Hvala.

Srbija teži da dostigne standarde državne uprave kao i vodeće zemlje EU, odnosno teži da stvori efikasnu administraciju za naše građena. Nesumnjivo je da je Srbija prethodnih godina sprovodila niz reformi sa ciljem modernizacije državnog sistema uprave. Taj trend se i nastavlja.

Razlog za donošenje ovog zakona je organizovanje efikasnog oblika za obavljanje poslova uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka iz oblasti socijalnog osiguranja. Ovakav sistem treba da obezbedi efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

U Centralnom registru svi prijavljeni podaci se nalaze bez odlaganja i prenose se u jedinstvenu bazu i postaju pristupačni, sa ciljem da se ceo posao i delatnost obavlja uz što manje troškova.

Ono što je veoma važno istaći je da će Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja sadržati podatke o svim oblicima doprinosa za socijalno osiguranje, o poslodavcima i samim osiguranicima.

Amandman koji sam podnela na član 3. dodatno definiše predmet ovog zakona.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Suština ovog zakona je briga o siromašnima. Agenda o održivom razvoju do 2030. godine ima za cilj iskorenjivanje siromaštva i usmeravanje društva ka održivom inkluzivnom razvoju. Srbija je usvojila ovu agendu i obavezala se na realizaciju ovih ciljeva. Predlog zakona o socijalnom registru obaveznog socijalnog osiguranja nastavak je realizacije ove agende, ali i je ovo i reformski zakon od čije će primene korist imati građani, jer će administracija biti brža i efikasnija.

Dakle, cilj ovog zakona je veća transparentnost, efikasnija kontrola isplate socijalnih davanja, ali i bolja međusektorska koordinacija institucija. Cilj ovog zakona je visok nivo naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i da se unapredi nivo izvršenja zakonskih obaveza. Ono što je Vlada Republike Srbije uspela za vreme mandata Aleksandra Vučića i sada Ane Brnabić je da reformskim procesima u isto vreme smanji stopu nezaposlenosti, ali i poveća broj zaposlenosti.

Amandman koji sam podnela na Predlog ovog zakona dodatno definiše zakon. Zahvaljujem.

Kolega Arsiću, cenim vaše napore da ovu sednicu uvedete u red i da se govori o temama dnevnog reda.

Ja sam podnela amandman na član 3, jer smatram da je veoma važno jačati Sektor za vanredne situacije, a to pokazuje i registar rizika koji ovaj zakon prvi put uvodi, a koji će predstavljati jednu interaktivnu elektronsku bazu podataka o svim rizicima i opasnostima na prostoru Republike Srbije. Dakle, prvi put se uvodi softver čija su sredstva za kupovinu obezbeđena iz donacija i svi podaci o rizicima biće na jednom mestu i na jedinstven način obrađeni. Baza će imati nivoe pristupnosti, jer će određeni specifični rizici štititi i biti dostupni samo nadležnim organima državne uprave.

Još jedan od razloga zašto treba jačati Sektor za vanredne situacije je činjenica da ovaj Predlog zakona predviđa određivanje zona neposrednog rizika, a što će sprečiti gradnju u tim zonama. Ovo ima poseban značaj, imajući u vidu da smo u proteklom periodu imali mnogo nelegalnih gradnji u rizičnim zonama. Sektor za vanredne situacije, zajedno sa građevinskim inspekcijama pri lokalnim samoupravama treba da ima ključnu ulogu u kontroli divlje gradnje na rizičnim mestima.

Amandman koji sam podnela dodatno definiše član 3. ovog zakona. Zahvaljujem.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku!)

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani građani i građanke Srbije, tokom 2014. godine, kada je elementarnom nepogodom sa katastrofalnim posledicama, bilo pogođeno veliko područje Republike Srbije koje je zahvatilo više od 10 opština i gradova i kada je šteta bila 1,7 milijardi evra i kada je stradalo više od 30 ljudi, procenu ugroženosti i plan zaštite nije imala nijedna opština u Republici Srbiji.

Vi ste ministre Stefanoviću 2017. godine doneli novu metodologiju za izradu procene ugroženosti i plana i zaštite od spasavanja. Analizirajući tu metodologiju vidimo jasno da se broj jedinica lokalne samouprave, koje su donele svoje procene ugroženosti rizika, povećava, a da će se trend nastaviti uz daleko bolji kvalitet, jer će upravo nova zakonska rešenja znatno podići taj kvalitet, jer će procenu rizika i plana zaštite i spasavanja raditi pravna lica sa dobijenim ovlašćenjima, a do sada su to radili pojedinci sa licencom. Očigledno je da je za to potreban stručni tim.

