Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9376">Vladimir Đukanović</a>

Vladimir Đukanović

Srpska napredna stranka

Govori

Da se odmah razumemo. Što se tiče sadašnjeg direktora, imao sam prilike da upoznam čoveka, mislim da se radi o čestitom čoveku, gospodin Sikimić. Mislim da se zaista radi o jednom korektnom čoveku, ali ja govorim u globalu. Zašto? Zato što dolazimo sada u jednu apsurdnu situaciju da gomila tih nekih direktora koja sada dolazi suštinski se možda čak u samim tim agencijama ništa ne pita, jer ispod njih su funkcioneri koji su ranije pozapošljavani i koji su suštinski nesmenjivi. I oni su ti koji diriguju radom mnogih tih institucija.

Evo ja sad vas da pitam konkretno. Recimo, imate razne te agencije gde je predviđeno u zakonu, konkretno, imali smo situaciju za Zaštitnikom građana. Ko je mogao da kontroliše rad gospodina Jankovića? Niko. On je mogao da podnosi te izveštaje Skupštini, da li se o tome raspravljalo ili ne, to je bilo potpuno besmisleno. Ali, niste mogli nikad da ga smenite.

Zapravo, zakonom se uvek predviđalo da bi on, kao, možda mogao da bude smenjen, ili neko iz tih agencija, ako se utvrdi da je nesavesno obavljao posao. To je jedna tako široka formulacija. Hajde, utvrdite nekom da je nesavesno radio svoj posao. Kako onda mislite da ga smenite? A ako biste pokušali da ga smenite, slučajno, ako ga Skupština birala, odmah bi se dešavalo sledeće - evo, atak vlasti na nezavisne institucije, itd, itd.Mislim da tu mora da se menja zakonska regulativa u potpunosti, zato što je nemoguće da ti ljudi, kad jednom zasednu za stolicu, ne može niko živ da ih smeni. A oni onda svakog ovde kontrolišu, a vi njima ne možete ništa. I mislim da tu negde mora da se uspostavi neki balans. Hvala.
Vidite, gospođo Kuburović, o čemu sam malopre govorio. Sada bi zaista zamolio da budemo, da saslušamo. Pogledajte šta je sve gospodin Rističević sada izneo.

(Marijan Rističević: Sve je istina.)

Istina, znam da je istina, tu nema nikakve dileme.

Ali, ta ista Agencija za borbu protiv korupcije nikada, čini mi se, nije nikakav postupak protiv ovo Ješića pokrenula, nikad. O Đilasu da ne govorim. Nama ovde, ja nemam kuću ni na Tatarskom brdu, ni na Dedinju, niti gde, ja tamo gde sam se rodio, znači 40 godina živim u istom stanu, kao i većina mojih kolega, nemam nekretninu, jedino što posedujem je automobil. Ne hvalim se time, mogu da kažem da je to pomalo i sramota. Ali, nama krv popiju ako zakasnimo dva, tri dana sa prijavom imovine. U redu, slažem se, neka to bude tako, a pogledajte ovde ove razmere pljački, ovog kriminala. Nikada ništa nisu pokrenuli protiv tih ljudi.

Mene baš zanima, na primer, da li je gospodin Ješić, evo kada sve ovo čujemo, prijavio tu imovinu? Da li u Agenciji ima evidentirano što se tiče prijave te imovine? Inače, kada govorim o prijavi imovine, i tu se malo, moram da priznam, ne slažem sa načinom kako se to od nas traži. Znate, može čovek da je nešto nasledio, da ima dosta imovine, neko mu je bio bogat, pa je nasledio. Sad vi to sve izlažete javnosti, svi to čitaju preko nekog sajta, vi direktno ugrožavate vašu bezbednost.

Nemam ništa protiv da se toj Agenciji prijavi, ali da to baš ne mora sve da bude izloženo javnosti. Ako negde nešto niste prijavili ili šta ja znam, može Agencija sama da pokrene neki postupak protiv vas. Ovo nije normalno, znači igrom slučaja može da se desi da ste postali bogati naslednik. Sad vi to stavite na izvolte i neko će da pomisli, čekaj, čekaj, sada ću ja fino ovog da opljačkam, da mu ugrozim porodicu itd, što nije normalno.

Evo, ja sada stvarno pitam, da li su ovi ljudi ikada to sve prijavili? Da li je Agencija ikada reagovala ako nisu prijavili, kao što to jako revnosno reaguje prema nama. Nemam ništa protiv, neka reaguju, ali znate nije u redu i nije korektno. Onda se postavlja pitanje, pa čekajte, ako nisu prijavili, a niko ih nije gonio, pa da li neko u toj Agenciji nije bio korumpiran? Da li je njih neko iskontrolisao, da li su dobro radili svoj posao. Vidite, to negde mora da se promeni, nije ni čudo što su ljudi ovde sa pravom besni, zato što imamo takve dvostruke standarde.

Zaista bi zamolio da se razmisli o tome, da kada već neko prijavljuje imovinu, da je to naravno u samoj Agenciji, a da ne mora baš sve da bude dostupno na internet sajtu, jer znate, svako će da pomisli, ima raznih ludaka koji koriste internet, dođu sutra opljačkaju vam stan, razbiju vam automobil, šta god, zato što je iz nekog hira, tako mu došlo, hoće namerno da vam napravi štetu.

Nije ni u redu izlagati ljude koji su poslanici takvoj vrsti opasnosti, ili ne samo poslanici, ministri, kako god. Evo, ja verujem da i vama ako ne prijavite imovinu, bez obzira što ste ministar pravde i što možda neko bi rekao da vi imate možda uticaj na njih, a znam da nemate, verovatno i vama popiju odmah krv – za dva dana morate sve da prijavljujete, tri, hoće da vas gone itd.

