Kao što ste videli, čovek je opterećen zadnjicama i ja na to da odgovorim ne mogu, niti sam stručan, niti umem, ali on stvarno potrebu neku. Evo, jel dok sam govorio je pričao o zadnjici mojoj? Jeste. Sad kad ne govorim, on opet priča o zadnjicama. Ja stvarno molim ovog čoveka, koji je malopre ponovo spominjao, nemam nikakvih ideja u tom smislu. Shvatite, obiđite me sa tim pričama o zadnjicama. Vašu fascinaciju zadnjicama na neki drugi način artikulišite, a mene ostavite na miru ko Boga vas molim. Ja stvarno sa tim ne želim da imam nikakve veze.

Probajte to negde drugo. Znam da to posle određene količine alkohola valjda čoveku padne klapna pa više ga ništa drugo i ne zanima pa se ohrabri valjda da ono što duboko krije u sebi javno ispolji. Izgleda da je došao u tu fazu i ja stvarno sa tim nemam veze. Ali, nemojte više mene dovodi u kontekst sa bilo kakvim zadnjicama. Rešavajte to negde sami.

Ako vam je teško, ako to želite da pobedite, poverite se nekom, idite kod psihoterapeuta, lezite tamo na kauč, pričajte o najranijem detinjstvu, radite nešto, a mene ostavite na miru, ko Boga vas molim.

Evo, imali smo priliku da čujemo i građani su imali priliku konačno da čuju kako izgleda razmišljanje onih koji su tragediju koja je pogodila Srbiju pokušali da iskoriste da dođu na vlast.

Pošto svako polazi od svoje psihologije i to je jednostavno tako i to ne može da se promeni, šta god čovek radio, mi smo konačno čuli način razmišljanja onih koji će biti upisani u istoriju beščašća kao jedini koji su ikada u ovoj zemlji pokušali onakve tragedije da iskoriste da dođu na vlast.

Sada, pazite ovog zabrinutog čoveka koji kaže – koliko je bilo, desetoro dece, kako beše, desetoro, nije važno. Jel tako rekao? I vi nekome da pričate o sramoti, sramoto, bre, jedna. A onda vam objašnjava kako je tekao tok misli tih ljudi. Evo ga, to je ta tragedija, konačno se desilo, idemo na ulicu i tražimo vlast.

(Nebojša Cakić: I ukrademo 10 milijardi.)

Ne verujem da ćete vi da ukradete više bilo šta. Šta ste krali, krali ste.

Mi ne krademo, jer da krademo, narod bi nas kažnjavao kao što vas kažnjava. Narod dobro zna ko šta radi. I to što vi lažete i lažete i lažete i lažete, ne znači da narod to misli. To mislite vi.

(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje iz klupe.)

I to nemoj da mi dobacuješ ti, ti koji si sve sporove u životu izgubio. Ni kod rođene žene nisi mogao na sudu da pobediš. Žena sudija, a ti zastupaš firmu i izgubiš spor. Pa, jel ima negde gde možeš da pobediš? Najnesposobniji advokat, odnosno pravnik u istoriji Leskovca.

Ne dobacuj. Ne deri se.

I da sam radio, ne bih radio kao ti.

Iskoristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Prvo, ovako. To licemerje, gospođo Kovač, koje pokazujete, možete negde drugo da probate. Okej?

Sad vi mene slušajte dobro. Dok se vi smeškate, Zečević se dere – majmunčino i majmune.

Predsedavajuća, samo da obratite pažnju na to šta se dešava u sali.

Pre pet minuta onaj što sisa srednji prst mi je vikao da sam majmun i majmunčina. Sada dok ja govorim, Cakić urla.

Molim vas da obratite pažnju na to.

Ali, molim vas da reagujete.

Prema tome, rešili da iskoriste smrt dece da dođu na vlast i sada smo konačno čuli kako je izgledao taj tok misli. Ajmo na ulicu, ajmo da zaljuljamo, ovo ne mogu da izdrže, njih ćemo da optužimo jer su oni valjda lično krivi svi i onda dođe rasprava i onda vidimo da nema ni jednog argumenta za to što pričaju, ali nema veze. Hvala vam što ste nam to konačno predstavili.

