Član 106, tri.

Dakle, dok je govorila poslanica Nataša Jovanović, ponovo je bilo dobacivanja Aleksandra Jovanovića Ćute. Ja znam da je njemu sada period kada treba da izbaci onaj sav alkohol iz sebe, prošla je pauza, prošlo je sve, ali vas molim da to ne dozvolite, jer to je pravljenje ove Skupštine u jednu lokalnu kafančinu u kojoj se on ponaša na način na koji se ponaša i ovde. I na to morate da reagujete.

Dakle, to što je njemu sada došlo do dovikivanja, dobacivanja, urlanja, skakutanja ovde po sali, to je njegovo pravo da se tako ponaša, ali negde drugde. Poslovnik mu ne dozvoljava da se tako ponaša, a vi trenutno treba da vodite računa o primeni tog Poslovnika, te vas ja molim da u skladu sa tim i postupate. Hvala.

Član 104? Kakve to veze ima sa bilo čim? Zanimljiva su ova pravila, jako su dinamična i menjaju se u toku igre.

Član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku. Član 110. – mera oduzimanja reči narodnom poslaniku kojem su prethodno izrečene dve mere opomene. Bili ste dužni da izreknete meru oduzimanja reči Srđanu Milivojeviću onog momenta kada je urlao na Aleksandra Mirkovića. Znači, on ima dve opomene zato što je Nevenu Đurić uporedio sa Ćićolinom, i to zna Marinika Tepić jer ga je utišavala dok se kliberio kada smo mu govorili šta radi i sad se kliberi. Ta više relativizacija pokazuje ko ste i šta ste. To pokazuje ko ste i šta ste i treba da vas je sramota. Sramota je šta mi radimo i što ukazujemo na ono što je uradio Srđan Milivojević, ali Srđana Milivojevića i vas nije sramota onoga što je uradio Srđan Milivojević. Sramota je lopovu reći da je krao, a nije sramota lopova što je krao.

Juče ste sedeli pored njega i rekli da se on samo obradovao. Jel želite da se vama tako neko obraduje? Jel želite da se vama tako… Recite mi samo da ili ne. Želite li da se vama tako neko obraduje? Ne. Hvala. Ništa više ne želim da čujem.

Mi dva dana ili treći dan prisustvujemo izlivima licemerja Radomira Lazovića i to se nastavlja i to neće stati, a neće stati zbog toga što on nema apsolutno nikakav moralni problem da druge optužuje za ono što sam radi.

Vidite, tragično je da predlagač akta ne zna ništa o aktu koji predlaže i još je tragičnije da poslanik u Narodnoj skupštini ne zna ni šta su nadležnosti, ni šta može, a šta ne može anketni odbor, ali dobro. Ne zna, pa ne zna. Zato i čita ono što su mu napisali. Sada nam je čitao novi sastav, ali samo u jednom delu. Znači, ja mislim da je ovo jubilarni deseti put da smo čuli jedno te isto, ali dobro. U svakom slučaju, to je njegovo pravo da i hiljadu puta čita jedno te isto. Rekli mu tako. Treba u svakih sat vremena po 20 minuta. Sad će on pred kraj još jednom da zaključi i to je to.

Međutim, šta je ovde bitno? Radomir Lazović je lično sačekivao poslanike, vređao ih kada su ulazili u Skupštinu, jer je on procenio da im je istekao mandat i to je bilo 2020. godine. Tada je on bio prijavljen policiji i tada je on išao u policiju da daje izjavu. Postoji o tome u policiji zapisnik da se to desilo. Ali dobro, omaklo se detetu. Nije znao. Bio je mlad. To je samo pre dve godine. Još mlađi student… Doduše, student je i dalje, ali ajde.

Hajde da vidimo šta rade mediji o kojima ne govorite. Žena uništava Marijana Rističevića, a on ćuti. Pokrao si moju domovinu, pašćete kada ode velikoizdajnik. Evo ga, "Nova S". Pa, da li je to dozvoljeno ili nije dozvoljeno da se sačekuju poslanici ispred ove zgrade? Da li možemo da se dogovorimo?

