Ne vidim ni ja. Ništa nisam rekao, izvinjavam se zbog toga. Građevinski tehničar visokogradnje.

Ali, je poenta u tome što, ako već tako nešto postoji, ako je takav slučaj vaša bio, ja sam očekivao da vi onda imate razumevanje za ljude koji nisu nešto uspeli da urade u nekom momentu, a ne da im to prebacujete.

Dakle, niko nije vama govorio i bilo šta rekao pre nego što ste vi sami kritikovali neke situacije za koje niste navodili konkretno o čemu se radi, ali se dalo zaključiti na šta mislite.

Dakle, ako je to sporno, onda je sporno u svim slučajevima. Ako nije sporno, onda nije sporno ni u jednom slučaju. Ne možemo stalno nalaziti neki izvinjavajući razlog za sebe, a istovremeno to prebacivati drugima.

Ako smo već krenuli da komuniciramo u tom tolerantnom tonu, onda vas molim da se tako odnosimo i u buduće. Dakle, bar ono što sebi ne zameramo da ne zamerimo sa druge strane. Hvala.

Lazoviću, zašto mi vređate majku na Tviteru dok traje sednica? Zašto mi majku, Lazoviću, nazivate Ćićolinom? Seme rasističko i Ćićolinu koja me okotila, Lazoviću. Zašto pišete to, Lazoviću? Da. Šta je smešno, Lazoviću, kada pišete – Jovanov ubio svoju majku? Moja majka je živa, na sreću, otac nije. Zašto pišete to, Lazoviću? Dokle mislite sa tim, Lazoviću?

Evo vam kako to zlo funkcioniše. Pogledajte smeh. Samo to pogledajte. To krevelje i taj smeh. Uživate u tome. Sviđaju vam se ti Tvitovi? Zašto to radite, Lazoviću?

Vi ste vašim nastupom danas doveli dotle da je koleginicu Vesnu sačekala gospođa na ulazu iz Kosovske, najstrašnije vređala i pokušala da je napadne. Policija je izašla iz zgrade pa je zaštitila i to će biti prijavljeno. Taj vaš ološ, koji šaljete po ulicama, po idejama i uputstvima Jova Bakića, će od sada svaki dan da bude prijavljivan. I prestanite više da širite mržnju. Vi ste generator mržnje i nasilja. Vi, lično. Danas vi lično, jer ste iks puta bukvalno pozivali vaše pristalice da prave ovo što prave.

Još jednom te pitam, Lazoviću, zašto mi vređaš majku?

(Radomir Lazović dobacuje.)

Molim?

(Robert Kozma: Kaže – zašto lažete?)

(Đorđe Todorović: Rekao je – aj ne lupaj.)

Molim?

Šta pričam? Zašto mi vređaš majku? Zašto pišeš ovo po Tviteru? Kako te nije sramota? Jel te nije sramota? Jel imaš dna? Jel ima kraja?

(Robert Kozma: O čemu pričaš?)

O čemu pričam? O onome što radite organizovano, o uputstvima koje dajete vašim botovima da ovo rade. Ovo radite da biste izazvali reakciju, da bi došlo do onoga što želite. Želite krv na ulici. To hoćete jer vam je to jedini spas da izađete iz ćorsokaka u koji ste sami ušli.

Uveli ste sami svoju priču do ćorsokaka i sada vam treba nešto. Sada napadate poslanike po ulici, sada vređate na Tviteru čekajući reakciju.

Ja ti kažem sada – ostavi mi roditelje na miru i mrtve i žive. Prestani više sa tim. Prestani da mi to radiš, jer to što radiš nije normalno, Lazoviću. To je, Lazoviću, bolest. To, Lazoviću, treba da odeš kod nekoga da ti to pogleda. Znači, nemoj to da radiš.

Da, opet. Mislim da nisi normalan, jer mislim da samo neko ko nije normalan može ovo da piše po društvenim mrežama, da sam ja ubio svoju majku. Ti si bolestan bre i ti i oni koje si nagovorio ovo da pišu. I jedni i drugi, ozbiljno ste bolesni od mržnje, a izgleda da je to malo ozbiljnija bolest kada ovakve neke stvari možete da radite. Treba da vas je sramota. Treba da vas je sramota i ovde urlaš dva sata kao da ne znamo šta radiš, kao da nismo svesni svih tvojih podmetačima.