Sada da vidimo, što kaže naziv onog filma „Vidi ko mi kaže“, ko nama drži predavanje o svemu ovome. Čovek koji je ojadio Šabac, opljačkao sve što je moglo da se opljačka i sada, naravno, opet polazeći od sopstvene psihologije vidi lopove svuda oko sebe, jer pošten čovek vidi poštene ljude, a lopuža vidi lopuže. On nama objašnjava šta bi on radio da je na mestu Gorana Vesića. On nama objašnjava kako bi on sada posle ovog donošenja zakona išao pa reketirao. Šta bi on u stvari radio, to je cela priča.

Dakle, posilni Dušana Petrovića, čuvenog dupe, čoveka koji je poznat bio i u onom žutom režimu, lopovskom režimu, kao najveći lopov među njima, a to je bila ozbiljna konkurencija lopovska, dakle, on koji je nosio burek i tašnu kada je trebalo, sada je ono, što kaže Toma Nikolić, poraslo dete, osamostalilo se, e sada bi on malo. Nema ova zemlja više ni vremena, ni resursa da vas istrpi. Ni vašu politiku, ni vaše ideje, ni vaš lopovluk. Tako da sve to što ste zamislili možete da isprobate u vašim strankama, kao što ste i stranke sopstvene pljačkali i sve ostalo.

To da urlate ovde 15 minuta, da se derete na nas, da smo ovo, da smo ono, da nam pretite. Maločas prete da ćemo da odgovaramo zbog usvajanja zakona. Ej, bre ljudi. Ja ne znam kako ćemo da odgovaramo, po listingu, po glasanju. Šta pričate, vi ljudi? I dokle pretite? Dokle pretite?

(Tatjana Manojlović: Po zakonima ove države.)

Jel to u Nici? To su neki zakoni sa Azurne obale, jel? Jel to tamo važi? U Nici važe takvi zakoni. E, super. Dobro. Gospođa sišla sa bicikla iz Nice pa sada bi da sudi po ondašnjem zakonu. Da li znate da pravo važi na određenoj teritoriji.

Ja sam jadan, pa možda sam ja jadan, nemam para da idem na Azurnu obalu, šta da radim. Vi niste jadni, vi ste mnogo moćni, čim možete tamo da se rasipate.

Prema tome, gospodine narodni poslaniče, mi jednostavno donosimo nešto što je objašnjeno zašto donosimo. Ko nam dalje drži predavanje? Onaj ko je crkvenu zemlju iz restitucije prodavao u Šapcu, pa sa crkvom se sada svađa i sada će opet da bude nije, kada mu kažeš kako je došao do stana - nije. Mi u stvari radimo sa jednim ekstremno poštenim čovekom, za koga ceo Šabac zna da je pošten, da mrava ne bi zgazio, znači on metar od zemlje hoda da ne bi neku štetu načinio nekom insektu jadnom koji šeta ispred njega. To je tako jedno divno stvorenje.

Jednostavno ti isti građani Šapca posle su primorani devet puta da idu na izbore, jer ne vide to što on vidi kada se pogleda u ogledalo. Ne primete to poštenje, tu čast, taj moral, tu gromadu političku, nego vide čoveka koji nosi burek Dušanu Petroviću i neće za to da glasaju. Onda ponište izbore, onda im sipa ricinus u čajeve, onda ne znam ni ja šta je sve radio itd.

To je valjda nešto što treba da nam bude ovde neka ideja vodilja. Dakle, on će nama da kaže, on će nekome da drži predavanje, nekoga da tera da se stidi i nekoga da poziva na sramotu. To je stvarno kraj sveta. Priznao nezavisnost Kosova, rekao da je rešio pitanje Kosova tako što je sadio jagode sa nekim tamo separatistima, slikao se pod zastavom lažne države, priča nam o tome da hoće sve granice da ostanu na Balkanu iste uz granicu nezavisnost Kosova. To je sve njegova politika, to je sve lepo smislio. Sada je došlo vreme da dalje materijalizuje, dakle malo je ovo sve, e sada idemo da on rešava pitanja na način u Srbiji kako je rešavao u Šapcu, pa neće moći.

Ne zato što vam to kažem ja, nego zato što vas neće narod na gomili sa svim ovim koji vas okružuju niste u stanju da skupite, ne dovoljno glasova da vladate Srbijom, nego jedva imate za poslaničku grupu, i to vam je trenutno stanje, vaše. Budući kakva vam je politika, postaće i trajna.

