Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman nije prihvaćen na sednici Odbora prvo zato što tehnički nije ispravan, a za svaki amandman koji tehnički nije ispravan ja tvrdim da je političke prirode i nemam ništa protiv da kolege poslanici pišu takve amandmane.
Međutim, ovde je reč o nečemu što s jedne strane kada nekome nešto dodajete, morate nešto nekome da uzmete, pa postavljam pitanje da li se ovim amandmanom oduzimaju plate zaposlenima, recimo, u „Sartidu“, da li se uzimaju plate zaposlenima u „Trajalu“, da li se uzimaju plate zaposlenima u „Tigru“ u Pirotu?
Dakle, kada god nešto oduzmete neke ljude morate da ostavite bez nekih prihoda. Ja sam nabrojao samo neke firme koje mogu da stanu na noge i za koje postoji neka određena budućnost i perspektiva za njihove zaposlene. Za „Sartid“ tvrdim da je to bio u onom trenutku najgori mogući oblik privatizacije koji je napravljen baš za vreme vlade podnosioca ovog amandmana.
Postavlja se drugo pitanje. Kada oduzmete deo koji je predviđen za zarade zaposlenih u realnom sektoru, opet pravite nedostatak novca i u Fondu za PIO, iz koga se isplaćuju penzije, i pravi nedostatak novca u Fondu zdravstvene zaštite.
Znate, ekonomija funkcioniše po principu spojenih sudova i to bi bivši predsednik Vlade trebao da zna. Znači, ako oduzmete s jedne strane, morate da sagledate sve posledice u nizu. Da li je to linearna funkcija ili kvadratna, to je sada neka druga priča. Da li je to aritmetička ili geometrijska progresija, takođe neka druga priča, ali mislim da nije sagledana posledica šta sve ovaj amandman može loše da donese. Jedino dobro – eto, napravićemo priču kako se mi brinemo o penzionerima.
Još jedna stvar. Možemo to da oduzmemo i ove godine. Postavljam pitanje, po tehnologiji njihove vlasti do 2012. godine uvek su nešto oduzimali, prodavali da bi mogli da finansiraju, šta ćemo da prodamo kada sve rasprodamo? To je bilo pitanje koje je mene mučilo do 2012. godine. Samo, sva sreća, sada se malo neka druga Vlada pita i to pitanje me više ne muči.