Ja prvo, gospodine predsedniče, moram da kažem da mi se jako dopala ova metafora ili ova priča, kako god hoćete, o nekome ko je zaspao pa se probudio, pa sad ne može da prepozna, itd. Ali, zanima me da krene čovek od sebe, pa da kaže šta bi video neko ko je bio u Dverima ili podržavao Dveri recimo početkom 2000. godina, pa je zaspao i sad se probudio? Prvo bih pitao - otkud Dveri stranka? Zar se niste u Hilandaru zakleli da nikad stranka nego porodica? Kad ono - hop, stranka!

Onaj drugi koji je malo kasnije zaspao, on bi se zapitao - a gde je starešinstvo? Oni su imali starešinstvo. Otkud sad jedan lider kad smo imali starešinstvo? Onda bi pitao - a gde su starešine iz starešinstva, Tvrdišić jedan, Tvrdišić drugi, gde je Vladan Glišić, gde se dede Parović iz Novog Sada, gde nestade Nogo? I sad on nama priča šta bi bilo kad bi neki član SNS-a iz 2008. godine se danas probudio, a dovoljno je da zaspe neki pristalica Dveri u odnosu na prethodni mandat, odnosno onaj tamo, prethodni su bojkotovali, pa ne bi ni jednog poslanika prepoznao ovde. Jer, ko je ostao? Ostali su samo oni koji bespogovorno slušaju Boška Obradovića i ništa više. I sad dolazimo do nečega drugog. To je vaša stvar, izabrali ste taj put, niko vam to ne brani, samo oko tih spavanja i buđenja svašta čovek može da vidi. Krenite od sebe.

On računa da protekom vremena čovek dolazi na vlast. On je najstariji novi čovek u srpskoj politici. On računa da ako je dovoljno dugo bio u politici, on računa da će jednog trenutka i on da dođe na vlast. Zato se on sad nervira. Smenjuju se jedni, drugi, jedni, drugi, a nikako da padne ta kuglica na njega. Znate kako, i na ruletu ta kuglica ima jednake šanse pred svako bacanje da bude crveno, crno ili nula. Uvek je isti procenat. Znači, protek vremena. Samo kockari misle da statistički ako je bilo ne znam koliko puta crno, sad mora crveno, ne mora, uvek isti broj.

Dolazimo do Anketnog odbora. Ja razumem njegovu tugu i bol zbog toga što se svaki put sapliće na isti kamen. Ja to stvarno ljudski razumem. Probaću da budem fin i da ne koristim neke teže metafore. Ali razumem da ga boli što svaki put bude iskorišćen kao papirna maramica, da ne kažem nešto teže.

Dakle, bukvalno svaki put papirna maramica Boško Obradović, iskoriste ga ovi liberali. Odrade šta? On odradi ovaj fizički deo posla koji oni sami ne mogu, jer on je za to malo onako drčniji, energičniji itd. i kad dođe da se deli, ne znam ni ja šta, njega se tu niko ne seti. Sad smo mi krivi zato što smo sproveli ono za šta je i on glasao i šta je sam tražio.

Ajde se vi lepo dogovorite, na tim vašim šetnjama, pa nas izvestite sledeći put šta ste hteli, a ovako mi moramo da postupamo po dokumentima koje smo svi zajedno usvojili. Hvala.

Mnogo je sad već, ovo je sad novi krug i neću da širim raspravu u tom pravcu, ali stvarno mislim da je pretenciozno i ja poštujem stvarno rezultat od 25% u Čačku, ali to nije dovoljno da bi ste se kvalifikovali da delite lekcije onome ko je osvojio dva miliona 250 ili 300 hiljada glasova na tim istim izborima.

Znači, malo je mnogo pretenciozno da vi delite lekcije i da vi držite predavanje Vučiću šta bi on trebalo da radi u svojoj stranci, jer vi da znate kako treba, verovatno bi vaša stranka bila mnogo jača od onoga što jeste.

Prema tome, ako zaista znate sve kako treba da se radi, ako ste zaista svesni toga kakve poteze treba da povlačite, to pre svega na sebe isprobajte i na svom okruženju i na vašoj stranci, pa da vidimo kako to funkcioniše i da li će dati rezultate. Do sada vidimo da tih rezultata nije bilo, pa se uzdržite u tom kontekstu od kadrovske nacionalne, međunarodne ili bilo koje druge politike Aleksandra Vučića, njene kritike i saveta u kom pravcu bi ona htela da ide.

