Dame i gospodo, narodni poslanici, u ovih proteklih skoro pet sati rasprave oko jednog seta zakona, naslušao sam se svega i svačega. Nešto što ne mogu da razumem kod narodnih poslanika koji su podržavali bivši režim ili učestvovali u bivšem režimu, jeste da neke stvari koje su oni izgovarali, stvarno ne bih imao hrabrosti da to kažem u ovoj zgradi, u ovoj sali među narodnim poslanicima.
Znate, teško je kriviti nekog drugog za nešto što ste sami radili. Čak i kolega poslanik je išao toliko daleko da na određen način je u svom izlaganju namerno ili slučajno falsifikuje, odnosno ne pročita sve što piše u zakonu, nego samo ono što bi nekom kritikom napao.
Čak je bilo priče i oko toga kako, evo zašto se u izmenama i dopunama Zakona o NBS daje imunitet za guvernera, viceguvernera, ako se dokaže da je ta šteta prouzrokovana namerno ili sa krajnjom nepažnjom. Kaže – to se menja i sada je to da nisu postupali u dobroj veri. To je argument da se neko napadne, a ne pročita poslednji stav u kome piše – ako je u odgovarajućem postupku pravosnažnom odlukom utvrđeno da su lica iz stava 1. ovog člana pričala na štetu iz tog stava, namerno ili krajnjom nepažnjom. Šta je to nego izrugivanje svega onog što predlagač radi i o čemu Narodna skupština raspravlja?
Još veća hrabrost treba, dame i gospodo narodni poslanici, da neko kaže da je korupcija u Srbija veća nego ranije. To bih voleo da mi stvarno neko i dokaže, da ga pitam u kom je to crtanom filmu gledao? U kojoj to bajci je slušao?
Srbija iz godine u godinu napreduje na listi nekorumpiranih zemalja. Za 2014. godinu napredovali smo devet mesta. Ako je nekome žao što je tako, što ta zasluga pripada ovoj Vladi i SNS, ja tu ne mogu da mu pomognem. Što tu borbu protiv korupcije nije sprovodio dok je vršio vlast?
Isto tako, ne mogu ni sa nekim svojim kolegama poslanicima da se složim da postoje lopovske stranke, ne postoje lopovske stranke. Ne mogu ni za jednu političku stranku da kažem da su u njoj isključivo lopovi, niti ni za jednu političku stranku da kažem da su u njoj isključivo pošteni ljudi, ali postoji razlika. Kada neko vrši krivično delo, da li ga rukovodstvo te stranke podržava u tome, da li ga štiti, da li vrši pritisak na pravosudne organe i nosioce javnotužilačkih funkcija da on ne bude procesuiran i sa druge strane na političke stranke koje bez obzira na političku pripadnost osuđuju i stavljaju na raspolaganje pravosudnim i tužilačkim organima takve funkcionere političkih stranaka.
To je jedna promena od 2012. godine u srpskom društvu. Hteli vi to iz bivšeg režima da prihvatite ili ne, to je vaš problem i ja tu da vam pomognem ne mogu.
Spominje se taj čuveni Zakon o javnim nabavkama. Spominje se izveštaj državnog revizora. O čemu ste ovde kolege narodni poslanici raspravljali? O izveštajima Državnog revizora do 2012. godine, o tome kako je podneta prekršajna prijava protiv ministra zato što je platio ćevapčiće iz budžete Republike Srbije, a nije napisao izveštaj sa kime ih je pojeo. Smešno jeste, ali istinito. Tužno.
Zakon o javnim nabavkama. Gde su krivična dela za kršenje Zakona o javnim nabavkama do 2012. godine? Pisane su prekršajne prijave. Taj zakon je dobar. Za koga? Za lopuže. Ni za koga više. Svi ti otpori koji se dešavaju u vezi Zakona o javnim nabavkama prave lopuže. Ja sada pitam kolege poslanike - koga hoće da brane? One koji misle dobro svojoj zemlji, koji sprečavaju korupciju, krađu ili oni koji će da brane lopuže? Možda je to nekome smešno, meni nije.
Uštede u Zakonu o javnim nabavkama. Trošili ste milijardu i po, dve milijarde evra i pravili 14 kilometara puta. Sada se pravi 60. Koja vam ušteda veća treba? Ušteda je kada se sa istom količinom novca uradite više ili dobijete veću uslugu.