Prestanite više da sebe podižete na nekakav pijedestal pravednosti i poštenja i bilo čega. To bi možda moglo da vas ljudi ne znaju, ali dovoljno vas znamo. To što vam zastare postupci za lopovluk i kriminal ne znači da ste pošteni, nego da je zastareo postupak. Lopov je lopov, iako je postupak zastareo. To da znate. Znate. Odlično. Znaju i građani Šapca i zato i morate izbore u devet krugova da održavate ne bi li ste nekako sebe održali, ali toga nema, ni na ovim izborima nije bilo, neće biti ni na sledećim, ni na onim tamo, jer su građani Šapca videli kako može da se funkcioniše u Šapcu kada je normalna, a ne lopovska vlast. Hvala.

Vidite kako je to interesantno, on se pita otkud mi u kampanji u Šapcu, ali mu ni na koji način ne smeta da on sa Bastaćem dođe na vrata kuće ili stana u kome živi Goran Vesić, da mu tamo mitinguje i pravi ludilo i to je bilo okej i to je bilo smešno. Šta je smešno? Ja stvarno ne znam šta je tu smešno?

Što se tiče ovoga što sisa prst srednji, ja stvarno nisam kvalifikovan da to ocenjujem, ali bih svašta mogao da pomislim i svakakve bih tu verovatno eseje mogli da pišu oni koji jesu, dakle šta treba čoveku u tim godinama da gura srednji prst u usta i da ga sisa, šta on time, kakve svoje potrebe time zadovoljava, svesne, podsvesne. Šta taj prst predstavlja itd, to je stvarno nešto što ne znam da li ima veze sa mojim hormonima, nadam se da nema i nadam se da ti hormoni nisu ni na koji način nisu izazvali takvu reakciju kakvi god bili, ali da je normalno - nije.

Još je manje normalno, niste predsedavali, niste bili u sali, da se čovek iz čista mira okreće i viče „majmune, majmunčino itd“. Evo i sad ponovo dobacuje.

Dakle, kasno jeste za neke, za nas nije. Meni nije kasno, možemo da radimo još nekoliko sati bez ikakvih problema kao što pretpostavljam i da hoćemo, tako da ne vidim da je toliko kasno i da su sitni sati kao što kaže, ali očigledno da je došlo vreme da se nešto, da ne kažem sad izraz do kraja, ali tiče se tog srednjeg prsta i stavljanja usta i da očigledno da nema mogućnost da to obavi ovde pa nervoza nastaje, ne zna šta će itd.

U svakom slučaju…

(Ivna Parlić: Predsedavajuća, vi ovo dozvoljavate?! Pa prekinite ga!)

Šta je problem?

Ja se izvinjavam, isteklo jeste, ali zaista ja ne mogu da odgovaram vama da vas oni prekidaju da vi komunicirate sa njima i sve to da stane u dva minuta. Ja ću završiti sada stvarno, ali vas molim onda da ta dva minuta koja meni pripadaju budu stvarno dva minuta, a ne da Ivana Parlić iskoristi od toga pola.

Ja razumem da je ona potresena nakon što je Janko Veselinović izvređao i nazvao lažovčinom, ali to je njihova stvar, ja ne ulazim ni u njihove tuče unutar Narodne stranke, još da se bavim time šta jedni drugima govore u poslaničkim grupama. Hvala.

(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)

Da li ste vi uspeli da razumete sve ovo? Pa, nisam ni ja, pa reko da nije do mene.

Dakle, što niste u sali kada se glasa zakon. Uopšte ne glasamo, danas, večeras nećemo glasati. Zašto ljudi nisu u sali? Pa, bili su ceo dan u sali misleći da će čuti priču o amandmanima, da će im neko reći nešto što je predložio, a ceo dan vrte ko Švaba tralala jedno te isto, prepričavaju iste priče koje su pričali pre tri dana, pre 15 dana, pre 20 dana.

Sada vidim da je nervoza pojačana, da je stvarno nervoza pojačana i u tom kontekstu ja stvarno neću da dolivam ulje na vatru iz prostog razloga što nema potrebe za tim. Pustićemo ih neka malo budu nervozni, proći će to njih za jedno pola sata, gospodine Vesiću, nemojte ništa da se sekirate, imali smo mi to i ranije, ali to je bilo kao pitanje za poslaničku grupu, pa iz tog razloga prosto da objasnim.

