Što se tiče pesme „Sprem'te se, sprem'te četnici“, nemam ništa protiv, to je pesma iz balkanskih ratova. Jovanu Babunskom je pre svega bila otpevana, tako da nemam ništa protiv, kao ni ove njene prerađene verzije za đenerala Mihajlovića.

Tako da nek pusti šta ko hoće, uglavnom nek taj protest večeras od pola devet treba da bude apsolutno protest protiv povratka tajkuna na vlast. Jednu molbu imam, pre svega prema Vladi ovde upućenu, a odnosi se na ono što je gospodin Šešelj iznosio.

Znate, ovde se hapse ljudi ako prekrše policijski čas. I u redu, treba tako i svako mora da odgovara ko ne poštuje uredbe i zakone. Ali, izvinite, oni sinoć što su ono na Dorćolu radili, svi moraju da odgovaraju. I ne može da se dopusti da neko okuplja ljude i da ima proteste usred policijskog časa. Zakon je isti za sve. Oni moraju za to da odgovaraju. Nekog će da zaraze. Možda će ostati epidemija zbog njih, možda će se proširiti negde. Izvinite, ko će onda da snosi tu odgovornost? Opet će država Srbija tu njihovu neodgovornost da plaća.

Prema tome, ono što je sinoć urađeno na Dorćolu je zločin i morala je država da reaguje i da svakog od njih procesuira. To je primedba prema Vladi. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Želeo bih zaista da pohvalim Ministarstvo finansija i Vladu, jer zaista ovo je odličan zakon. Neko sam ko odlično poznaje ovu tematiku i tačno je, nekada je to bio veliki problem upravo zbog maloletnih lica da su mogla da nekako dođu do kladionice da uplate tiket.

Međutim, već to godinama unazad kod ozbiljnih kompanija, nije slučaj. Upravo ovaj zakon dodatno pooštrava mere za svakoga ko dopušta maloletnim licima da čak uđu u prostoriju za klađenje, a ne da, ne daj bože uplate tiket. Znači, meni je drago da su sami priređivači igara na sreću, govorim o ozbiljnim kompanijama i kredibilnim, insistirali da se pooštri ova mera zato što to njima urušava kredibilitet. To je svuda u svetu. Mnogi ljudi ne znaju, mi to ovde olako shvatamo, pa kažemo, to je pošast. Da, jeste pošast, ali ako onaj prerađivač shvata da bi igrač trebalo da se raskući, ali ako vi shvatate da neko bi to trebalo da se zabavi, jer to je industrija zabave. Na primer vi u Velikoj Britaniji imate ministra iz ove oblasti ko je član kabineta čak, zato što to donosi ogroman novac državi.

Morate da znate da imate određenu meru, kako i na koji način se to priređuje. Zato kredibilne kompanije svuda u svetu insistiraju na tzv. društvenoj odgovornosti. Gotovo sve kompanije, ozbiljne i u svetu, pa i kod nas, imaju obuke u zdravstvenim ustanovama da njihov operater na licu mesta prepozna zavisnika, na primer, i da mu ne dozvoli klađenje, odnosno da ga uputi u zdravstvenu ustanovu. Na primer kod nas ima saradnja sa Drajzerovom, odnosno sa institutom u Drajzerovoj ulici i često se i ne retko se to radi. Znači, govorim o ozbiljnim kompanijama.

Ozbiljan problem je bilo sivo tržište, odnosno crno tržište. Meni je drago da se ovim zakonom to pooštrava. Kredibilitet ozbiljnih kompanija u ovoj industriji je narušavalo crno tržište zato što su tamo dopuštali sve, tamo je zaista moglo maloletnih da uđe.

Ovaj zakon fantastično to reguliše i onemogućiće priređivače koji su na crnom tržištu radili apsolutno će ih onemogućiti da ubuduće rade. Samim tim se smanjuje opasnost od maloletničkog kockanja i ovo je nešto što je za svaku moguću pohvalu.

Takođe, veoma mi je bitno što će se mnogo veći novac izdvajati po pitanju društvene odgovornosti i za finansiranje manjih sportova, i za finansiranje drugih sportskih društava, Crvenog krsta itd, itd, i što su sami proizvođači opet kažem naglašavam, govorim o kredibilnim kompanijama insistirale da se ovde povećaju mere.

Ono što moram još da pohvalim ministra to je apsolutno povećanje naknada za igre na sreću zato što tako nešto može isključivo da izdrži kredibilna kompanija ovih što su do sada lovili u mutnom to ne mogu da izdrže i svakako nadam se da neće moći ni da dobiju licencu. Znači, ovo je industrija gde može samo neko ko je kredibilan i u svetu i naravno i kod nas da u ovome učestvuje. Tako da sve pohvale za ovako nešto.

Hvala vam.

Ja bih zaista zamolio, ukoliko znate ime i prezime tog profesora, taj zaslužuje javno osramoćen da bude. Znači, nije loše da možda kažete ime i prezime zato što je to nešto što nikako ne sme da se radi.

Ono što ljudi moraju da znaju, kada se govori o kredibilnim priređivačima igara na sreću, to se zna, ljudi koji su i u svetu i kod nas, i na našem tržištu, mi Bogu hvala mi imamo dve kompanije koje spadaju u top 10 u svetu po rangu, i tu imamo jako dobre inovacije u toj oblasti tehnološke, gde država prilično dobro zarađuje na tome, ali ono što se zna svuda u svetu, pa i kod nas, svaki operater na licu mesta u bilo kojoj kladionici igračnici, kada posumnja da je lice maloletno, dužno je da mu traži ličnu kartu, i ako ustanovi da je maloletan da ga udalji sa lice mesta.

Takođe roditelj koji je recimo krenuo u prodavnicu, ali je svratio da uplati tiket, a vodi dete sa sobom, ne može da uđe ni u jednu kladionicu.