Baš me zanima, recimo, da li su gonili npr. bivšu ministarku pravde, govorim recimo o gospođi Malović, da li je ona prijavljivala sve, to me baš ovako živo zanima. Nadam se da jeste, ali bilo bi lepo da to proverite, i da li je neko reagovao ako nisu prijavljivali. To bih voleo da nekako onda malo pooštrimo i da nemamo ovako duple standarde kao što imamo danas. Hvala.
Svakako osvrnuo bih se i na ono što je gospodin Rističević rekao, ali moram da kažem i ovo je jedan od dobrih primera.

Znate, gospođo Kuburović, ovde možemo otvoreno o svemu da govorimo iz prostog razloga, niko od nas nikada u životu ništa nije ukrao, niti je pomislio da to uradi. Što se mene lično tiče mogu da me vređaju, da pričaju šta god hoće ali kada bi mi neko rekao da sam lopov i to, oko bih mu izvadio. Ozbiljno vam to kažem. Znači, to je nešto što je najveća moguća uvreda i to ne dozvoljavam nikada niko da mi kaže. Moje kolege su čestiti ljudi nikada im nije palo napamet da nešto negde zloupotrebe.

Ja sam otišao u advokate i teško je, hteo sam da idem u privatni sektor, ne smem ni da pomislim iako mi zakon to dozvoljava, ne smem ni da pomislim, kao i druge moje kolege koje su otišle u advokaturu, da nešto radimo sa bilo kojom državnom firmom, da nas ne bi, naravno, odmah zalepili na naslovne strane i ne znam šta nam učinili.

Ovde ste imali primer gospodina Đilasa, koji kao gradonačelnik sa svojom agencijom sve državne firme su morale preko te njegove agencije da se reklamiraju. On je bio vlasnik agencije dok je bio gradonačelnik i nikada Agencija za borbu protiv korupcije nije reagovala. Nikada. Da ne pričam kakav su sistem stvorili, znači, Savez za borbu protiv korupcije su odbacili, jer ih je prvi kritikovao, napravili su bezmalo kroz kampanju Vericu Barać, napravili su ludom i histeričnom ženom, a onda su oformili Agenciju za borbu te korupcije i napravili dalje čitav sistem putem reforme pravosuđa gde su svoje partijske kadrove stavili da budu sudije. Setimo se svi da su sudije birali po principu tako što su iz opštinskih odbora DS predlagali ljude. Čitali smo u Skupštini kako recimo stigne faks iz opštinskog odbora DS, mislim da je bio dole sa juga Srbije, kaže on je jako fin čovek, Despotovac izvinjavam se. Znači, jako fin, jako dobar čovek, korektan je, naš je itd. i tako ga izaberu za sudiju. To je nešto što je van svake pameti.

Moram nešto da kažem, veoma je važno, znam da se ovde insistira, sada i na promeni Ustava u smislu pravosuđa. Moram da vam kažem najiskrenije, ja živ neću da glasam za situaciju da se sudije same biraju. Znači, ne pada mi napamet da to uradim i meni je strašno da oni čak izbegavaju da ih bira Skupština i na prvi mandat. Čak sam pristalica, neko mora da kontroliše to pravosuđe, ne samo da ih biramo, nego da možemo kao Skupština i da ih razrešimo. Zato što, ako neko donosi presudu u ime naroda, jedina veza sa narodom je Skupština, jer građani nama daju taj mandat da ih zastupamo. Kako je moguće da neko ne želi da ga bira Skupština, da ga bira taj isti narod a donosi presude u ime naroda. To je van svake pameti. Neću da glasam za to i nadam se da tako nešto neće slučajno da pokuša da nam oduzme mogućnost da biramo sudije. To je jednostavno nedopušteno. To stvara prostor za korupciju i stvara prostor da se uvodi sudokratija gde bi opet neko i te kako partijski koristio.

Prema tome, mnogo toga ne valja. Dobro je da se ovaj zakon donosi u tom smislu da se konačno ljudima nekako pokaže, čitavoj javnosti da ne može funkcioner da bude korumpiran zato što ovaj zakon to apsolutno ne dozvoljava.

Znači, ne može ništa da promakne, jer zakon je takav i krajnje rigidan, ali moram da kažem kako su radile te tzv. nezavisne institucije, kako su radile po partijskom diktatu DS i kako neke sudije i dan danas koje su možda ostale iz tog perioda, a birane na način kako je gospođa Malović to predvidela. Upravo danas najviše insistiraju na tzv. nezavisnom pravosuđu gde bi oni suštinski sami sebe birali. Ja to ne želim da prihvatim, prosto nikada neću za tako nešto da glasam.
Hvala, predsedavajuća.

Ovako, da je sreće da ne moramo nikada da donosimo ovakav zakon, da uvodimo doživotnu robiju, ali očigledno su okolnosti takve da je to nešto što mora da se uvede kako bi se preventivno dalo do znanja da svakom ko pomisli da siluje, brutalno ubija ili već šta mu sve padne na pamet, da to slučajno ne radi. Mada, najčešće se radi o ljudima koji su psihički oboleli, ali ima i recimo ovih, poput recimo u ovoj situaciji vezano za Tijanu Jurić, gde smo imali čoveka koji je to uradio iz potpuno nerazumljivih razloga. Takvi ljudi zaista zaslužuju da odu na doživotnu robiju. Pooštrio bih i to posebno prema pedofilima, ali kako god, to je već na Ministarstvu pravde ili opšte na zakonodavstvu da to odluči.