Prestanite da proganjate ljude. Prestanite da crtate mete i za svaku dlaku koja padne sa glave bilo kom poslaniku SNS kriv je Radomir Lazović i krivi su svi oni koji ga podržavaju u ovome i to sada kažem javno i tužilaštvu i policiji i svima ostalima. Za sve što se desi kriv je Radomir Lazović.

E, ovako crtaš metu. E, tako crtaš metu svakome ovde od nas i za sve što se desi tvoja je odgovornost i za sve što se desi odgovaraćeš, odgovaraćete, odgovaraćete.

Zanimljivo je ovo da čovek uvek vidi odgovornost na drugoj strani, o svojoj odgovornosti ne misli ni da progovori.

Nekoliko puta smo o tome već govorili, ali očigledno da tu nema namere da se bilo šta menja.

Kada kaže kako je vlast odgovorna za ono što se dešava i ne može da bude odgovornosti opozicije, on zaboravlja da ne mora svako delo tih opozicionih predstavnika da bude političko.

Dakle, za nasilje Boška Obradovića odgovoran je isključivo Boško Obradović. Ne može da bude odgovorna vlast.

Ne može da bude odgovorna vlast za to što se Aleksandar Martinović napadne na sednici odbora i gađa kompjuterskim mišem.

Ne može da bude odgovorna vlast za to što se uzme zastava, pa se lupaju vrata da se provali u Skupštinu, iako je u tom trenutku poslanik, može da uđe kad hoće.

Ne može da bude vlast odgovorna za one poruke na onom protestu gde su opkoljavali Predsedništvo prvi put. Izbaci ga iz kamiona, vozi preko ljudi, ne znam ni ja šta je sve bilo. Ne može vlast za to da bude odgovorna. I, onda se kaže…

(Svetozar Vujačić: Za testere u RTS-u.)

Za testere u RTS-u i sve ostalo.

Ne može vlast da bude za to sve odgovorna.

Dakle, vi morate da preuzmete svoju odgovornost za ono što radite i odgovornost za svoje postupke. Ne možete reći – znate, ja sam u principu miran i fin čovek, što jeste, ali, eto, nekad dođem u situaciju da ne mogu da se kontrolišem. Pa, kako bih vam rekao, teško da to deluje pohvalno za vas.

Najzad, ovo u čemu sami učestvujete, ne ja, nego baš ti prijatelji o kojima govorite, istočni prijatelji su definisali kao pokušaj obojene revolucije. Kako ste vi završili? Vikali ste na mene, izvređali me najstrašnije zato što sam vam rekao da su vam partneri postali oni koji hoće mošti vladike Nikolaja da bace psima, a sad ste došli dotle da šetate sa snajperistima armije BiH. Svaka vam čast.

Kako bih vam rekao, iz Moskve obojenom revolucijom nazivaju vas i da vi zajedno sa ovim ostalima učestvujete u obojenoj revoluciji koja ima za cilj rušenje srpskog predsednika. To kaže Marija Zaharova. Evo, ja vam citiram. Pronađite. Imate na "Sputnjiku" ako meni ne verujete.

(Boško Obradović: Nije istina.)

Nije istina? Apsolutno jeste.

Kostiću, pročitajte.

Dakle, što se tiče ovog drugog dela, pa stvarno mi je dirljivo. Samo što mi suza nije pošla.

Dakle, vi ste borac, superheroj još jedan koji se bori protiv nepravde tako što napravite sačekušu Marijanu Rističeviću i isprebijate čoveka ispred zgrade Skupštine, jer je to vaša borba protiv korumpiranog režima. Svaka vam čast. Stvarno ste uspeli da time…

(Boško Obradović: Svakom prema zasluzi.)

Šta, svakom prema zasluzi? Hvala vam i na tome što kažete. To je, otprilike, dovoljno reklo o vama, da ja više ne moram da kažem ništa.

Zaista, to je sjajno što ste rekli. Dakle, vi ćete upotrebljavati nasilje i tući ljude kada vi odlučite da je to neko zaslužio.