Ako bude tražio vaš savet, verujem da ćete ga dati, ali nešto sumnjam da ćete ikada doći u tu poziciju. Prosto, vaša ideja ne dobija legitimitet, nema težinu. Vi mislite da ćete protokom vremena doći na red. Očigledno ne ide i otuda ideja o prelaznoj Vladi, jer ako ne može redovna, daj bar prelaznu, daj šta daš, što bi Šojić rekao „tri meseca, dosta je, dovoljno je i to, samo nekako da se ugura“. Prema tome, ako već imate ideje o tome kako i šta treba, realizujte ih na sebi.

NJegoš kada bi ovo čuo postideo bi se i sam bi se ponovo popeo na Lovćen da legne, od ovakvog ambasadora Srbije tamo.

Inače da znate, ovaj čovek je bio ambasador kada je najveći kriminalni ološ iz Crne Gore okupirao Srbiju, kada je najveći kriminalni ološ iz Crne Gore sve svoje poslove prebacio u Srbiju, kada ste prodavali tom kriminalnom ološu oranice po Vojvodini, kada ste im prodavali fabrike, kada ste im prodavali sve živo. Da li je on imao neke veze sa tim? Neki ljudi, isti oni koji mu daju ove podatke, kažu da jeste. Isti ti ljudi kažu da je baš on bio veza između tog kriminalnog ološa Šarićevog i svega onoga što se dešavalo ovde.

Pogledajte dalje. On nama priča o siromaštvu. Ko nam priča o siromaštvu? Čovek koji je 500.000 ljudi ostavo bez posla, pola miliona ljudi izbacili iz firmi, ostavili na ulici, njihovu decu ostavili gladne. I on nama sada brine o tome kakva je socijalna situacija. Što ste ih ostavljali bez posla kada vas toliko brine socijala ili ste bavili Šarićem pa niste tada bili u Srbiji pa n iste imali vremena da se time bakćete?

Onda, citira Pekića. Da je Pekić živ i da je član DS danas, on bi ga izbacio kao što je izbacio Vidu Ognjenović, kao što je izbacio svakoga ko je rekao da je nedostojan mesta u DS u kojoj je znači predsednik. Pogledajte kako izgleda ta DS – Pekić, Mićunović i onda ovo. Vidite dokle je to došlo.

Ovo što čujete sa „Gazele“ da dobacuje, vidite ovaj eho sa „Gazele“, znate gospodine Vesiću, nemoguće je da postoji bitanga koja bi ljudima rekla, vi ste učestvovali u protestima, znate kako to ide, nikad se nije desilo da neko pozove ljude i kaže sedite ovde do ispunjenja zahteva, ja samo da trknem do toaleta pa ću da se vratim.

Evo ga, sedi već dva meseca, oni ljudi čekaju na „Gazeli“ da se vrati, a on sedi i nastavlja, čujete taj eho sa „Gazele“, nemoguće je da je tako neko nešto uradio, sigurno je i dalje na „Gazeli“.

Dakle, i na kraju kaže – vi uzimate zajmove za plate. On se opet seća svog vremena kad su zajmovi išli za potrošnju. Ne, nego za izgradnju, da se grade putevi, a ne da se mafijašima prepuštaju oranice u Vojvodini, kao što ste radili zajedno sa Šarićevim klanom. Hvala.

Neću ni ja o Vuku, jer neće vuk…

(Srđan Milivojević: Zakopčaj sako.)

Pa ja bar mogu da ga zakopčam. Ja ne znam šta bi trebalo da se donese da bi mogao da zakopčaš? Stvarno ne znam šta bi ti mogao da zakopčaš preko svog stomaka. To bih voleo da vidim. Šatorsko krilo.

Uglavnom, kaže došao je traktorom pred IMT, a „mercedes“ je ostavio kod kuće, a taj traktor je kupio subvencijom koju mu je dala zla Srpska napredna stranka, ta vlast koju sada upravo komentariše, ali dobro. Hajde i to da ostavimo po strani. To je interesantno, ali za neku drugu priliku. Ono što me sada zanima to je da vam objasnim ko nama drži predavanja o poštenju i kako to izgleda kada ova poštenjačina vrši vlast.