Kada je u pitanju taj Zakon o javnim nabavkama, priča se o Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, pošto jedan kolega koji je doktor pravnih nauka ne zna ni kako se zove ta komisija, ali zna da priča o njoj. Neće da kaže da stara komisija nije uopšte funkcionisala, da zakon nije ni postojao koji je ona primenjivala, da je po istim pravnim problemima različito odlučivala, jer Bože moj, morao je neko, prijatelj, miljenik režima da dobije posao.
Čekalo se po šest do osam meseci. Sada na onih 30 dana još 10 do 15. To neko ne može da se strpi bar još toliko. Baš toliko je tih 10 do 15 dana problem. Taj rok se smanjuje iz meseca u mesec. Zašto smo dobili tako dugačke rokove? Zato što stara komisija nije postupala od septembra meseca 2012. godine do 1. aprila 2013. godine i zatrpala je novu komisiju starim predmetima i starim zakonom.
Postavlja se pitanje - kome su podnete krivične prijave po nalazu revizora? Nije problem uopšte, to će biti obelodanjeno. Ali, ja postavljam jedno drugo pitanje - po starom Zakonu o javnim nabavkama kome su podnete krivične prijave za milijarde koje su opljačkane? Napisan je zakon po kome može da se krade. Nije podneta ni jedna. U tome jeste problem. Svi koji sada pričaju nešto o tome jednostavno se ponašaju kao da zabijaju glavu u pesak i kriju istinite činjenice.
Ova sada izmena zakona jeste da se olakša posao u postupcima javnih nabavki. Nemojte da se sekirate. Znamo mi da Zakon o javnim nabavkama nije savršen. Biće ponovo formirana radna grupa za izradu izmena i dopuna zakona, gde ćemo sve one probleme koje smo uočili u sprovođenju zakona da otklonimo. Ali, unapred da obavestim, povratka na staro nema. Nema zaštićenih ni naručilaca, ni izvođača radova, ponuđača. Takvih više nema, neće ih više biti. Povratka na staro nema.
Najveći problem sa Zakonom o javnim nabavkama jeste što je uspostavljen takav sistem do 2012. godine koji je jako teško razmontirati. Neki iz tog sistema sprovode i novi Zakon o javnim nabavkama i namerno ga sabotiraju da bi se vratili na stari zakon, da bi ponovo mogle da nestaju milijarde iz budžeta. To je problem sa novim zakonom. Jedini.
Zašto se povećava broj žalbi koje se upućuju Republičkoj komisiji za zaštitu u postupcima javne nabavke? Samo iz dva razloga. Jedan je zato što se sabotira rad komisije, ulažu se prigovori i žalbe na sve i svašta.
Drugi razlog, zato što oni pošteni ponuđači imaju poverenja u komisiju da će da reši njihov problem u skladu sa zakonom za razliku od prethodne komisije na kojoj se nije vodio ni zapisnik, ni stenobeleške, nije se znalo ko je član komisije, ovlašćen predstavnik komisije po određenom predmetu, gde su članovi komisije rešavali po predmetima tako što se sazove komisija i stavi se hrpa materijala na sto i kaže – pogledajte ako nekoga interesuje, ali ja predlažem ovo rešenje. Tako je ta komisija odlučivala o 4 i po milijarde evra godišnje budžeta RS. Sramota da se ne zna ko je izvestilac po kom predmetu. Da se krije dokumentacija od ostalih članova komisije. Posle se čudimo što u istoj pravnoj stvari imamo više rešenja. Toga više nema.
Kada je u pitanju Agencija za osiguranje depozita, uopšte stečaj, postupak likvidacije i stečaja banaka, meni je jako zanimljiva tema. Jako zanimljiva, prvo, zbog ove naše nesretne „Agrobanke“ i drugo, zbog Razvojne banke Vojvodine. Kada je prva u pitanju – kako to da je sistem kontrole od strane Narodne banke potpuno zakazao kada je „Agrobanka“ u pitanju? Kako je „Agrobanka“ mogla da dobije prolaznu ocenu za nastavak njenog rada u 2012. godini? Kako to da viceguverneru koji je bio zadužen za kontrolu rada banaka ni dlaka sa glave ne fali zato što je oštetio svojim nečinjenjem državu za 600 miliona evra dok je bio guverner Šoškić?
Baš bih voleo da vidim kako ćete da ga branite zbog ovoga. Baš me zanima. Hoćemo li isto kao i kod Razvojne banke Vojvodine? Nekome je smešno milijardu evra što je nestalo građanima Srbije. To je nekome smešno. Meni nije. Može da bude smešno nekome ko je učestvovao u tome. Ali, znam da i ja i većina ovih naših kolega bez obzira iz kojih stranaka i građani Srbije treba da vratimo tih milijardu evra u budžet iz svog džepa, od svojih porodica da uzimamo. Meni to nije smešno iz tih razloga.
