Hvala, uvažena predsedavajuća.
Moram da priznam da ne znam zašto bi se neko stideo ako je advokat, odnosno zastupnik u nekom slučaju, pa i slučaju Miroslava Miškovića. To je njegovo pravo, to mu je posao. Da li on nešto radi dodatno kako bi svog klijenta možda odbranio, pa čak i neke ovakve stvari koristi kao što je bio ovaj štrajk, to je već nešto drugo i neka drugi neko ispituje. Meni ne pada na pamet nikome da se ulagujem. Ono što sam govorio mislim i danas, ali moram nešto da pitam uvaženog ministra koji je ovde.
Voleo bih da mi objasnite, gospodine ministre, pošto sam ja za razliku od kolega preko puta pažljivo pročitao ove predloge zakona i jedna stvar mi nije jasna, zašto je uopšte bilo štrajka i zašto ga možda ubuduće neće biti? Jer, ovo što je prihvaćeno je suštinski nešto što je Ministarstvo pravde samo malo bolje preciziralo u odnosu na ono kako je bilo ranije. Ako je bila poenta u ovom Zakonu o prometu nepokretnosti, slažem se. Ovo je jedna dobra, kvalitativna promena, ali sada moram nešto da vas pitam. Ovde su neki advokati. Ako govorimo o Advokatskoj komori, ne možemo da govorimo o svim advokatima. Imate rukovodioce Advokatske komore koji su većinom bili za štrajk, a imate i ogroman broj advokata koji nije bio za štrajk, pa su neki isključeni iz Advokatske komore, po meni krajnje protiv jedne ustavne norme koja stoji u Statutu Advokatske komore, da ako se ne slažete sa rukovodstvom mogu da vas izbace napolje i da vam uzmu hleb iz usta.
Mene sada interesuje šta će da bude sa advokatima koji su izbačeni iz Advokatske komore? Vi imate tu advokata krivičara koga uopšte ne interesuje. Zbog čega je onda neko štrajkovao i te ljude doveo do ruba egzistencije, da bi danas dobili ovo što je suštinski samo poboljšano od strane Vlade? Precizirano je nešto što je zapravo još u novembru mesecu doneto. Ja mogu samo da vas pohvalim na ovome. Ko pažljivo pročita zakon, ovo je nešto što je zaista jedan dobar kompromis između samih advokata, notara i Ministarstva pravde. To je suština cele priče i dobro je da imamo taj trojni kompromis. To je nešto što je zaista za svaku pohvalu, ali moramo da pitamo šta će biti sada sa ljudima koji su isključeni iz Advokatske komore? Njima je neko uzeo hleb iz usta. Na šta to liči?
Zamislite, recimo, da ste lekar i da ste član Lekarske komore i neko vas izbaci tek tako iz Lekarske komore i kaže da ne možete da budete više lekar. To je totalno neverovatno, ta odredba. Naravno, ne možemo mi da se mešamo u rad Advokatske komore, ali to nije normalno. To je nešto što bi moralo da se promeni. Naravno, to već sada neka ocenjuje neko drugi. Međutim, ja sad vas pitam, ovo me zaista interesuje, neki ljudi su ostali bez egzistencije i to je nešto što je veoma bitno. Ovo ću, naravno, pozdraviti i sigurno ću glasati kao i svi poslanici SNS-a.
Ovo su zaista dobre promene u smislu preciziranja nečega što je još doneto u novembru. Mislim da nije imalo uopšte potrebe za štrajkom, to je moglo da se dogovori da je neko imao volju sa druge strane, ne mislim na strani Vlade, nego s druge strane moglo je da se dogovori za deset minuta, ali nekome je možda bila želja da štrajkuje pa da pravi čitav ovaj cirkus.
U svakom slučaju, hvala Vladi Srbije što je ovako nešto uradila, što je napravila ovaj dobar kompromis između advokata, notara i same Vlade i naravno da će ovo da se podrži od strane apsolutne većine, a verujem naravno i od kolega iz opozicije. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam, završio sam pravni fakultet, nisam ekonomski, ali sam dosta toga vezano za ekonomiju čitao. Ja ovakvo neznanje odavno nisam mogao da čujem i ovakvo neko izlaganje, od mnogih poslanika koji se suprotstavljaju ovome. Elementarna stvar je da priznate da neko nešto bolje radi.
Mi smo ovde sada čuli kako su navodno danas jeftinije pare jer nema ekonomske krize, pa možete da podignete kredit po nižim kamatnim stopama, nego u onom periodu kada su oni bili vlast, kada je bila ne znam kakva ekonomska kriza. Čisto za informaciju, danas je mnogo gore stanje zato što, da se ne lažemo, ne daj Bože, treći svetski rat nam kuca na vratima. Pogledajte koliko imate žarišta u svetu. Sve je nepredvidivo šta će se zbivati, dešavati. Mnoge ekonomije propadaju. Neke države u EU, koje su bile izuzetno ekonomski jake, prilično sada slabe. Niko više tek tako ne daje novac.
Nisam mogao nikako da shvatim ko to sada tek tako daje jeftiniji novac nego u onom periodu, ali šta da radite, imate neke koji takve stvari tvrde. Hoću otvoreno građanima da kažem, neko se ranije zaduživao da bi kupovao glasove, to je bila poenta i zaduživali su se po kamatama čak i do 9,5%. To je bila cela poenta, kupovali su se glasovi i mi to tako građanima moramo da kažemo, zato što je to jedina istina. Zato mi danas vraćamo milijardu i 250 miliona evra, samo kamate ove godine moramo da vratimo zbog tih sumanutih kredita koji su tada podizani.
Kada govorimo o Fondu za razvoj, moram da priznam, vi me podsetite, gospodine Sertiću, znam da se dugo bavite ekonomijom, bili ste u Privrednoj komori Srbije itd. Mi smo imali svojevremeno nekakav Nacionalni investicioni plan. Sećam se, mi smo svojevremeno kao država prodali „Mobtel“. Da li je to tačno? Sve je to nekada ušlo u taj Nacionalni investicioni plan. Mi i dan danas nemamo pojma šta je bilo s tim parama. Gde su završile pare od tog „Mobtela“? To nije mali iznos. Prodali smo čitavu jednu kompaniju. Kako je ona uzeta od familije Karić i kako je to sve urađeno, nije ni važno, neka to neki drugi organi utvrđuju, mislim, naravno, da je bitno, ali me interesuje gde je taj novac?
Mi smo prodali na stotine preduzeća u privatizaciji, niko pojma nema gde su te pare, nestale, isparile. Podigli smo ne znam koliko milijardi evra kredita. Pojma niko nema gde je taj novac, i plus smo se zadužili do besvesti.
Fond za razvoj je, nažalost, do sada služio isključivo da se finansiraju partijski projekti, da se negde nekom isplati novac u kampanji kako bi on mogao da kupi glasače. Za to je služio Fond za razvoj, posebno ovaj u Vojvodini. To je čist kriminal bio šta su tamo radili, od navodnih fabrika medenjaka, što su otvarali do ne znam čega i onda se tako podignu pare. Zna se ko se razvijao tu. Razvijali su se Borovica, tako neki likovi i razvijali su se računi. To jeste zaista bio Fond za razvoj, ali Fond za razvoj računa, gde su se nule povećavale na nečijem kontu.