Dakle, zašto poslanici nisu tu, pa zato što su došli na vreme, došli jutros u deset. Jutros od deset sati očekivali nekoga da kaže nešto, doduše ruku na srce, ne mogu da grešim dušu bilo je poslanika i iz opozicije koji jesu branili svoje amandmane i govorili o amandmanima, ali to je tolika manjina da je prosto zanemarljiv broj ljudi koji su to radili. Uglavnom pričaju priče koje su pričali u načelu kada je bila rasprava, a veoma veliki broj uključivši i ovoga koji je sada govorio, je govorio ono što je pričao i na prethodnoj sednici, i na sednici pre te, i na sednici pre te, faktički već godinu dana slušamo jedno te isto.

Eto, zato verovatno poslanicima dozlogrdilo, pošto verujem da neće uspeti da ih ubede u to da neki amandman podrže, nema druge nego da odu ljudi kući, a da puste one koji su podnosili amandmane i koji zato što su podneli amandmane moraju da sede ovde, a mi to što ih slušamo možemo, a ne moramo, njihovo je da brane svoje amandmane, mi možemo svi da odemo, oni i dalje treba da brane amandmane.

Prema tome, ovo je vaša tačka, ali ajde barem probajte da budete u okviru dnevnog reda, ne boli, nije teško.

Gospodine predsedniče Skupštine, član 106. stav 2. – niko ne može da prekida govornika niti da ga opominje osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.

Mi smo tokom izlaganja predsednice Vlade sve vreme imali dobacivanje dve poslanice Demokratske stranke, jedna je Dragana Rakić, a druga je Tatjana Manojlović.

Dakle, mi smo ovde radili dok su one bile na moru, što je očevidno. Dakle, dok su se one sunčale i brčkale, odmarale, mi smo ovde usvajali neke akte koji su uzgred oni tražili. Jel tako bilo? Na Kolegijumu oni zahtevali, oni insistirali na raspravi itd. E, oni su sa te rasprave otišli na more, a mi ostali da radimo. Davali im kvorum, počinjali sednice, usvajali akte, itd. E, sada su se one sa mora vratile odmorne i orne i viču na nas.

Mislim da to stvarno nije u redu. Molim vas da tu reagujete, bar dok ne dođe letnja pauza, pa i mi odemo na more, pa se i mi odmorimo, pa se i mi vratimo odmorni i orni, da budemo ravnopravnoj poziciji, ovako nije fer, jer u ovoj Vučićevoj Srbiji, znate, jako je strašno teško, niko nije zaposlen, oni odoše na more, i predsezone i u sezoni, i po sezoni itd. Teško je biti opozicije Vučićevoj Srbiji.

Uglavnom, da vi nama omogućite jednake uslove za rad. Nije pošteno, oni su odmarali, bili na pripremama, pa sada došli orni, a mi sve vreme radili. Dakle, kad se vratimo onda neka dovikuju koliko hoće, mi sada nemamo snage da se izborimo sa tim. Hvala.

Da bismo glasali o novom ministru unutrašnjih poslova, trebalo je smeniti prethodnog.

Da bi prethodni bio smenjen, trebalo je neko i da glasa za tu smenu, a ne da se brčka i sunča.

Dakle, onaj ko je tražio tu smenu i onaj koji je želeo tu smenu nije dočekao kraj rasprave o razrešenju ministra policije, nego je brže-bolje zapalio na more.

Kada već priča o režimu i puna su joj usta režima, ona se ponašala baš po onoj Gidrinoj - joj što volim ovaj režim, kada svi rade, a ja ležim.

Mi smo radili dok se ona sunčala prepodne ovako, popodne onako, hvatala boju i sada kuka zašto nema rasprave i zašto nemamo novog ministra. Pa, zato što niste izabrali, zato što niste bili u sali, zato što niste glasali za njegovo razrešenje.

Ali, nisu glasali ni za…

Izgleda da se psećetina ili keretina jako teško vari, pa sada imamo razne krike onih koji se hrane time, koji maze kučiće i kažu – biće ovde dvadeset pljeskavica.

Znači, ovo su nuspojave štenećaka izgleda. Ja ne znam šta drugo?

(Srđan Milivojević: Teško te je svariti stvarno.)

Probajte kiselom vodom ili sodom-bikarbonom.

Džaba, ti krici ne pomažu.

Prema tome, problem je u sledećem. Morate biti prisutni i glasati za razrešenje, ali i za druge tačke dnevnog reda, ako na primer za Anketni odbor.