Rigidne su mere, i taj operater može da izgubi posao od strane svog poslodavca, a i svakako kaznu sama kladionica trpi, tako da, ja bih vas zamolio i ovim putem upućujem poziv svim građanima ukoliko primete da negde maloletnik neki ulazi u neku kladionicu, da prijave to odmah, inspekciji, i naravno molim vlasnike tih igračnica da svakako sankcionišu svoje operatere odnosno kako je u pravilima njihovim definisano da im daju otkaz ukoliko tako nešto stvarno postoji. Hvala.

Ja iskreno mislim da je svakoga od nas dužnost da prijavi, ako primeti da se negde krši zakon, iz više razloga.

Naravno, da ukoliko je policajac tu negde blizu ili inspektor nadležni da bi on prvi trebalo da reaguje, a ako ga nema a vi primetite, a još ste narodni poslanik, svakako da je vaša dužnost da pozovete i da prijavite.

Ja lično, kada recimo znam da neki radnik u nekoj radnji radi na crno, ja pozovem i prijavim tog poslodavca, zato što taj što drži na crno radnika, krade od mene, od svakog od vas, a znate ovde dodatno, pošto sam upoznat sa ovom oblašću, ukoliko ima negde da se neko od maloletnika kladi, taj što drži tu kladionicu, radi na crno i ne plaća porez državi, priređuje ilegalno igre na sreću i pri tom dozvoljava maloletnicima i naravno da je to moja dužnost da ga prijavim i ja ću to svaki put uraditi.

Mislim da bi to svi mi morali da radimo, iako smo iole društveno odgovorni, a slažem se da država, vi ste ministre tu, ja apelujem na vas, da još sada dodatno po donošenju ovog zakona koji je ponavljam, izvanredan zakon, dodatno pooštrite mere i kontrole priređivača igara na sreću, i da slučajno se negde ne nađe neki maloletnik, da se eventualno kladi. Hvala.

Moram da demantujem. Ovaj zakon se, nažalost, nije menjao. Mislim da je donet poslednji 2011. godine. Od tada se ništa nije menjalo i tu smo dosta zaostali, što se toga tiče.

Mislim da je daleko veći problem koji se pred nas stavlja tzv. onlajn klađenje, odnosno klađenje preko interneta, gde mora da se urade dodatne zaštite, posebno lica koja su korisnici kartica preko kojih uplaćuju da ne bi slučajno njegovo dete ili neko drugi od maloletnika zloupotrebio tu karticu. To je mnogo veća pošast, pošto sad ljudi, pratim te trendove, sve manji broj ljudi odlazi u kladionicu, nego se klade od kuće, da budemo potpuno iskreni.

Znate, ja razumem ovu opasnost da može neko stariji umesto maloletnika da ode da uplati, ali kod nas je zabranjena i prodaja alkohola maloletnim licima, pa neko stariji ode i kupi za njih i naprave žurku.

Šta je rešenje? Da ukinemo "Rubin" u Kruševcu ili da ukinemo proizvodnju cigareta u Nišu ili Vranju? Znači, ne možemo na takav način da rezonujemo. Moramo svi zajedno da se uključimo u kampanju protiv maloletničkog klađenja i ovaj zakon upravo to radi. Ovaj zakon uvodi još rigidnije mere ukoliko bi se maloletnik ne daj Bože našao u situaciji da se kladi. Znači, ta kladionica se zatvara, dobija kaznu. Uopšte nisu naivne kazne i niko nije blesav da se kocka sa tim, odnosno da izgubi licencu, to jest da izgubi dozvolu. Zato je meni drago što ste vi ovakve stvari ovde uveli. To je bilo i do sada predviđeno, ali sada se to još dodatno pojačava i to na inicijativu samih priređivača.

Još to moram da naglasim baš povodom ovog člana 36, ovde se lepo naglašava da osnovni kapital ne može da bude manji od milion evra. Znate, milion evra ne može baš svako da uplati, nego samo kredibilna kompanija koja se bavi ovim poslom. Takva kompanija sigurno se neće kockati sa tim da joj maloletnik ulazi u igračnice i da eventualno izgubi licencu, tako da i po ovom osnovu mogu samo da čestitam što ste ovako nešto uveli. Hvala.

Moram da kažem da, što se tiče društvene odgovornosti, daleko više na njoj su insistirali i u ranijem u periodu, a mogu da kažem čak i sada, upravo priređivači nego sama država.

Znači, oni su ti koji su insistirali na tome da se uvedu te odredbe društvene odgovornosti u Zakonu od 2011. godine, priređivači su ti koji su insistirali da se uvede član o društvenoj odgovornosti.

Znači, čak država u nekim segmentima nije dovoljno prepoznala koliko oni. I naše renomirane kompanije su, između ostalog, potpisale protokole sa Institutom u Drajzerovoj ulici, gde šalju svoje operatere na obuku da bi prepoznali zavisnika. Čak imaju svuda svoje flajere po svim tim igračnicama da zavisnik ne može da se kladi itd. Znači, imaju te vrste upozorenja što je veoma, veoma dobro.

Još jednom ponavljam, ozbiljna kompanija neće da svoj kredibilitet urušava na ovaj način. Ona će baš insistirati na društvenoj odgovornosti kako bi opstala na tržištu. U tome jeste poenta, a dobrobit tog zakona je samo u tome što upravo ubuduće na tržištu takvim kompanijama na neki način omogućiti da posluju jer su one ozbiljne, one su te koje mogu da polože taj kapital.

Nećemo više imati to crno tržište koje suštinski dovodilo do toga da imamo maloletničko klađenje jer su oni dopuštali apsolutno sve i na taj način su urušavali kredibilitet čitave ove industrije. Zato je ovo nešto što je dobro, naravno nisam uopšte imao nameru da bilo šta izvrćem, nego prosto sam samo želeo da ljudima pojasnim o kakvom se tu poslu radi. Hvala.

Da li će nas nešto u budućnosti demantovati ili neće ili potvrditi, ja ne znam. Znate, ovo je zakon koji morate uvek u budućnosti da usklađujete, s obzirom da se javljaju neki novi moderni trendovi, tehnologija napreduje.

