Hvala, predsedavajuća.
Ovako, da je sreće da ne moramo nikada da donosimo ovakav zakon, da uvodimo doživotnu robiju, ali očigledno su okolnosti takve da je to nešto što mora da se uvede kako bi se preventivno dalo do znanja da svakom ko pomisli da siluje, brutalno ubija ili već šta mu sve padne na pamet, da to slučajno ne radi. Mada, najčešće se radi o ljudima koji su psihički oboleli, ali ima i recimo ovih, poput recimo u ovoj situaciji vezano za Tijanu Jurić, gde smo imali čoveka koji je to uradio iz potpuno nerazumljivih razloga. Takvi ljudi zaista zaslužuju da odu na doživotnu robiju. Pooštrio bih i to posebno prema pedofilima, ali kako god, to je već na Ministarstvu pravde ili opšte na zakonodavstvu da to odluči.
U svakom slučaju, glasaću za tako nešto. Meni je samo neshvatljivo, zato što smo imali kolege sa druge strane koje ovo zasedanje bojkotuju. Oni su nama krv popili ovde da uvedemo ovaj zakon, čak su nas optuživali da podržavamo silovatelje. Sećam se nekakvih izjava gde su govorili kako vladajuća većina podržava silovatelje, zato što ne želi da uvede ovaj zakon, odnosno ne želi da predloge koje je otac Tijane Jurić davao, da ne želimo da usvojimo.
To je bilo strašno tu kampanju trpeti. Svi smo se ovde osećali kao poslanici vladajuće većine čak i posramljeno zato što nas neko na takav način kritikuje, a samo je bio cilj da se to nekako uvede u zakonske okvire, da bude u skladu sa Ustavom, kako bi tako nešto moglo da se usvoji i sada, kada je došlo to na dnevni red, njih nema ovde. To je nečuveno.
Pa, da li sada svi mi ovde treba da kažemo, čekajte, vi podržavate silovatelje, ne želite da glasate za ovaj zakon? Pa, to bi bilo licemerno sa naše strane.
Oni su zloupotrebljavali na taj način jednu zaista strašnu situaciju, pa čak i emocije oca Tijane Jurić, da dolaze do političkih poena, jer to je očigledno grupacija ljudi koja koristi apsolutno sve što im padne pod ruku samo kako bi se borila protiv Aleksandra Vučića i vi kada to negde onda prihvatite i ispravite, onda oni neće čak ni za to da glasaju za šta su bili. Ne razumem takvo ponašanje.
Međutim, ono na šta bih se posebno osvrnuo, s tim što podržavam ovo što će te uvesti za krivično delo napada na advokate i slažem se sa svojim kolegom Žarkom Mićinom da su na advokate vršeni strašni napadi, čak i sa smrtnim ishodom i moraju, naravno, advokati da se zaštite. Moje kolege su neretko izložene neverovatnim scenama, napadima, jer, znate, valjda ovde mnogi očekuju kada unajme advokata da će on sigurno da im reši problem, iako to nikada niko ne može da obeća, a onda posle ljudi doživljavaju svašta. Bacana im je kiselina u oči, paljene su im kancelarije, ubijani su i dobro je da se ovako nešto uvodi.
Međutim, ovaj zakon vezan za sprečavanje korupcije, mislim da naslov njegov, bar po meni, moram da istaknem kritiku, nije adekvatan, jer ako govorimo o sprečavanju korupcije, onda je trebalo da naglasimo da se ovde govori samo o javnim funkcionerima i da piše - sprečavanje korupcije javnih funkcionera.
Znate, lekar takođe može da bude podložan korupciji, a recimo ovde se ne navodi, navode se samo javni funkcioneri. Ili, recimo, može i šalterski radnik u opštini takođe da bude podložen korupciji, da mu neko da, na primer, 100 evra da mu izvuče neki dokument veoma važan u opštini, a to se, recimo, ovde ne navodi, jer se sve odnosi samo na javne funkcionere, tako da mislim da bi to trebalo precizirati. Iz kog razloga? Zato što kada mi ovde govorimo o javnim funkcionerima, u društvu je stvorena takva atmosfera i to je ono što meni strašno smeta, ovde je stvorena takva atmosfera da je javni funkcioner pod obavezno lopuža i da bi njega u startu trebalo da sprečimo da ne sme nigde ništa da ukrade, jer se smatra da je on lopov čim je javni funkcioner i mi tako odbijamo ljude suštinski da se bave politikom. Mi o tome zaista moramo da razmislimo.