Dakle, napravi nevladinu organizaciju Fond za unapređenje resursa građana Trstenik, NVO Fond i onda ta organizacija dobije ugovore od Nacionalne službe za zapošljavanje, gde je takođe G17 plus i njegova familija, pa do Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, gde je G17 plus i njegova familija, i to 2012. godine 4.277.000 u aprilu, pa 12. aprila 11 miliona, pa 28. februara 4,5 miliona, pa 2011. godine 2 miliona, pa 3.900.000, pa 9 miliona, pa 9 miliona, pa 9 miliona. Sve ukupno 54 miliona. Sitnica jedna za jednog lokalnog secikesu koji je mnogo gori problem uradio za svoju opštinu, a to je što je izvesnoj firmi „Boss Construction“ dodelio gasifikaciju Trstenika, dobio neke stanove.

Gospodine Vesiću, ja ne znam da li su ti stanovi građeni pre konverzije, posle konverzije, ali on ih je uzeo. Legalizovani ili ne legalizovani, ali ih je uzeo.

Pazite sada, on ovlašćuje, potpis Miroslav Aleksić, ko će da predstavlja tu nevladinu organizaciju, tako da nije to samo familijarna veza, nego najdirektnija moguća veza.

Najzad, gde su, bre, kada ste o helikopeter parama počeli da pričate, onih hiljadu evra Dinkićevih što ste obećali, Aleksiću? Trideset evra ste nam dali, Aleksiću, a 970 evra ste dužni svakom u ovoj sali.

(Miroslav Aleksić: Pitaj Ivicu Kojića.)

Da pitam Ivicu Kojića? Ja tebe pitam.

Tebe pitam da li ćeš sada u četvrtu stranku da ideš kada te ispraše u ovoj u kojoj si? Znači, to je četvrta stranka sa dva poslanika koja imaš u sali. Zato su ti dali da vodiš poslaničku grupu. Pored tebe, kontrolišeš još dvojicu, a svi ostali niti te slušaju, niti te šta pitaju.

Prema tome, kada završe sa tobom, ja pitam tebe, ti si G17 plus, veliki kadar Verice Kalanović, da nam objasniš gde je naših 970 evra?

Poslovnik, 104. – replika. Dakle, ja ne dam da se moje zasluge pripisuju Vesiću. Dakle, nije Vesić pričao o Dinkiću, o akcijama nego ja. Kako možete njemu da odgovarate na te stvari.

Molim vas, predsedniče, da ukažete ubuduće na te stvari. Možda je to pobrkao. Mnogo je tu podataka izneto. Čudi me, on kao obrazovan čovek sve to može da apsorbuje i da razume, ali potpuno je promašio osobu kojoj je odgovarao.

Dakle, ja sam govorio o tome i pitali smo sve te i Čučkovića i ovoga i onoga i svi kažu – pitajte Aleksića. Svi su rekli – pitajte Aleksića. Zato i pitamo.

Dakle, Aleksić, G17 plus da objasni gde su akcije. To sam samo rekao i to ponavljam. Vesić nema veze čovek sa tim, ništa nije rekao.

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Opet zvuk sa Gazele. Jel čujete?

Jauk sa Gazele. Čuje se znači. Čuje se.

U svakom slučaju, ta zasluga je moja i ne dozvoljavam da se pripisuje gospodinu Vesiću. Dakle, za sve rečeno za G17 plus i Aleksićevom radu u G17 plus, a sad mi kažu da nije to jedina priča, ima tu još tema, kako su on i Verica Kalanović nosili frižider neki iz G17 plus u novu stranku koju su napravili. To ćemo nekom drugom prilikom, time da se bavimo. To je posebno interesantno, ali da vidimo prvo za ovih 970 evra što su nam dužni.

Dakle, Aleksić da odgovori u ime G17 plus. To sam ja tražio. Vesić nema veze sa tim. Molim vas da reagujete ubuduće na te stvari. Hvala.

Zanimljiva je ova teza da Srbija treba da rasprodaje zlatne rezerve. Mi imamo potpuno drugačije i to jedina politička poruka koja je ovde poslata, znači programska i tu se sada mi razlikujemo programski, politički, na svaki drugi način.