To je još jedan od razloga zbog čega sam podnela amandman na ovaj član, jer je potrebno raditi na jačanju sektora za vanredne situacije, jer je potrebno da upravo sektor za vanredne situacije radi nadzor nad implementacijom ove metodologije. Verujem da će se u narednom periodu ovaj proces, koji je i pre predloga ovog zakona, sa donošenjem novog zakona, zaokružiti na najbolji način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani ministre, katastrofe se ne mogu eliminisati iz naših života, ali se njihove posledice mogu snažno umanjiti ukoliko smo odgovorni, ukoliko smo dobro informisani, ukoliko radimo na prevenciji.

Iskustva koja smo imali u proteklim godinama kada smo se suočili sa brojnim katastrofama, koje su za posledicu imale i ljudske živote i ogromnu materijalnu štetu, pokazuju da vanredne situaciju ugrožavaju bezbednost, ali ugrožavaju i čitav opstanak naseljenih mesta. Cilj sektora za vanredne situacije je preventivno delovanje na rizik, na izazove i na ublažavanje posledica od različitih rizika i katastrofa, što se ovim Predlogom zakona i potvrđuje.

Međutim, podnela sam amandman na član 1. Predloga ovog zakona o vanrednim situacijama, jer smatram da se odmah u članu 1. zakona akcenat mora staviti na konstantnom jačanju sektora za vanredne situacije, i to u jačanju kapaciteta, u nabavci opreme, u obuci ljudstva, u izgradnji standardno operativne procedure i u jasnim mehanizmima odgovornosti. Zašto je to važno? Zato što samo temeljno organizovan sistem za vanredne situacije može pravovremeno odgovoriti svim izazovima i biti odlična preventiva.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o setu veoma važnih zakona iz oblasti pravosuđa i iz oblasti policije.

Složila bih se sa vama, gospođo Kuburović, da set ovih zakona iz oblasti pravosuđa predstavlja jedan važan korak ka poverenju građana u institucije pravosuđa, u jačanju poverenja građana i građanki u pravosuđe, u efikasnost sudova i u smanjenju siromaštva i socijalnoj usklađenosti.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je nastavak implementacije Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, takozvane Istambulske konvencije, koju je Srbija među prvim zemljama usvojila i on na jedan veoma jasan način pokazuje na koji način će se finansirati besplatna pravna pomoć, kome se pruža besplatna pravna pomoć i ko je pružalac besplatne pravne pomoći, što će se jasno videti na elektronskom registru koji će biti na sajtu Ministarstva, što sa stanovišta transparentnosti predstavlja jedan veoma važan korak.

Ovaj zakon će početi da se primenjuje od oktobra 2019. godine. Do tada je veoma važno na pravi način uraditi podzakonska akta, jer upravo od podzakonskih akata zavisi kako će se ovaj zakon sprovoditi, naravno, sve tehničke i organizacione pripreme, ali, po mom mišljenju, i neku vrstu edukacije koja je bila veoma važna. Videli smo kada smo usvajali Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, pa je ta edukacija za policajce i za tužioce bila veoma važna.

Moje mišljenje je, pošto je to nov zakon, da će to biti važno i za njegovu primenu, a imamo dovoljno vremena da se to uradi.

Suština Zakona o zaštiti podataka o ličnosti je da se svakom građaninu omogući pravo na zaštitu svojih ličnih podataka, da mu se omogući njegova bezbednost, da se jasno preciziraju kriterijumi i nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja kao nezavisne institucije i da građani upravo ovim zakonom imaju mogućnost da pokrenu pravni postupak ukoliko ne budu zadovoljni odgovorom Poverenika za informacije od javnog značaja, što je do sada bio slučaj samo u pokretanju upravnog postupka.

Zakon o lobiranju - nov zakon, antikorupcijski preventivni zakon na koji se Srbija obavezala Akcionim planom iz Poglavlja 23. i Preporukom GREKO-a. On povećava transparentnost u procedurama vezanim za donošenje zakona, uredbama i drugim propisima i ovim Prelgom zakona, ono što je najvažnije po mom mišljenju, daje se alat u ruke građanima da kada lobiraju za neki svoj problem u cilju donošenja zakona, to mogu da rade na transparentan način, a državi oružje u borbi protiv korupcije.