Evo, opet tupava faca, ne znamo šta je. Da li je to dozvoljeno ili nije dozvoljeno? Ja sam saglasan da nije dozvoljeno, ali onda nije dozvoljeno ni za vas, ni za Rističevića, a onda to Milan St. Protić kaže - on bi u zemlju propao zbog toga. Propadnite u zemlju, Radomire Lazoviću. Građani vas sačekuju ispred zato što širite nasilje danima i neće da trpe vaše nasilje. Eto tako.

Prestanite da širite nasilje. Prestanite da pozivate na nasilje. Prestanite sa dvostrukim aršinima. Pokažite svojim primerom jednom da ćete da odustanete od nasilja. Uvodite ovu zemlju, vi Radomire Lazoviću, u građanski rat. Uvodite ovu zemlju u građanske sukobe. Prestanite više da delite Srbiju. Prestanite da vređate one koji nisu za vas. Prestanite to da radite. To nije dobro za našu zemlju.

Ne može ova zemlja napred, ako vi koji ste sebi odredili da budete elita, druge nazivate smrdljivima, krezubima, odvratnima, itd. To radite, Radomire Lazoviću. U svakom govoru to radite. Iz svakog govora isijava mržnja i prezir prema narodu ovu zemlje. Prestanite sa tim, Radomire Lazoviću.

Srbija je potrebna da bude ujedinjena, pa čak i sa vama, sa lažnom elitom. Ali, taj narod vama ne zamera, jer je dobar i širokogrud, ali to koliko ga mrzite, Radomire Lazoviću, to stvarno prelazi sve granice. Nemojte to.

Ajmo svi zajedno napred, a pokažite jednom princip, bar jedan princip, pa osudite i one koji napadaju poslanike sa ove strane. Hvala.

Ovo što su sada ljudi imali priliku da čuju najbolje pokazuje sve ono o čemu smo govorili svih ovih dana. I napade na tuđu decu ste čuli. Bez ikakvog pardona da neko proziva…

(Narodni poslanik Slavica Radovanović dobacuje iz klupe.)

A nije vam smetalo Orlićevu decu kada ste spominjali? Tada ste ćutali? Sram vas, bre, bilo!

Hajde ćutite i sada! Kakav je to način više?

Dokle više sa decom? Peti put vas pitam dokle više sa tuđom decom? Vučićeva deca, Orlićeva deca, moja deca, čija deca više? Gde vam je kraj? Pa, gde vam je kraj?

Kako vas nije sramota više? I još vam aplaudira ovaj koji poziva na mir, poziva na razumevanje, poziva - hajmo svi zajedno. Šta, da ovo radimo, da ja sada prozivam tuđu decu? Pa, ne pada mi na pamet. Nikada u životu to nisam radio, a ne mislim ni da počnem.

Nemoj da mi praviš te glupe face i mlatiš glavom. Ako imaš nešto da kažeš, kaži.

Tuđu decu prestanite više da uzimate u usta, aman. Nepristojno je, ako ništa drugo, a onda zloupotreba tragedije, jer nju je pogodilo, a nas nije pogodilo. Mi smo monstrumi koje ništa nije pogodilo, a njoj je jako teško, a nama nije teško?

Mi sa svojom decom ne pričamo i naša deca nemaju pitanja? Nemaju? Kako vas nije sramota, bre?

Vi ste, bre, jedna fašistička klika! To ste vi, gospođo Lipovac.

Vi smatrate da su vaša deca bolja od naše. To smatrate. To govorite sve vreme.

Naša deca ne postavljaju pitanja? Samo vaša pitaju. Kako vas nije sramota? Stidite se. Treba da vas je sramota.

Da sramotu znate, ne biste ovo govorili.

Vi znate šta nas naša deca pitaju? Kako te nije sramota više?

A onda nova podvala, jer nije Aleksandar Vučić bio tamo gde je bio.

(Borislav Novaković: Pa, nije.)

