Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Skupštine, poštovana braćo i sestre sa Kosova i Metohije, posebno bih pozdravio gospodina Radojičića, koji nažalost nije tu. Namerno ističem da bih ga posebno pozdravio zato što znam kolika se kampanja vodi protiv njega iz samo jednog jedinog razloga, zato što da njega nema na Kosovu i Metohiji naša odbrana bi dole bila katastrofalna. On je neko ko može da okupi kvalitetnu i dobru odbranu i ja želim zato da ga pozdravim.
Ovi što ga kriminalizuju, a pomenuli ste, predsedniče, malopre medije, ljudi da znaju o čemu se radi, vlasnici pojedinih medija u Srbiji, Luksemburgu, gde god, ujedno su vlasnici medija u Hrvatskoj, ujedno su vlasnici nekih medija u Bosni i Hercegovini, ali i na Kosovu i Metohiji. Onda oni imaju jednu razgranatu mrežu, pa kažu onda, odavde citiraju navodno hrvatske medije, pa kaže – hrvatski mediji kažu o Vučiću ovo ili ono. Ne, ne, to kaže jedna garnitura odavde, pa hrvatski mediji napišu, a onda ovi to citiraju i to tako ide umreženo. Verujem da i ovi dole na Kosovu i Metohiji su dobili odmah zadatak šta da napišu kako bi se vodila jedna kampanja.
Kao što možete da primetite, vrlo je indikativno kada se, na primer, daju neke izjave protiv naših ljudi sa Kosova i Metohije ili protiv vas, gotovo iste rečenice, zarez se ne promeni, daje Aljbin Kurti ili daje neko na Kosovu i Metohiji, kao da je isti centar pisao, kao da tu imate onaj jedan kominike, odnosno saopštenje i to se tako citira. To ljudi treba da znaju, da prosto se protiv nas vodi jedna vrsta hibridnog psihološkog rata. Ali dobro, i na to moramo da budemo spremni.
Trudiću se da budem potpuno odgovoran po pitanju ove teme. Najlakše bi mi sada bilo da kažem – predsedniče, trebalo bi možda da pričestimo našu vojsku u Lazarici i da se mi sjurimo kao knez Lazar ka Kosovu polju i da doteramo do Peći, do Uroševca. Ljudi, to je nerealno. Mi treba da budemo realni. Ja sam u nekoliko navrata nastupajući u medijima izrazio zabrinutost, a vidim i vi ste to juče rekli, samo što možda niste preko vaših usta to prevalili, ali ljudi, opasnost od ratnog sukoba postoji. Ceo svet je u ratu. O čemu pričamo mi? Znači, pogledajte, od juče imate bar dva nova otvorena sukoba Azerbejdžan i Jermenija, imate danas između Pakistana i Avganistana, da ne govorim o Ukrajini šta se zbiva i to se lančano tako širi. Velike sile ratuju, da ne govorim Kina i Tajvan. Evo, Amerika preti Kini da će joj uvesti sankcije zbog vežbi oko Tajvana.
Shvatite, ljudi, svet je u ratu, svidelo se nekom ili ne. Naravno da se onda otvaraju mala žarišta, a mi smo, nažalost, idealno područje gde to može da se izazove. Usijanih glava, nažalost, ovde ima koliko god hoćete, vrlo je lako zapaliti. Dovoljno je da jedan ludak izvrši teroristički akt, pobije neku decu u školi, padne mu nešto takvo na pamet i ode sve dovraga, i sve ovo što smo gradili, pokušali da napravimo, sve ove investicije, sva ova zapošljavanja, sve to ode nažalost dovraga.
Mi moramo na to da budemo spremni i zato sam očekivao da ćemo imati jedinstvo ovde u Skupštini. Možemo mi da se ne slažemo oko nekih pogleda, oko toga kako bi trebalo voditi državu, ali ljudi ovo je u pitanju Kosovo i Metohija.
Sećam se, ovde sam dolazio ranije dok smo bili opozicija, uvek smo glasali za svaku rezoluciju, deklaraciju, šta god, iako smo bili opozicija, a vezana je bila za Kosovo i Metohiju, jer tako demonstrirate narodno jedinstvo. Možete da se ne složite u potpunosti sa svim, ali morate da demonstrirate, ljudi, narodno jedinstvo i skroz je van pameti da se ne glasa za ovo, a da pritom, zaista evo, slušao sam dva dana, nisam čuo ni jednu zamerku na Izveštaj.