U svakom slučaju, glasaću za tako nešto. Meni je samo neshvatljivo, zato što smo imali kolege sa druge strane koje ovo zasedanje bojkotuju. Oni su nama krv popili ovde da uvedemo ovaj zakon, čak su nas optuživali da podržavamo silovatelje. Sećam se nekakvih izjava gde su govorili kako vladajuća većina podržava silovatelje, zato što ne želi da uvede ovaj zakon, odnosno ne želi da predloge koje je otac Tijane Jurić davao, da ne želimo da usvojimo.

To je bilo strašno tu kampanju trpeti. Svi smo se ovde osećali kao poslanici vladajuće većine čak i posramljeno zato što nas neko na takav način kritikuje, a samo je bio cilj da se to nekako uvede u zakonske okvire, da bude u skladu sa Ustavom, kako bi tako nešto moglo da se usvoji i sada, kada je došlo to na dnevni red, njih nema ovde. To je nečuveno.

Pa, da li sada svi mi ovde treba da kažemo, čekajte, vi podržavate silovatelje, ne želite da glasate za ovaj zakon? Pa, to bi bilo licemerno sa naše strane.

Oni su zloupotrebljavali na taj način jednu zaista strašnu situaciju, pa čak i emocije oca Tijane Jurić, da dolaze do političkih poena, jer to je očigledno grupacija ljudi koja koristi apsolutno sve što im padne pod ruku samo kako bi se borila protiv Aleksandra Vučića i vi kada to negde onda prihvatite i ispravite, onda oni neće čak ni za to da glasaju za šta su bili. Ne razumem takvo ponašanje.

Međutim, ono na šta bih se posebno osvrnuo, s tim što podržavam ovo što će te uvesti za krivično delo napada na advokate i slažem se sa svojim kolegom Žarkom Mićinom da su na advokate vršeni strašni napadi, čak i sa smrtnim ishodom i moraju, naravno, advokati da se zaštite. Moje kolege su neretko izložene neverovatnim scenama, napadima, jer, znate, valjda ovde mnogi očekuju kada unajme advokata da će on sigurno da im reši problem, iako to nikada niko ne može da obeća, a onda posle ljudi doživljavaju svašta. Bacana im je kiselina u oči, paljene su im kancelarije, ubijani su i dobro je da se ovako nešto uvodi.

Međutim, ovaj zakon vezan za sprečavanje korupcije, mislim da naslov njegov, bar po meni, moram da istaknem kritiku, nije adekvatan, jer ako govorimo o sprečavanju korupcije, onda je trebalo da naglasimo da se ovde govori samo o javnim funkcionerima i da piše - sprečavanje korupcije javnih funkcionera.

Znate, lekar takođe može da bude podložan korupciji, a recimo ovde se ne navodi, navode se samo javni funkcioneri. Ili, recimo, može i šalterski radnik u opštini takođe da bude podložen korupciji, da mu neko da, na primer, 100 evra da mu izvuče neki dokument veoma važan u opštini, a to se, recimo, ovde ne navodi, jer se sve odnosi samo na javne funkcionere, tako da mislim da bi to trebalo precizirati. Iz kog razloga? Zato što kada mi ovde govorimo o javnim funkcionerima, u društvu je stvorena takva atmosfera i to je ono što meni strašno smeta, ovde je stvorena takva atmosfera da je javni funkcioner pod obavezno lopuža i da bi njega u startu trebalo da sprečimo da ne sme nigde ništa da ukrade, jer se smatra da je on lopov čim je javni funkcioner i mi tako odbijamo ljude suštinski da se bave politikom. Mi o tome zaista moramo da razmislimo.

Pogledajte u našem društvu za šta slovi narodni poslanik. Nekada je to bilo institucija gde su se svi ljudi bezmalo ponosili. Bila im je čast da budu narodni poslanici. Danas je, što medijski, kako god hoćete, od narodnog poslanika stvoren čovek gde bi bilo najprirodnije, otprilike, da ga neko na ulici prebije zato što je on lopov. Čim je narodni poslanik, on je lopov i on ko zna šta radi, krade, jede džaba u parlamentu, namešta sebi poslove i slično.

Mi moramo, ljudi, to da u ovom društvu konačno prekinemo sa tom praksom zato što narodni poslanik nije lopov, on je predstavnik naroda i on, jednostavno, zastupa taj narod ovde u Skupštini. A šta mi radimo? Inače, podržavam, da se razumemo, da svako mora da prijavi imovinu i mora čak to da se pooštri, mora da se kontroliše, ali šta mi ovde imamo od starta? Ne, ne, ti si prevarant, primaš tamo neku platu, ko zna kako ti nameštaš svoje poslove, sram te bilo, barabo jedna i onda kada se još dodatno pojača sa ovakvim zakonima, da se dodatno pooštrava nešto prema poslanicima, onda narod kaže – da, jeste, to je zato što su oni lopovi, pa mora nekako dodatno da im se to pooštri. Vidite, to mora jednom da se suzbije. To jednom mora da se suzbije i da se kaže da biti javni funkcioner je čast, a ne da si ti tu došao da svoje kombinacije praviš i da sebi uvećavaš kapital.

Ja izuzetno podržavam ovu akciju države, posebno ovim funkcionerima u lokalnim samoupravama, da se, naravno, što češće vrše kontrole, pa i da se hapse. Pa, što da se lažemo, postoje brojni funkcioneri na lokalnim samoupravama, postoje i mnogim državnim institucijama. Sramota vas je da popijete kafu sa njim. Sramota je, zaista, zato što rade to što rade i kada odete negde u neku sredinu, pa kada počnu ljudi da vam pričaju sve šta je taj uradio, to, naravno, ne dopire nekada do ovde, do ljudi u Beogradu, onda se vi zapitate pa kako je moguće da je taj uopšte došao u tu situaciju da bude?

