Gospodine Pavićeviću, nemam ja potrebe da branim ministra dr Zoranu Mihajlović, zato što ona ume sama da se brani.
Ono o čemu moram da se staram jeste primena Poslovnika.
Član 106. kaže: „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“. Imate Predlog zakona, imate amandman na član 40, kojim se dodaje zapeta. „Niko ne može da prekida govornika niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom“. Ništa od svega toga nisam prekršio.
Dalje: „Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora“. Niko vam od poslanika nije dobacivao. Ja sam vas pustio, čak sam i svesno kršio Poslovnik, pa ste umesto dva minuta govorili četiri.
A sada bih vas podsetio i na član 109, koji kaže: „Opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, koji i pored upozorenja predsednika odnosno predsedavajućeg Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu“.
Gospodine Pavićeviću, bio sam izuzetno tolerantan i neću sada da vam izreknem opomenu. Čak, štaviše, smatram da sam ja zaslužio opomenu, ali to će morati neki drugi predsedavajući da uradi, što sam vas pustio da govorite četiri minuta, umesto dva. Ali vas molim zato, ubuduće, da se pridržavate Poslovnika u onim okvirima. Ja prihvatam i vašu političku borbu i temu dnevnog reda, ali, nekako to uskladite, molim vas.
Reč ima po Poslovniku narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.