A nije ni sreo one ljude koje je sreo i razgovarao sa onima sa kojima je razgovarao? Sa hologramima je pričao? Sa ribizlama iz moje bašte je pričao?

Pa, malo ste se preračunali u vašim lažima, jer on nije rekao da je samo bio i upisao se u knjigu žalosti, nego je i pričao sa nekim ljudima tamo, sa direktorom, sa službom, sa ovima, sa onima.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje iz klupe.)

Ti kao stručnjak to znaš da li je loš fotošop ili nije? E dobro. Ekspert za fotošop.

Najzad, te vaše laži više prestanite na ovoj bar temi da upotrebljavate. Sve razumem, i da nas mrzite, i da nam decu mrzite, ali prestanite više da trujete ovu zemlju. Prestanite više da vodite ovu zemlju u građanski rat, jer vama ni deca nisu sveta. Pa, šta bi nama radili kada nam i decu napadate?

Pozivate se na to, vaša deca su bolja deca od naše dece. Da li ste vi normalni? To niko pre vas nije izgovorio ovde. Pre ove Lipovac to niko ovde nije uradio, jer njena deca postavljaju pitanja, a meni moja ne postavljaju pitanja. Orliću njegova ne postavljaju pitanja? Da li ste vi normalni više?

Hajde prestanite s tim, molim vas, zbog ove zemlje. Mrzite nas, u redu je, proganjajte nas, u redu je, izabrali smo da se bavimo politikom, izdržaćemo, ali decu ostavite na miru, molim vas. Deca vam ničija ništa nisu kriva.

Iskreno rečeno, imponuje mi što čitate stenograme sa mojim govorima. Vidim ja da vi prethodnih dana nešto manje loše nastupate nego inače, sad vidim i šta je razlog. Drago mi je zbog toga, čitajte i dalje, ali nije fer da radite ono što ste radili cele prošle nedelje. To nije fer, nije korektno, a to je da obmanjujete građane. Obmanjujete ljude koji vama veruju. Iskreno rečeno, mi vam ne verujemo ništa jer smo vas toliko puta uhvatili u laži da je nemoguće da vam bilo šta poverujemo.

Prošle nedelje ste cele nedelje najavljivali, vi lično, da sam ja najavio nekakve nemire na protestima i da će neko da vas bije na protestima. Kad se to nije desilo, šta sad? Onda ste me optužili da sam ja naručio prebijanje onog Amerikanca ispred, iako je vaše obezbeđenje govorilo da je to rezultat njegovih provokacija prema onim drugih učesnicima protestima i to direktno uključenjem na N1, ali nema izvinjenja. Sada ste, ono što sam rekao juče, za samo, evo, koliko je to prošlo, desetak sati, manje, smislili kako da reagujete.

Dakle, ja jesam to rekao, jer koja je poenta anketnog odbora koji treba da utvrdi činjenice ako vi već sve činjenice znate? Vi postavljate se u situaciju da je vama već sve poznato. Vi sve znate, ko je odgovoran i ko je kriv i ko je napravio propust i ko nije smeo ništa da kaže i ko je rekao pogrešno. Sve znate. Svi iz opozicije sve znate. Pa šta će vam anketni odbor? Što ne pročitate ostatak onoga što sam rekao? Onda napišite odluku i predložite odluku kakvu mi ovde treba da donesemo, a ne da formiramo anketni odbor koji tek treba da utvrdi činjenice. Poenta anketnog odbora je da utvrdi činjenice, a ne da se svako sastane radi reda. Pa kakve činjenice da utvrđuje kada vi već sve činjenice znate? Ja i ostajem pri onome što sam rekao, ali u celini, a ne ovako izvučeno iz konteksta kao što radite ne bi li obmanuli ponovo preko vaših medija koji nastave tu kampanju vaši birači.

Kao što sam rekao, vaši birači su najveća žrtva ovoga što radite. Najveća žrtva. Vi pričate sami – oni su besni, oni su gnevni. To nije dobro. To nije dobro za organizam, to nije dobro za zdravlje. Nemojte to da im radite. Hvala.