Šta zamerate Izveštaju? Šta je loše u njemu napisano? Apsolutno jednu jedinu reč nisam čuo o tom Izveštaju. Čili smo sve i svašta. Slažem se, evo neko traži da imamo zadati okvir, ali ljudi koji zadati okvir kad vi ne znate šta će sutra da se dogodi, a okvir nam je Ustav Republike Srbije, na kraju krajeva. To je, kako neko kaže, crvena linija, mada znate, kad se trudite da izbegnete ratni sukob, jedan dan da imate mir, jedan dan samo da obezbedite da bude mir, da ne bude nekog sukoba, već ste veliku stvar uradili. Mi treba ljudima da kažemo da smo ovde na ivici sukoba.
Kažu, ljudi kritikuju ovde Briselski sporazum. Pa, dobro 2013. godine, a vi me ispravite predsedniče, 2013. godine, mi smo imali jedan MIG 29 koji je mogao da poleti i čini mi se tri orla, znači ukupna avijacija nam je imala četiri sposobna aviona. O vojsci, vojsci bolje da ne govorim, to je ličilo, iz svo dužno poštovanje, ali na malo jaču formaciju lovačkog udruženja, to je bila potpuna katastrofa. Ekonomija nam je bila takva da smo imali da isplatimo plate do kraja godine. Bukvalno su nam takvu zemlju ostavili. Devastirana privreda, nije postojalo ništa što je radilo privatni sektor uništen. Takva država ne da nije mogla da se odupre nekome, nije imalo nikakve šanse da ništa uradi, apsolutno nikakve šanse ništa da uradi.
Mi smo Briselskim sporazumom devet godina kupili. Kupili devet godina da koliko toliko ojačamo, da pregovore vratimo za pregovarački sto, da tu temu gotovo, sve je rešeno, nezavisno je Kosovo, da to više ne bude tako, nego danas da moraju da nas pitaju, da smo nezaobilazan faktor. Pa, i kada vrše pritiske ne mogu više tako da vrše pritiske, jer ipak ima neka snažna vojska, jer ipak ima neka snažna ekonomija, jer ipak ima su njihove investicije ovde i sebe ugrožavaju ukoliko bi nas tako pritiskali. Znate, devet godina je ogromno razdoblje. Mi smo devet godina mira kupili i uspevamo koliko toliko da odolevamo, a pritisci će naravno biti sve izraženiji. Meni je to potpuno jasno, ovako geopolitičkim gibanjima, pravo da vam kažem, dobro je da izađemo ne okrnjeni.
Moram da priznam da što se nas tiče nikad veći uticaj Republike Srbije nije bio na Kosovu i Metohiji. Pogledajte sad ovo, mi imamo političku stabilnost to je činjenica. Nije mi drago što je na Kosovu i Metohiji, kod njih je politička nestabilnost, njima Vlade padaju kao kruške. Međusobno se sukobljavaj. Znate, oko čega se najviše sukobljavaju? Pa, baš oko Briselskog sporazuma. To neće jedino da prihvate i tu im najčešće padaju vlade. Oni u svom parlamentu bacaju suzavce. Da, to se dešava kod njih. Nemaju struju. Imaju sad restrikcije. Šta će da bude tokom zime?
Znate li šta se dešava, pošto tamo ne postoji ekonomija, nikakva ekonomija tamo ne postoji. Znate li šta se dešava u toj situaciji kad ti je narod potpuno gladna, siromašan, nemaš struju, nemaš ništa. Okriviš komšiju, on vam je kriv što mi to nemamo, pa onda pokreneš sukob. Na žalost je to tako. I, zato moramo da budemo dovoljno inteligentni da tu suludu ideju koju oni imaju, a nažalost imaju podršku od mnogih zapadnih zemalja, treba biti krajnje iskren da mi tu nekako pokušamo da amortizujemo i da ne dođe do nekog sukoba.
Vi ste juče bili potpuno u pravu, ne daj bože više nijedna majka, ni srpska, ni albanska, ni hrvatska, ni bilo čija da svoje dete dočeka u sanduku, ne daj bože. Počnete drugačije da razmišljate kad dobijete decu, ja četvoro dece Bogu hvala imam. Ne bih voleo nikada da u ni jedan rat odu, niti da dožive, niti da recimo, da mi deca dožive, što je možda moja generacija doživljavala, a to je da studirate pod bombama, da učite pod sankcijama, da ne možete da otputujete, da ne možete da čujete eminentne profesore. Ne bih voleo da nam se to ikada odoli više. Naprotiv mi smo jedna otvorena zemlja i trebalo bi što zaista šire da gledamo.