Mi smo danas svi zaduženi. Došli smo do ruba propasti. Sada ovo što vi ovde uvodite je nešto što je zaista za pohvalu, prvo, zato što ovaj Fond za razvoj, Republika Srbija više ne garantuje za njega. On mora da garantuje svojom imovinom, što znači da mora da bude velika odgovornost onoga ko vodi taj Fond za razvoj. On više ne može da tako proćerda novac i da ne vodite računa, te pare koje ste dali nekome kako se troše. Znači, morate da vodite računa kako se troši taj novac i da li će oni da vrate taj novac.
Mi smo imali na stotine nekakvih takvih projekata. Date su pare. Vi znate, iz tog Fonda za razvoj, šta smo mi danas to razvili? Voleo bih da mi neko kaže. Možda grešim, možda nisam upoznat, možda je negde zaista nešto razvijeno. Ali, šta smo mi to razvili do danas? Kakav to epohalan projekat imamo iz tog Fonda za razvoj, a bačene su pare, tolike su pare otišle? Neko je lepo ispumpavao novac iz države.
Inače sam pristalica razvojne banke, kada bi mogla država da osnuje. Vezano za ovaj fond, razumem, on ovako sada postoji, ali sam više pristalica razvojne banke. Ne znam da li će se to dogoditi. Neka Vlada odluči. Međutim, ovo sada što radite, povećava se odgovornost onoga ko taj Fond vodi i povećava se odgovornost onih koji dobijaju novac da taj novac zaista utroše u projekat za koji su aplicirali. To je nešto što je veoma pohvalno i država Srbija više ne garantuje, garantuje Fond svojom imovinom.
Što se tiče Zakona o privrednim društvima, mi smo ovde sada slušali razne stvari vezane za „Telekom“. Znate šta, 2011. godina i 2015. godina su nebo i zemlja, po pitanju razvoja telekomunikacionih sistema, tehnologije itd. Znate, na svakih godinu dana imate neverovatan progres. Nažalost, naš „Telekom“, ovakav kakav je danas, a danas je takav zato što je neko zapošljavao partijske kadrove i zato što ga je potpuno uništavao, nisam siguran da u budućnosti može da parira konkurenciji. Da li ovakav? Ne može, nikako, da se prosto složim. Znači, morali biste da otpustite bar trećinu radnika odatle, jer su, da se ne lažemo, nepotrebni i morali biste mnogo toga da investirate u tehnologije za koje mi se čini da ova država nema sredstava.
Pogledajte danas objektivno koliko se „Telenor“ kod nas razvio, pogledajte koliko se i „Vip“ razvio, a pogledajte SBB koliko se samo razvio posebno u ponudi televizijskih programa, gde imate objektivan problem da se tučete sa takvom konkurencijom i nisam siguran da država to može da iznese.
Ovo sada što se donosi i ako se ulazi u fazu prodaje „Telekoma“, meni je drago da se prvo ne srlja. Znači, vi ste samo lepo rekli da ćete tražiti da vam intelektualci i ljudi od struke daju modele i rešenja i da vidimo kako može da se uđe u javno privatno partnerstvo, možda da, ne znam, država ostane većinski vlasnik, a da se jedan deo akcija proda, možda da se proda sve. Zaista nisam ni ja tu kompetentan, niti stručan, ali je činjenica da mi moramo nešto tu da promenimo, jer ovakvo stanje je neodrživo.
Voleo bih da je naš „Telekom“ kao „Telenor“ Norveške, ali nažalost, mi se nismo bavili razvojem naše telekomunikacione kompanije, nego smo je uništavali neracionalnim zapošljavanjem, deljenjem plata do besvesti, podizanje kredita, finansiranjem raznih gluposti o nekakvih sportskih klubova, gde su se pare bacale u bunar. Čuli smo malopre ovde od jednog poslanika da mi danas, da li je tako, punimo, kako je rekao, rupe bez dna. Ja samo pitam – ko je stvorio te rupe bez dna? Pa, nije stvorila ova Vlada te rupe bez dna. Nije stvorila ova Vlada ta preduzeća u restrukturiranju, pa ih danas imate toliko, glava vas boli ne možete to da rešite, gospodine Sertiću, i pitanje da li ćete moći to sve da rešite, jer MMF, izvinite, zahteva da se uradi i logično je, jer dali su nam, na kraju krajeva, taj kredit koji uslovno koristimo, ali moramo da rešimo neke probleme. To je dobro za nas da se konačno opametimo, da negde nešto moramo da rešavamo i da ne možemo više da bacamo pare zaista u rupe bez dna koji je neko drugi stvorio.
Tako da, moram da priznam šokiran sam i sa ovim da neko ne želi da glasa za kredit koji uzimamo, koji je 2,5% ,sa grejs periodom na sedam godina od države koja je u neverovatnom tehnološkom progresu, koja će vrlo brzo, ako nije već, tu se možda ne slažem gospodinom Antićem, postala prva ekonomija na svetu. Znate, Kina je zemlja u neverovatnom progresu.
Nedavno je ovde bio kineski ambasador. Vrlo sam ponosan što sam član Grupe prijateljstva sa Kinom. Imao sam prilike da čujem neke stvari vezane za samit, koji se ovde dogodio. Veoma sam srećan što je Narodna Republika Kina izabrala baš Beograd kao centar svojih investicija u Evropi i na Balkanu. To je velika stvar za Srbiju.
Znate, lepe vesti u Srbiji nisu lepe vesti. Ovde vam je samo važno da iznesete neku aferu u novinama, izmišljenu, da podrivate sistem, ako je potrebno, da tako plasirate na naslovnim stranama razno razne gluposti, ali kada bi trebalo da se kaže da je Kina izabrala baš Beograd za centar svojih investicija i da će on biti taj centar kineske ekonomije u Evropi, to onda nije vest. Kao što nije vest i ovo što je malopre gospodin Babić rekao, da nam je kreditni rejting sa B minus došao na B plus.
Čak sam čuo jedan argument od, pre neki dan, jednog vrsnog ekonomiste, samozvani ekspert, koji kaže - pa to su oni nama rekli, da nam je sada bolji kreditni rejting, da bi mogli više da nas zadužuju. To je potpuno neverovatno. Da je slučajno pao kreditni rejting, onda bi rekli – vidite, pada vam ekonomija, ne znate ništa, itd. Sada kada je došlo na B plus, onda kaže – to su vam rekli da bi mogli više da se zadužujete. Ovde šta god da uradite ne valja. Kada biste omogućili da imamo zlatne kvake na vratima, da nam teče med i mleko, neko bi rekao – znam, ali nemamo čokoladu koja teče. Mislim, potpuno neverovatno i sumanuto šta ovde sve imamo.
Kažem, lepe vesti u Srbiji nisu vesti. Ovo što radite i ove zakone koje ste predložili i ovo, ako se dogodi, a nadam se da hoće, da se izgradi Kostolac B, jer 30 i nešto godina ništa u energetiku nismo uložili, apsolutno ništa, nismo dalekovod postavili. Verujem da ova zemlja ima šanse da ide napred, uostalom to sve međunarodne institucije kažu, a one su, čini mi se, najkredibilnije. Sa velikim zadovoljstvom ću podržati ove zakone, kao i cela poslanička grupa SNS. Hvala.

