Sada ću ja da pitam kao kolege iz opozicije, da li sada imam pravo na dve-tri replike, budući da imamo osnova i po pominjanju i stranke, predsednika lično, i Mirovića, četiri replike, osam minuta?

Što se tiče Lige socijaldemokrata Vojvodine i koalicije u Novom Sadu, oni su sami taj ulazak u gradsku vlast nazvali "komunalnom koalicijom" zato što se bave komunalnim problemima. Ja tu ništa ne bih menjao. Jednu stvar treba da znate, budući da se niste bavili politikom tih godina, evo poslušajte od mene kao nekoga ko je bio akter svega toga, nešto direktno, nešto indirektno, imala je Liga socijaldemokrata Vojvodine različite ideje, vrlo različite ideje, koje su vrlo često koketirale sa separatizmom, ali ni jedna od tih ideja nije mogla da se realizuje jer nije imala dovoljno mandata.

Sve svoje ideje su realizovali zahvaljujući većem partneru unutar te koalicije, odnosno istim onima koji vas okružuju i sede tu zajedno sa vama, čiji funkcioneri koji su im bili šefovi grupa u toj Skupštini Vojvodine danas sede zajedno tu sa vama, koji su glasali da je Vojvodina ugrožena od Srbije itd. To su ideje koje su neki drugi svojim glasovima izgurali, ne Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Sa druge strane, mi se, da, razlikujemo u velikoj meri oko mnogih pitanja, ali eto, oko Novog Sada, oko toga da li kanalizaciona cev treba da se stavi u Kisačku ili Dunavsku, oko toga se izgleda možemo dogovoriti, to nije neka velika politika.

Što se tiče toga da iz vaše grupacije dolazi kritika o uticaju vaše stranke na medije, u vaše vreme, odnosno vreme kada su ljudi kojima ste to, evo vi kažete, vi niste, ja prihvatam, ali ste oprostili onima i sedite zajedno sa njima i ne smeta vam njihovo prisustvo, koji ne da nisu preko stranke uticali na medije, nego su lično imali firme preko kojih su kupovali sekunde, preprodavali sekunde i držali tako kompletan medijski prostor u šaci u Srbiji, lično, imenom i prezimenom i sada to ste oprostili, to je sve u redu, a nama ste našli nešto da prebacite.

Godina 2009. je bila relativno blizu, treba još dosta vremena da prođe. Proučite sve to, uzmite neke arhivske novine, pogledajte šta je sve bilo, pa ćete videti da nema potrebe tako strasno da branite neko vreme u kome niste učestvovali. Hvala.

Dve stvari. Prvo, kada jedan čovek odsluži kaznu na koju je osuđen, on je slobodan čovek. Nije poenta kazne stigmatizacija do kraja života. Nije poenta sankcije stigmatizacija. Naprotiv, u penologiji postoji poseban deo koji se bavi time kako da onaj ko je osuđen ne bude stigmatizovan do kraja života i bude uključen ponovo u društvo.

Šta vi hoćete da radite? Da čovek bude… Pa, kako je u redu, kada malopre kažete kako Veselin Šljivančanin učestvuje na tribini? On je slobodan čovek. To je pod jedan.

Pod dva, mislim da stvarno je besmisleno i apsolutno nije u redu napadate Varheljija, čoveka koji je optužen da je bio blagonaklon prema Srbiji? Vi ga zbog toga napadate? Napadate ga i kažete - eto, nisu svi baš takvi. Pa, naprotiv, svi baš treba da budu takvi. Valjda nam je to interesu. Valjda je u našem interesu da ima što više takvih?

Znači, i u tom moru raznih sivih birokrata pronađete jednog koji će da stane nekad na našu stranu i taj doživi kritiku u sred srpskog parlamenta, pa ko ubuduće da bude blagonaklon prema nama, što bi to bio, da budem blagonaklon prema vama pa da me prozivate u parlamentu Srbije, baš me briga. Što to radimo? Šta nam to treba? Dakle, ja bih voleo da je više takvih diplomata bilo i u vreme vaše vlasti, da ih ima više i danas, ali stvarno vas molim da i ono malo što pronađemo ljudi koji žele da budu blagonakloni prema Srbiji ne teramo od sebe, nego hajde da pravimo neke nove kontakte, da neke ljude koji se dvoume ili su bili protiv nas pridobijemo na svoju stranu, to nam je posao, a ne da potpisujemo na sednicama socijaldemokratije ili kako se zove PES - Pokreta evropskih socijalista deklaracije o kojima se zalažemo za ulazak Kosova u EU. Dakle, više je taj Varhelji onda uradio i brinuo o Srbiji nego što ste vi radili koji ste bili na tom kongresu. Hvala.

Ja zaista ne vidim… Hajde pročitajte nam taj izveštaj. Hajde pročitajte nam to gde piše, to što ste sada citirali i rekli da je tako.

Dakle, stalno radite jednu istu stvar i svi to radite. Izmislite nešto, kažete to što ste izmislili i onda polemišete i razvijate tezu od toga što ste izmislili i očekujete da mi to demantujemo ne znam ni ja čime. Tako je bilo rečeno – Vučić dao Hilari Klinton dva miliona dolara. Gde je dokaz? Nema dokaza, ali nema veze. Priča se o tome već nekoliko godina. I šta sa tim? Ništa. Tako ponovite 100 puta i ljudima uđe u uši itd.

Na vašu žalost, taj režim SNS će potrajati sve dok građani budu tako želeli, a onda će doći vaš režim ili će doći neki drugi režim, a znate koja je razlika između mene i vas? U tome što ću ja i tada navijati da neki Varhelji piše pozitivno o Srbiji i neću ga kritikovati zato što to radi jer ste vi na vlasti.