Dakle, ona se pojavila na Anketnom odboru i rekla najmonstruozniju stvar koju sam čuo generalno u politici, da ona misli da roditelje poginule dece treba pozvati na Anketni odbor, da im ona objasni kako taj Anketni odbor treba da funkcioniše, a da oni nisu u pravu i da ne razumeju kako to treba da funkcioniše.

(Nebojša Zelenović: Lažeš!)

Prema tome, ta priča i taj bezobrazluk…

(Nebojša Zelenović: Nije tako bilo.)

Nije tako bilo? Tebi da verujem?

Tebi da verujem, Zelenoviću, koji si lagao da te sud oslobodio, a presuda doneta zbog zastarelosti? Tebi da verujem? Pa, ti, bre, em kradeš, em lažeš, čoveče. Pa, ko tebi da veruje?

(Nebojša Zelenović: Lažeš! Opet lažeš!)

Dobro, ali nisam pokarao Šabac. Eto, oprostiće mi ljudi baš toliko, ali Šabac…

Evo, ti kažeš da je okej. Ti si zadovoljan, ja zadovoljan.

Hvala što si mi dozvolio da završim.

Prema tome, kada imate takvu situaciju da ljudi koji nisu glasali, koji nisu prisutni ovde u Skupštini danas se čude šta je na dnevnom redu i otkud dnevni red, onda zaista tim ljudima teško možete da objasnite šta se desilo u međuvremenu i teško možete da im objasnite kako smo došli do tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo.

Naravno, nismo čuli ništa o politici. Nismo čuli nikakav predlog, nismo čuli ništa. Čuli smo hiljaditi put prepričavanje iz Šolakovih medija i tabloida Milovana Brkića. Na to apsolutno ne treba ni odgovarati, a gadi mi se, iskreno, i ovo što moram da ulazim u polemiku sa osobom koja bi da preslišava roditelje ubijene dece.

Hvala.

Imali smo reprizu, bar u delu govora koji smo već slušali na prethodnim sednicama. To jednostavno mora da bude kao pokvarena ploča, pošto je počeo da studira čovek u vreme kad su još ploče slušane, pa se kao pokvarena ploča i ponaša. Nije još diplomirao, a nije savladao ni terminologiju ovde u Skupštini.

Dakle, kad vam pišu te govore, ajde da se izrazim tako da me razumete, apdejtujte to. Apdejtujte to i ne možete da pričate o nacrtu zakona, jer ovde pred nas ne dolaze nacrti zakona, nego predlozi zakona. Makar savladajte tu terminologiju, ako je moguće, ako može.

Prošli put ste pokušali da razumete, da nam objasnite kako to poslanici koji su tražili smenu ministra ne brane tog ministra, a sada ne znate da li je nacrt ili predlog zakona i to je stvarno smešno.

O obrazovanju nam ponovo držite predavanje vi. Šta je sledeće? Da nam ovaj drži predavanje o zaštiti pasa? Jel to sledeće? Ili Ćuta o tome da ja alkohol štetan. Jel to sledeće? Jel to treba da doživimo ovde, pa da imamo potpunu komediju.

Zaduženje, ajde da pokušam da objasnim da razume, jednom sam to već radio ali izgleda nije pazio na času. Ajde, ponovićemo.

Ako zarađujete 500 dinara i dužni ste 250 dinara, to vam je 50% od onoga što zarađujete… Polako, da razumeš, ajde.

(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje iz klupe.)

Kaže – polako, ne razume ovako brzo kad pričam.

Znači, zarađujete 500 dinara, a dužni ste 250 dinara. To znači da ste zaduženi sa 50%. Jeste li me to razumeli? To ste ukačili?

E sad, ako zarađujete 1.000 dinara, a zaduženi ste 300 dinara posle toga, to znači da vam je u nominalnom iznosu taj dug porastao za 20%, ali ste suštinski manje zaduženi, jer zarađujete 1.000 dinara i to vam je 30% duga. Jeste li ukačili sad to? Jel treba da vam pošaljem grafikon da to razumete?

Na kraju samo, kaže – išao je voz, kaže, dva sata do Subotice, koliko ide sad? Pa, nula. Sad ne ide uopšte, rekonstruišemo prugu i dolaziće se u Suboticu za sat vremena. To će biti brza pruga kao ova od Beograda do Novog Sada. Ajde raspitajte se malo o zemlji u kojoj živimo, nije Srbija krug dvojke, gospodo patkice. Hvala.