Dakle, mi smatramo da Srbija ne treba da prodaje svoje zlatne rezerve, naprotiv. Podržavamo ono što je predsednik i ranije tražio od institucija republike Srbije, a to je da kupujemo i pojačavamo svoje zlatne rezerve. Jako je važno što smo povukli kompletno svo zlato koje smo imali u inostranstvu na našu teritoriju. Prosto, živimo u vrlo turbulentnim vremenima i važno je da to tako funkcioniše.

Ono što je ovde sada interesantno, to su druge dve stvari. Vidite, mnogo toga je rečeno, neke dve studentkinje iz Republike Srpske, jer su one Bože moj rekle nešto strašno, ali zato ni reč nije rečeno o Naseru Oriću koji je pretio da će na Drini da završi ono što je započeo, a započeo je u podrinjskim selima, u okolini Srebrenice iz koje izlazi iz zaštićene zone i onda klao lično i igrao fudbal odsečenim glavama. Ali, to nije zabrinulo, to nije zabrinulo ovo "drugo pakovanje", da ne počinjem rečenicu kako već počinje, pa se sada drugačije zovu ali je suština ista.

Dakle, jako je ovo zabrinulo, ali Naser Orić je okej, jer ne možete biti protiv Nasera Orića i letovati u Hrvatskoj, to nekako ne ide jedno sa drugim. Ne ide zato što će da vam zamere ako prolazite kroz taj deo teritorije BiH.

Onda dolazimo do poslednjeg pitanja, a to je šta je Martinović govorio? Čitao koliko su para dobili od stranaca. Znači, nije sramota uzimati pare od stranaca, ali je sramota kad se to javno pročita. Valjda se time ponosite što ste dobijali od stranca. Onda kaže "on je student". Ne, on je političar koji vodi političke proteste i to je jasno rečeno, ali to što vi hoćete da budete pola riba, pola devojka otprilike, to u politici ne može. Kad hoćete da se bavite politikom, onda ste političar. Hvala.

Vrlo kratko.

Dakle, da, drugo ste pakovanje, to ste sami rekli, a ostali ste u suštini isti, pa sada da vam citiram celo ne priliči domu. Ali, ono što jeste činjenica to je da vi pokušavate sada toliko da zamenite teze da je to nešto neverovatno. Dakle, vi sada poredite ono što je obaveza državnog funkcionera da se viđa i razgovara sa predstavnikom privremenih institucija u Prištini, ma ko bio, i vašeg dobrovoljnog, bez ikakvog povoda, ikakvog razloga, sedenja i ćaskanja sa Tačijemo strankom.

Ko je vas terao? U kojem svojstvu ste?

(Pavle Grbović: Ko je vas terao?)

Ko je nas terao? Jel treba da prekinemo pregovore, da kažemo – mi nećemo da pregovaramo zato što ste vi na vašim izborima izabrali šiptarske teroriste da vam budu na čelu?

I kažemo nema razgovora. Jel to vaša politika? A ne nije. Aha, nego ćete to samo da zamerate.

Znači, ko je vas doveo u situaciju da uopšte razgovarate sa predstavnicima stranke Hašima Tačija, pobogu čoveče, sami ničim izazvani. Niti ste predstavljali državu, niti vas je neko pozvao, niti je bilo bilo kakvih razgovora. Vi sami otišli zato što širite – šta? Bratstvo i jedinstvo? Kao što širite bratstvo i jedinstvo na isti način na koji su ga širili nekada vaše preteče, jer to isti ona…

(Pavle Grbović: Ko su naše preteče?)

Ko su vaše preteče? Pa oni koji su poraženi na Osmoj sednici. Eto ti. To je ta ista ekipa. Znači, ista ekipa od Osme sednice preko Građanskog saveza preko Pokreta slobodnih građana. Sve ista, ideološki ista ekipa. Potpuno ista ekipa. Potpuno ista ekipa. Uvek su Srbi krivi, uvek je Srbija kriva, uvek su Srbi odgovorni i nikada nećete spomenuti ničije zločine. Kako to da vam ni u jednom trenutku nije zaparalo uši ono što je izgovorio Naser Orić? Kako to? Šta ste rekli Sergeju Trifunoviću kada je obukao majicu sa likom Joje Divjaka? Jeste li mu rekli – jesi li normalan da to obučeš? Pa baš vas briga jer kul je biti raja u Sarajevu. Jel tako? Jer to vam je fora, jer to je in, to je krug beogradske dvojke. Pa ne predstavljate vi nikoga.