Vidite, poštovani građani, u ovakvom slučaju apsolutno nema nikakvog ne kajanja, nema trunke razmišljanja o sopstvenoj odgovornosti, niti ga interesuje sopstvena odgovornost. On to jednostavno prenebregava, kao da ne postoji, nego je i za to kriva vlast i za to je kriv režim i za to smo krivi mi koji smo na vlasti deset godina i za to je kriv ne znam ni ja ko sve, samo nije kriv on, ali je imao, kaže, dobre namere.

Put do pakla je popločan, kažu, najboljim namerama, a vi tim putem u političkom smislu apsolutno idete. Došli ste dotle da stojite u istom stroju, u istom redu sa Margetićem i sa ovim Alijinim snajperistom. To su te namere koje vi imate, opet verovatno u želji da se izborite sa vlašću, jer je bolje i Alijin snajperista nego Aleksandar Vučić. To je zanimljivo.

(Boško Obradović: Replika!)

Stvarno je pretenciozno da se ovakva jedna organizacija bavi, ni manje, ni više, više se ne bave samo SNS, nego celokupnom koalicijom. Polako, možda jednog dana to bude kako treba, a do tada najvažnije je da je stabilna situacija u Koridorima Srbije i da tamo sve funkcioniše kako treba, i to je najbitnije, a za sve ostalo će nekako ići.

Sada ostaje da citiram ono što sam ostao dužan, pošto su rekli da lažem i da izmišljam. „Sigurni smo da su srpski narod i izabrano rukovodstvo u stanju da sami rešavaju sva nacionalna pitanja. Ne treba da ih ometaju zlonamerni spoljni faktori koji pokušavaju da nahuškaju na Beograd radikale iz Prištine i koji nameravaju da utiču na legitimne srpske vlasti koristeći „ulicu“, izazivajući omiljene na zapadu obojene revolucije, kao instrument za svrgavanje nepodobnih vladara i njihovu zamenu marionetskim režimima“, Marija Zaharova. Toliko.

Upravo ono, šta? Pa, ništa. Ništa osim toga da vi u tome učestvujete, ništa osim toga da se hvalite slikama odatle, ništa osim toga da ste deo toga i ja nemam problem sa tim, ja samo kažem samo šta žena kaže. Ništa nisam sudio ni da je to pozitivno, ni da je negativno. Ja samo kažem da ona kaže tako, a kako ćete vi i šta će ljudi koji vas podržavaju da kažu što ste se u to kolo uhvatili to ćemo, Bože zdravlja, vrlo brzo videti.

Svašta smo zanimljivog čuli.

Kaže – trovači apokalipse. On, siromah, ne zna šta znači apokalipsa. Ali, nema veze, lepo zvuči trovači apokalipse.

Još je zanimljivija stvar da je on, klinac, izašao na ulicu da ruši Slobodana Miloševića 2000. godine. Jedino što je pobrkao je da kaže to da mu je detinjstvo očigledno trajalo do 34 godine, pošto je u vreme kada je rušio Slobodana Miloševića imao 34. godine. Klinac od 34 godine!

Taj „Čarobnjak iz Oza“ se izgleda gledao do kasnijeg puberteta. Ali dobro, nije ni važno.

Sve u svemu, da ja sažmem ovo što sam imao da kažem u jednoj rečenici. Ako je ovo sve izgovorio trezan čovek, onda je to strašno. Hvala.

„Bilo je junaka, bilo i biće, sunca, slobode, sada nam sviće, bilo je i onih koji nisu fer, ali jedan je Mauzer, panteri, panteri vi ste hrabri borci, najhrabriji naši srpski dobrovoljci, pokreti vaši to su prave šeme, da ste pravi borci pokazalo vreme“, kaže pesma o legendarnom predsedniku Demokratske stranke u Republici Srpskoj, Ljubiši Saviću Mauzeru i komandantu paravojne formacije Panteri, u to vreme, kada se Demokratska stranka zalagala za ujedinjenje svih srpskih zemalja. Ali, šta oni o tome znaju, njih to ne interesuje, oni su u nekom drugom filmu.