Ne znam da li ljudi znaju, ali na Malti već danas imate regulisanje on-lajn igara na sreću preko društvenih mreža, čak ne više ni sajtova, nego preko Fejsbuka, kada imate klađenje, moraju to zakonski čak da regulišu. Mi još nismo dostigli taj nivo, nažalost, nadam se da ćemo dostići.

Što se tiče tih zloupotreba koje su nekada bile u Državnoj lutriji Srbije, moram samo da ljudima naglasim, postoji ozbiljna razlika između tzv. klasičnih igara na sreću i posebnih igara na sreću. Klasične igre na sreću, na njima ima monopol Državna lutrija Srbije i moram da kažem da je i meni bilo frapantno kad sam tamo došao da budem predsednik skupštine, kako je moguće da je ta firma bila u minusu od 120 miliona dinara? To sam zatekao, to je nešto što je meni bilo fascinantno.

Sve što sam saznao i svu moguću dokumentaciju koju sam tamo prikupio, svakako sam dostavio nadležnim državnim organima. Šta je naše pravosuđe uradilo to morate njih da pitate, ali kao društveno odgovoran čovek svakako sam to dostavio, jer smatrao sam da je to bilo prosto neverovatno čerupanje te institucije, koja je suštinski služila tada da neko uzima novac za svoju predizbornu kampanju.

Tako su se finansirali pojedini mediji koji su radili za gospodina Tadića u toj kampanji, tako su se finansirali, da ne kažem, neke razne marketinške agencije itd. I to je sve istina.

Šta su pravosudni organi uradili? Ne znam. Moje je bilo da dostavim, ja sam to uradio, a sve ostalo je naravno na njima i na našem tzv. „nezavisnom pravosuđu“. Hvala.

Hvala.

Sada ne znam na šta ste mislili konkretno kada ste rekli kako to u belom svetu. Meni je drago da mi određene zakonske odredbe usklađujemo sa zemljama koje su u ovome daleko odmakle. Sa Velikom Britanijom, sa Maltom posebno, Malta tu ima ubedljivo najbolje zakonodavstvo, sa SAD, na kraju krajeva, ako hoćete.

Upravo da se ne bi događalo da saznajemo ili već da tumačimo ko je vlasnik kapitala određene kladionice ili šta god, pa ovaj zakon dovodi do toga da uvek znate krajnjeg ishodnika, odnosno ko je taj ko je vlasnik i da ne bi bilo pranja novca.

Sve svetske kompanije koje se bave ovim poslom i te kako prolaze neverovatne provere da li slučajno neko ne finansira terorizam, da li pere novac, da li nije novac od kriminala i tako dalje, i tako dalje. Ovo je ozbiljna industrija i kod nas se ovako nešto uvodi što bih zaista, zaista pozdravio.

Ta priča da što imate više sirotinje imate više kockanja, pa ne bih se baš složio. U Las Vegasu ili, ne znam, u Makau ili Atlantik Sitiju nisam baš primetio da je tamo sirotinja, a imate najveće moguće klađenje, uglavnom bogat svet to koristi. Prema tome, nije tačno.

To je inače kod nas urbana legenda da samo sirotinja ide i kladi se itd. Naprotiv baš je to više pošast kod bogatih ljudi i oni mnogo više troše novca i postaju mnogo veći zavisnici nego siromašan svet. Ako bi čak i negde trebalo pribeći nekoj zaštiti, upravo je u toj situaciji kada imate bogate ljude koji su, na žalost, spremni da čitavo svoje imanje i ono što su stekli, na neki način, raskuće i dovedu svoju porodicu u ozbiljne probleme.

Još jednom ponavljam, dobro je da po pitanju društvene odgovornosti ovaj zakon sada i nalaže da su kompanije dužne da svoje operatere šalju na obuke u zdravstvene ustanove kako bi prepoznale zavisnika i da se na taj način spreči da bilo koji zavisnik dođe u situaciju da potroši sve što ima ili da sebe upropasti. Dodatno se pojačava i onako rigidna, ali još se uvodi rigidnija kontrola prema tome da li će se maloletnici kladiti ili ne, odnosno onemogućava se u potpunosti.

Moram da kažem, znači, da ne postoji danas nikakva šansa da vi dovedete dete, kažem… Recimo, išli ste u prodavnicu i hoćete da uplatite tiket, ne postoji nikakva šansa da vi dete uvedete u kladionicu sa vama da popunite tiket. Znači to je strogo zabranjeno, čak internim aktima samih tih kompanija i za to možete da izgubite licencu.

Prema tome nemojmo da pravimo bauk tamo gde ga nema. Svakako da postoji ta opasnost, posebno je sada opasnost onlajn klađenja i tu moramo još više da radimo na toj zaštiti, ali dosta se tu i uradilo, ali svakako da, što se tiče ovakvog zakona koji donosi da upravo samo kredibilne velike kompanije mogu da se otprilike ovim poslom bave, nećemo imati nikakav problem sa maloletničkim klađenjem i mislim da je to velika, velika prednost ovog zakona.

Ne zameram. Mnogo ljudi se ne razume baš u ovu oblast i malo ste pobrkali neke stvari, ali ne zameram zato što znam da imate najbolju moguću nameru.

Prvo, kada govorite o penzionerima koji kupuju greb-greb, to su klasične igre na sreću, to ne spada u ovo što govorite o kladionicama. To je nešto deseto skroz. Taj što kupi loto tiket ili kupi grebalicu je nešto na šta država ima monopol. Prema tome, zašto to neko odlazi da kupi? Najvećim delom radi zabave, penzioneri su najviše korisnici klasičnih igara na sreću.

Mlađa lica, mlađe generacije više koriste tzv. posebne igre na sreću, odnosno ta kazina i kladionice i tu mora da se mnogo više radi.