Dakle, prvo, ja sad već sam uveren u to da vi nemate pojma šta znači anketni odbor i šta je posao anketnog odbora. Ne, sada stvarno to mislim.

Dakle, vi kažete, ovako niz izgleda – desilo se to što se desilo, ta nesreća, premijerka je izašla i rekla nešto što vi mislite da nije tačno, da sistem nije zakazao, kako vi sto puta ponavljate, jer to je poruka valjda koja treba da motiviše ljude da izađu na ulicu, vi ne prihvatate tu njenu izjavu, ja sam tako razumeo ceo postupak, i onda tražite anketni odbor da objasni, da utvrdi stvarne činjenice i da dokažete anketnim odborom koji će utvrditi činjenice da sistem jeste zakazao. To je valjda neki redosled poteza.

Ali vi nama uporno dokazujete da anketni odbor nema potrebe da postoji, jer vi već imate sve činjenice. Šta ima anketni odbor više da utvrđuje? Vi ste sve činjenice utvrdili. Vi ste utvrdili kako sistem jeste zakazao, ko je zakazao, ko treba da podnese ostavku, ko ne treba da podnese ostavku, ko izgleda da je odgovoran, a u stvari nije odgovoran itd. Vi ste sve utvrdili. Pa dajte pretočite to u neku odluku, u neku formu i dajte pošaljite ovde i da rešimo to. Umesto tog anketnog odbora, da se ljudi ne zamlaćuju, zamajavaju danima da zasedaju, da istražuju, da ispituju, nema smisla.

S druge strane, zanimljivo je to što ponavljate tu rečenicu, kažem, to je motivaciona poruka za one koji učestvuju u protestima, to razumem i to je u redu, međutim, to da li je sistem ili nije zakazao, to pričate svojima koji vas okružuju, jer njima sistem nije zakazao onog momenta kada je ubijen premijer ove zemlje. Jedan ministar policije republički ostao je na svom mestu, palo mu na pamet nije da podnese ostavku, savezni ministar policije nije podneo ostavku, nego je posle nekog vremena postao predsednik Vlade. I šta ćemo sa tim sistemom?

I kad pominjete novinara koji je stradao, pa je to izazvalo proteste, ubijen novinar Pantić u Srbiji, ko je odgovarao, koja vlada je podnela ostavku? Apsolutno niko. Tako da taj sistem koji vi želite prvo tu ovim vašima objasnite, pa da onda pričamo za dalje. Hvala.

Poslovnik, član 106. stav 3, nije dozvoljeno dobacivanje za vreme govora.

(Aleksandar Jovanović: Koji član?)

Kažem, 106. stav 3.

Predsedniče, dobrodošli, vidim da ste orni za rad danas. Hvala vam što ste mi dali reč. Nastavljamo dalje. Pozdravljam predsednika Ćutu.

(Aleksandar Jovanović: Bravo.)

Nema – bravo, ja poštujem autoritet Ćute, tu nema.

Dakle, 106. stav 3. Meni se učinilo da čujem glas poslanika za koga sigurno znam da nije ovde. Meni se učinilo da čujem glas čoveka koji je obećao ljudima na „Gazeli“: „Ja ostajem ovde sa vama sve dok se ne ispune zahtevi“. Nemoguće je da je taj čovek prekršio reč datu na protestima, nemoguće je. Nemoguće je da je on ovde, ali čujem taj glas. Prvo, ne znam da li postoji neki snimak njegovog glasa, pa neko pušta i tako ometa govornika, a molim da se utvrdi ko je taj koji pušta glas Srđana Milivojevića, koji sigurno nije u sali, koji je sigurno na „Gazeli“ i čeka ispunjenje zahteva. Ja vas molim da se to utvrdi. Hvala.

Očigledno je, gospodine predsedniče Skupštine, da imamo posla sa čovekom koji ne zna šta priča. On i ne zna šta priča, jer on ponavlja reči Milovana Brkića.

