Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na svoje izlaganje, ja bih zamolio predsednika Vlade da kada vodi diskusiju sa narodnim poslanicima, predstavnicima bivšeg režima nešto ostavi i za nas narodne poslanike. To kažem zato što je jako teško da sedim ovde mirno i da slušamo neistine, evo, upotrebiću najblaži mogući izraz.
Jako je teško ostati miran kada kolega narodni poslanik polemiše ovde da li je stopa nezaposlenosti 26,5% bila 2012. godine i da li je sada 21% i ne vidi svoju odgovornost dok je glasao za Vladu Mirka Cvetkovića i DS, zašto je 26% nezaposlenost bila tada.
Ne vidi svoju odgovornost za tu stopu nezaposlenosti, ne vidi da i ovi drugi koji su došli na vlast posle njega, ako je nisu smanjivali, nisu je povećavali kao oni koje je on podržavao, a naprotiv, smanjivali su.
Jako je nepristojno spominjati da je rebalans budžeta u oktobru mesecu nešto što se ne radi, a pri tom zaboravlja da je glasao za rebalans budžeta i 2010. i 2011. godine 20. decembra, kada su pare potrošili, pa je morao da se donese Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, da ne bi neko išao u zatvor.
Sada mi iz SNS mnogo toga možemo da istrpimo, samo jednu stvar ne možemo, ne prihvatamo tuđe zasluge i ne damo svoje zasluge. Nemojte nama da tovarite zaslugu 26% nezaposlenih, to je vaša. Taj krst nosite. Nemojte nama da pričate o budžetskom deficitu i 103 milijarde dinara otplata kamata domaćim i stranim kreditorima, da vidimo koliko je vaše, koliko je naše, onda možemo da pričamo ozbiljno o rebalansu budžeta, onda možemo da pričamo ozbiljno o merama koje Vlada planira. Dokle god vi predstavnici bivšeg režima to ne prihvatite, sa vama bilo kakva polemika je nemoguća. To je moj stav.
Možemo da pričamo i spreman sam i o tome da li je ova Vlada nesposobna, ali sam potpuno siguran, ne daj bože da je bila vaša vlada za vreme elementarnih nepogoda, podavili bi se kao miševi ovde u Srbiji.
Verovatno bi i ova putna infrastruktura koja je bila razorena, bila još više razorena jer bi morao neko da se dogovara kako će, s kim će i šta će da podeli. Nemojte da pričate o koridorima koje ste pravili. Hajdemo to da izmerimo. Kako je napravljen most na Beški? Hajde da vidimo kako to odjednom jedna cena pogođena, druga se ispostavlja, treća se traži, o svemu tome možemo da pričamo. Hajde onda da pričamo i o ovim merama. Hajde da pričamo o rebalansu budžeta.
Zašto se rebalans uopšte donosi? Zato što ne postoji savršen budžet na svetu. Čak i onog časa kada ga izglasate, već je promenjen. To je nešto prirodno.
Spominje neko da je prihodna strana manja. Slažem se, ali hajde da vidimo kako ste vi to u vaše vreme rešavali - inflacijom. Inflacijom ste peglali budžetski račun.
Da li neko zna šta je inflacija? Da li neko zna koliko inflacija uništava kapital u privredi ili ste zaboravili? Sada smeta što je inflacija niska. To je problem.
Ovde je poslanik jedan ustao i kaže - trošite devizne rezerve kao da ste ih vi zaradili. Šta, on ih je zaradio? Za četiri godine ste potrošili četiri i po milijardi deviznih rezervi i kurs sa 80 na 119-120. Četiri i po milijarde evra ste potrošili deviznih rezervi na kurs koji niste odbranili. Dokazivo. Možemo o tome da pričamo.
Kontrola naplate poreza? Premijer je ovde nekoliko podataka izneo, ali bih voleo da znam kako to da poreski inspektor ode u poresku kontrolu, utvrdi činjenično stanje, napravi predlog zapisnika, uputi predmetu poreske kontrole predlog zapisnika radi davanja prigovora, napiše se prigovor o kome se ne rešava četiri, pet i šest godina. To je radila poreska uprava dok je Demokratska stranka bila na vlasti. To su činjenice i onda postavljamo pitanje odakle toliko ne naplaćenog poreza? Zbog toga što su se poreski rukovodioci, koje ste vi postavljali, dogovarali sa nekim i sada ćemo da napravimo definiciju tih nekih.