Nastavljaju laži o tome kako je Aleksandar Vučić nosio snajper oko Sarajeva, ali zato pravog snajperistu Alijine vojske dovode na svoj protest u Beograd da pokažu kako izgleda pravi snajperista, doduše još ga nisu naoružali, ali ništa ne isključujem.

Ali, istorija se kao što sam već govorio ponavlja, kao što sam rekao da sve izgleda kao 2018, 2019. godine, evo, još jedna jagoda na šlagu. Dakle, imali smo opkoljavanje Predsedništva, slike iz vazduha, prebrojavanje, noćne slike, sve smo imali e, sada ide jagoda na šlagu. Kao što je bila osnovana nevladina organizacija ili Udruženje građana "1 od 5 miliona" pa se potukli ko je pravi vlasnik, osnovano je udruženje, matični broj 28362471, osnovano 5.6.2023. godine na neodređeno vreme, PIB 113755610, šifra delatnosti 9499, oblast ostvarivanja ciljeva - prevencija i borba protiv nasilja kao i zaštita, unapređenje ljudskih prava u skladu sa opšte prihvaćenim civilizacijskim standardima, međunarodnih konvencijama, domaćim pravom. Šta je osnovano? Udruženje građana „Srbija protiv nasilja“. Ko je osnovao? Dušan Kostadinović, Šabac sedište.

Prema tome, sada idemo u novu fazu, dakle, sada su se svađali ko će da govori na protestu, a sada će da se tuku čiji je protest i ko je i zašto zaštitio ime protesta pod svojom firmom i zašto Demokratska stranka ima nameru da ovog puta ona registruje žig, a ne to da radi neko drugi.

Kao što rekoh, istorija se ponavlja, a kao što je rekao neko mnogo pametniji od mene, prvi put

(Srđan Milivojević: Bićete u Zabeli.)

Bićemo u Zabeli? Videćemo, ali ovaj put se zaista ponavlja kao farsa.

Ovo je sada stvarno farsa, jer sve što ste radili radite ponovo i ne znam dokle ćete više da kopirate sami sebe. To stvarno nikakvog više smisla nema, ali sada ćete lepo da objasnite ljudima koje pozivate da ste registrovali nevladinu organizaciju, da ste uzeli ime protesta pod kojim ih pozivate, da je to sada vaše. Za šta će vam koristiti, to ćemo tek da vidimo, jer onaj "1 od 5 miliona" se baš pod tim imenom posle pojavio na izborima, a videćemo šta su ovi žuti smislili da urade. Da kradu, kradu i dalje, kada nema para, daj ukradi ime protesta koji nije naš, ali šta ćete.

Član 107. Dakle, dostojanstvo.

Zaista mislim da je vređanje dostojanstva, gospodine predsedniče, da nam predavanja ovde i retrospektivu cele ove sednice daje čovek koji je na sednici proveo sve ukupno ja ne znam da li više od pola sata.

Zaista mislim da je to vređanje dostojanstva, jer on nama prepričava šta su mu pričali. On to nije video svojim očima. On nije sedeo ovde u sali. On ne zna šta je bilo. Možda je gledao odloženo prenos, ali on nije mogao da vidi sve stvari o kojima govori.

Prema tome, molim vas da zaštite dostojanstvo Narodne skupštine i sledeći put kada poslanici koji su u sistemu bili svega po malo, dakle, do pola sata, pokušavaju da drže predavanja onima koji ovde sede danima, o tome šta se dešavalo kada oni nisu bili tu, reagujete i kažite im da to ne rade, da je to vređanje dostojanstva ove Skupštine i privolite ih da govore o nečemu drugom, a svakako da ne drže predavanja o onome što nisu videli.

Hvala.

Iako smo 15 puta slušali isti govor, morali smo da ga čujemo i 16 put. Ja zaista čestitam onome ko je osmislio ovu strategiju, iskreno rečeno …

(Srđan Milivojević: Ponavljanje je majka uspeha.)

Meni se čini da se čuje neka pojava, jel to ponovo nešto sa Gazele, osnivač nevladine organizacije iz Šapca, ne znam koje, jer onaj koji je pričao ljudima da ga čekaju na Gazeli ne verujem da je otišao sa Gazele. Možda je i ovaj Napoleon, ali ne onaj po Bonaparti, nego po Orvelu.