Zamolio bih vas, pošto sam veoma dobro upoznat sa tim, svaki operater koji bi dopusti maloletniku da se kladi pod pretnjom je otkaza i ne postoji gotovo nikakva šansa, osim ako se ne radi o kladionici koja nelegalno radi, a onda smo nju svakako svi dužni da prijavimo zato što em priređuje ilegalno, em što utajuju porez, em što dopuštaju maloletnicima. Znači, govorim o sasvim različitim kategorijama.

Nelegalno tržište je zaista dosta pravilo problema legalnim priređivačima i pravilo je velike probleme državi. Ovim zakonom se ono do kraja sprečava i zato je dobro što se ovakav zakon donosi i samim tim će se apsolutno, tvrdim vam, problematika maloletničkog kockanja, bar što se tiče zemaljskog tzv. klađenja, apsolutno neutralisati. Postoji opasnost što se tiče onlajna, odnosno putem interneta i tu može da bude ozbiljnih problema.

Drugo, malopre ste pominjali Atlantik Siti, Las Vegas itd, spomenuli ste i Maltu, ali na Malti nemate tako nešto. Malta je zemlja koja inače živi od davanja dozvola za onlajn priređivanje igara na sreću. Čitava industrija, odnosno čitava privreda im se svodi bezmalo na tu oblast.

Las Vegas, Atlantik Siti i Makao su kockarske zone koje je Putin uveo. U Ruskoj Federaciji ima šest kockarskih zona, Krim je jedna od njih između ostalog, gde apsolutno sve bogate ljude koji žele da se kockaju odveo tamo. Isto je to uradila Turska sa Severnim Kiprom, tako da i ona tu ogromne prihode ubira, ali se takođe i te kako donose takva zakonska pravila po kojima ne možete da zloupotrebljavate te kockarnice kako bi nekog raskućili. Oni imaju ozbiljne zakone i mi smo na putu apsolutno tako nešto kroz ovakav jedan zakon, sada i da donesemo. Hvala.

Pa, kako možete da znate da li je nešto nelegalno ili je dobilo dozvolu od strane ministarstva. Postoji sajt uprave za igre na sreću. Ranije je to bilo pri Poreskoj upravi, iz meni potpuno nenormalnog razloga zašto je to bilo pri Poreskoj upravi, ali dobro je da se sada se vraća Uprava za igre na sreću.

Na sajtu imate popis svih lokacija gde je država dala dozvolu da se priređuju igre na sreću i možete na osnovu toga prvo da vidite da li je nešto legalno ili nije.

S druge strane, ja vam sada kažem, čim vidite da negde ima maloletnik i da mu je omogućeno da uđe unutra i da uplati tiket znajte da je nelegalno, slobodno to prijavite. Naravno, država neka reaguje, ali država i reaguje po prijavi na kraju krajeva. Naša je i dužnost svakog od nas da zaštitimo našu decu. Budete li videli negde maloletnika u bilo kojoj kladionici da je uplatio tiket ili da tamo sedi itd, prijavite to mesto. Taj operater garantovano će definitivno u svojoj firmi dobiti otkaz, tu nemam nikakvu dilemu. Na kraju krajeva, možda je nelegalna kladionica pa neka država dođe da zatvori zato što to zaista nije normalno da tako nešto postoji.

Ovaj zakon, još jednom ponavljam, će apsolutno uvesti tu nemogućnost da priređuje te nelegalne igre na sreću. To je veoma dobra stvar ovog zakona. Moći će samo neko ko je kredibilan, ko ima kapital i ko ima mogućnost da uplati, taj će moći i da priređuje i da bude na tržištu. Ovi koji su do sada lovili u mutnom, moraće svakako da se povuku ili da budu na kraju krajeva zatvoreni, procesuirani, pohapšeni kako god.

Tako da, ja bih vas zamolio, ovo su vam dva načina kako da znate da je nešto nelegalno.

Zaista nisam imao nikakvu nameru da na ovakav način reagujete. Nema potrebe.

Naravno da država svakako to kontroliše, inspektori idu, rade. Moram da pozdravim akcije koje su bile 2014. i 2015. godine gde su zatvorili ogroman deo nelegalnog tržišta. Znate, najveći problem i najčešći javlja se na rubnim nekim područjima ili u selima, gde neko otvori kladionicu. Nema jednostavno inspektora koji može da ode da proveri. Vaša dužnost je na neki način da ukažete, znate tu postoji neko ko nelegalno priređuje igre na sreću, da bi inspektori došli i to zatvorili. Mislim da je to neki elementarni red. Nije to vaša obaveza, to je svakako vaša dobra volja ako hoćete to da uradite i da pomognete državi. Mislim da je to sasvim u redu.

Moram da kažem da je država zaista i te kako naporno radila, intenzivno radila da zatvara te nelegalne priređivače, čak mislim da je negde oko 30 i nešto posto tržišta, sivog tržišta suzbila te 2014. i 2015. godine, da su bili strašni otpori, ali je država to i te kako dobro odradila. Međutim, ne možete vi apsolutno da iskontrolišete svako naselje, svaki zaseok u ovoj zemlji, jer jednostavno velika smo prilično država i imate mnogo onih koji to rade, recimo čak i po kućama igraju nelegalni poker, igraju svašta.

Prema tome, opet ako negde saznate, ja bar to radim. Ja moram da kažem, kad čujem i vidim da radnik negde radi na crno, ja prijavim tog poslodavca zato što je nenormalno da tog radnika drži na crno i pritom da ne plaća nikom porez. Ja osećam kao poslanik da je to moja dužnost i pozivam svakoga ko ima dobru volju i da bi, na kraju krajeva, i sprečio to maloletničko klađenje, da ako negde sazna da postoji tako nešto da prijavi. Sad, na vama je da li vi to hoćete ili nećete.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Ovde jednim delom je koleginica u pravu i to moram da kažem posebno, ali moramo da razgraničimo neke stvari i ovde se zakonom jasno definiše, postoje klasične, postoje posebne igre na sreću. Klasične igre na sreću o kojima je govorila koleginica, znači „Loto“, „Bingo“, su isključivo monopolisane od strane države. Samo država ima pravo da ih priređuje.