Pošto je porez državna stavka i obaveza svakog građanina, možemo da raspravljamo ko je taj koji napravi utaju poreza ili ne plati porez, ali da ipak postavimo jedno pitanje, a šta je onaj koji prođe pored vas dok idete ulicom i stavi vam ruku u džep i izvuče novčanik? Je li to lopov? U čemu je razlika između poreza i budžeta i vašeg novčanika? Ne postoji. Pa, onda tajkune nazovite pravim imenima - lopovi.
Možemo da se vratimo i na penzionere i na zarade u javnom sektoru. Niko od vas ovde, barem ne ozbiljno, barem ne po računicama ekonomske logike, nije ponudio rešenje kako da izađemo iz ove krize. Samo se sećam da se u ovoj Skupštini lomila koplja oko toga više puta ko će iz budžeta Republike Srbije, pričam do 2012. godine, koju ciljnu grupu u biračkom telu da nagradi i kupi za sledeće izbore. To se dešavalo. Kako se to manifestovalo? Tako što su podizani krediti da se što više zaposli u javnoj upravi, da im se daju što bolje plate, da bi što više glasali za tadašnji bivši režim. Isto se radilo sa raznim ciljnim grupama.
Kada neko kaže sedam i po milijardi, ja bih voleo da ustane i kaže koliko je bilo zaduženja 2012. godine, koje je Vlada Mirka Cvetkovića napravila, od tih sedam i po milijardi, pošto i njih računate. Tri milijarde tačno. Dalje, koliko je bilo da se iz budžeta Republike Srbije, znači iz kredita, pokriva „Agrobanka“ i „Razvojna banka Vojvodine“? Milijardu evra. Došli smo do četiri. Koliko su kamate na tih četiri milijarde samo u poslednje dve godine? Oko milijardu. Došli smo do pet. Pet milijardi, od sedam koje spominjete, su vaša zasluga i vaše milijarde kojima ste opteretili građane Srbije. Sada na to treba da se napravi neki program.
Možemo da biramo - da poslušamo predsednika DS, ali ni on sam ne veruje u to što priča da je moguće, da izglasamo ove zakone koji nisu popularni, ali su neophodni i treća varijanta jeste da štampamo novac, samo mislim da ćete morati da nađete drugu Vladu i drugog guvernera da to uradi. To u Srbiji više neće da se dešava. Koga ćete vi da ubedite da vam dođe u Srbiju da vam otvara radna mesta ako zna da ćete za godinu ili dve dana da počnete da štampate novac? Nećete nikoga. Nikog ozbiljnog više u Srbiju ne možete da dovedete. Jedino možete da računate na ozbiljne investicije ako pošaljete poruku da na prvom mestu postoji prava država, bez tajkuna, u kojoj funkcioniše pravni sistem, država koja ima program sa kojim će da stabilizuje svoje javne finansije i na taj način da počnete sa reformama u privredi.
Možete da kolutate očima koliko god vam je drago, zato što sam bio prisutan kada ste u ovoj Skupštini, samo u nekoj drugoj sali, obećavali svima nama da ćemo biti članovi EU 2010. godine, najkasnije 2012. godine. Srpska napredna stranka je uspela da pokrene taj postupak 2013. godine. Toliko o vašim obećanjima i toliko o vašim reformama.
Ova dva zakona, jako nepopularna, jesu nešto što je iznuđeno, za koje ni ova Vlada, ni ova skupštinska većina nisu krivi, ali imamo izbora, ili da započnemo reforme, da obezbedimo budućnost našoj deci ili da zabijemo glavu u pesak, čekamo, kada više niko neće da nam da kredit i počnemo da štampamo novac. Mislim da samo kukavica može da prihvati glavu u pesak i štampanje novca. Oni malo hrabriji odlučuju se za teške reforme, bolne reforme, ali koje nude budućnost. Zato će poslanička grupa SNS u danu za glasanje da podrži ova dva zakona sa rebalansom budžeta.