Ovo su teze Milovana Brkića, tabloida koje uporno ponavlja on i njegov lider i, ono što je najstrašnije od svega, to je da je postojao sistem u ovoj zemlji,a kaže, pošto više sistema nema, a o tome ću posebno, ali imali smo sistem koji je njega izbacio na površinu da predstavlja ovu zemlju bilo gde i ovo je predstavljalo Srbiju. Ovo? Pa, to je stvarno strašno.

(Zoran Lutovac: Orliću, reagujete na ovo da ne reagujem.)

Znači, bilo je dovoljno da ga čovek samo pogleda i vidite kakav je taj sistem bio.

(Zoran Lutovac: Jel treba ja da reagujem?)

Ne, čeka da mi zvizneš šamarčinu.

Hajde, dođi da zavariš.

(Zoran Lutovac: Neću ovde, ja poštujem ovaj dom.)

Nego gde ćeš?

Ja se izvinjavam, samo da se čuje.

Pozvao sam ovo da mi zavari šamarčinu. Kaže – neću ovde, nego negde drugde, jer poštuje ovaj dom.

Gde ćete da me čekate da dođem? Gde ću da dođem?

(Zoran Lutovac: Nemoj da me prevodiš.)

A gde treba da dođem?

Gde treba da dođem da mi zavariš šamarčinu?

Ajde, reci gde me čekaš, pa da dođem.

Vaša ekselencijom, gde ćete da šamarate?

Tišina, jel?

E, sada dolazimo u jedan drugi problem. Dakle, mi ovde prisustvujemo kviskoteci. Osoba A - ja govorim u protesta. Osoba B – ne, ja govorim u ime protesta. Osoba C - ja govorim u ime protesta. Ko, bre, govori od vas u ime protesta? Svi zajedno? Neko? Ko?

Prošle nedelje ste se meni zahvaljivali da vam ja dovodim ljude na protest. Najlogičnije je da ja govorim u ime protesta, a ne vi?

Vas tamo neće niko ni da vidi. Ovog ovde bivšeg ambasadora, bre, njega pošalju tamo u poslednji red. Ekselencija tamo negde sedi u daljini. Niko s njim i ne razgovara.

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Predsedniče, nemoj ti da me prekidaš. Kada mi dodeliš reč, nema smisla da me prekidaš.

Najzad, gospodine Lazoviću, kao ovlašćeni uporno ste nam govorili da je sistem zakazao i da je premijerka rekla kako sistem nije zakazao i da je to greška. Sada smo čuli da sistem nije zakazao i da sistema i nema.

Ja vas molim da, predsedniče, u skladu sa članom 111. Poslovnika, odredite pauzu, da se oni lepo dogovore da li sistem postoji ili ne postoji, da li je sistem zakazao ili nije zakazao, jer je meni već teško ovo da ispratim i ne mogu sve ove lidere protesta više da uhvatim ni šta hoće, ni šta su im teze, ni šta misle, ni u čije ime govore.

Hvala.

Kad kažem „to“, to znači infantilno, to znači dete, to znači nešto što nije odraslo, jer samo neko ko je potpuno infantilan, ne politički, nego u svakom smislu, može da tumači ovde i ponavlja ono što smisli Milovan Brkić. To ne može da radi niko drugi.

Što se tiče ostatka i bilo čega drugog, što bih rekao, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovo vam je bio predstavnik sistema koji je bio ambasador i predstavnik Srbije u Crnoj Gori, ništa više. Ekselenciju kada vidite sve vam je jasno i o sistemu i o ekselenciji. Hvala.

(Zoran Lutovac: Replika. Pomenut sam.)

