Dakle, to je manji problem, niste reagovali na nešto drugo, niste reagovali na to da je on posredno optužio vlast da je kriva za to što su ova dva mlada čoveka napravila masakr. On je rekao da su pre dolaska na vlast ove koalicije oni imali dve i jedanaest godina i da se nešto desilo u međuvremenu, pa su oni pobili ljude. Na to niste reagovali. Jeste li vi ljudi normalni? Jeste li vi čoveče normalni? Kako možete tako nešto da kažete?

Danas se u Francuskoj desilo, neki ludak ubio šestoro dece, šta je kriv Makron? Da li ste vi ljudi normalni? Da li ste vi, gospodine Pavićeviću, normalni kad tako nešto možete da izgovorite? Niste, onda se izvinjavam. O čemu pričate? Kako možete tako nešto da kažete? Kako možete tako nešto da kažete?

Drugo, vi pričate o Akademiji mladih lidera, pa tamo je bio Žarko Korać pa govorio, šta vam smeta? A ne smeta vam? Jel vama krivo što vi niste došli da predajete, šta? Birali smo najbolje, vas se nismo ni setili.

Treće, da vi kažete pokušao Radomir Lazović da govori o nečemu što nikakve veze sa dnevnim redom nema, ali ovi sa druge strane to ne žele. Jeste li vi ljudi svesni da je ovo Skupština, da ovde ima nešto što se zove, postoji nešto što se zove dnevni red i da se o tome govori, da je to tačka o kojoj se priča? To što vi niste snađeni i što ne znate gde ste i prošlo je već skoro godinu dana mandata i još niste ukačili kako se ponaša narodni poslanik i šta je tačka dnevnog reda, kako se diskutuje o tačci dnevnog reda itd. To nemojte nas da terate sada da se ponašamo kao vi.

Na kraju krajeva, hajde više se odlučite šta hoćete. Vi nas optužujete da odugovlačimo sednicu da bi spala energija protesta. To vaš lider danas govori u jednom od „Nedeljnika“, a vi odugovlačite sednice. Hoćete li da odugovlačite ili neće da odugovlačite? Hoćete da završite brže ili kraće? Hajde, dogovorite se sami sa sobom i prestanite da optužujete nekoga osim samih onih koji su ubili ljude da su krivi za to. Sram vas bilo.

Evo, vidite kako tog izgleda.

Dakle, on je pokušao da podvali tu jednu rečenicu, na samom kraju, onako smušeno i malo tiše, otprilike da to prođe, da on pošalje poruku da smo mi odgovorni. E sad, nismo mi odgovorni, nego je sistem zakazao.

Kaže – mi ponavljamo mantru, sistem nije zakazao. Ne, vi ponavljate mantru - sistem jeste zakazao. Vi ste nam, na kraju krajeva, ponavljali juče. Dakle, 4.712 puta smo čuli to ponovljeno da smo rekli da sistem nije zakazao itd.

Znači, imate anketni odbor. Iznesite šta imate za taj anketni odbor, pa nek anketni odbor utvrdi sve činjenice i okolnosti koje treba da se utvrde. Što vi sad unapred presuđujete?

Mi, kaže, nismo sposobni, nego dođe, onda ide uvreda predsedniku, predsednik genije koji će… Ne, za vas ne da je genije, nego je mega genije, jer vi za tri života, ni u političkom, ni u bilo kom drugom smislu nećete moći da dosegnete ono što je on postigao. Tako da, u tom smislu vi i treba da mu se divite.

(Đorđe Pavićević: Nadam se da neću.)

Nadate se da nećete? Nada će vam biti ispunjena, evo vam ja vam na neviđeno kažem. Nema potrebe da se nadate.

Drago mi je jedna druga stvar – da vidite kako se povuku kad im se odgovori. Znači, kada treba da se optuži vlast da je ona kriva za ono što se desilo i da to niko ne odgovori, to može, ali kad im se kaže - e onda, nisam hteo ja to da kažem, nego nešto drugo. Uvek ista priča. Tako i od njega, tako i od Lutovca, tako i od svih. Uvek ista priča. Pokušaju da podvale, a onda kad dobiju odgovor – ne, ne, nisam ja spominjao njegovu decu, ja sam to u pozitivnom smislu. Pa, što spominješ bilo kome decu? Niste vi. Vi niste.