U svakom slučaju 16 put smo čuli govor i ja zaista se zahvaljujem onome ko je smislio ovu strategiju, da ste meni pitali da vam je ja smislim, da vas najviše ugrobarim, ne bih je tako definisao. Hvala vam na tome.

Što se profesionalnosti medija tiče, to nam govore oni koji kao profesionalne medije doživljavaju medij koji je objavio da je na tajnom sastanku prisustvovao mrtav čovek. To je medij koji nam fale i to medij koji nam nameću kao uzori koji nameću kao nekakav primer koji treba pratiti.

Proganjali su ovih dana Neleta Karajlića najstrašnije, jer se usudio da kaže da ne pripada školi mišljenja koju oni guraju. Dakle, niti je rekao nešto loše o njima, niti je rekao nešto o onome što rade, samo je rekao nešto što im se nije svidelo. I svakoga ko im se nije svideo proganjali su najstrašnije, vređali su najstrašnije, svojim botovima, svojom armijom potpunih fanatika su ispisivali takve uvrede, takve klevete, takve laži da to našoj zemlji i u našoj politici do sada nije bilo zabeleženo. Proganjaju ljude.

Najavljivali su jurnjavu po ulicama, tri dana su pravili haos, proganjali poslanike, danas je ponovo napadnuta poslanica i nijednom se nisu izvinili

(Marinika Tepić: Dva minuta.)

Nijednom se nisu izvinili, nijednom nisu rekli – ovo ne stoji i neće ponovo. Napali su Nevenu Đurić, najstrašnije su vređali Nevenu Đurić, nisu rekli izvini.

O Miketiću i ti si svratio. Dobro došao. Otkud tebe u Skupštinu, navratio malo. Da biješ novinara?

(Đorđe Miketić: Ne čujem.)

Jel opet da biješ novinare? Jel opet da biješ novinare? Jel si zato došao?

(Đorđe Miketić: Ne razumem. Ne čujem.)

(Predsednik: Samo polako i bez dobacivanja.)

To si došao. Ne razumeš? Znam da ne razumeš, probaj da se konsultuješ sa srpskim jezikom sa onim snajperistom iz Sarajeva koga ste doveli. On će ti objasniti šta je srpski jezik.

U svakom slučaju, čuli smo svašta na kraju. Čuli smo da anketni odbor treba faktički da zameni Vladu, jer kada se formira anketni odbor on treba da se bavi svim i svačim što je palo na pamet ovome koji je čitao sve ovo što je čitao poslednjih pola sata.

Dakle, sve će to da radi anketni odbor, ne trebaju lokalne samouprave i ne trebaju ministarstva. Ne treba pokrajinska samouprava, ne treba više ništa, samo anketni odbor.

Najgoreg čoveka sa najgorim predznanjem su postavili da brani ovo i zato mi je žao što građani Srbije nisu imali prilike da čuju šta je ono što je suština anketnog odbora. To su govorile samo stranke vlasti, šta je ono što anketni odbor treba da radi i kako da izgleda. Nažalost čuli smo sve ostalo, samo to ne. Na kraju krajeva, taj anketni odbor će dobiti.

(Radomir Lazović: Dođi da te zagrlim.)

Izvolite, šta je problem? A to sada kopirate mene, pa to je već bilo ovde, to sam radio. Ja znam da je kopiranje najveći izraz divljenja, to znam, ali ne morate baš tako očigledne stvari da kopirate. To je viralno postalo, to dođite da vas zagrlim. Tako da nemojte to.

U svakom slučaju, anketni odbor će početi da radi, doneće odluke, mi ćemo dati svoj doprinos tome. Nažalost, bojim se da oni koji su zloupotrebili ovu sednicu, na primer ovaj siledžija sa protesta i ovaj čovek, čovek teško može punim imenom da se kaže, koji je jurio novinara koji je duplo niži od njega i duplo lakši od njega da ga bije, dakle voditi i taj ceo proces u ćorsokaku koji su vodili ovu sednicu.

(Robert Kozma: Dva i po minuta preko replike.)