Ovim Predlogom zakona postaje vidljivo ko lobira, jer postoji lobistički ugovor koji će biti zaveden i za koji će se plaćati porez i svako može da ima uvid u to.

Dakle, smanjuje se uticaj sive zone. Nema više lobiranja po nekim poluosvetljenim kuloarima. Staje se na put kvazilobistima i neformalnim uticajima na donosioce odluka.

Zakon je definisao veoma jasno i sam proces lobiranja, uslove ko može da se bavi lobiranjem i sam postupak sprovođenja..

Smatram da javnost treba da ima uvid u postupak lobiranja zbog toga đto bi se na taj način otklonile sve predrasude koje su vezane u našem društvu za ovu delatnost.

Naš Predlog zakona je nasličniji slovenačkom Predlogu zakona o lobiranju. Dobro je da uzimamo dobre primere prakse iz regiona. U Crnoj Gori je uveden pre četiri godine. Znači, moći ćemo da razmenjujemo iskustva u ovoj oblasti i da se povezujemo u borbi protiv korupcije, ali smatram da je veoma važno u startu razgraničiti šta je lobiranje, a s druge strane šta lobiranje nije.

Još dve veoma važne napomene za predlog ovog zakona. Mislim da je veoma važna uloga Agencije za borbu protiv korupcije, kao i da lobisti budu iskusni ljudi sa ličnim i profesionalnim integritetom.

Sama odluka jedne zemlje da zakon postoji pokazuje odlučnost te zemlje u borbi protiv korupcije i ovaj zakon, zajedno sa Zakonom o uzbunjivačima i Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju kriminala, terorizma i korupcije, treba, po mom mišljenju, da u narednom periodu da značajan doprinos u borbi države Srbije protiv korupcije.

Što se tiče Zakona iz oblasti policije, ministre Stefanoviću, mislim da su ovi zakoni dugo i temeljno pripremani, da imamo niz novih zakona, ali i da imamo izmene i dopune Zakona zbog uočavanja nepravilnosti koje je praksa pokazala. Međutim, ono što je najvažnije za ove zakone iz oblasti i nadležnosti MUP, mislim da će građani Srbije odmah po njihovom stupanju na snagu moći da osete boljitak.

Zakon o platama u policiji će ispraviti unutrašnje nepravilnosti, ali sam sigurna da će uticati i na efikasnost same policije, na njihovu motivaciju, karijerno napredovanje, ali i dodatnu sigurnost za sve zaposlene u MUP i njihove porodice.

Novi zakon o smanjenju rizika od katastrofa akcenat stavlja na prevenciju, na prevazilaženje ograničenja i problema sa kojima smo se do sada suočavali, na unapređenje sistema zaštite od smanjenja rizika, na jačanje postojećih kapaciteta, na integrisano upravljanje, ali i na regionalnu saradnju.

Posle poplava koje su nas zadesile 2014. godine, ništa više nije isto u ovoj oblasti. Postali smo svesni i sigurni da priroda ne bira ni mesto ni vreme kada će nastupiti poplava, požar, klizište, i zbog toga visoka profesionalnost i mogućnost blagovremenog reagovanja mora biti prioritet Sektora za vanredne situacije.

Iskoristiću svoje izlaganje da istaknem da su veoma važne investicije države u ovoj oblasti. Mislim da to mora biti među najvažnijim prioritetima, jer samo na taj način ona dobro poznata maksima da jedan dinar uložen u preventivu smanjuje sedam dinara uloženih u problem kada se on desi.

Zakon o žigosanju oružja. Posle toliko decenija, ponovo imamo mogućnost da oružje žigošemo u svojoj zemlji, da imamo mogućnost da postanemo i regionalni centar u toj oblasti. Mislim da je zbog građana Srbije sve ovo bilo važno istaći i ja ću u danu za glasanje podržati set zakona iz oblasti pravosuđa i Ministarstva unutrašnjih poslova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Drago mi je što se usled neuspešnog pokušaja, doduše malog broja kolega, vraćamo na temu, vraćamo na ono što je na dnevnom redu ovog zasedanja i što je u interesu građana Srbije.

Moj amandman se odnosi na kadrovske resurse, odnosno na integrisano upravljanje u ovoj oblasti u cilju poboljšanja usluga PIO fonda kada je u pitanju ova oblast.