Hvala predsedavajuća.
Ja bih se sa uvaženim predlagačem amandmana složio da je to moguće sada da se odjednom tako briše, ali to nije moguće zato što smo mi preuzeli neke obaveze. Zašto se mi nismo pripremili godinama unazad kada smo preuzeli neke obaveze, to je već sada neka druga tema, ali čak sad to i da utvrdimo, neće pomoći u tome što mi moramo te obaveze da ispunimo.
To vam je isto kao u situaciji što će naredne godine EPS da bude potpuno na tržišnoj utakmici sa drugim distributerima električne energije. Da li je ona u potpunosti spremna, s obzirom da nije ni ušla u sistem korporativnog upravljanja još uvek, nije spremna naravno, ali smo to preuzeli godinama unazad kao obavezu i ne možemo više to da izbegavamo. Zašto je neko to preduzeće tretirao kao socijalno, pravo da vam kažem, ne znam, doveo ga do ruba propasti, ni to ne znam, ali znam da imamo obavezu da krenemo u tržišnu utakmicu i to je nešto što ne možemo da izbegnemo. Samim tim ovakav amandman, koliko god da je možda smislen, jednostavno je nemoguće prihvatiti, jer postoji nešto što proizilazi iz naših obaveza, što smo preuzeli i jednostavno to moramo tako da ispunimo, hteli ili ne. A zašto smo došli do ove situacije da nespremni možda ulazimo u sve to, to je već sada neka deseta tema i to biste možda mogli da pitate neke vlasti koje su prethodno vodile naš energetski sistem i upravljali našim energetskim resursima. Hvala.