Kada pričate više o tim protestima, ma ni njih više ne predstavljate. Juče ste dobili jasnu poruku i oko vaših anketnih odbora i oko svih svinjarija koje ste pravili od roditelja, onih koji su najpozvaniji da govore o toj tragediji. I ćutite više o tome ako za obraz znate.

Ima nekoliko stvari na koje prvo moram da odgovorim.

Moje prvo pitanje je, pošto mi živimo u kavezu, a gde vi živite?

(Gorica Gajić: U Srbiji.)

A mi živimo u kavezu? Rekli ste da nam drmaju kavez. Znači, mi smo životinje koje žive…

(Gorica Gajić: Kavez vlasti.)

Molim?

A gde vi živite? U štali? U oboru? Gde ste vi smešteni?

(Gorica Gajić: U kavezu opozicije.)

A i vi ste u kavezu? Ako ste to… ali onda to tako recite, da ste i vi u kavezu, pa da su to neke vaše metafore, jer ovo je bilo izuzetno uvredljivo.

Naravno, niko vam to neće reći ništa iz prostog razloga što je to dozvoljeno, pošto je ovo Srpska napredna stranka. Da sam ja odgovorio onako kako je trebalo da odgovorim i uputim to gde živi gospođa, onda bi to bilo strašno, uvredljivo. To bi onda bilo - evo kako vređa itd. To je jedna stvar.

Druga stvar, zanimljivo je to što kažete - u vaše vreme, priznajem, izgradilo se najviše puteva, ali to niste izgradili vi. A kako to u svim prethodnim godinama, u svim prethodnim vlastima je takođe bilo zaduživanja, takođe su uzimani krediti i ništa nije izgrađeno? Biće ipak da je do ljudi koji su na vlasti, biće ipak da je do onoga ko upravlja ovom zemljom. Ne grade se ti putevi sami od sebe. A to što se iz grade iz kredita, pa ceo svet gradi iz kredita. Da li znate da neko gradi iz budžeta?

(Gorica Gajić: To recite građanima.)

Da kažemo građanima? A ja vas pitam onda da vi kažete građanima zašto ste vi uzimali kredite.

Građani sada kažu - uzeli ste kredit i vidimo na šta ste uzeli kredit, most, škola, bolnica. Na to je otišao kredit. A gde su svi oni kredite koji su uzimani, a ništa nije ostalo? Gde su ti krediti? Kao u onom vicu - da li vidiš most, ne vidim, e tu je provizija. Gde je to?

Čvršće je to što je rekao Aleksandar Vučić i pokazalo se posle tolikog testa vremena da se ništa nije promenilo u srpskoj spoljnoj politici, a vama je to nedovoljno. Vi pevate dodole, političke dodole - hajde uvedite sankcije Rusiji, hajde priznaj nezavisno Kosovo, jer to je jedini način da mi opstanemo na političkoj sceni.

(Gorica Gajić: To mi ne govorimo.)

Apsolutno to govorite, jer vi predviđate da će nešto eventualno, možda u budućnosti, ako, ipak da se promeni.

Da li je to danas tema? Nije. Da li je to neko rekao? Nije. A znate šta je promena? Kada kažete Haški tribunal je deveta rupa na svirali, a onda ode ceo vojni politički vrh jedne zemlje u Hag. E to je promena, ali za tu promenu vi imate razumevanja, jer vama je to u redu, vama je to okej, od devete rupe na svirali do celog vojnog i političkog vrha i to je okej, tu se ne postavlja pitanje, jer to je genijalna misao, a ovde ćete da predviđate šta će da se desi, što se ne događa i ne dešava i kritikujete ono što će se eventualno, možda, ako desiti u budućnosti, jer ste vi to tako videli. Pobogu, ajde malo o činjenicama, najzad.

Hvala.