Dakle, hajde da pričamo o onome što je tačka dnevnog reda, najzad. Hajde da pričamo o tom anketnom odboru koji ste tražili, za koji vam uporno danima dajemo kvorum da možete da počnete da radite.

Koji smo vam prihvatili, dakle, predlog. Glasaćemo za njega, ali hajde pričajte o tome. Živo nas interesuje šta hoćete, ali nikako to da čujemo.

Čita nam čovek tuđa saopštenja, čita nam čovek ceo dan, koji je predlagač toga, tuđe deklaracije, izjave, ne znam ni ja šta. Nikako da kaže šta hoće sa anketnim odborom. On treba da nam to objasni.

Član 107 – dostojanstvo.

Zbog građana se javljam, želim da znaju šta je upravo rekao.

Kada je bio pozvan od poslanika Mirkovića da se izvini zbog onoga što je juče uradio, a što je potvrdila i osoba koja je sedela do njega, s tim da je ona to okarakterisala da se on samo obradovao, verujem da ne bi volela da se njoj tako neko obraduje, on je rekao da se izvinjava, ali se izvinjava Ćićolini…

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje.)

Dakle, Iloni, kojoj je umetničko ime Ćićolina, porno glumici. Izvinio se porno glumici zato što je uporedio sa Nevenom Đurić.

(Srđan Milivojević: Ona je narodna poslanica italijanskog parlamenta.)

Ali, nije tu kraj. Na to se smeju i aplaudiraju sve žene u njihovim poslaničkim grupama. Sve, komplet. Niko „a“ nije rekao, niko ga popreko pogledao nije, niko negodovao nije. Zašto? Zato što svi misle kao on, jer je on lider. Lestvica koju on spušta nisko, oni je onda preskaču, tako nisku. Koliko god on nisko padao, oni će da budu na tom nivou. I za to mu niko nije „a“ rekao.

Ja prihvatam i razumem, svašta se kaže, i ja kažem svašta svakome, ali ovakvu gadost niko nikome ovde nije uputio. Treba da vas je sramota, ako za sramotu znate. Da to kaže neko vašoj majci ili sestri, ako je imate, ili ćerki, da je imate. Ja reči nemam. Ja reči nemam.

(Srđan Milivojević: A što se vi stidite italijanskih poslanika?)

Koga se stidimo?

(Srđan Milivojević: Italijanskih poslanika se stidite.)

Čoveče, evo, molim te, sve je u redu, hajde stani. Hajde, dosta je. U redu je, razumeo sam šta hoćeš, jako ti je smešno, jako si pametan ispao. Evo, ja sam glup i ne razumem tvoje metafore, ali hajde, molim te, stani više sa tim.

(Srđan Milivojević: Hvala. Tako je, glup si.)

Jeste, ja sam glup.

Ti si pametan, ja sam glup. Ove metafore o Ćićolinama i porno glumicama su sjajne, hajde nemoj više. Hajde, završi s tim. Dosta je, bre! Prestani, čoveče!

Ne tražim da se glasa.

Dakle, ovo licemerje i ovo bedno podvaljivanje je stvarno nečuveno. Znači, čovek ustane i izmišlja. Niti se ko ismevao, niti se ko podsmevao. Nije bio u sali. Evo, sad je ušao u salu.

Dakle, molim vas samo da se potvrdi da je sad ušao u salu. Dakle, ovaj čovek, koji upravo laže da se neko bavio i podsmevao bilo čime. Nisi bio tu. Šta sada opet tupava faca i sležemo ramenima, ne zna šta se dešava?

Ko je pričao o bilo čemu? Ko je pričao o bilo čijim bolestima? Ovaj što ti aplaudira i ovaj što ti donosi?

Ja? O čijoj bolesti sam pričao?