Ja mogu sa se složim sa predlagačem da je to pitanje koliko smo spremni. Tačno. To je nešto što smo prosto prihvatili i moramo to tako da shvatimo.
Rekli ste jednu rečenicu koja mi je zaparala uši – kako će država da utiče na tržište? Država neće uticati na tržište. U tome je poenta. Tržište je slobodno. Ovo telo će određivati ambijent u kome će poslovati preduzeća koja će se baviti distribucijom električne energije. Znači, ne možete tražiti od države da država utiče na tržište. Onda bi nas to vratilo u neki period za koji smo se godinama zalagali da ne budemo više u tom nekom sistemu. Tržište je slobodno.
Slažem se sa vama da prilično nepripremljeni u to ulazimo. Zašto ulazimo nepripremljeni, to treba pitati godinama unazad zašto se nismo pripremali za ovako nešto. Ovo je sad bukvalno dajte resurse koje imamo da skupimo i da probamo da uđemo u jednu zdravu tržišnu utakmicu, a videćemo kako će to izgledati.

Moram da priznam, svaka čast što ste ovaj amandman odbili i veoma to podržavam, zato što sam oduvek bio pristalica da se administracija apsolutno uprosti, odnosno da ne bude nekih dupliranja funkcija i birokratije. Prihvatanjem ovakvog amandmana imali bismo duplu birokratiju, a pri tom, zaista ne vidim razloga.
Kad se spomene regionalna saradnja, nije to saradnja AP Vojvodine, recimo, ili Slavonske županije, nego je to saradnja između Republike Srbije i Republike Hrvatske. To je međudržavna saradnja i zato apsolutno podržavam ovo. Ako idemo u cilju skraćenja birokratije, ovo je nešto što je zaista dobro i ovako nešto bi trebalo uvek odbiti. Hvala.