Vi, gospodine Lazoviću, vi ne znate čemu služi anketni odbor. Kad kažem vi, vi svi zajedno. Ne znate čemu služi anketni odbor. Ovaj ne zna ni šta je na dnevnom redu. Ovaj nam čita isti govor od kada je došao. Doduše, sad se primio da će stvarno Šolak da ga instalira za lidera, pa malo se ispeglao, malo se uprepodobio, ali to je to. Sve je ovo isto pričao. Što se nije vratio još u prošlost? Mogli smo da pričamo o tome kakve posledice su proizvela, ne znam, komunistička ubistva od 1944. i 1945. godine, nakon oslobođenja, bez suđenja itd, do čega je dovelo ovo ili ono. Ljudi, jel imate tačku dnevnog reda? Jeste li pročitali šta je tačka dnevnog reda? Jel znate šta je tačka dnevnog reda, lideru, osim dugmetare što razvlačite? Topla ljudska priča. Vidite kako topla ljudska priča, razvlači se dugmetara, jer je to čovek iz naroda, pa će on da bude lider i poverovao im. Lepo je to.

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Meni se opet čuje glas onoga sa … Jel čujete? Odavde, odavde dopire, dobro.

Međutim, postoji nešto drugo, a to je da je ni ovaj put, nije propustio priliku da kaže dve gnusne stvari.

Prvo, da priča o ubistvu Vladimira Cvijana. Pozivam i vas kao i Lutovca, odmah u tužilaštvo da date informacije, odmah, pošto vi očigledno znate nešto što niko ne zna, što ne zna ni porodica, jer je vama više stalo do toga da se to otkrije nego samoj porodici. Vi više volite to da rešite nego sama porodica i želite.

Drugo, tražimo sada izvod iz stenograma, jer nismo sigurni da li je moguće da smo čuli tri puta da je rekao da Aleksandar Vučić sam spominje svoju mrtvu decu.

Dakle, učinilo mi se da je tako. Neću da tvrdim dok ne stigne stenogram, a ako je tako rekao, onda ćemo da tražimo drugačije sankcionisanje, da vidimo šta to podsvesno ili svesno traže oni koji se prozivaju liderima i šta to znači da se živa deca Aleksandra Vučića proglašavaju mrtvom. Hvala.

Dakle, kaže se da je vrlo aktuelna situacija. To je citat na KiM, da je problematično ovo, da je problematično, pa se postavlja pitanje – a gde je predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije? Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, da ga formalno tako zovem. Gde je?

Kako to da je kriv i šef BIA-e i ministar policije, a predsednik Odbora za bezbednost ne da nije kriv, nego ga nema nigde.

Kaže – nadmudrio nas Kurti. Kako? Tako što je sebe doveo u situaciju da mu isporučuju ultimatum? Ozbiljno nas je nadmudrio.

Ova podvala sa tom pričom – došli ljudi sa KiM na skup u Beograd, pa oni upali u zgrade… Pazite vi koja je to ideja.

Znači, Vladimir Orlić je kao predsednik Skupštine zakazao Skupštinu za današnji dan. Vi ste došli iz Velike Plane. Lopov neki, bitanga neka vam upala u kuću dok ste vi tu. Nije kriv on što je upao, nego je kriv Orlić što je zakazao sednicu Skupštine. E, to je ta logika. Svaka vam čast, genijalno ste to smislili.

Kažete – neravnomerni uslovi. Ja ne mogu da zamislim minute na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje je dobio Miloš Jovanović u kampanji. Ne mogu da ih zamislim, a ne da ih imam. To gde je on bio, gostovao je u dva, četiri, šest, osam, na svim televizijama, u svim emisijama, tako da nemojte mi to samo pričati.

Najzad, što se KiM i protesta tiče, to izgleda ima neke veze, pošto je šef kabineta Vjose Osmani, koji se zove Blerin Vela, poručio da se ponosi ljudima koji protestuju u Beogradu i da mu sve miriše na majdan i vi se hvalite time što saučestvujete u tome i ponovo sa onima koji su hteli da vas hapse, koji su vas progonili, koji su o vama pravili specijalne emisije na njihovim specijalnim, šifrovanim, nezavisnim televizijama i ponovo ste im sve oprostili. Veliki ste Hrišćani, čestitam vam.

Odlično je što smo se razdelili svako na svoju stranu, vi tamo gde stvarno pripadate, a mi tamo gde je trebalo, izgleda, odavno da budemo.

Hvala.