Dakle, konstantno integrisanje procesa upravljanja ljudskim resursima treba da rezultira time da PIO fond uspešno zadovoljava zahteve korisnika i za uslugama i za traženim informacijama.

Moramo imati na umu da u svakom trenutku sposobnost za postizanje postavljenih ciljeva bilo koje organizacije zavisi od koncepta i od plana te organizacije da upravlja razvojem svog intelektualnog kapitala, odnosno ljudskim resursima.

One organizacije koje ovaj proces shvataju dobro, imaju i rezultate i značajne prednosti u odnosu na one organizacije kojima ovo nije primarni cilj. Zato je ključno pitanje šta ćemo sa njima i kako ih podstaći da stvore uslove i unaprede upravljanje ljudskim resursima?

Moj stav je da je to najbolje uraditi zakonskim rešenjem i zbog toga sam podnela amandman kojim se dodaje novi stav 4. u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, jer smatram da se ovim amandmanom dodato definiše član 2. ovog zakona. Zahvaljujem.

Kada su u pitanju kadrovski resursi, moramo imati u vidu nekoliko aspekata upravljanja ljudskim resursima. Analizu posla, koja podrazumeva definisanje znanja, veština, kapaciteta neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, zatim obuku zaposlenih koja se odnosi na stvaranje uslova i proces menjanja određenih znanja, sposobnosti, veština i stavova sa ciljem poboljšanja rezultata u organizaciji i treći, po mom mišljenju veoma važno, nagrađivanje zaposlenih i poboljšanje radnih uslova.

Proces upravljanja ljudskim resursima ima važnu i operativnu i menadžersku funkciju. NJime upravlja služba koja se tim bavi, ali je neophodno da se i cela organizacija zarad postizanja boljih rezultata bavi kadrovskim resursima. Ciljevi upravljanja ljudskim resursima na radnom mestu u neposrednoj vezi su sa rezultatima koje postižu zaposleni, zatim sa produktivnošću sa motivacijom zaposlenih.

Dobro upravljanje ljudskim resursima ne treba da bude komplikovano, ali ni preterano sofisticirano. Zbog toga, shodno planovima koje imaju službe za upravljanje ljudskim resursima, a sa kojima se uvek može kritički razgovarati na ovu temu, smatram da ovo pitanje treba da bude zakonski rešeno i zbog toga sam podnela i amandman na član izmena i dopuna ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, uvaženi ministre, poštovani građani i građanke, sprovođenje zakona i reformi utvrđenih planova, zavisi od ljudi, njihove stručnosti, njihove profesionalnosti i naravno od toga kako se vode i planiraju kadrovski resursi u svim institucijama.

Bez odlučnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bez jasnog sprovođenja plana Vlade Republike Srbije, bez menadžmenta i pravilnog koncepta i pristupa u oblasti ljudskih resursa na svim nivoima, ne bismo postigli ovakve rezultate u ekonomiji i privrednom oporavku Srbije. podsećam da je samo pre pet godina, Srbija bila pred bankrotom, da su ove mere štednje i reformi bile neophodne, da je javni dug bio 78% BDP, da će do kraja ove godine biti ispod 50%, treću godinu za redom imamo višak u budžetu, nezaposlenost je manja od 12% i sve su to parametri koji su doveli do uslova da možemo da povećamo penzije.

Navedeni parametri su pokazatelj sprovođenja jasnih planova Vlade Republike Srbije, ali i dobre kadrovske politike. Moj stav je da se mora konstantno raditi na unapređenju kadrovskih resursa u svim institucijama i da bez obzira na unutrašnja akta, ova oblast mora biti deo zakonskih rešenja. Zbog toga sam i podnela amandman na član 1. Predloga o izmenama i dopunama PIO, jer smatram da ovaj član treba dopuniti stavom 2. koji se odnosi na dalje unapređenje i afirmaciju kadrovskih resursa u PIO Fondu. Hvala

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, za mene je najvažniji humanitarni karakter ovog zakona, jer on donosi mogućnost da pacijent koji čeka na presađivanje organa, a ima ih otprilike u Srbiji oko dve hiljade, ima i veće šanse da nastavi život.

Dakle, ovo je nesumnjivo zakon koji će omogućiti da imamo više donora, da imamo više transplantacija i da teško obolelim građanima na ovaj način omogućimo novi život.

