Završavam. I videćete da će zakon mnogo drugačiji da bude.

Pa ja ne mogu da se načudim nekim stvarima koje su ovde izrečene. Šta je problem bio kod starog Zakona o javnim nabavkama? Da li je mogao svako ko je ispunjavao uslove da učestvuje u postupku javnih nabavki? Nije.
Ako nije bilo nekog da mu od naručilaca šapne, nije mogao ni da zna da se sprovodi javna nabavka. To je bilo po zakonu koji je donela DS. Koliki je bio pregovarački ili burazerski postupak javne nabavke? Oko 30% pregovarački, a danas je 5%, što je čak i bolje nego što je prosek EU.
Hoćemo li da pogledamo ta čuvena rešenja komisije koja je postupala po žalbama u postupcima javnih nabavki, da vidimo koji su njeni rokovi bili, da li je bilo neke odgovornosti za članove komisije i da li je bilo odgovornosti za naručioca ukoliko se krši zakon? Nije bilo nikakve odgovornosti.
Ili, samo Fond zdravstvene zaštite u prvih devet meseci primene zakona uštedeo je 35 miliona evra. Znači, sa istom količinom lekova koji su bili na tržištu svim građanima ušteda je 35 miliona evra. Očigledno je da neko ne razume šta je ušteda. Ušteda je kada sa isto novca uradite više. Ušteda je kada uradite isto sa manje novca.
Da ne pričam o načinu rada baš te komisije koja je trebalo da brine i sprovodi nadzor nad Zakonom o javnim nabavkama.

Malo je tih dva minuta da im ispričam šta su sve uradili sa javnim nabavkama.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Gospodine Ćiriću, ja vas molim da se vratite na temu. Sada molim vas zatražite reč i vratite se na temu.

Prvo reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem kolega Babiću.
Koleginice Čomić, po kom osnovu?
(Gordana Čomić, s mesta: Na pominjanje imena.)
Pa šta ako je spomenuo direktno ime? Nije ni jednog trenutka rekao ništa što bi izazvalo pravo na repliku.
Gospodine Ćiriću, ja ne komuniciram kao prvo sada sa vama, nego sa koleginicom Čomić.
(Gordana Čomić, s mesta: Pomenuo je ime stranke, ja tražim pravo na repliku jer sam ovlašćena.)
Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, pravo na repliku.

Gospodine Ćiriću vi niste morali da se borite za vaše pravo za repliku. Ja sam se obraćao koleginici Čomić, a ne vama. To sam još i pitao imenom i prezimenom po kom osnovu, a vi ste ustali, tražili ste reč, prva stvar.
Druga stvar, ako pogledate pažljivije stenografske beleške, videćete da sam kolegu Babića u dva minuta i 15 sekundi opomenuo da privodi svoju diskusiju kraju.
U istom tom trenutku sam opomenuo, znači, i u drugom minutu i 15 sekundi koleginicu Čomić, zato što je neko doneo Poslovnik gde se predviđa da pravo na repliku bude dva minuta, a pravimo malo tolerancije da bi narodni poslanici mogli da imaju pune efekte jedno replike, umesto da napravimo tri ili četiri replike zato što poslanik nije mogao da kaže sve u prvoj šta je hteo. Da je koleginica Čomić pričala do 45 sekunde po isticanju, isto bih isključio njen mikrofon kao kolegi Babiću. Ako želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika, ja prihvatam.
Pravo na repliku narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Vreme kolega Babiću.

Zahvaljujem kolega Babiću.
Pravo na repliku narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Molim vas, nemojte dobacivati poslaniku Ćiriću.

Hoćete li da reklamirate povredu Poslovnika? Nemam ništa protiv.