I šta je problem? Tačno je, može da se javi neko ko ogroman novac potroši da kupi ne znam koliko stotina loto tiketa, što je, po meni, inače potpuno sumanuto i besmisleno, a zašto? Zato što vi imate terminale za loto gotovo u svakoj trafici.

I to jeste problem, sad kako takvog nekog to ograničiti da kupuje. Ne može maloletnik da kupuje, jer je dužan onaj u trafici da mu traži ličnu kartu.

Zato ne može on to da uplaćuje, ali pretpostavljam da tu postoje ozbiljne zloupotrebe i to nekako mora da se spreči. Ali to nije isto što i u kladionici, u kladionici to ne možete da radite. Znači, ne postoji ta mogućnost, kao što tu može da se izvrši upravo preko tih automata za loto.

Pozivam državu, bez obzira što je to prilično veliki državni prihod, jer kažem, te igre ima samo pravo država da priređuje, niko drugi, ona je jedina koja ima tu vrstu monopola i bilo bi skroz sumanuto kad bi neko drugi mogao da to radi, jer bi onda one propale.

Znači, pozivam državu da tu nekako, zaista, uradi na zaštiti samih takvih korisnika. Teško je tu sprečiti zavisnost, upravo zato što tu nemate tu vrstu kontrole kao što to možete da izvršite kod kladionica ili kod kazina.

Tako da, tu mogu da se složim sa vama i tu moramo svi zajedno da radimo više na toj društvenoj odgovornosti.

Što se tiče ovih, zakon, inače, sada predviđa mnogo veća izdvajanja za sve te društvene kategorije i to je nešto što me dodatno raduje. Finansiraće se i sport i Crveni Krst i bolnice i škole i razna igrališta itd, itd. koja će se, naravno, od toga, od tih para graditi, tako da je ovo nešto što je sasvim pozitivno i to apsolutno pozdravljam. Hvala.

Nemam ništa protiv, kako god hoćete to da se dogovorite i po pitanju raspodele, samo što je tu uvek problem što će se neko javiti nezadovoljan i to je do sada uvek bio problem, zato što kad jednima date nešto više, onda oni drugi dođu, kažu – čekajte, zašto nama ne dajete više.

Tako da, to je najveći problem prilikom raspodele sredstava, ali je bitno, ono što je najvažnije, da će ih sada biti značajno više i da taj novac možete značajno više da upotrebljavate i da raspoređujete na one ljude koji su, pre svega ugroženi, od invalida do ljudi koji su teško bolesni, da više koristite za lečenje dece.

Možete, naravno, da se dogovorite sa državom, odnosno da se napravi ta raspodela kako god neko bude želeo. Kažem, najveći problem je u toj raspodeli kada jednostavno uvek neko bude nezadovoljan.

Hvala, gospodine Arsiću.

Zanimljivi su predlozi. Odmah da vam kažem i unapred da javnost zna, za neke od tih ljudi bi svakako glasao, a za neke, da budem iskren, radije bih ruku odsekao nego da glasam za njih. Tako da, u zavisnosti ko bude predložen, tako ću se i izjašnjavati.

Ovde se postavlja jedno veoma važno krucijalno pitanje – koga uopšte u ovoj državi zanima REM i zašto je naša opozicija, odnosno naša konkurencija toliko potencirala na toj priči o REM koji je, iskreni da budemo, potpuno nebitan za građane? Još od onog momenta kada je formirana tzv. Republička radio-difuzna agencija, odnosno RRA čuveni, koja je trebala da bude nezavisna, mi smo imali jednu neverovatnu situaciju, a to je da tada nikome nije smetalo kako se taj RRA ponašao. Možemo svi da budemo svedoci da su tada pojedini mediji funkcionisali isključivo na način da li je Dragan Đilas bio dobre volje da preko svoje privatne firme omogući određenim medijima da prežive tako što će dobiti reklamu, koje su isključivo morale da idu preko njegove firme. Niko tada nije smeo da pisne ništa o tome.

Danas imamo jedan neverovatan zahtev, upravo od strane gospodina Đilasa, tj. njegovih najbližih saradnika, a tu smo imali gospodina Zelenovića, pre svega, koji je zatražio, verovali ili ne, ja sad citiram, da na osnovu političkog dogovora izaberemo nove članove REM-a, odnosno svih ovih devet, mimo zakona i kako god hoćete, smenimo, a da onda na osnovu političkog dogovora, iako se zna ko su ovlašćeni predlagači za REM, da na osnovu političkog dogovora izaberemo, očigledno, pojedine partijske ljude.

Tako bismo mi došli u jednu paradoksalnu situaciju, da bismo rekli Njegovoj svetosti patrijarhu Irineju ili Sinodu Srpske pravoslavne crkve - morate tog i tog vladiku da izaberete da bude član REM-a ili nikako drugačije neće moći da se REM izabere. Ili bismo, verovatno, otišli u društvo umetnika, filmskih radnika, itd, i rekli - morate vi tog, ili nikako drugačije, Zelenović ne da, on traži isključivo takve ljude.

Šta je poenta cele priče? Poenta cele priče oko zahteva za REM je bila u tome da se zapravo omogući nelegalno poslovanje pojedinih televizija, a to nelegalno poslovanje se odvija tako što mi imamo jednu televiziju koja se emituje u jednoj stranoj državi, a ovde bi trebalo da reemituje program. Međutim, ona ne emituje program u toj stranoj državi, a ovde nam prikazuje kako, navodno, taj program reemituje.