Svakako da humanitarni karakter ovog zakona omogućava i dalji razvoj medicinskih centara u Srbiji, što je i razlog podnošenja mog amandmana. Jer, predlogom ovog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, definiše se, između ostalog i to koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova u toj oblasti.

S obzirom na to da je ova oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, podnela sam amandman na član 3. ovog zakona, jer smatram da će se i zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omogućiti bolji uslovi u skladu sa savremenim mogućnostima u ovoj oblasti. Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, složićete se sa mnom da bez zdrave nacije nema napretka nijedne zemlje. Zato konstantna briga o zdravlju građana, konstantno podizanje kapaciteta zdravstvenih usluga i ustanova mora ostati u vrhu naših prioriteta.

Nažalost, kolege koje kritikuju ovaj zakon ne prave razliku između stvarnih argumenata i stvarnih razloga za donošenje ovog zakona, s jedne strane, i s druge strane, rekla bih, njihovim zabludama i sa njihovim političkim ubeđenjima. Zato je i važno da sa donošenjem ovog zakona moramo snažnije nego do sada da transparentno radimo na razbijanju predrasuda koje postoje u našem društvu o donorstvu, moramo da radimo na promociji davalaštva organa i da razvijamo svest o tome da usvajanjem ovog zakona treba teško obolelim građanima da dajemo šansu za novi život.

U prilog tome govori sve što je u oblasti zdravstva urađeno do sada, od zapošljavanja zdravstvenih radnika i lekara, do činjenice da su mladim lekarima date mogućnosti da upišu specijalizacije, do toga da se adaptiraju zdravstvene ustanove, klinički centri i da se opremaju sa najsavremenijim aparatima. Zato ovaj zakon predstavlja još jedan važan korak da se unapred naš zdravstveni sistem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovana ministarka sa saradnicima, građani i građanke koje nas slušate i pratite, mi juče i danas u ovom visokom domu raspravljamo o setu veoma važnih zakona, zakona koji menjaju na bolje živote svih građana i građanki Srbije. Ja bih na prvom mestu izdvojila izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, jer predlog izmena i dopuna ovog zakona definiše iznose, definiše način isplate i usklađivanje iznosa roditeljskih zadataka sa ciljem podizanja nataliteta.

Suština ovog Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom nije da se na bilo koji način, bilo kojoj ženi uskrati pravo da odlučuje o rađanju. Suština ovog zakona je da stvorimo uslove za podizanje nataliteta.

Briga o natalitetu je briga svakog od nas i formiranjem Ministarstva koje vi vodite, gospođo Đukić Dejanović je za mene bio prvi korak u rešavanju, u hvatanju u koštac sa rešavanjem ovog problema i predviđanjem i primenom kratkoročnih i dugoročnih mera za podizanje nataliteta.

Nažalost, nema odgovornosti što je strategija za podsticanje rađanja iz 2008. godine ostala mrtvo slovo na papiru, kao što nema ni argumenata u ovom visokom domu koji na bilo koji način mere koje ova Vlada predlaže mogu staviti u drugi plan.

Kao društvo i država odgovorni smo za surovu statistiku koja progresivno napreduje i koja nas upozorava da napredak u BDP, u rastu BDP u ekonomskim reformama nema efekat ako ne zaustavimo progresivan pad nataliteta.

U tom smislu bih posebno želela da istaknem da je veoma važno što je Vlada Republike Srbije prošle godine izdvojila 130 miliona nepovratnih sredstava za lokalne samouprave, a ove godine 600 miliona. Znam da ste veoma naporno radili na tome i koje lokalne samouprave, s obzirom na specifičnosti treba da dobiju ova sredstva.

Za podsticaj nataliteta pored ovih veoma važnih kratkoročnih i dugoročnih mera, važno je kao društvo i država da radimo na sigurnosti, da nastavimo sa stvaranjem uslova da se ljudi zaposle i da žive i rade od svog rada. Nezaposlenost je, da se podsetimo, 2008. godine bila 28%. Uspeli smo odgovornim merama da je smanjimo u ovom trenutku na 14%.

Država je počela i sa jeftinom gradnjom stanova za pripadnike policije i Vojske. Verujem da će se ova politika Vlade Republike Srbije nastaviti i dalje, da će njom biti obuhvaćeni i prosvetni radnici i lekari i mnogi mladi ljudi koji nameravaju da odu iz zemlje, da će to biti podstrek da ostanu u Srbiji i da se bore za nju.