Ovaj što ti donosi mitove odštampane, taj što ti donosi tvitove je poslanicu nazvao Ćićolonom i to nisi ni spomenuo i to ti ne smeta. Pa, kako te nije sramota, bre, Lazoviću?

Lazoviću, treba da te je sramota, jer glumiš ovde nekoga ko hoće da se postavi iznad situacije i da kaže – eto, nije u redu, eto, vi spustite loptu, eto, i mi smatramo… Pa, pokaži. Hajde, dokaži. Čovek je dva dana za redom… Juče si ćutao, a iza tebe je dahtao i stenjao, groktao. Iza tebe se to desilo.

Nisi čuo? Opet tupava faca, opet – nisam čuo.

Znaš šta je samo problem? Marinika Tepić je potvrdila. Rekla je da on tako deluje kada se obraduje. Eto, obradovao se.

Pa, kako vas nije sramota, bre, ljudi? Ajde, dosta više sa tim licemerjem! Prestanite sa tim licemerjem!

Da li stvarno misliš da će te tvoje fore da ti prođu, izmisliš nešto i sada ono? To su uličarske fore! Na šta liči to?

Čekaj, šta sad ja treba da ustanem i da kažem: „Radomire Lazoviću, prestani da pozivaš na klanje ljudi iz SNS-a. Molim te, prestani da pozivaš na klanje ljudi iz SNS-a. Nemojte, gde vodi to ovu zemlju? Zašto želiš da nas kolješ? Zašto se pretvaraš u koljača? Nemoj to da radiš, Radomire Lazoviću, to nije normalno. Nemoj, Radomire da kolješ decu. To nije normalno, Radomire Lazoviću. Zašto se pretvaraš u koljača?“

Misliš da mi ne možemo te igrice da se igramo? Pa, nema smisla.

Znači, nemoj to da radiš.

Ako stvarno misliš ono što govoriš, onda hajde da pričamo o tome, ali onda se okreneš pa kažeš ovima oko tebe šta da rade, ali to da izmišljaš, pa diskutuješ sa izmišljenim činjenicama? Pa, nemoj mi to raditi, to nema smisla.

Dakle, opet kažem, nemam nikakav problem, ali dokažite to što govorite time što ćete reagovati na ono što znate da se desilo. Dakle, bili ste u mogućnosti da pokažete da verujete u ono šta govorite. Imali ste savršenu priliku. Propustili ste je svi vi. Ovako neko ogavno i odvratno da reaguje kada je ustala Nevena Đurić to se nije desilo nikome u ovom sazivu.

Nemojte mi odmahivati rukom. Znači, nema veze Nevena Đurić? Ok? Eto, bar smo to rešili.

Predsedniče, ja bih želeo na nešto drugo da ukažem pošto ovde od razgovora nema ništa, jer da njega interesuje šta ja imam da kažem, ne bi išao da razgovara sa predsednikom Skupštine, niti njega zanima da napravi bilo kakav dogovor ili razgovor ili da čuje drugu stranu. Njega zanima da izdeklamuje ono što mu je napisano i da ponovi one svoje teze i to je to.

Ono što jeste bitno i na šta bih voleo da se obrati pažnja, a to je na dobacivanje Ćute Jovanovića. Ja mislim da prolazim isti put koji je prošao Marijan Rističević, a ja to ne želim.

Dakle, u startu želim da kažem, prvo je, molim vas, on je Marijanu Rističeviću prvo dobacivao, pa se svađao, na kraju mu je slao ljubavne poruke i pitao ga kada mogu da se vide, šta radi večeras itd.

Dakle, on se sa mnom prvo svađao, dobacivao, a sada je rekao da sam ko puslica i dobacivao mi da super izgledam, itd.

Ja vas molim da to prekinemo, pre nego što dođe do ljubavnih poruka. Evo, ja javno kažem, nisam zainteresovan, ne zanima me to. Dakle, molim vas nemojte sa tim porukama, nemojte sa tim. Marijan se čovek jedva izvukao. Žena mislila Bog zna šta se dešava. Znači, nemojte.