Da bi se legalizovao taj banditizam i da bi se legalizovalo to što radi ta televizija, a vlasnička struktura te televizije je vrlo diskutabilna i mnogi kažu da su baš pre svega pojedini udeli samog gospodina Đilasa u toj televiziji, iako se ja ograđujem, on je prodao svoju "Dajrekt mediju", mada ne znamo kome je prodao, pošto holandska vlada istražuje, imamo različitih osam destinacija gde je ključna vlasnička struktura te njegove firme bila, imamo udeo gospodina Šolaka i imamo situaciju da ta televizija ovde reemituje politički program, a da nije naša televizija. I, znate, ta televizija može bestidno da laže, može da izmišlja šta god hoće i da nema nikakvu sankciju. A zašto? Zato što ne podleže našim zakonima.

Vi ne možete da tužite tu televiziju. Probajte za izgovorenu laž na toj televiziji da ih tužite, oni će reći - mi ne podležemo zakonima Republike Srbije i mi jednostavno možemo da radimo šta hoćemo.

Isto je sa televizijskim prenosima pojedinih fudbalskih utakmica. Moramo građanima da kažemo - program od nacionalnog značaja, a tu govorimo o utakmicama, recimo, reprezentacije, nema pravo niko da prenosi do televizije koja ima nacionalnu frekvenciju. Nema pravo niko to da radi. A ovde se to omogućava jednoj televiziji koja nije ni registrovana ovde. Pitanje je da li se građani Luksemburga ili građani Slovenije, ili već gde se oni navodno emituju, mnogo baš interesuju za reprezentaciju Srbije. Postavlja se pitanje - kako oni to onda rade i zašto su oni sve to činili.

Zato je njima bio potreban REM. Zato što je REM sve ovo vreme žmurio na oba oka na taj kriminal koji se radi, a oni su želeli dodatno da dođu i da dohvate do kraja REM, ne bi li nastavili dalje sa tom besomučnom pljačkom i nanošenjem štete drugim ovde emiterima, jer zašto? Sve televizije ovde u ovoj zemlji plaćaju porez, plaćaju porez na reklame, plaćaju naknade za emitovanje programa, za proizvodnju programa, a ova televizija to ne radi i ona je u debeloj prednosti u odnosu na sve ostale emitere. I to je čist lopovluk. Oni su želeli, zato što je njihov kapital u toj celoj priči, da taj lopovluk legalizuju.

Da ne govorim o samoj kablovskoj mreži koja inače poseduje tu televiziju, što je dodatni skandal, i parama naših građana koji plaćaju kablovsku pretplatu zapravo finansiraju program te televizije, finansiraju, naravno, sve ono što ta televizija radi. To je svojevrsni skandal. REM je na oba oka žmurio i oni samo žele dalje da preuzmu taj REM do kraja, ne bi li možda dobili svih devet članova REM-a, kako bi nastavili dalje sa tim kriminalom. Tu direktno prozivam i gospodina Šolaka i gospodina Đilasa, koji su najdirektniji krivci za sve ovo.

Moram da napomenem da što se tiče samih medija, evo ja kao narodni poslanik vladajuće većine apelujem na sve medije u ovoj državi, posebno na medije sa nacionalnom frekvencijom, i to ću stalno ponavljati, da pozivaju opoziciju što više, da čak ograniče nama iz SNS da prisustvujemo, odnosno da budemo gosti na tim televizijama, osim ako opozicija ne traži duel, tada smo u obavezi da izađemo na duel. Znači, ja zahtevam to od naših urednika, govorim naših, odnosno urednika tih medija, naših televizija, zapravo, a to su sve televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju, zahtevam da tako nešto urade, zato što je to poželjno za našu zemlju. Želim da što više opozicija gostuje, jer mislim da je to nama prednost, zato što svaki put kada gospoda iz Saveza za Srbiju izađu na televiziju, nama 5% skoči rejting. Apelujem da što više oni budu prisutni u našim medijima.

Pogledajte kako oni funkcionišu. Mi smo danas imali pismo jednog lidera, ako se to tako može nazvati, Saveza za Srbiju, gde on traži da se svi vlasnici medija obavežu pismeno da će da pozivaju opoziciju. Pazite, on želi da uređuje medije. To još nikada niste mogli da čujete od nekoga iz SNS. Zašto bi neko obavezivao bilo kog vlasnika medija šta će da radi? Uređivačka politika svakog medija je nezavisna. Ali, oni nama pokazuju kako bi oni funkcionisali da su vlast. Oni bi naređivali medijima. Oni bi naređivali novinarima šta moraju da rade. I to je zaista nešto što je nečuveno. To je Boško Obradović uradio danas.

Pazite, oni su većinu tih medija nazvali da nisu mediji. Vi nazivate televiziju "Pink" da nije medij, izbacite njihove novinare sa konferencije za štampu, izbacite novinare "Alo", izbacite novinare "Republike", odnosno "Srpskog telegrafa", "Republika" je njihov portal, izbacite ih napolje i kažete - vi niste mediji, zatim dovedete vaše pristalice da prebiju novinarke televizije "Pink" ispred te televizije. Kažete novinarki "Srpskog telegrafa", ja se izvinjavam na izrazu, da je kurva, i onda očekujete da ti mediji o vama objektivno izveštavaju.

Izvinite, ja da sam vlasnik tih medija, ako bi se neko prema mojim novinarima tako ponašao ili prema mojoj kući, ja bih svaki dan vodio kampanju protiv njih. Da ih naučim pameti da to tako ne smeš da radiš, jer to nije normalno ponašanje. Znate, i nama kada dođe N 1 televizija, ćutimo, trpimo, gutamo, ali odgovaramo, nikad nismo nikoga oterali, niti želimo da se neko zlo dogodi bilo kom novinaru te televizije. A oni ovde najavljuju kako će da šišaju te novinarke, kako će da ih prebijaju. Dolaze ispred medijskih kuća, gađaju te televizije, šaraju, da ne govorim o RTS-u koji je javni servis, gde su čak i upali unutra sa testerama, i onda vam kažu - gledajte kako oni neobjektivno izveštavaju. Pa, naravno da će o vama neobjektivno da izveštavaju kada se vi tako ponašate prema njima.