Mi ćemo se truditi da to ipak bude drugačije, da anketni odbor odradi svoj posao, da ga odradi ozbiljno i odgovorno i da akt koji bude izašao iz anketnog odbora bude odgovarajući. Hvala.

Mi smo juče od gospodina Lazovića imali prilike da čujemo da traži veća ulaganja u prosvetu. Danas nastavlja da čita siroma govor. Njemu je neko napisao te traktate, rekao mu da mora da govori po sat vremena u svakih sat vremena. Još će to ponavljati jedno četiri, pet puta, jer ono malo ljudi što izdrži do kraja da čuje, kada aplaudira, on valjda misli da je to poziv na bis, pa onda jedan isti govor ponavlja, i ponavlja, i ponavlja, i ponavlja, ali dobro, siroma, šta će.

Dakle, povećanja za prosvetu od 1. septembra 5,5% na zaradu, od 1. decembra 10%, na zaradu, kumulativno 16% na zaradu za 143.867 ljudi zaposlenih u prosveti. Umesto to da pohvali, on naravno nastavlja da čita ono od juče nije stigao da ispravi, nije stigao, srpski rečeno, apdejt, jel, nije osvežio informacije koje ima.

Drugo, ponovo pokušava sa podvalom da se danas ljudima koje su nazivali ovcama, govedima, krezubom stokom, sendvičarima, koji su usmrdeli Beograd, dakle, da im se obrati, da im on kaže. Ne. Taj čovek je onaj koji vas vređa. Radomir Lazović vas naziva stokom. Radomir Lazović vas naziva ovcama. Radomir Lazović smatra da ste vi naprednjačka bagra itd. Radomir Lazović zato ne može da govori u vaše ime. On je sebi dao za pravo da govori u ime akademske zajednice Srbije.

Dakle, sve smo doživeli, ali čovek koji je uspešno završio vrtić i ništa više posle toga da govori u ime akademika, da govori u ime profesora univerziteta, da govori u ime gimnazijalaca, on koji gimnaziju nije video ni na slici, to je stvarno previše. Hajde govorite nešto u svoje ime.

Najzad, recite nešto o anketnom odboru, ko Boga vas molim.

Dalje, želim samo da kažem građanima koji su ponovo počeli da gledaju prenos, jer je za 30% skočio šer od momenta od kada je Radomir Lazović prestao da govori, dakle, zahvaljujem se onima koji su izdržali. Želim da kažem samo sledeće. On diktira kada će biti formiran anketni odbor. Ovo je opstrukcija sopstvenog predloga. Dakle, anketni odbor će biti izglasan kada se ova rasprava završi.

Očigledno je da Radomir Lazović ne žuri nigde. Očigledno je da on želi da ovo traje što duže. Očigledno je da on misli na ovaj način, ne znam ni ja šta, da se nametne kao nekakav lider protesta ili šta već, ali u svakom slučaju građani treba da znaju da bi ovako izgledala država koju oni vode, slušali bi svaki dan ovakve literarne sastave, čitanje literarnih sastava ali, sa druge strane, treba da znaju da odlaganje realizacije zahteva da se formira anketni odbor je isključivo odgovornost Radomira Lazovića.

Mi ćemo i dalje sedeti ovde, a ja zaista ne mogu, iako sam predsednik poslaničke grupe da nateram ljude da budu pažljivi, da slušaju 14 put isti govor. Zaista nemam snage to da uradim ni sam, a kamoli druge da teram. Hvala.

Dakle, to je manji problem, niste reagovali na nešto drugo, niste reagovali na to da je on posredno optužio vlast da je kriva za to što su ova dva mlada čoveka napravila masakr. On je rekao da su pre dolaska na vlast ove koalicije oni imali dve i jedanaest godina i da se nešto desilo u međuvremenu, pa su oni pobili ljude. Na to niste reagovali. Jeste li vi ljudi normalni? Jeste li vi čoveče normalni? Kako možete tako nešto da kažete?

Danas se u Francuskoj desilo, neki ludak ubio šestoro dece, šta je kriv Makron? Da li ste vi ljudi normalni? Da li ste vi, gospodine Pavićeviću, normalni kad tako nešto možete da izgovorite? Niste, onda se izvinjavam. O čemu pričate? Kako možete tako nešto da kažete? Kako možete tako nešto da kažete?