Ovo bi možda mogli i da prihvatimo da smo mi na nekom stepenu neke jače i stabilnije države, ali mi sada trenutno proizvodimo državu, bukvalno stvaramo državu, a lokalne samouprave su nam krajnje devastirane. Danas imate izbore u jednoj koja duguje 140 miliona dinara, ima minus od 140 miliona dinara. Zamislite, recimo, da takvu jednu opštinu dodatno opteretite za ovakve stvari. To je prosto nemoguće, jer budžet te opštine ne bi to mogao nikako da izdrži.
Slažem se što je ovo odbijeno i slažem se što će Vlada Republike Srbije preuzeti tu odgovornost da zaštiti apsolutno ugrožene kupce i potpuno podržavam stav Vlade da ovaj amandman odbije.

Povreda Poslovnika.
Gospodine Bečiću, član 106. i 107.
Prvo 106. zato što mora da se govori o tački dnevnog reda, a ovde je na dnevnom redu nešto što nema veze sa onim što se ovde iznosi, a 107. zato što se ovde vređa dostojanstvo parlamenta u svakom pogledu, jer ne može više da se ovako laže i obmanjuje narod. Zato što, kada neko kaže da zakon ovde nije podnet i da ga nije struka konsultovala i ne znam ko, pa, znate ovde kod mene je pismo Energetske zajednice koje je potpisao čovek Dirk Bušle, zamenik direktora, šef pravnog odeljenja, koji je dao sve pohvale na ovaj zakon. Izvinite, nemoguće da nije struka onda konsultovana, ne bi neko lako to potpisao i da on sve pohvali, čak se srdačno zahvalio našem rukovodstvu.
Kad neko ovde govori o raznim reformama i šta je radio, pa, ja bih se samo podsetio na ono što je Venecijanska komisija rekla za vašu reformu pravosuđa. Bili smo najgore moguće ocenjeni što se tiče reforme pravosuđa. Zaista je sramota da neko ovde tako obmanjuje javnost i vređa dostojanstvo svih nas i svih građana, da priča o reformi pravosuđa koja je što se tiče tog organizovanog kriminala i posebno korupcije imalo samo tri predmeta u fiokama. Da ne pričam, naravno, o tome što smo bili na dnu lestvice po pitanju pravosuđa, što su sudije po jako čudnim kriterijumima birane i što su to uglavnom bile partijske sudije. Zaista, trebalo bi taj ko to pomene da se stidi što tako obmanjuje građane Srbije. Hvala vam.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. i dostojanstvo parlamenta. Zašto? Zato što nam se ovde zaista na pomalo uvredljiv način prigovara kako mi tražimo nekakve izgovore, kako bi izbegli odgovornost. Ne da to ne radimo, nego evo baš kada se spominje to u Vinči, mi rešavamo taj problem. Da su oni ostali na vlasti, nikada se ne bi rešio.
Zaista bih vas zamolio da se reaguje na to. Mi baš preuzimamo tu vrstu odgovornosti kako bi nekome rešili problem.
Zaista nije ovako nešto korektno da nam se prigovara i stavlja, zato što to nema veze sa istinom. Mi rešavamo taj problem na osnovu nečega što su oni projektovali i na osnovu onoga što su oni doneli kao neko zakonsko pravilo, ali prosto moramo to da poštujemo i želimo tim ljudima da izađemo u susret. Da su oni ostali na vlasti, to se nikada ne bi rešilo.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Ne vidim razloga da se ljuti neko ko…
Da li može malo tišine? Ipak je ovo jedan ozbiljan zakon i pristalica sam da se o ovako ozbiljnim stvarima na ozbiljan način razgovara.
Znate, neko ko se bavio podnošenjem amandmana da pomera zarez i tačku i tome slično, da nije to radio možda bi pročitao ovaj zakon, tako da šta da se radi.
Znate, razlika je u tome da li hoćete da nečemu pristupite konstruktivno ili destruktivno, ali to je već stvar onoga ko podnosi amandmane.
Nekoliko stvari bih ovde rekao. Prvo, meni je veoma važan dopis Energetske zajednice, koji sam ovde i pokazao, gde direktor Energetske zajednice, odnosno zamenik direktora, zapravo šef pravnog odeljenja je potpisao i apsolutno pohvalio i Vladu Republike Srbije i sve one ljude koji su učestvovali u izradi ovog zakona za sam zakon.
Prema tome, ne možemo da kažemo da struka nije konsultovana ili da se recimo ne ide ka evropskim integracijama. Ovaj zakon, kao što je gospođa Joksimović rekla, je nešto što nama skida dosta toga sa grbače.
Ja ću pročitati u zaključku šta je čovek naveo. Kaže: „Dozvolite mi da vam se još jednom lično zahvalim na vašem vođstvu ovog izazovnog zadatka, izrade novog zakona o energetici. Kako stvari stoje danas, Srbija ne samo da bi mogla da ispuni rok od 1. januara 2015. godine, već bi mogla da bude i prva ugovorna strana koja je završila proces ažuriranja svog zakonodavnog okvira. To bi bio veliki uspeh po sebi. Mi ćemo vam biti na raspolaganju tokom zakonodavnog procesa i nakon usvajanja“. Ovakva jedna pohvala je nešto što može samo da nam godi.
Međutim, nekoliko stvari mi ovde moramo, gospodine Antiću da raspravimo. Prvo, mi smo duboko svesni da kao država ulazimo u takav sistem da, posebno prilikom distribucije električne energije, moramo da liberalizujemo tržište. Nažalost, nije tu ministar, ali verujem da ćete mu preneti. Plašim se da u to ulazimo prilično nespremni zato što je neko u nekom ranijem periodu potpuno upropastio naš elektroenergetski sistem. Sada je situacija onakva kakva jeste. Moramo da ispunimo ono što su ti koji su to inače upropaštavali potpisali i mi od 1. januara liberalizujemo tržište. Moći će da se pojavi privatni distributer električne energije. Pravna lica već mogu, a čini mi se da će i fizička lica moći da izaberu od koga će kupovati struju, odnosno električnu energiju.