Pri tom tražite, a nema vas pedeset do šezdeset na tom protestu, da svaki put se izveštava sa tog protesta. Zašto? Znate li vi koliko ima događaja dnevno koji su mnogo značajniji za ovu zemlju i mnogo bitniji za sve građane od tih pedeset, šezdeset koji se svake subote po beogradskim ulicama šetaju i koji ruže ovaj grad. Zašto bi neko, ako nemate ništa novo na tom protestu, zašto bi uopšte sa tog protesta izveštavao? To je osnovni novinarski postulata, da vam neko traži nešto novo.

Ne znam zašto je to tako bitno da sad uvek mora da se izveštava sa njihovog protesta, ali evo, molim, ako je to čak problem, molim zaista sve televizije da izveštavaju sa tog njihovog protesta svaki put kada ga imaju zato što mislim da je veoma važno da građani saznaju kakvi su to njihovi stavovi.

U svakom slučaju, ovo što gospodin Vučić radi, a nekada mu zameram, on je preterano čovek tolerantan i mogu da kažem, previše širokogrud prema opoziciji, ja ovakve stvari iskren da budem nikada ne bih dopuštao, zato što smatram da ne može jedna manjina prilično agresivna da ovde siluje i maltretira većinu i da sve nas ovde maltretira, ali zarad mira u zemlji razumem da bi trebalo da se ovde nađe neko rešenje. Svakako je dobro što će se izabrati do kraja REM. Nisam pristalica da se izaberu ovi ljudi koji su ovde naglašeni da bi možda mogli da budu izabrani. Za neke od njih svakako neću glasati, nema nikakve šanse, ali za neka imena, vidim da su to zaista dobri ljudi i čestit ljudi, neke čak i poznajem, svakako ću im dati glas.

U svakom slučaju u danu za glasanje, dobro ću razmisliti, a građanima Srbije poručujem. Ima jedna naša narodna poslovica, neću da budem vulgaran ali ću je reći, znate – od izmeta se pita ne pravi.

Tako i ovi. Mogu njima sto REM-ova neko da da, sve televizije na ovom svetu, oni takvi kakvi su ne mogu nikada nas da pobede. Zašto? Zato što u vreme mandata gospodina Vučića se zidaju fabrike, prave putevi, ljudi se zapošljavaju i ova zemlja, ipak ekonomski ide napred.

U njihovo vreme naš društveni proizvod je bio u minusu, fabrike su zatvarane, ljudi su ostajali bez posla. To je ta ključna razlika. Ne možete od izmeta pitu da napravite. Hvala vam.

Hvala.

Ovako, ja ću govoriti pre svega o zakonu, pomalo i lično, o Zakonu o igrama na sreću izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Kažem, pomalo i lično zato što ovo što se sada uvodi, ja se bar nekih 10 i više godina borim da se ovakve stvari uvedu i želim da pozdravim što država uvodi red, pre svega u ovoj oblasti. Inače, veoma važno, ljudi u Srbiji zbog različitih kampanja imaju krajnje negativan stav o svemu tome i s pravom, s obzirom da smo imali zastrašujuće veliko crno tržište koje suštinski generisalo, odnosno koje je tu oblast i predstavljalo na jedan jako ružan način.

Sada se zaista, uvodi nešto što je veoma dobro, pre svega sa povećanjem naknada priređivačima i to gotovo za 100% se povećavaju naknade. Ja to pozdravljam, zato što samo oni koji su ozbiljni u toj oblasti će moći da opstanu i neće više moći da se pojavljuju raznorazni mešetari u toj oblasti koji su zaista doprinosili da bukvalno ponekad i neka mafija ili apsolutni kriminal uđe u tu oblast.

Nažalost, moram da konstatujem da dugo godina se nije proveravalo ko otvara sve te kladionice i razna kazina, ali evo, ovaj zakon je nešto što obećava i kažem, samo oni koji su ozbiljni igrači na tržištu što domaćem, što svetskom će moći da budu i priređivači.

Uzgred budi rečeno, na osnovu ovoga što uvodite, a mislim da gotovo 20 miliona evra se mogu očekivati veći priliv u budžet, deset miliona evra gotovo po nekim procenama od direktnih naknada. Inače, to je oblast koja donosi enorman novac našoj državi i to bi trebalo svakako razvijati. Ljudi i ne znaju, na primer u Velikoj Britaniji onaj ko se bavi tom oblašću, ko je zadužen ispred Vlade, on je član kabineta i prvog ministra i ima bezmalo rang ministra. To je ozbiljna oblast gde svaka država želi da izvrši određenu vrstu kontrole kako novac ne bi odlazio što na crno tržište, što svakako u kriminal.

Voleo bih da mi, recimo, uvedemo zakonodavstva kakva su u EU, posebno, recimo Malta, ona ima savršene zakone za to. Vi da biste na Malti otvorili tzv. onlajn klađenje vi morate najmanje 40 različitih licenci, dozvola da dobijete, strahovite provere bezbednosne koje se vrše, upravo zbog toga kako neko ko se bavi, eventualno kriminalom ili nekim crnim tržištem ne bi slučajno ušao na to tržište. Mislim da bi mi mogli da tu apsolutno pooštrimo dodatnu kontrolu kako se eventualno neki mešetari ne bi ponovo dolazili na naše tržište.

Inače, pošto je svakako budućnost igara na sreću u onlajnu, odnosno preko interneta, želim da pozdravim, što će država i ovde pooštriti zaista mogućnost dobijanja sertifikata, odnosno dozvole. Za sada to kod nas radi Vojno tehnički institut, veoma dobro to radi. To je taj novac koji Vojno tehnički institut dobija i vrlo sam radostan zbog toga što ostaje našoj vojsci. Oni su ti koji daju sertifikate i za aparate i za priređivače i za uopšte internet, internet priređivanje igara na sreću. Nadam se da će se to dodatno razvijati i da domaće kompanije budu te koje su glavne za upravo to davanje dozvola, da Vojno tehnički institut je svakako jedna renomirana institucija i dobro je da taj novac ostaje kod nas.