Gospodine Selakoviću, kao što ste videli niste ni završili rečenicu gde smo i gde ste morali da objašnjavate šta je politika Vlade kada su u pitanju evrointegracije, dakle bili ste napadnuti da srljamo u EU, sad smo napadnuti da ne idemo uopšte. Isto tako, bili smo napadnuti da uvodimo sankcije Rusiji, sad smo napadnuti zato što ne uvodimo sankcije Rusiji. A svi su oni zajedno, to je sada onako najinteresantniji deo ove tužne priče, koji se zove srpska opozicija ili opozicija Srbije da se neki ne uvrede jer je njim uvredljivo da kažu Srbi se raduju, oni kažu – kako je lepo biti građanin Srbije. Oni Jokićevu izjavu naprave izmenu u izjavi jer im gadno da kažu kako je lepo danas biti Srbin kad je pobedio u finalu MB.

Uglavnom, kaže ova vlast deluje karikaturalno. Ne, karikaturalno delujete vi iz opozicije, vi ste karikatura opozicije. Vi ste opozicija iz Aliekspresa. Mi bismo voleli da imamo pravu opoziciju s kojim ćemo ozbiljno da razgovaramo o političkim stavovima, o političkim programima, o planovima i tako dalje, ali to kod vas nema. To koliko ste karikaturalni ste pokazali na glasanju o tački dnevnog reda koju ste sami tražili. Niko vas nije tuko po ušima, niko vam nije insistirao, vi ste to tražili, rekli da je to tražio narod i njima ste to podmetnuli kao kukavičije jaje, da kažete, to narod tražio na ulicama, a onda ste došli na glasanje vas 37 pritisnulo dugme. E, to je karikatura.

Što se tiče slobode medija, pa teško će koji mediji u zemlji da preživi tu slobodu koju vi propagirate. Vi ste na sebe uzeli pravo da kažete – ovaj mediji može da postoji, ovaj ne može da postoji, ovaj dobro prikazuje stvarnost u Srbiji, ovaj ne. Kažete – ako gledate ne znam koje medije, pa promenite kanal, kupite druge novine ko što kupujete, pa čujte i drugu stranu. Pa, to je valjda bogatstvo mišljenja, to je poenta.

Na kraju samo kratko, što se tiče tih istraživanja nemojte molim vas više s tim istraživanjima, mašinskog mozga 20% plus 20%, minus 20%, 619 miliona evra, pustite to. Ostavite to za neki drugi put, ta istraživanja su vam se dokazano pokazala apsolutno netačnim. A da proverimo legitimitet, uvek u svako doba, samo se dogovorite međusobno kad, gde, koji izbori i sve ostalo. Hvala. Prijatno.

Što se tiče saradnje, da, sarađujemo sa Fondacijom Konrad Adenauer, ali nas Fondacija Konrad Adenauer ne finansira. To je bitna razlika. Za razliku od Fondacije Hajnrih Bel koja i te kako finansira određene političke aktere ovde, iako to nije dozvoljeno po našem zakonu, iako stranke ne bi smele da primaju donacije tog tipa, novčane donacije od inostranstva. Zato i nisu registrovani kao političke stranke, nego kao udruženja građana da bi mogli tu zakonsku odredbu da izigraju.

Sa druge strane, meni se čini da se mnogo više nemački neki poslanici bave Srbijom nego što se mi na bilo koji način bavimo njima. Dakle, predstavnica Zelenih Viola fon Kramon je imala poruku za Srbiju, da ona podržava proteste, da ona podržava promenu vlasti. Zar to nije direktno mešanje u unutrašnja pitanja naše zemlje? Vama to očigledno ne smeta. Isto je uradio i Josip Juratović, poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke u Bundestagu. Takođe je slao poruke kako bi on voleo da izgleda politička scena Srbije.