Naravno, neretko ima i gluposti. Recimo, ja sam slušao za razne lokalne funkcionere, predsednike opština. To kada dođe neko da vam ispriča, to je od zla oca i gore majke, otprilike, čovek, međutim taj čovek izađe na izbore i pobedi sa jedno 70% naspram 30%, koliko svi ostali osvoje. Pa, ne može baš da bude lopov ako je ne znam 70% njih glasalo za njega. Pa, to je licemerno i van pameti.

U svakom slučaju, podržavam ovaj zakon. Neka se pooštri, s tim što moram da vam kažem, čuo sam razne zahteve i, Bogu hvala, nije to uvedeno ovde u zakon, ali sam čuo razne zahteve, da sada treba da prijavljuješ imovinu i brata i tetke i tašte i strine. Čekajte, ljudi, kako vi možete da obavežete nekog? Recimo, hipotetički, možda neko ne govori sa rođenim bratom. Pa, što bi se njegov rođeni brat prihvatao da prijavljuje tu imovinu? Odakle vam pravo da mu to tražite? Možda čovek neće to da uradi. Kako onda? Ko je sada tu u prekršaju? Mi smo, recimo, imali takvih situacija gde se kaže – sram ga bilo, preneo je tamo na taštu, na ovog, onog! Možda nije to uradio, ali se odmah od starta sumnja zato što je stvorena takva atmosfera – ako si ti javni funkcioner, ti si kriminalac.

Zato vas molim da, pored ovakvih zakona kojima se ovo pooštrava i koje potpuno podržavam i glasaću, ali da negde i učinite, s druge strane, da medijski ne budu javni funkcioneri od starta izloženi da su lopovi zato što to nije istina i da se negde o tome malo više govori.

Pogledajte istraživanja sva koja pokazuju. Nažalost, naše institucije imaju strahovito malu podršku građana zato što je takva atmosfera stvorena i negde ljudi na pravdi Boga budu okrivljeni od starta da su lopovi, a nisu.

Nadam se da će se ovim zakonom, između ostalog, tako nešto poboljšati i popraviti, jer kada ljudi pročitaju ovaj zakon, koji ćemo usvojiti, samo kažem da mi se naslov njegov ne dopada mnogo, kada ljudi budu zaista to pročitali, shvatiće da ne postoji nikakva šansa da kao javni funkcioner utajiš negde nešto i da negde prevariš državu, jer to je nemoguće. Hvala vam.
Svašta smo čuli i moram da kažem da se dobrim delom slažem sa prethodnim govornikom. Ovo je jedan iznuđen zakon. Mogu da se složim i da je nepravedan, ali osnovu ipak ima u odluci Vrhovnog kasacionog suda. Tu je doneta određena odluka na osnovu koje se i ovaj leks specijalis donosi.

Zašto je to ovako? To ćete morati da pitate neke prethodnike koji su onako licemerno išli da podržavaju štrajkače, odnosno ljude koji su bili zaduženi u švajcarskim francima, išli su da ih podržavaju da štrajkuju glađu. Imali smo jednu groznu situaciju da sudije Vrhovnog kasacionog suda beže preko ograde. Nisu smeli da izađu na glavni izlaz.

Zašto je to licemerno? Zato što upravo ti, koji su došli da podrže ljude koji su štrajkovali glađu, isti su njih i nagovarali da se zadužuju u švajcarskim francima. To je najveći problem ovde. Zašto su to radili? Zato što su njihovi funkcioneri stranački, tada, i Đelić, i onaj Pitić, i mnogi drugi, to su ljudi koji su radili za te strane banke i njima je ovo odgovaralo, jer su imali neku viziju da će kurs biti nepovoljan i da će suštinski banke na taj način zaraditi.

Voleo bih da mi sada možemo da kažemo bankama – brišite to sve, ne možete tako da se ponašate. Znate, postoji nešto što se zove ugovorna obaveza između banke i tog klijenta. Kada bismo tako postupali, pred nekom međunarodnom institucijom, pred međunarodnim sudom, država Srbija bi morala da plati to debelo.

Ovo jeste strašno. Zašto? Zato što u ovom momentu, sva sreća te postoji odluka Vrhovnog kasacionog suda, ali objektivno, bez te odluke, da smo nešto ovako probali da donosimo, javili bi se ljudi koji su u evrima zaduženi, u tom momentu, koji su uzimali, koji su imali mnogo nepovoljniju kamatu, pa bi rekli – čekajte, dajte sada i nama neku olakšicu. Zato je ovo jedna nenormalna situacija koju nam je bivša vlast stvorila i ti isti ljudi danas, kažem, idu licemerno, podržavaju te ljude koji su štrajkovali glađu, a onda kada su ti ljudi pristali na neku vrstu dogovora, da im se izađe u susret, jer strašno je da vidite nekoga da ostane bez stana, bez kuće, da duplo plati taj kredit zato što ih je neko na taj način prevario, onda oni pišu po Tviteru – sram vas bilo, prodali ste se Vučiću. Toliko ih je interesovala sudbina tih ljudi. Toliko njih interesuje sudbina bilo koga u ovom društvu.

