i ovaj problem konačno reši i da na tu priču stavimo tačku. Neko smatra da sva naša javna preduzeća treba prodati, a ja lično ne, mislim da to nije pametno, zato što su neka jako bitna za funkcionisanje čitavog ekonomskog sistema Republike Srbije. Ne treba da se podlegne interesima velikih multinacionalnih kompanija po tom pitanju.
Predlog zakona o opštem upravnom postupku, pošto ću sada samo deset minuta da iskoristim, drago mi je što su sve one odredbe zakona, starog zakona koje su se dokazale i pokazale, u vremenu, jer taj zakon je dugo trajao i sačuvan i drago mi je što sa ovim zakonom usklađujemo svu onu zakonsku regulativu koju smo pravili proteklih par godina i omogućavamo državnoj upravi da konačno brže i efikasnije radi, pošto smo joj stvorili sve moguće zakonske pretpostavke. Sa tim se slaže čak i Zaštitnik građana, gospodin Janković i kada sam to pročitao morao sam da vidim da li će nešto da mi padne na glavu, ali nije ništa.
Imao je samo jednu primedbu da ne treba da odlučuje pojedinac, a ja smatram da treba da odlučuje pojedinac, jer ministar dobija akt koji treba da potpiše, a koji mu spreme saradnici. Sam često nije dovoljno stručan i sposoban da proveri ispravnost takvog jednog akta koji potpisuje, a on snosi odgovornost ukoliko potpiše nešto protivzakonito. Ovde u ovom slučaju predviđeno je ovim zakonom, radiće pojedinac koji zbog pretpostavke da ne bi ni bio na tom mestu, da nije sposoban i stručan, da baš takva akta propisuje i potpisuje.
Naravno, za sve ono što radi, moraće da odgovara, ukoliko dođe do ozbiljnih propusta. Toliko u ovom svom prvom delu.
Hteo bih gospodi koja dobacuju i koji su čak rekli da je ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pa sada neko dobija status grada ko je predsedniku Vlade mio.
Požarevac je dobio status grada, ali ne zahvaljujući DS, već stručnim ljudima koji su pisali zakon o teritorijalnoj podeli između gradova i opština.
Politički deo radne grupe koja je pisala, nije htela Požarevcu da da status grada. Znate zašto? Ne zato što je prvi sud državni osnovan u Požarevcu, ne zato što je prva vojna jedinica osnovana u Požarevcu, ne zato što je prva vazduhoplovna škola osnovana u Požarevcu, nisu hteli da mu daju status grada, zato što je tamo rođen Slobodan Milošević.
Toliko o tome. Ipak je onaj stručan deo, doduše malo pod prisilom, naterao politički da bude i Požarevac grad i dobije taj status, tako da o tome da neko dobija status grada, kome je srce milo oko premijera, nije istina i vi ste to dokazali u ranijem periodu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko reče da mi otimamo novac od penzionera da bismo navodno finansirali neku stranačku vojsku, i još se hvali time kako je zaslužio novac koji je dobio od države, a ovde ušao pre deset minuta. Ceo dan nije bio ovde. I sad je on zaradio svoju platu, a mi što sedimo ovde nismo?!
Priča o privilegijama. Ja sam potpredsednik Skupštine, svojim autom sam došao na sednicu Skupštine, a imam pravo na službeni, dok su oni službene automobile lupali kada su išli na more.
Pričaju da brinu o penzionerima. Pa, što nisu brinuli kada je bilo para, nego su zavlačili gde god su stigli ruke i otimali iz „Agrobanke“ i „Razvojne banke“, i od putara, i od poljoprivrednika, i iz JAT-a, i iz „Železnica Srbije“, iz tog istog „Sartida“ dok je još bio društvena svojina?
I oni se sad brinu o radnicima! Što se niste brinuli o radnicima dok su imali posao? Što se brinete samo o radnicima koji su u javnoj upravi? Da ih niste možda vi zapošljavali? Da to nije možda vaša stranačka vojska koju branite? Čini mi se da je baš tako.
Što ne kaže kako se kreči po Beogradu, umesto da nama mažu noseve ovde? Kako se dobijaju poslovi? Kako se strankama poklanjaju stanovi? Ma, ništa nije poklonjeno, ništa tu nije poklonjeno. Omogućila je ta stranka da se zaradi mnogo stanova, pa jedan manje-više nema veze. E, takvi ste bili dok ste bili na vlasti. Sačuvaj nas bože vaše brige za građane, za državu i za narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da narodni poslanici bivšeg režima žive u nekim projekcijama iz svoje sopstvene prošlosti.
Prvo, kada spominjemo imovinu EPS pogotovo u periodu 2014. godine neko je zaboravio da smo imali velike elementarne nepogode i da je baš imovina EPS bila najugroženija i najizloženija toj elementarnoj nepogodi.
Isto tako nisam video nekog kolegu iz DS i njihovih pravnih i drugih naslednika političkih kada je bila ugrožena Termoelektrana u Kostolcu da pomognu zajedno sa građanima i sa radnicima da se ta termoelektrana odbrani, ali zato znamo da pričamo i da izmišljamo.
Slušao sam kolegu kako priča da se imovina EPS ne revitalizuje. Termoelektrana u Drvnu koja pripada kostolaškim termoelektranama revitalizovana je potpuno i prvi put oba bloka od kada su napravljena daju po 350 miliona kilovat-sat. Prvi put.
Kada je u pitanju odsumporavanje, pogoni za odsumporavanje Termoelektrane u Kostolcu se privode kraju. Ono što su za vama trebale decenije, nama su bili potrebni meseci.
Kada neko pita – da li će struja da pojeftini jer to je proizvod koji daje naša EPS zahvaljujući javnom poslu koji obavlja, zaboravio je da kaže da je za vreme njegovog režima struja poskupela 600%.
Kada pričamo o javnim preduzećima, gazdovali su još jednim velikim javnim preduzećem koje je prodato. Pre nego što je prodato, mislim na NIS, 2007. i 2008. godine imalo je gubitak po 80 miliona evra. Toliko su dobro gazdovali državnim preduzećem.
Kada je u pitanju elementarna nepogoda i poplava koja je zadesila naš najveći energetski sistem, kao što rekoh, ni u Obrenovcu nisam video nijednog vašeg funkcionera, verovatno su sedeli, čitali na internetu o nekim izmišljenim stotinama žrtava, ne znam sa kakvim osećajem, da li po onom principu – što gore, to bolje za nas da bi stekli neke političke poene, ali elementarna nepogoda koja je zadesila Srbiju 2014. godine nije ništa u poređenju sa elementarnom nepogodom koja se zove DS, Boris Tadić, Bojan Pajtić i ostala ekipa.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine Đurišiću, po kom osnovu ja vas pitam?