Kada govorimo o odnosu sa našim komšijama, to konačno neko treba da kaže, samo da li će to naša generacija ili neka buduća, ali ljudi, mi ne možemo ceo život da ratujem, ne možemo ceo život da budemo u sukobu. Umore se ljudi od sukoba. Imate primer Britanaca i Iraca. Potpuno su se umorili od tog sukoba, bezmalo ga i zaboravljaju. Mi moramo, kad tad, nekad da imamo neki istorijski sporazum sa Albancima i sa Bošnjacima. To mora prosto da se uradi ako hoćemo da imamo miran Balkan. Jednostavno to je naša nasušna potreba.
„Otvoreni Balkan“ to je sjajna stvar. Zašto? Zato što njihova matica je sa nama napravila „Otvoreni Balkan“ i mi možemo u Albaniju sa ličnom kartom da idemo, u Tursku možemo da idemo sa ličnom kartom, mada ona nije deo „Otvorenog Balkana“, ali govorimo o tome. Recimo morate da imate pasoš, odnosno ne pasoš, šta vam sve traže, čak i ne možete da odete na Kosovo i Metohiju, što je sumanuto skroz. Znači, Albanija kao matica Albanaca želi ekonomsku saradnju sa Srbijom, želi da njihovi radnici dolaze ovde, da naši idu tamo, da naše građevinske firme grade na njihovim obalama hotele, zašto da ne. A ovi na Kosovu i Metohiji, zato što ih neko gura sa strane, prave ovakav cirkus, kakav prave.
Meni je drago da po prvi put, u nekim istraživanjima, čitao sam, Albanci na Kosovu i Metohiji, po prvi put u minimalnom procentu, ali se javlja, žele da žive sa Srbijom. Neće se to naravno dogoditi u nekom skorijem periodu, da bude nešto značajnije, ali prvi put, ima i tamo trezvenog sveta, zato što znaju da bez Srbije nemaju tržište. Znaju da bez Srbije nemaju ništa. Ekonomijom se sve danas dobija, ljudi.
Dajte da budemo pametni da mi ovde jedinstveno učinimo nešto za našu zemlju, da je mi jačamo, što smo mi ekonomski jači i drugi će da vam prilaze. I drugi će da vam prilaze, ljudi, zato što je vaše tržište veliko i vaše tržište je snažno. Danas se osvaja ekonomijom.
Plašim se ovo što se dešava u svetu, posebno sa EU, znate, istorija nas uči, kada nemate energente, kada nemate resurse, onda krenete u nasilan put da dođete do resursa. To je ono što me strašno zabrinjava. To možete da vidite i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, a plašim se da smo u predvorju, odnosno već uveliko zagazili u ovaj treći. Nadam se da to tako neće biti, ali kako stvari stoje, čini mi se da tako ide.
Ne bih voleo da ovde imamo situaciju da sad vas neko proziva, bilo kog od nas koji smo deo vladajuće koalicije. Jedni nam kažu vi ste veleizdajnici zato što uopšte hoćete da pričate sa Albancima ili sa bilo kim. Drugi nam kažu, niste dovoljno izdajnici, niste pocepali državu. Dajte da budemo normalni i trezveni i da shvatamo geopolitičku situaciju.
Moram da kažem da sam ja tu dosta naučio, tri sata sam imao prilike razgovor sa njom da vodim, u manastiru Sokolica, nedavno se nažalost upokojila jedna divna mati Makarija. Ona je takav erudita bila, bila je profesor, imala je priliku da bude profesor na fakultetu ovde kod nas, fizike. Ona je sve to ostavila, pošto je bila doktor nauka, zamonašila se u Solunu, tamo je doktorirala teologiju. Bila je dugo godina kasnije igumanija, odnosno mati u manastiru Sokolica. Ona mi je pričala kako je i Albance okupljala u tom manastiru. Između ostalog tada kada su vas svi napadali ona vas je najviše pohvalila i tada je baš govorila koliko je dole država uradila za Kosovo i Metohiju, jer nama je jedino svedočanstvo da su Kosovo i Metohija naše, jesu naše crkve. Jedino svedočanstvo i nešto naroda što nam je još ostalo.
Gledajući nju kako je na jednoj maloj celini uspevala da okupi i jedne i druge, i Albance i Srbe, nažalost upokojila se. Verujem da mi možemo, godinama radeći uporno na tome da dođemo do razgovora, da buduće generacije neke ne žele da ratuju. Verujem da ćemo moći da napravimo jedan miran Balkan i da nam nikada zaista više ne dođe ni jednog sukoba.
Želim vam sve najbolje i naravno glasaću za ovaj izveštaj, a pozivam i sve druge kolege u opoziciji da takođe ovom pristupe jer nam je mnogo važno da imamo narodno jedinstvo. Hvala vam.