Pogledajte danas, recimo, gospodine Marinkoviću, šta oni rade sa ovim zahtevima što nude nama. Inače, pošto stalno ovde postoji neka tenzija, odnosno neka priča kako nude ekspertski tim za razgovore, ljudi, moramo da kažemo vrlo otvoreno – ne pada nam na pamet da razgovaramo sa njima ni u jednom jedinom obliku. Može ovde u parlamentu, ako se vrate, kolega poslanik, ne znam, Marinika Tepić, može da razgovara sa nama. Ne može vaninstitucionalno, ne postoji nikakva šansa nigde da pričamo sa njima i mogu koliko hoćete, sto timova da kandiduju, nećemo da pričamo sa njima, ne zanimaju nas uopšte, tako da je džaba što to forsiraju po medijima. Moramo prosto da kažemo koliko njih zanima prost građanin.

Pogledajte njihove zahteve, svi su skopčani za privatni biznis Dragana Đilasa i Dragana Šolaka – REM i RTS, to su im jedini zahtevi. Njih ne zanima ni poljoprivrednik, njih ne zanima običan radnik, njih ne zanima niko apsolutno. Tako ih nisu zanimali ni ljudi zaduženi u švajcarskim francima, tako ih nisu zanimali ni radnici „Pošte“, koje sada na najgori način vređaju zato što su ljudi pristali na dogovor sa Vladom da se reši taj problem.

Njih samo zanima njihov privatni biznis da bi preoteli „Telekom“ u jednom momentu, jer gospodin Šolak i gospodin Đilas žele kompletan monopol u telekomunikacijama i naravno u medijskom prostoru. To je jedini razlog zašto oni protestuju, njihov privatni biznis izvodi ove ljude na ulicu.

Mi, naravno, apelujemo ako hoće da se vrate u parlament, izvolite dođite da razgovaramo, može još jedna vrsta razgovora, ako imamo neke debatne emisije, tu možemo da pričamo, ali o vašim uslovima koje vi nama nudite tako licemerno i nudite nam pregovaračke timove, ni u ludilu nećemo da razgovaramo, ne pada nam na pamet da razgovaramo. Nemojte to više po medijima džaba da forsirate. Ne radi se tu o spremnosti ili nespremnosti, nećemo da razgovaramo i tačka. Tu je ključ.

Tako da, što se tiče ovoga, meni je žao što smo došli u ovakvu situaciju da moramo ovakav zakon da donosimo, ali bismo na drugoj strani imali ljude koji su na ulici, ostali bez stanova, ostali bez kuća, ostali bez svoje imovine, zato što je neko namerno reklamirao kredite u švajcarskim francima, da bi naravno njihovi partijski drugari zaradili novac i da bi se pokazali dobri u bankama u koje su kasnije otišli kao nekadašnji ministri.

Pazite vi samo tu sramotu, kao ministar finansija ili ministar ekonomije, ti odeš mrtav 'ladan posle da radiš za banku, valjda postoji neka klauzula, zabrana, kako to sme da radiš tako nešto. Ne, on je mrtav 'ladan otišao i odneo čak i državne tajne, odnosno sve živo što je mogao da odnese vezano za našu privredu i finansije. Ti si otišao sad u stranu banku i sve si to tamo rekao kako bi ta banka trebala da posluje i omogućio si toj banci to sve ovde da radi.

Prema tome, strašno je naravno, kažem, što ovo donosimo, ali drugi način nije postojao da bi ljude spasili da ne bi ostali bez svoje imovine. Zaista, koliko god mi je ovo nepravedno i koliko god mi je, moram da priznam, teško za ovo da glasam, glasaću jednostavno zato što ti ljudi moraju da se nekako spasu. Hvala vam.
Gospodine Marinkoviću, evo i ovde smo sada čuli nešto što je zaista dobrim delom tačno. Ja ću se sve složiti za pravosuđe, tužilaštvo, što ne rade posao. Ne rade, otkud znam zašto. Tvrdim da je pravosuđe inače apsolutna rak rana srpskog društva. Potpuno rak rana srpskog društva. Kako oni funkcionišu to je katastrofa. Zašto je to tako? Tako nam je ostavljeno.

Pitajte venecijanske komisije, nevladine organizacije. Inače, otvoreno kažem, bude li se došlo u tu fazu da oni sami sebe biraju, da se to predloži, neću da glasam za to. Protivnik sam uvođenja sudokratije u ovo društvo. Ne može da Skupština koja je jedina ovlašćena da se na nju prenese narodni suverenitet, ne može ona da ne bira sudije. To je van svake pameti. Oni donose presudu u ime naroda. Ako je u ime naroda, onda izvinite, mora da postoji ta kopča između naroda i samog pravosuđa. To otvoreno kažem, nikad se neću složiti sa tim.

Ali, ovde imamo nešto što sam čuo, što mogu da se složim, znate da je to u začetku, kada govorimo o izvršiteljima. To je nešto što postoji. Ne možete sada da vršite ne znam kakve revizije, stvarate pravnu nesigurnost. Potpunu pravnu nesigurnost biste u društvu stvorili. Moramo da budemo potpuno iskreni, mi smo imali dva miliona 300 i nešto hiljada presuda koje su došle na izvršenje, a nisu mogle da budu izvršene, jer je neko nekada ukinuo SDK, upropastio ceo sistem i stavili ste sudovima da izvršavaju presude. Nikad nisu mogli ništa da izvrše i sada naravno, imate izvršitelje koji su opet negde pomogli to izvršenje, a da li je sada to skroz pravedno, baš i nije toliko pravedno, ali je tako kako jeste. To postoji, ne možete sada da vršite ne znam kakve revizije, potpunu pravnu nesigurnost biste stvorili u društvu. Slažem se u mnogo čemu, ali je to sada već dockan, gledajte da spašavate šta možete da spasite.