Mislim da naša „Elektroprivreda Srbije“ kaska za tim uvođenjem korporativnog upravljanja. Dobro je da se u to kreće i dobro je da se to najavljuje, ali se plašim da ne pripremljeni ulazimo u tržišnu utakmicu. Videćemo kako će to izaći. Ne krivim ovu Vladu, daleko bilo, krivim one koji su do toga doveli, jer mi smo imali jedan genijalni sistem u kome je monopolsko preduzeće, kao što je „Elektroprivreda Srbije“, završilo čini mi se 2011. i 2012. godinu sa 400.000.000 dinara gubitka. Kako je to neko uspeo da izvede, ja mu čestitam, ali ako imate jedno jedino preduzeće koje jedino može da vrši distribuciju električne energije, a da bude u minusu, to je zaista fascinantan uspeh i ja sam prosto šokiran kako je neko takvo preduzeće uništio i upropastio.
Ono što se ovde vodi jedna polemika, mi moramo da budemo svesni da po našem Ustavu Mreža je u 100% vlasništvu Republike Srbije i mi ne možemo sada da to tek tako dajemo te priključke i da se svako kači na naše mreže. Jednostavno, ili ćemo da menjamo Ustav ili da menjamo neke zakonodavne okvire. Ne mogu da prihvatim tu tezu da može ko god hoće da vam se priključi na mrežu. Prosto, moramo da vodimo računa o nekim državnim interesima. To je javno dobro i dobro je da je Vlada to prepoznala i da takve stvari, koje su možda u Zakonu o planiranju i izgradnji malo konfuzno i brzo donete da se ovim, recimo, ovako nešto ispravlja.
Što se tiče našeg preduzeća, retko ko ovde danas spominje, ali je to veoma važna rečenica samog premijera da ubuduće, na primer, „Srbijagas“ više neće dobijati dinara subvencije od države i neće dobijati nijedno preduzeće. To je veoma važna stvar i moramo konačno da shvatimo da naša energetska preduzeća nisu socijalna preduzeća nego su to preduzeća koja moraju da donose dobit Republici Srbiji. Znate šta, ili ćemo da se naviknemo na tržište ili da prosto idemo u bankrot.
Ne može da se događa više da neko ne plaća kazne, da neko ne plaća struju. To je nešto što mora da se promeni u svesti samog naroda da je to neka naša obaveza. Zašto je to neko dopuštao ranije? Zašto imamo preduzeća u restrukturiranju koja nisu plaćala električnu energiju? Meni to nije jasno, ali je time doveo potpuno u kolaps naš elektroenergetski sistem zato što je uveo takvo jedno sumanuto pravilo da ono preduzeće koje uđe u restrukturiranje ne plaća električnu energiju. To je mimo bilo kakve tržišne logike, ali nažalost, mi smo bili svedoci da se to dešavalo i godinama je tako uništavano sve u ovoj državi.
Takođe, nije mi jasno svojevremeno, i dobro je da se sa tom praksom prekinulo, vezano za ono čuveno posredovanje u kupovini električne energije. Tu su razne firme imale neverovatne uticaje. Dobro je da se sa tom praksom prekida. Imali smo zaista jedno preduzeće koje je tašna-mašna sistem, ali oni su najviše kupovali električnu energiju npr. u letnjem periodu kada je ona dosta jeftinija, a onda tu istu električnu energiju prodaju EPS u zimskom periodu kada je ona skuplja. Naravno da su zarađivali na toj razlici debelo, a država je bila oštećena. Ko je njima omogućavao takav posao? Zna se o gospodinu Hamoviću i o Lazareviću mnogo toga što može ovde da se istakne.
Ja sam šokiran kada je bio onaj čuveni anketni odbor ovde, koji je gospodin Vučić predvodio, ali takve stvari su ovde iznošene, da me čudi da tužilaštvo nikada do sada za takve stvari nije reagovalo.
Voleo bih da zabeležite to, gospođo Filipović, dobio sam od jedne nevladine organizacije, odnosno potrošačke organizacije „Prosperitet“ iz Novog Sada jedan mejl. Oni su tražili da u sam zakon uđe i ova kontrola sirove nafte. Mislim da nisu bili dovoljno upoznati, tražili su to kroz tačku 29. u članu 16. da se to definiše, ta kontrola sirove nafte i njenog kvaliteta, pa bih voleo da se to možda malo pojasni, ako bi ministar bio u stanju, eventualno da mu prenesete.
Čini mi se da se to u zakonu nekim naknadnim članovima uvodi, ali ljudi možda ne znaju, nisu dovoljno to pročitali. Bilo bi jako dobro da se o tome informišu.
Na kraju krajeva, što se tiče same kontrole nafte, dobro je što je uvedeno ovo markiranje. Vidim po podacima koje ste nam ovde dostavili, 30 miliona evra, između ostalog, je veći prihod od svih tih silnih akciza i zaista je to nešto što je dobro, ali čini mi se da ta kontrola mora da bude još rigidnija kako bi se naplata povećala i kako država više ne bi imala štetu, mada vidim kroz pad ove cene nafte da ima i manje šverca, ali je dobro da se taj šverc apsolutno suzbije.
U svakom slučaju, veoma je važno da se ovaj zakon što pre usvoji. Mislim da je ovo jedan dobar zakon i puna podrška kada dođe vreme glasanja. Ne mogu da shvatim one ljude koji retorički zalažu kao za ulazak u EU, da će glasati protiv ovako nečega, ali opet kažem, da su više čitali zakon, a da nisu podnosili amandmane tipa jedna tačka ili dve tačke da se izmene, verovatno bi pročitali i možda bi za ovako nešto i glasali. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Znate, jedan dnevni list danas je napisao da je Skupština stočna pijaca. Jedan dnevni list je danas objavio, naravno, povezaću sa amandmanom, ne brinite, izjavu onoga ko je ovde dao da je to stoko jedna bilo blago. Molim građane Srbije da to provere.