Moram da istaknem gospođo Đukić Dejanović da su žene danas veoma opterećene poslovima u kući, brigom o deci, brigom na poslu i opterećenošću na poslu i da se zbog toga mora raditi na uvođenju servisnih aktivnosti.

Naša politika u narednom periodu mora biti usmerena na to da bude u stvari koncentrisana na žene, da se ženi olakšaju uslovi kako bi se ona ohrabrila da ne rodi samo jedno dete, već da bude majka i drugi i treći put.

Kao glavne razloge za manje rađanje dece, pored finansijskih razloga, roditelji navode i nedovoljan broj različitih pogodnosti i usluga podrške porodicama sa decom, posebno u selima, izdvajajući, pre svega, nedostupnost vrtića, obrazovnih institucija, dečijih lekara, a pre svega, i nedostatak i sportskih i kulturnih sadržaja.

Moram da istaknem i da mnoge mere populacione politike ne zavise isključivo i jedino od novca. Tu bih istakla fleksibilno radno vreme, prilagođavanje vrtića radu roditelja, što verujem da je jedna od naših sledećih faza u podsticanju nataliteta.

Takođe, moram da istaknem da je veoma važna podrška države samohranim roditeljima. Oni se suočavaju sa jednim velikim problemom, ne mogu da naplate presude nesavesnih roditelja koji ne uplaćuju alimentacije. Tu nisu krivi sudovi, jer sudovi to presuđuju. Oni predlažu da država preuzme rizik i odgovornost, odnosno da država uplaćuje alimentacije samohranim roditeljima i da onda potražuje od nesavesnih roditelja taj novac.

Velikim uspehom bih lično smatrala u perspektivi da i sa finansijskom konsolidacijom da npr. svakom trećem detetu u porodici se omogući besplatan vrtić. Kao pedagog moram da istaknem da je roditeljstvo veoma kompleksno i da je mladim roditeljima potrebna konstantna podrška u roditeljstvu, potrebno je da moje kolege psiholozi i pedagozi sa mladim roditeljima konstantno rade na prevazilaženju problema koje oni imaju u roditeljstvu, i u vrtićima i u osnovnim školama i u školama za roditeljstvo.

Na kraju, moram da kažem da je u ovom procesu podizanja nataliteta veoma važna uloga medija i da istaknem da jedan dnevni list već mesecima vodi pozitivnu kampanju sa ciljem kako da nas bude milion više.

Što se tiče Zakona o zapošljavanju sezonskih radnika, novina je elektronski prijem preko poreske uprave, kao i dodatna zaštita prava sezonskih radnika, kao npr. pravo na naknadu za svaki čas rada, pravo na bezbednosti i zdravlje na radu, ali po meni, glavna suština ovog zakona je činjenica da 30.000 radnika u poljoprivredi koji su u ovom trenutku evidentirani, da su u crnoj zoni, treba da pređu u legalne tokove.

Važno je, vidim i rešenje da je prvi put predviđeno da poslodavac može biti fizičko lice, nosilac ili član poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i time se prvi put otvara mogućnost i da fizička lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom mogu da u svojstvu poslodavca anagažuju sezonske radnike.

Na kraju, 40 godina je država Srbija čekala Zakon o ratnim memorijalima. To je nešto što dugujemo našim herojima i našim heroinama, koji su živote dali za slobodu koju mi danas imamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Amandman koji sam podnela na član 3. odnosi se na kadrovske resurse u lokalnim samoupravama i u njemu se mojim amandmanom dodaje novi stav kojim se definiše dodatna aktivnost lokalnih samouprava, koja je inače potrebna zbog afirmacije ljudskih i kadrovskih resursa.

Svakako da lokalne samouprave, kada su u pitanju kadrovski resursi, imaju različite šanse. Mislim da je univerzitet stvaralac kadrova i da opštine koje u svojim gradovima imaju univerzitete, odnosno fakultete da su u boljoj poziciji. Šta je tu onda potrebno uraditi?

Prvo, lokalne samouprave koje nemaju fakultete i univerzitet u svojim gradovima, odnosno opštinama treba konstantno sa ministarstvom da rade na edukaciji zaposlenih u lokalnim samoupravama i to je kratkoročno rešenje, a dugoročno je da se ipak mladi ljudi koji studiraju u drugim gradovima, da se po završetku studija vraćaju u svoje sredine i da država utiče na to da im se što više omoguće uslovi.