Inače, ako biste primenili taj sistem, vi biste urušili državu potpuno. Moramo tu da budemo racionalni. Kao i ovo za kredite, neko reče i ja sam između ostalog pomenuo, ta odluka Vrhovnog kasacionog suda, ona daje preporuku. Čak prvostepenom i drugostepenom sudu ne nalaže da moraju tako da postupaju, ali daju preporuku da ako bi postupili drugačije, da bi Vrhovni kasacioni sud njihove presude oborio.

Isto kao i Narodna banka, možda možete da date preporuku bankama šta da rade, ali one nisu dužne i ne moraju to da poštuju, prosto nije to obavezujuća odluka. Moramo da shvatimo da su tu već neki ugovorni odnosi napravljeni. Znači, imate ugovorni odnos klijenta i banke. Ako dođete i napravite takvu pravnu nesigurnost, ajmo da se vraćamo retroaktivno, pa ta banka će vas negde tužiti za loše poslovanje, odnosno za pravnu nesigurnost koju je država stvorila i izgubićete svuda pred međunarodnim institucijama.

Znači, ovde gledate da umanjite štetu koja je svakako nastala, koja je grozna, koja jeziva, ali gledate da umanjite štetu, da ne bude još nešto gore. To je to. Hvala.
Ja sam inače neko ko zaista voli da debatuje i da razgovara, mislim da je to jako korisno, nema potrebe za nekakvim teškim rečima. Ja uvažavam zaista stavove kolega koje prekoputa iznose šta iznose, s tim što ne znam zbog čega bi neko trebalo ne znam šta sad da uradi, što će reći da li je za ulazak ili nije za ulazak u EU. Evo, ja sam protiv ulaska Srbije u EU. Nemam uopšte taj zazor da to kažem, ali sam dovoljno pošten da opet kažem da ne bi nikada vodio kampanju za tako nešto. Zašto? Ne vidim da neko nudi nekakvu alternativu da može tu neki drugi integrativni proces da idete, i treba da budete realni. To vam je isto kao kad nudite, sada kažete, hoćete revizije, privatizacija.

Što se tiče revizije i privatizacije. Slažem se, super bi bilo da se to uradi, samo ima jedan mali problem, ovako mali problem, ali koji je ključan. To je što su one rađene po nekom zakonu koji je bio donet, recimo, 2001. godine i ne znam sada kako mislite, svako ko dođe pod udar toga reći će - ja sam radio po zakonu. To je ono problem, što ste vi ovde imali tzv. legalizovanu pljačku države, što je skandal da se to tako nazove pošto je to paradoks samo po sebi, ali vi ste imali zakone koji su donošeni u interesu nekih koji su trebali da opljačkaju državu. I kada dođe on na sud, on kaže - ne, ne, ja sam radio po zakonu, i ne možete mu ništa.

Zato ovde postoji Krivični zakonik gde su neki ljudi, najviše posle onoga što je Verica Barać sastavila onih 24 privatizacija, odgovaraju i eno ih u pritvoru ili će biti osuđeni za ono za šta imate dokaze. Ali, što se tiče privatizacije u Srbiji 2001. godine, to je bio čist kriminalni akt. To je bila rasprodaja države, uništenje države, ali nažalost je rađena po zakonu i to je ono što je poseban skandal i naravno da su najbolji naši prirodni resursi iskorišćenih isključivo da bi se rasprodali i da bi neko došao do poslovnog prostora i da bi se obogatio na tome.

Ali, znate kada dođete na sud, a on kaže – ja sam radio po zakonu. To su najviše radili, i to ne čak samo po zakonu, nego po uredbama, pod podzakonskim aktima, pa ste imali Vladu od 2008. do 2012. godine, koja je na osnovu uredbi pljačkala ovo društvo, omogući se pljačka putem uredbe, bukvalno, i ovaj kada ga zovete na sud, on kaže – evo, ima uredbu, radio sam apsolutno u skladu sa propisima.

To je ono što je veliki problem i nadam se da se to više nikada neće dešavati u Srbiji. Na kraju krajeva da budemo iskreni, ako bi se sada uradila ta revizija, ne znam kakva bi tu koristi bila, suštinski vi te fabrike više nemate, one su uništene, uhvatila ih je paučina, nikada više neće moći da rade, vi morate nešto novo da pravite, ovako stojite, tapkate u mestu i stalno se bavite nečim što je bilo pre 20 godina skoro. U redu, nemam ništa protiv, nadležni organi neka rade, ali vam kažem da je to nemoguće više dokazati iz prostog razloga, jer će se uvek pozvati na to da su radili po zakonu. Hvala vam.
Hvala uvažena predsedavajuća.

Povređen je član 27, naravno u vezi sa članom 107. vezano za dostojanstvo, ali pozivam se na član 27.

Ovde je rečeno nešto strašno što može da bude i opasno u političkom diskursu. Naime, govornik koji je izazvao ovu salvu svih povreda Poslovnika je rekao, citirajući valjda njihov neki program u kome im je inače jedna od dominantnijih tački ilustracija, valjda nemaju šta dugo da ponude nego će da šišaju ljude, da vešaju i streljaju.

Ali, kako god, ovde smo čuli nešto neverovatno, a to je da će oni da, ne znam, zadrže, ne znam, stečena prava, a onda će da nadoknađuju pare, pa ne znam odakle će sve da uzimaju. To su opasne rečenice. Da li nama to najavljuju da će ponovo da nas zadužuju? Da podižu kredite do besvesti da bi ova zemlja grcala, kao što su to radili inače njegovi koalicioni partneri?