Upravo zbog toga i govorim. Ovi finansijski geniji koji su naša javna preduzeća koja su imala monopolski karakter, doveli do minusa. Voleo bih da mi neki finansijski genije objasni kako EPS može da bude u minusu, a bio je pod njihovom vlašću.

Oni koji su ispumpali 50 i nešto milijardi evra za 10 godina iz Srbije, na „of šor“ kompanije i ko zna gde, oni danas prigovaraju ovoj Vladi sa ovakvim budžetom gde se pokazuje da je država uštedela neki novac i vraća njihove dugove. Mi to moramo da slušamo. Inače, ne radi se to slučajno uvažena predsedavajuća, njih ne zanima odgovor. Lepa vest ovde ne postoji.

Niko neće da kaže da je ova Vlada otvorila 9000 novih radnih mesta, kroz razna preduzeća koja su ovde došla da investiraju. Gospodin Stefanović ih je ovde nabrajao. Niko neće da kaže da je smanjena zaposlenost u odnosu na onaj period kada su oni bili vlast. Niko neće da kaže da nam je poreska naplata nikada bolja, a njihovi finansijski geniji u poreskoj upravi su napravili takav kriminal da smo imali skandal od sive ekonomije.

Ostavili su nam državu bez ikakvih resursa, ali njih odgovor ne zanima. Njih samo zanima da nabacuju teme i da se ne dobije nikakav odgovor, kako bi se stvaralo anarhično stanje u društvu, kako ništa ne valja. To je cela poenta ove priče. Možete sto puta da im iznesete neki argument i da kažete, čekajte ljudi ta „Er Srbija“ danas ostvaruje profit, to je dug od JAT-a što ovde otplaćujemo. Ta Železara, pa vi ste nam je ostavili u dugovima, vi ste se hvalili da ste za jedan dolar preuzeli Železaru, ali sa svim onim dugovima koje je ostavila ta američka kompanija. Ali , to ne vredi, to niko neće da čuje, bitno je nabacivati i nabacivati teme i stvarali konstantan haos.