Vidite, zato što svoju energiju troše na to kako i šta treba da se dešava u Srbiji, AFD im je došao na 21%. Alternativa za Nemačku polako postaje najjača politička organizacija u Nemačkoj, a oni neka se i dalje bave Srbijom, umesto svojim problemima, pa će da vide kako će da završe sa tim. Naravno da je Nemačka najveći partner. Naravno da je Nemačka veliki partner za Srbiju i politički. Kada kažem najveći partner, to je po pitanju zapošljavanja i privrede u Srbiji. Dakle, naravno da sarađujemo sa Nemačkom, ali to ne znači da ćemo da dozvolimo i jednoj takvoj zemlji da uređuje naše odnose, što vama očigledno ne bi smetalo, jer i vi, pa i vi lično, koristite priliku kada se sretnete sa strancima, ne da kažete nešto pozitivno o sopstvenoj zemlji, ne da tražite neku pomoć za sopstvenu zemlju, nego da drvlje i kamenje ospete po sopstvenoj zemlji, po predsedniku Vučiću, jer je to za vas prilika da, eto, stranci kažu, jer vi valjda polazite od toga da stranci ovde određuju ko će biti vlast. Ne, građani, ali svi građani i oni koji izađu da šetaju sa vama i oni koji izađu da šetaju sa nama. Svi oni zajedno na izbore, pa kažu ko će da bude vlast, a ko opozicija, ni Fon Kramon, ni Juratović. Hvala.

Sad ste imali priliku da vidite kako izgleda kada neko ne razume ono o čemu se govori, ali misli da će vikom i urlanjem, kao što je radio i prošli put, nešto da dobije. Inače, čovek koji je ovde prozivao ljude da su svi izdajnici, izdajnik ovaj, izdajnik onaj, itd, sada poziva na nekakvu naročitu raspravu itd. Međutim, šta je ovde interesantno?

On nama zabranjuje da mi govorimo o nekim prethodnim vremenima. Jer, kaže – uvek je neko ranije kriv. Ne, ne radi se o tome. Radi se o tome da nema legitimitet da nam govori i drži predavanja o nekim stvarima neko ko je radio deset puta gore stvari. Pa kako su tada te stvari bile dobre, a sada nisu dobre?

Šta kažete? Ja sam bio tamo. Ja sam bio tamo i onda kada ste govorili da postoji nešto što je državni razlog. Sad ste saznali da sam bio u DS-u? Šta se ti kliberiš? Jel imaš opet onog od 20 kilograma da ga biješ u hodniku? Sad si saznao da sam bio u DS-u i ti si srećan. Ajde, raduj se još malo. Ajde, skakući! Jesi zadovoljan? Srećan?

Tada su za svaku odluku koja je bila donošena rekli – državni razlog.

Postoji državni razlog zašto je ovo, postoji državni razlog zašto je ono. Ok. Postoji državni razlog. Odjednom danas od kad su u opoziciji državni razlog ne postoji. Nego je izdaja, nego je prodaja. Ne postoje okolnosti, ne postoji Svetski rat na pomolu, ne postoji ništa.

I nema opravdanja za bilo koju odluku. Opravdaće generale poslate u Hag, ceo državni vrh, to je u redu, bio je pritisak, zemlja siromašna, ok ali danas svaka odluka, nema veze, nema veze okruženje, nema veze ništa. Pa to ne može.

I najzad, što se tiče G17 plus, četiri godine Vlade, odnosno 2003-2008 godine, pet godine vlade Vojislava Koštunice sve vreme je taj G 17 plus bio u vlasti.

(Zoran Stojanović: Tri plus jedan.)

Molim, šta tri plus jedan?

Pa kako tri plus jedan, kad je bilo 2008. godine, podneo ostavku i išlo se na izbore. Šta je vama? Jer ste vi pobrkali godinu? Uglavnom, sve u svemu, taj G17 plus je taj svoj oreo o kome pričate stekao u to vreme, u to vreme kada ste glasali za sve njihove odluke, za njihove predloge, vi kao poslanik lično.

I šta vam sad nije jasno? Sad ste vi inkorporirali i ne znam ni ja šta. Pa, čekaj, vama su i opet dolazimo do iste priče o legitimitetu.

Vama su valjali dok su radili to što su radili i vi za njih glasali, e sad kad su došli ovamo, sad su lopovi i sad ništa ne valjaju. Čekaj bre malo. Ajde saberite se malo. Ajde saberite se malo pa ćemo posle da uradimo.

Što se tiče ovog veseljaka, koji napada policiju, a sad dobacuje i on. Ajde uzmi jednom mikrofon pa reci nešto pametno. Ajde jednom u životu da čujemo kako to zvuči. Evo jednom. Jer može jednom? Evo ispao sam iz šina. Ajde ti da vidimo u kakvim si ti šinama. Ti si davno iz šina ispao i to ne ovih verbalnih nego mnogo ozbiljnijih šina.