Ako hoćemo, draga gospođo Gojković, da ovde govorimo, a da se ne vređa narod, onaj koji je smeo i imao hrabrosti da prijavi na svom računu da ima 25 miliona evra, 25 miliona evra kako li je samo to zaradio, sram ga bilo, a to je samo ono što je prijavio, taj će danas da nam priča kako će da vraća penzionerima, a obogatio se na žvakama. Smejali smo se Marku Miloševiću kada smo pričali o gajbicama, on se na žvakama obogatio i rekao da ima 25 miliona evra. Takvi žele danas da se vrate, takvi žele da upropaštavaju zemlju. E, to im nećemo nikada dozvoliti. Hvala vam.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Zaista bih vas zamolio, član 107. povreda dostojanstva, jer ne postoji zaista mogućnost da se ovako obmanjuje kompletan auditorijum, svi koji ovo gledaju i sve kolege poslanici, posebno na jedan tako primitivan način da vređate nečije porodice i članove porodica.

Čuli smo ovde neverovatnu stvar, da je zapravo brat predsednika države izabrao ministra finansija, da li ste čuli da je malopre to koleginica rekla? Stalno slušamo ovde o bratu predsednika Republike najgore i najgnusnije laži, od toga da je vlasnik restorana, pola Srema, da čak falsifikuje u Kovnici novca pasoše za teroriste, svašta smo mogli da čujemo ovde, i niko nikada nije reagovao.

Zaista bih vas zamolio da se na ovakve brutalne laži vi, pre svega, obratite tim poslanicima koji takve gluposti šire, a sa druge strane, ako već govorimo o popularnosti i ako neko nešto zna o gospodinu Siniši Malom, pa znaju građani. Građani su ga na izborima nagradili sa preko 50% podrške, za razliku od opcije gospođice koja je osvojila 2% u Beogradu. To je ta ključna razlika i ljudi su videli inače prednosti rada gospodina Siniše Malog i nagradili ga za njegov rad.

Prema tome, apsolutno podržavam što će biti na mestu ministra finansija i zaista bih vas zamolio da se ovde prekine da se vređaju članovi nečijih porodica. Hvala vam.
Pozivam se na član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku, ako iznosi činjenice ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.

Prema tome, bili ste dužni da date i opomenu, a sada opet i da se vratim na član 107. i da vidimo, kompletna javnost je imala priliku da čuje šta je uvažena koleginica govorila.

Ona se pozivala na pisanije jednog novinara, govorim o gospodinu Hudelistu, da je njemu, navodno, Siniša Mali, to rekao za gradonačelnika, a onda ona povezala da je verovatno Andrej Vučić, danas ga izabrao i za ministra finansija.

Nemojte da nas obmanjujete ovde. Nismo glupi. I nije kompletna javnost glupa. Ne možete tako da se ponašate prema ljudima.

Ja bih vas zaista zamolio da ovakve besmislice prekidate i da date opomenu za ovakve stvari, jer dosta je više laganja, na kraju krajeva, građani nisu blesavi, izađu na izbore zaokruže, vas su poslali u istoriju, gospodinu Siniši Malom su dali šansu čak i dalje da vodi grad. Biće sada ministar finansija, nagradili su ga za odličan rad. Prema tome, zaista ne znam više u čemu je problem. Hvala vam.
Hvala vam. Ja nemam dovoljno vremena da kažem ono što sam mislio, ali šta god naš narod lepo kaže – ono što te ne ubije, to te ojača.

Protiv vas je gospodine Siniša Mali vođena, pa malo je reći gebelsovska kapanja, ali ti koji su vodili tu kampanju su poraženi, a vi ste ojačali i vi ste ti koji ste izašli kao pobednik. Moram da kažem, da zaista to što je rađeno protiv nas, da neko zloupotrebljava čak vašu bivšu suprugu, da vam izmišlja stanove, da citira Tabloid, to je dokaz koliko je neko dotakao dno.

Međutim, bez obzira na sve to izašli ste kao pobednik i baš zato što ih toliko nervirate i baš zato što to vas toliko mrze, e, baš zato ću da glasam za vas svim srcem zato što znam da ćete opet biti pobednik. Hvala.
Hvala uvaženi predsedavajući. Ja bih iskreno voleo da sam čuo od svog kolege prethodnika makar jednu jedinu reč o samom zakonu. Ovo je bila jedna politikantska priča gde zamislite, nama se spočitava što podnosimo amandmane, pa zamislite, to nam dozvoljava Poslovnik koji su oni usvojili, a vi ne glasate, između ostalog, za svoje sopstvene amandmane, a mi makar ostanemo ovde pa ili povučemo ili čak i glasamo protiv svojih amandmana, ali mi negde nešto radimo. Što to radimo?

Eto hoćemo da dođemo do izražaja da više pričamo i tako nam omogućava Poslovnik koji ste nam vi doneli. Neverovatno je da vi tvrdite da su nečiji amandmani besmisleni, a vaši svi amandmani su ili – briše se ili menja se - zarez i tačka. O kom besmislu vi pričate? Mi makar podnosimo amandman da ima neki sadržaj, da vidimo da li može nešto da se popravi ukoliko ne valja.

Koliko vidim, bar po ovom zakonu to je više nego jasno, mi popravljamo ono što ste vi upropastili. To je suština ovih zakona i zato je dobro da glasamo za njih i zaista nije potrebno podnositi gomile besmislenih amandmana gde imamo nešto gde se briše ili se menja zarez. Hvala.
Hvala.