Drugo, vi pričate o Akademiji mladih lidera, pa tamo je bio Žarko Korać pa govorio, šta vam smeta? A ne smeta vam? Jel vama krivo što vi niste došli da predajete, šta? Birali smo najbolje, vas se nismo ni setili.

Treće, da vi kažete pokušao Radomir Lazović da govori o nečemu što nikakve veze sa dnevnim redom nema, ali ovi sa druge strane to ne žele. Jeste li vi ljudi svesni da je ovo Skupština, da ovde ima nešto što se zove, postoji nešto što se zove dnevni red i da se o tome govori, da je to tačka o kojoj se priča? To što vi niste snađeni i što ne znate gde ste i prošlo je već skoro godinu dana mandata i još niste ukačili kako se ponaša narodni poslanik i šta je tačka dnevnog reda, kako se diskutuje o tačci dnevnog reda itd. To nemojte nas da terate sada da se ponašamo kao vi.

Na kraju krajeva, hajde više se odlučite šta hoćete. Vi nas optužujete da odugovlačimo sednicu da bi spala energija protesta. To vaš lider danas govori u jednom od „Nedeljnika“, a vi odugovlačite sednice. Hoćete li da odugovlačite ili neće da odugovlačite? Hoćete da završite brže ili kraće? Hajde, dogovorite se sami sa sobom i prestanite da optužujete nekoga osim samih onih koji su ubili ljude da su krivi za to. Sram vas bilo.

Evo, vidite kako tog izgleda.

Dakle, on je pokušao da podvali tu jednu rečenicu, na samom kraju, onako smušeno i malo tiše, otprilike da to prođe, da on pošalje poruku da smo mi odgovorni. E sad, nismo mi odgovorni, nego je sistem zakazao.

Kaže – mi ponavljamo mantru, sistem nije zakazao. Ne, vi ponavljate mantru - sistem jeste zakazao. Vi ste nam, na kraju krajeva, ponavljali juče. Dakle, 4.712 puta smo čuli to ponovljeno da smo rekli da sistem nije zakazao itd.

Znači, imate anketni odbor. Iznesite šta imate za taj anketni odbor, pa nek anketni odbor utvrdi sve činjenice i okolnosti koje treba da se utvrde. Što vi sad unapred presuđujete?

Mi, kaže, nismo sposobni, nego dođe, onda ide uvreda predsedniku, predsednik genije koji će… Ne, za vas ne da je genije, nego je mega genije, jer vi za tri života, ni u političkom, ni u bilo kom drugom smislu nećete moći da dosegnete ono što je on postigao. Tako da, u tom smislu vi i treba da mu se divite.

(Đorđe Pavićević: Nadam se da neću.)

Nadate se da nećete? Nada će vam biti ispunjena, evo vam ja vam na neviđeno kažem. Nema potrebe da se nadate.

Drago mi je jedna druga stvar – da vidite kako se povuku kad im se odgovori. Znači, kada treba da se optuži vlast da je ona kriva za ono što se desilo i da to niko ne odgovori, to može, ali kad im se kaže - e onda, nisam hteo ja to da kažem, nego nešto drugo. Uvek ista priča. Tako i od njega, tako i od Lutovca, tako i od svih. Uvek ista priča. Pokušaju da podvale, a onda kad dobiju odgovor – ne, ne, nisam ja spominjao njegovu decu, ja sam to u pozitivnom smislu. Pa, što spominješ bilo kome decu? Niste vi. Vi niste.

Dakle, hajde da pričamo o onome što je tačka dnevnog reda, najzad. Hajde da pričamo o tom anketnom odboru koji ste tražili, za koji vam uporno danima dajemo kvorum da možete da počnete da radite.

Koji smo vam prihvatili, dakle, predlog. Glasaćemo za njega, ali hajde pričajte o tome. Živo nas interesuje šta hoćete, ali nikako to da čujemo.

Čita nam čovek tuđa saopštenja, čita nam čovek ceo dan, koji je predlagač toga, tuđe deklaracije, izjave, ne znam ni ja šta. Nikako da kaže šta hoće sa anketnim odborom. On treba da nam to objasni.