Volim prosvetne radnike najviše na svetu, to su ljudi koji uče našu decu. Verujem da ogroman broj njih shvata da sa suve drenovine ne može ništa da se iscedi, ali neko ovde namerno te štrajkove pravi u to u situaciji kada treba da se zaključe ocene đacima, da bi izazvao revolt i roditelja i samih đaka. Na tom štrajku prosvetnih radnika se ne nosi neka parola za platu, nego – revolucija je jedina solucija. Pa šta hoćete, da nam pravite revolucije ako nam kažete da je – stoko jedna, bilo blago, hoćete opet da zapalite Skupštinu, hoćete da nas bijete?

Naravno, u svim tekstovima se sve to relativizuje, otprilike svi smo krivi što nam je neko rekao da smo stoka. Nismo svi krivi, nego je – stoko jedna, rekao onaj preko puta. Još nam kaže da je to bilo blago. Izvinite, neću na to da pristanem, ova Vlada, ova država je nešto uradila. Ako neko hoće haos da izaziva, permanentan i da nam govori kako apsolutno ništa ne valja, a svi ekonomski pokazatelji pokazuju nešto sasvim drugačije, a sve međunarodne institucije kažu da raste, izvinite red bi bio da negde mora i da im se odgovori i da im se kaže da to što čine ne valja.

Nadam se da će građani Srbije to apsolutno prepoznati već u nedelju i u Mionici i u Lučanima. Mislim da će im taj rezultat zaista biti takav da će neke od njih zaista zaboleti glava. Hvala.

Reklamiram član 107.

Naravno, povreda dostojanstva uvaženi predsedavajući, jer ovde da nekoga kvalifikujete da li je teško ili lako voleo neku opciju ili bio u nekoj opciji zaista nema nikakvog smisla. Mislim da ovde moramo da raspravljamo o tome kako je neko vodio ili vodi državu, a razumem gospodu od preko puta, jer kada se o tome raspravlja, naravno da im nije prijatno, s obzirom da je ova država opustošena njihovom vlašću tako da razumem i ovako nervozne reakcije malopređašnjeg govornika. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram član 103. stav 2. – narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. Sa tim u vezi ukazujem i na povredu člana 109. jer ste bili dužni da mu date opomenu. Ukazao bih i na 107. ali se već neko pozivao zato što je ovo najgore kršenje dostojanstva parlamenta gde imamo poslanika koji se nije čak udostojio ni da pročita Poslovnik. To je ono što je najgore. Hvala.

Predlagač amandmana je rekao sledeće, da oni imaju snažnu argumentaciju zašto podnose ovakav amandman – briše se. Onaj ko ima snažnu argumentaciju ponudi alternativu, a mi ovde nismo čuli apsolutno ništa šta je to što drugo nude ako ovo ne valja. To je ključna razlika između nas ovde i njih. Mi kada podnosimo amandman nudimo alternativu šta je to kao bolje rešenje. Ako idete principom – briše se, to može svako, ali šta onda nudite građanima, osim što želite ovako da izvršite neku vrstu samoreklamerstva zato što imate besplatnih dva minuta televizijskog prenosa?

Malo pre sam slušao ovo vezano za Niš, obnovljen stadion, obnovljeni vrtići, hala itd. Sve je to jako lepo, mada, za tu halu su bile razne malverzacije, pa između ostalog i rukometno evropsko prvenstvo kako se odigravalo, to je zaista posebna priča …

Moram samo nešto da kažem. Sve je to lepo što se obnavlja, ali recite nam koju ste to novu vrednost stvorili, koju ste to fabriku otvorili u Nišu? Mi smo ipak jedan „Džonson elektrik“ doveli tamo, pa 1.000 ljudi se zaposlilo, pa će nešto i da se proizvodi, a to je ono što je Srbiji preko potrebno i ono što poboljšava budžet. Administraciju i usluge je jako lepo razvijati, ali ako nemate proizvodnju i ako nemate novostvorenu vrednost, džabe vam sve to, a mi upravo idemo na taj princip da probamo da dovedemo investitore koji će nešto novo da stvore. Zato nam ide bolje i zato se ova država polako, polako podiže i zato je snaga naših argumenata mnogo jača nego ovih što samo predlažu da se nešto briše bez ikakve argumentacije. Hvala.