Baš me jako interesuje gde su do sada sredstva od banaka, pogotovo za banke kojima je oduzeta dozvola za rad 2003. godine, gde su bila deponovana ta sredstva? Možemo li da se kladimo da su bila deponovana kod nekih privatnih banaka? Spreman sam da dam opkladu. Kod privatnih banaka i da su te iste banke sa našim sredstvima koja pripadaju državi Srbiji kupovala naše državne hartije od vrednosti i sa našim novcem nam naplaćivali kamate.
Hajde da vidim ko će sada ovakva zakonska rešenja da napada, čiju će banku da brani? Koja će banka da mu napiše amandmane? Privatna naravno. Baš me interesuje. I to je za mene pljačka. Taj novac pripada budžetu RS do isplate štete koju su pretrpeli građani Srbije čija su sredstva bila deponovana u tim bankama. Poverioci tih banaka koji su im davali kredite naravno, ali nešto predugo traje. Trinaesta je godina od kako su neke banke izgubile dozvolu za rad. Interesuje nas sve, i Odbor za finansije i kontrolu trošenja budžetskih sredstva – šta se radi sa tim, sa imovinom tih banaka?
Bez obzira što je Miroljub Labus potpisao onu čuvenu aferu oko SARTID -a, otpisao milijardu i 200 miliona dolara dugovanja SARTID-a prema domaćim bankama, evo, priznajem, možda je čovek i bio u pravu, ali to je bilo u stečaju i antidatumirao je potpisivanje i dokazano je da je tako. To više ne sme da se desi.
Napada se da agencija treba da bude nezavisna u svom radu. Čijim sredstvima raspolaže ta agencija? Koga zastupa, koga treba da obešteti? Državu. Znači, nije smetalo kada je Miroljub Labus likvidirao srpske banke, tada se nije tražila njegova nezavisnost u čuvenoj aferi SARTID. To se krilo od građana Srbije, a sada tražimo da jedna agencija koja je državni organ bude nezavisna.
Po Ustavu Republike Srbije nezavisni su nosioci pravosudnih funkcija, nosioci javno-tužilačkih funkcija, podležu nadzoru Narodne skupštine, nezavistan je i Zaštitnik građana, nezavistan je Poverenik za informacije od javnog značaja, nezavistan je revizor, nezavistan je Poverenik za zaštitu i ravnopravnost polova, ali, ljudi moji, oni radi posao koji im je poveren ili Ustavom ili im je Narodna skupština dala tu nezavisnost da rade izvorne nadležnosti Skupštine u ime i za Narodnu skupštinu, o tome podnose izveštaj.
Kome će ova agencija da podnosi izveštaj? Hoćemo mi da vodimo stečajeve banaka? To rade sudovi, ne Narodna skupština. Agencija je običan državni organ.
Čini mi se da se mnogima ta priča oko nezavisnosti državnih organa jako svidela. Sviđa se i meni, samo nekima je to zakasnelo sviđanje. Njima se više sviđao državni revizor dok su vršili vlast i dok im je državni revizor pisao prekršajne prijave za plaćanje i pojedene ćevapčiće, a ne napisan izveštaj sa kim su bili. E, dotle ste sveli DRI.
Sa izmenama i dopunama ovih zakona jedna jako zanimljiva oblast se konačno reguliše i tačno se zna u celom sistemu ko šta treba da radi u određenoj situaciji, pogotovo kada su u pitanju banke, zato što država garantuje za svaki ulog do 50.000 evra, bez obzira koja je banka u pitanju, da li državna, da li privatna. Država ima pravo da se štiti zakonom od neodgovornog, neprofesionalnog ili zlonamernog ponašanja vlasnika banke, zato što ona garantuje za njegove uloge koje je primio.
Zato ćemo bez dvoumljenja, bez razmišljanja, kao poslanički klub SNS u danu za glasanje da podržimo ovaj zakon. Isto tako, u raspravi u pojedinostima oko besmislenih amandmana nećemo ni učestvovati. Bez obzira na koju se poslaničku grupu odnose amandmani, ukoliko idu u poboljšanju zakona, podržaćemo ih i zamoliti predlagača zakona da ih takođe podrži. Hvala vam lepo.