Druga stvar koja je veoma važna za afirmaciju kadrova u lokalnim samoupravama jeste saradnja lokalnih samouprava sa tržištem. Apsolutno se mora voditi računa da lokalne samouprave na vreme tržištu rada dostavljaju informacije koji su to kadrovi koji su potrebni za razvoj njihovih opština, odnosno gradova.

Hvala, predsednice.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege i koleginice, lokalna samouprava je jedan od najvažnijih elemenata državnog sistema. Opštine i gradovi su nivo vlasti najbliži građanima, nivo na kojem se rešavaju najvažnija pitanja od opšteg interesa za svakog od nas. Šta sve statutom lokalne samouprave treba da bude obuhvaćeno, odnosno koja su proširenja koja treba da budu definisana statutom, a i Predlogom ovog zakona?

Dakle, sve opštine moraju da imaju svoje akcione planove, moraju da imaju strateške planove i moraju da imaju ruralne planove razvoja, naravno, i druge akte, u skladu sa svojim nadležnostima u okviru statuta. Cilj tih planova treba da bude da se poveća konkurentnost opština, da se poveća njihova transparentnost, da razvijemo mogućnost da svaki građanin može da obavesti opštinu o primedbama koje ima u svojoj ulici, u svom selu i da ta primedba bude na brz i efikasan način rešena. Treba da obezbedimo i bolje korišćenje postojećih resursa, da se konstantno umanjuju troškovi, rizici i gubici, da se konstantno radi na povećanju kvaliteta rada. Za sve ovo je potrebno da imamo adekvatne kadrovske resurse i u opštinama je potrebna konstantna edukacija postojećih zaposlenih i ministarstvo na tome mora zaista konstantno i da radi.

Amandmanom koji sam podnela se dodatno definiše član 2. ovog zakona.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, amandmanom koji sam podnela definiše se koordinacija lokalnih samouprava i državne uprave. Ta koordinacija je posebno važna zbog efikasnosti u radu lokalnih samouprava, zbog transparentnosti, a pre svega zbog kadrovskih resursa, zbog koordinacije u oblasti ljudskih resursa i u oblasti kadrovskih resursa.

Zvaničan podatak Vlade Republike Srbije je da nedostaje 15.000 IT stručnjaka Srbiji. Taj problem polako počinje da se rešava činjenicom da je 71 odeljenje otvoreno u gimnazijama u IT sektoru u ovoj godini i da će to biti prilika za mnoge mlade iz lokalnih samouprava da se dodatno afirmišu u ovim oblastima. Drugi problem u lokalnim samoupravama je što nedostaju kvalifikovani stručnjaci koji bi pratili pretpristupne fondove i konkurse u mnogim međunarodnim institucijama i na pravi način i na vreme adekvatno konkurisali i koristili te fondove.

Stručno usavršavanje zaposlenih u administraciji, a naročito zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave mora biti u svakom trenutku visoko na listi prioriteta. Profesionalizacija, depolitizacija, digitalizacija, kontinuirano obrazovanje, naravno, i lično usavršavanje zaposlenih su prepoznati kao neophodan preduslov za opšti društveni i ekonomski razvoj koji svoju osnovu mora imati u razvijenim lokalnim samoupravama. Kadrovski planovi i sistematizacija kroz reformska rešenja u lokalnim samoupravama moraju biti deo svakodnevnih aktivnosti Saveta za stručno usavršavanje zaposlenih u lokalnim samoupravama.

Međutim, ono što je problem u ovom trenutku je što mnoge lokalne samouprave trpe zbog toga što su u blokadi, mnoge lokalne samouprave gube zbog protesta koje organizuje opozicija i koja se krije u tim protestima iza građana Srbije i koja želi u drugi plan da stavi sve reformske aktivnosti i rezultate i Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije u oblasti zakonodavstva koje se upravo odnose na unapređenje rada lokalnih samouprava.

Naravno da je reč o politici dvostrukih aršina. Ne mogu ovom prilikom a da ne pomenem i da se ne setimo paora iz Vojvodine koji su sa traktorima krenuli u Beograd, kada sadašnji predstavnici opozicije, koji su tada bili na vlasti, nisu dozvolili seljacima iz Vojvodine i poljoprivrednicima da dođu u Beograd. Međutim, najvažnije je da građani na najbolji način prave razliku između onih koji prave probleme i onih koji te probleme rešavaju i da to konstantno potvrđuju na pravi način na izborima.