(Aleksandar Jovanović: Ti si već u vezi…)

Dobro. Dobro.

Ja sam u vezi sa Vučićem, a vi ste izgleda ljubomorni? Da. I onda nemojte da pokušavate. Evo, ja vas molim. Šuto, molim. Nemojte kvariti tu vezu. Ostavite tu vezu. Šuto, evo, molim, nemojte kvariti tu vezu, Šuto, molim, nemojte kvariti tu vezu.

(Aleksandar Jovanović: Ti si navikao da moliš.)

Predsedniče, jeste li čuli? Ja vas molim. Stvarno mi je neprijatno. Stvarno mi je neprijatno. Ja na ovakvo udvaranje nisam navikao. Meni se nikada niko na ovaj način nije obraćao, sladak si jako, a da je muškog pola. Zaista, nije.

(Aleksandar Jovanović: Al si sladak svakako.)

Stvarno ne mogu ni da se koncentrišem, ne mogu ni da govorim. Dajte molim vas, reagujte. Nema smisla. Ja ne znam šta da radim više. Ne znam kome da se obratim. Moraću da prijavim. Ovo počinje da bude seksualno uznemiravanje i ja moram da reagujem.

Dakle, molim vas prestanite sa tim. Ja vas evo, još jednom molim, nemojte, nisam zainteresovan. Sve vas razumem, vi te svoje ideje negde drugo probajte. Nisam zainteresovan. Pomirite se sa tim.

(Aleksandar Jovanović: Džaba što nisi.)

Ovo je silovanje.

Njega odbijanje izgleda motiviše. Ja ne znam ni šta da radim više.

Evo, ja javno samo kažem, da se zaštitim, dakle, da nisam zainteresovan, a za sve ostalo što se desi, ako se desi, da znate da nije bilo mojom voljom. Hvala.

Povreda Poslovnika, jer je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, a vi niste reagovali. Dakle, kada neko kaže da postoje normalne države, a Srbija je drugačija, to znači da je Srbija nenormalna država. I to što on mrzi sopstvenu državu, to je njegovo pravo da mrzi sopstvenu državu, ali u Skupštini Srbije da priča o tome da se Srbija nenormalna država, za to mora da dobije bar opomenu, bar opomenu, a i više od toga. I nije problem to što oni mrze narod ove zemlje, što ovaj narod nazivaju ovcama, govedima, da im smrdi i zagađuje Beograd kad dođu u Beograd, sendvičarima, krezubom stokom itd, malo je to, nego je i država nenormalna. Pa dokle? Ja samo pitam - dokle? Gde je kraj tome?

Sa druge strane, dostojanstvo se…

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Šuto, dječače, ovog tjedna si iznimno zanimljiv.

U svakom slučaju, šta je problem?

Pa čovek daje izjave za hrvatske medije, ja pričam sa njim da me razume.

Šta je problem? Šta je problem? Šta se derete?

Marinika, shvati, prošlo je tvoje 2018, 2019. godine, Aleksić je novi lider.

Pa ću kada mi omogućite da govorim. Čim mi omogućite da govorim, gospođo Kovač, ja ću da kažem. Izvolite, omogućite mi. Očekujem da prekine Marinika Tepić, očekujem da nestašni dječko prestane da mi dobacuje ili dečki da prestanu da mi dobacuju. Znači, kad to prestane, ja ću da nastavim. Izvolite, radite svoj posao, ako nećete da vam iko govori.

Da, zato što ste mi ukrali vreme.

Dakle, povređeno je i dostojanstvo i time što poslanik uporno ima potrebu da razgovara sa onima koji nisu u sali. On polemiše sa Darijom Kisić koja nije u sali, traži ostavku osobe koja nije u sali i koja ne može da odgovori. Polemiše sa nekim ko nije tu, dakle i to je povreda dostojanstva ove Skupštine, jer je osnovno da onaj sa kime se polemiše bude prisutan, pa, kada već vređa državu pa, mu to prođe, pa, polemiše sa onima koji nisu tu.

Hoćete li mi omogućiti, dalje zvonce?