Drago mi je da ste evoluirali, odnosno da vam više nisu amandmani „briše se“ ili da se menja zarez. To znači da ste počeli pomalo da čitate zakon, što je prosto neverovatno, ali, znate, za razliku od vas, mi glasamo za naše amandmane. Vi nikada niste tu kada glasate o vašim amandmanima. To je ključna razlika.

Sada, što se tiče toga zašto ih mi podnosimo, pa pazite, pravo opozicje je da vrši opstrukciju sa takvim sumanutim amandmanima „briše se“. To je vaše pravo, ali je isto pravo vlasti da vam doskoči tome da ne možete tako da opstruišete Skupštinu. Imamo pravo to da uradimo. To je Poslovnik koji ste vi doneli, a o životu pripadnika Ministarstva odbrane, pa evo, tu su ljudi, mogli bi lepo da vam kažu kakav je danas i kakav je bio u vaše vreme. Možemo i te kako o tome da razgovaramo. Znate, ne bih voleo da se vrati i da se ikada dogodi sudbina pojedinih ljudi u vaše vreme, koji su na žalost i tragično gubili živote, upravo zbog katastrofalno teškog života koji su imali baš pripadnici Ministarstva odbrane dok ste ga vi vodili. To je ono što smo mi promenili. Danas su ipak plate u tom Ministarstvu odbrane kud i kamo veće i nikada se više nije ulagalo u Vojsku kao danas.

Izvinite, u vaše vreme niste zanovili ništa u našoj Vojsci, samo ste istopili tenkove. Šta danas imamo? Danas, ako ništa, kupujemo novu avijaciju, kupujemo nove helikoptere, osavremenjujemo naš Vojno-tehnički institut, imamo nova borbena vozila. To u vaše vreme nije postojalo. O čemu vi pričate?

Zaista bih zamolio da se više ovako ne obmanjuje javnost. Hvala vam.
Hvala uvaženi predsedavajući.

Evo, pošto se nekom prigovara da nije pročitao amandmane, najpre bih rekao da uvaženi kolega koji je malopre govorio nije pročitao amandman, jer da jeste nešto bi rekao o tom amandmanu.

Mi nismo čuli apsolutno nijednu jedinu reč vezano za taj amandman. Čuli smo ovako jednu opštu priču o svim zakonima koji su ovde, a posebno i konstantno uvaženi kolega insistira na toj priči kako žive danas pripadnici naše vojske, pa upoređuje sa platama u Hrvatskoj. Sve je to jako lepo, znate, ali ova zemlja je krenula da se tek oporavlja i po prvi put je došla u situaciju da ima, na primer, rast BDP 4,5%. U vaše vreme je bio minus 4%.

Ono što je ključno, kažete – zašto neko nema neku veću platu? Pa, nikada nisu bile veće plate u Ministarstvu odbrane. U tome je suština, vi ste ti koji ste doveli našu Vojsku do ruba propasti. Prvi put se naša vojna industrija zanavlja, nešto proizvodi, nikada više municije nismo negde prodali. Naravno, ja bih voleo zaista što je ministar i govorio, da mi opremimo našu vojsku i za ovo IT ratovanje, ne samo da prodajemo ovu municiju pešadijsku, koja naravno ima veliku potražnju. Ali, nemojte vi da pričate o platama u Ministarstvu odbrane, jer da ste ostali, verujem da mi ne bismo više ni imali vojsku. To je suština.

Tako da, zamolio bih vas u buduće, predsedavajući, kad se neko javi po nekom amandmanu da priča o amandmanu, da obrazloži zašto je taj amandman dobar da se prihvati ili ne, a ne da slušamo opštu priču koja naravno ne stoji, služi isključivo za manipulaciju građana. Hvala vam.
Znate, ja sam bio član tog istog odbora, gde i danas gospodine Milojičiću, i on dobro zna kako se prolazi ta bezbednosna provera, znači, krvna zrnca vam proveravaju, ne postoji nikakva mogućnost da vas neko obmane, laže, da nekome namerno nećete da date da on prođe, da ne dobijete sertifikat i jednostavno, radi se o nečemu što je notorna činjenica, a to je da bivši ministar odbrane nije prošao, a sada se neko pita kako je moguće da je bio ministar odbrane. To se i mi pitamo? Zaista se pitam kako je bilo moguće da on bude ministar odbrane, ali znate, u ovoj zemlji su bili i od onog Davinića, već ne znam ko, bili su ministri odbrane, pa smo redovno imali afere od „Satelita“ pa ne znam do čega. I tako je Vojska temeljito urušavana i propadala je lepo.

Znate, ja bih voleo, evo vi ste tu gospodine ministre, kako je to neko dobijao mogućnost u vreme upravo pomenutog ministra, da gradi određene zgrade, instalacije za vojne objekte? To je bila jedna vrlo zanimljiva afera, posebno zato što je vezana za Zvezdaru, gle čuda i ko su ti ljudi sa Zvezdare koji su dobijali posao u Ministarstvu odbrane da rade taj posao?

Bilo bi lepo da to čujemo jer mislim da bi se sva javnost zgranula kakvi su tipovi ulazili u naše Ministarstvo odbrane i dobijali takve poslove. Kada postavljate to pitanje kako nije prošao tu proveru, nije prošao upravo zato što su mu pronašli sve to što su mu pronašli, a bilo je mnogo logičnije pitanje i svi se pitamo ovde i čitava javnost kako je on uopšte mogao da bude ministar odbrane, a to vam je isto kao kako je mogao gospodin Ponoš da bude načelnik Generalštaba, da preskoči sve moguće instance i da dođe i bude načelnik Generalštaba i toliko o vašoj stručnosti i svemu što ste radili za našu Vojsku. Hvala.