Ono što bih morao da vas zamolim i vidim da se ide u tom pravcu, ali verujem da će kroz izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana to promeniti, neko je do sada imao jako lošu koncepciju smatrajući da kada oporezujete igrače, da će tada država dobijati veći novac. Mi smo sa tim izgubili enorman novac i doveli smo priređivače do ozbiljnih finansijskih problema ponekad zato što napravili smo sistem da ako neko dobije u kladionici, a igrao je možda sto puta neku igru i sad jednom prilikom je dobio 11.000 dinara, on bude oporezovan. Što je potpuno van pameti. Svaka kladionica nije mogla da igraču naplaćuje taj porez nego je ona sama davala taj novac za tog igrača, iako nije ni bila dužna da to radi. Onda ste imali jednu paradoksalnu situaciju da zapravo su priređivači nadoknađivali novac, a koji suštinski nisu bili u obavezi da daju. Dobro je da to sada menjate zato što kada oporezujete igrača on beži odatle, on više neće da igra, a sada idete drugim putem koji apsolutno pozdravlja, a to je da se samim priređivačima povećaju značajno naknade za dobijanje dozvola, za dobijanje licenci za određene igre i tako dalje. Naravno da ćete tu mnogo više ubrati prihoda kao država nego što je neko imao koncepciju da oporezuje igrače i nadam se da ćete u izmenama i dopunama Zakona poreza na dohodak građana taj besmisleni član 83. ili skroz izbrisati ili već pronaći soluciju. Vidim da se podigao sad taj nivo sa 11.000 na 100.000 dinara za oporezivi dobitak, nadam se da će se to potpuno izbrisati pošto je to potpuno sumanuto.

Afirmacija domaćih kompanija. To je nešto što mi se veoma dopada posebno u tom dodeljivanju dozvola. Spomenuo sam Vojno tehnički institut, lično sam se za to dugo zalagao da Vojno tehnički institut bude taj koji će davati sertifikate za dobijanje licence za svaki aparat i za svako onlajn priređivanje. Nadam se da će oni proširiti svoju dijapazon i da će zaista Uprava za igre na sreću koju podržavam što se vratila, jer mi je bilo potpuno besmisleno da Uprava za igre na sreću bude u sklopu Poreske uprave.

To je nešto što je bio potpuni nonses i ne razumna odluka države 2012. godine, kada se to uvodilo. Dobro je da se vratila Uprava za igre na sreću i nadam se da će se zaista razvijati taj princip sa Vojnotehničkim institutom, ima, naravno, tu i drugih domaćih kompanija poput Instituta „Mihajlo Pupin“, Elektrotehničkog fakulteta, i tako dalje. Znači, sve su to državne institucije, bitno je da taj novac ostaje u državi, da slučajno neka strana kompanija koja bi ovde došla da „isisava“ bukvalno novac, da to ona ne dobije zato što taj novac je ipak potreban našim građanima.

Ovo što ćete direktno ubirati novac u budžet Republike Srbije, kažem, 20 miliona evra se računa da će više biti novca u budžetu, to samim tim znači više novca za bolnice, više novca za škole, više novca za sportske terene, više novca za socijalno ugrožene jer društvena odgovornost u ovoj takozvanoj gejming industriji, odnosno industriji igara na sreću je nešto što je veoma važno.

Sve renomirane kompanije na svetu razvijaju princip društvene odgovornosti i posebno se bore za lečenje od bolesti zavisnosti. Drago mi je da su kod nas određene kompanije to prepoznale i što u saradnji sa Drajzerovom ulicom i raznim institutima pristupaju tome veoma, veoma ozbiljno, što svi njihovi operateri moraju da idu na obuku u Drajzerovu ulicu, kako bi prepoznali zavisnika, jer nije poenta nekoga osiromašiti i raskućiti ga, nego, ako već neko hoće da se kladi, on bi trebalo, pre svega, da se zabavi, a ne da uništi svoju porodicu i da uništi život.

Veoma je važno da se spreči bilo kakav oblik maloletničkog klađenja i drago mi je da država tu pooštrava dodatno kriterijume. Sve ozbiljne kompanije na svetu apsolutno uvode najrigidnije moguće mere za sprečavanja da maloletnik uopšte pristupi nekoj igračnici. Kod nas, nažalost, zato što je crno tržište bilo strahovito razvijeno, oni koji su postojali u toj sivoj zoni su dopuštali maloletnicima da se klade.

Dobro je da država sa ovakvim i uvođenjem ovih većih naknada i sprečavanjem neozbiljnih ljudi, odnosno lopova i prave mafije, da će ih sada prosto terati da ulaze u legalne tokove. Samim tim, čim uđu u legalne tokove, moraju da pooštravaju mere za zabranu maloletničkog klađenja, u suprotnom, mogu da izgube dozvolu. To je nešto što je veoma, veoma važno. Moramo jednostavno da se borimo da ne dozvolimo maloletnicima da imaju pristup ovakvim objektima.

Sve u svemu, ja stvarno želim da pozdravim ovaj zakon, odnosno ovo što se sada uvodi. Ovo je prvi put posle neverovatnog haosa koji je nastao 2011. godine, kada je ovaj zakon bio donet i koji je mnogo toga lošeg doneo, gde je suštinski bio rađen za određene kompanije, koje su lobirale da se donesu određeni članovi, kako bi njima, zapravo, bilo dobro. Ovo je konačno jedno uvođenje reda u ovoj oblasti i verujem da ubuduće nećemo više imati silne natpise po novinama kako se maloletnici klade, kako se maloletnici kockaju, kako imamo ogroman broj zavisnika od kocke i slično, baš zato što država zajedno sa prerađivačima će raditi na tome da se takve stvari spreče i ovo je jedan neverovatno dobar i pozitivan pomak, tako da svim srcem želim da podržim i svakako, u danu za glasanje, s obzirom da sam se i tolike godine borio za tako nešto, glasaću za ovaj zakon. Hvala.

`