Pogledajte u našem društvu za šta slovi narodni poslanik. Nekada je to bilo institucija gde su se svi ljudi bezmalo ponosili. Bila im je čast da budu narodni poslanici. Danas je, što medijski, kako god hoćete, od narodnog poslanika stvoren čovek gde bi bilo najprirodnije, otprilike, da ga neko na ulici prebije zato što je on lopov. Čim je narodni poslanik, on je lopov i on ko zna šta radi, krade, jede džaba u parlamentu, namešta sebi poslove i slično.
Mi moramo, ljudi, to da u ovom društvu konačno prekinemo sa tom praksom zato što narodni poslanik nije lopov, on je predstavnik naroda i on, jednostavno, zastupa taj narod ovde u Skupštini. A šta mi radimo? Inače, podržavam, da se razumemo, da svako mora da prijavi imovinu i mora čak to da se pooštri, mora da se kontroliše, ali šta mi ovde imamo od starta? Ne, ne, ti si prevarant, primaš tamo neku platu, ko zna kako ti nameštaš svoje poslove, sram te bilo, barabo jedna i onda kada se još dodatno pojača sa ovakvim zakonima, da se dodatno pooštrava nešto prema poslanicima, onda narod kaže – da, jeste, to je zato što su oni lopovi, pa mora nekako dodatno da im se to pooštri. Vidite, to mora jednom da se suzbije. To jednom mora da se suzbije i da se kaže da biti javni funkcioner je čast, a ne da si ti tu došao da svoje kombinacije praviš i da sebi uvećavaš kapital.
Ja izuzetno podržavam ovu akciju države, posebno ovim funkcionerima u lokalnim samoupravama, da se, naravno, što češće vrše kontrole, pa i da se hapse. Pa, što da se lažemo, postoje brojni funkcioneri na lokalnim samoupravama, postoje i mnogim državnim institucijama. Sramota vas je da popijete kafu sa njim. Sramota je, zaista, zato što rade to što rade i kada odete negde u neku sredinu, pa kada počnu ljudi da vam pričaju sve šta je taj uradio, to, naravno, ne dopire nekada do ovde, do ljudi u Beogradu, onda se vi zapitate pa kako je moguće da je taj uopšte došao u tu situaciju da bude?
Naravno, neretko ima i gluposti. Recimo, ja sam slušao za razne lokalne funkcionere, predsednike opština. To kada dođe neko da vam ispriča, to je od zla oca i gore majke, otprilike, čovek, međutim taj čovek izađe na izbore i pobedi sa jedno 70% naspram 30%, koliko svi ostali osvoje. Pa, ne može baš da bude lopov ako je ne znam 70% njih glasalo za njega. Pa, to je licemerno i van pameti.
U svakom slučaju, podržavam ovaj zakon. Neka se pooštri, s tim što moram da vam kažem, čuo sam razne zahteve i, Bogu hvala, nije to uvedeno ovde u zakon, ali sam čuo razne zahteve, da sada treba da prijavljuješ imovinu i brata i tetke i tašte i strine. Čekajte, ljudi, kako vi možete da obavežete nekog? Recimo, hipotetički, možda neko ne govori sa rođenim bratom. Pa, što bi se njegov rođeni brat prihvatao da prijavljuje tu imovinu? Odakle vam pravo da mu to tražite? Možda čovek neće to da uradi. Kako onda? Ko je sada tu u prekršaju? Mi smo, recimo, imali takvih situacija gde se kaže – sram ga bilo, preneo je tamo na taštu, na ovog, onog! Možda nije to uradio, ali se odmah od starta sumnja zato što je stvorena takva atmosfera – ako si ti javni funkcioner, ti si kriminalac.
Zato vas molim da, pored ovakvih zakona kojima se ovo pooštrava i koje potpuno podržavam i glasaću, ali da negde i učinite, s druge strane, da medijski ne budu javni funkcioneri od starta izloženi da su lopovi zato što to nije istina i da se negde o tome malo više govori.
Pogledajte istraživanja sva koja pokazuju. Nažalost, naše institucije imaju strahovito malu podršku građana zato što je takva atmosfera stvorena i negde ljudi na pravdi Boga budu okrivljeni od starta da su lopovi, a nisu.
Nadam se da će se ovim zakonom, između ostalog, tako nešto poboljšati i popraviti, jer kada ljudi pročitaju ovaj zakon, koji ćemo usvojiti, samo kažem da mi se naslov njegov ne dopada mnogo, kada ljudi budu zaista to pročitali, shvatiće da ne postoji nikakva šansa da kao javni funkcioner utajiš negde nešto i da negde prevariš državu, jer to je nemoguće. Hvala vam.