(Srđan Milivojević: Iz Zabele.)

Što kaže Srđan Milivojević – iz Zabele, nemam ja problem da budem vaš zatvorenik. To je čast kakvu bih poželeo svakom naprednjaku, a prvo sebi. Meni bi bila čast i zadovoljstvo da u zemlji u kojoj si ti, Milivojeviću, vlast ja budem u zatvoru. To je odličan odnos, ali i tu će postojati razlika. U vreme kada sam ja na vlasti ti nisi u Zabeli, nisi ni u zoo vrtu u poseti. Ja kad kažem da si u zoo vrtu, govorim o posetiocu, a tvoje kolege kažu da te vređam. Kako te doživljavaju tvoje rođene kolege, gospodine Milivojeviću?

Dakle, nisi nigde, nego u Skupštini, i to je razlika između vas i nas. Ja ne pretim da ćeš završiti u Zabeli. Bićeš tamo gde ti je mesto, tamo ili vama, na ovaj ili onaj način. Narod odlučuje da ti je mesto u Skupštini, sediš u Skupštini. To je demokratska vlast o kojoj vi možete samo da sanjate tako zadojeni tolikom mržnjom da ne možete da podnesete da dođete na vlast, a da se ne svetite. Opet da šišate decu nožem i makazama. Jel to sanjate?

Dakle, gospodine Veselinoviću, to je razlika koju želim da podvučem. Mi ćemo i tada biti zadovoljni ako nađete nekog ko će pozitivno govoriti o Srbiji za razliku od vas koji, eto, kada se nađe neko kažete – ne, ne, ne govori on o Srbiji, nego o režimu. Režim je takav kakav je, režimi se menjaju, Srbija ostaje. Ja bih bio srećan da ste i u vreme vašeg režima imali bilo koga ko je govorio tako pozitivno o nama. Hvala.

Replika.

Koliko, gospodine Veselinoviću košta vaš glas? Koliko dinara, evra?

(Janko Veselinović: Nije na prodaju.)

Znači, vaš glas nije na prodaju, a dva miliona glasova građana Srbije jesu na prodaju. Znači, vi vredite više od svih građana Srbije koji su glasali za SNS i kada se pitate zašto ste na nivou statističke greške, evo vam odgovor - Ne možete tako tretirati građane. Ne možete ono što vi kažete da nikada ne biste, pripisivati građanima Srbije. Vi mislite da vi vredite, a da oni ne vrede, da je njih moguće kupiti. Pričali ste kako kupujemo mlade za 5.000 dinara, kako kupujemo ove, kupujemo one, niko nije na prodaju. Niko nije na prodaju, a vama kažem ako želite da jednog dana dođete ponovo na vlast, morate samo jednu malu stvar da pronađete da vam pomogne, a to je politika, ne čitanje tabloida Milovana Brkića naslova i podnaslova, nego politika. To nemate.

Što se tiče toga kako pričate sa ljudima u svetu, na moju veliku žalost i sramotu, imao sam prilike da vidim i lično. Ne vi lično, kad govorim generalno o ljudima iz opozicije. Imao sam, nažalost, tu sramotu da gledam kako se naši poslanici redom jedan po jedan - Aleksandar Vučić ovo, Aleksandar Vučić ono, Aleksandar Vučić ovo, Aleksandar Vučić ono, Aleksandar Vučić ovo. E, tako je izgledao razgovor naše opozicije i borba naše opozicije da se promeni mišljenje o Srbiji.

Ne brinite vi o Srbiji, vi brinete samo o tome kako srušiti Aleksandra Vučića i to vam je druga poruka. Tu opsesiju kada budete prevazišli, kada budete prestali da se takmičite sa ovima koji vam podižu lestvicu u ludosti, primitivizmu, bezobrazluku i nevaspitanosti, kada njih postavite po strani i krenete da se bavite politikom, možda ćete imati neku šansu. Samo što prvo treba da ga nadsedite ovde u sali, da sedite bar jednako koliko i on, a kada to uspete da radite jednako kao i on, pa da ga pobedite i tu neće biti nikakvih problema, mi ćemo vam čestitati. Hvala.

Nekoliko stvari, prosto, moram da kažem.

Vi ste čuli od poslanika Rističevića vrlo konkretno. Sledeći put ćemo čitati brojeve ugovora. Čitaćemo ovlašćenja ko može da ih potpiše. Čitaćemo još neke dokaze koji se tiču vrlo konkretnog kriminala u režiji ovog nevinašceta koji sa tastom napravi porodičnu monofakturu i ojadi Nacionalnu službu za zapošljavanje za 685 hiljada evra.

Evo, on se smeje. Njemu je to smešno.

Šta kaže onda hrabriša? A što me ne osudite? Pa, ti si osuđen i to ne tako što smo mi govorili, nego tako što si sam priznao. Sam priznao šta je radio, samo što je molio da ga ne osude krivično, nego prekršajno zato što je nenamenski trošio pare iz budžeta opštine Trstenik tako što je sam sebi podigao platu i bio u tom trenutku najplaćeniji predsednik opštine u Srbiji i za to odgovarao i priznao prekršaj koji je činio da ne bi odgovarao krivično.

Kaže – zašto me sada ne osudite za sve ovo što iznosim? Pa, zato što se pozivaš na imunitet. Sve vreme se pozivaš na imunitet. Optužuje ljude, a kada ga oni tuže, on kaže – ja sam poslanik, ja imam imunitet itd.

Pokazuje slike i kaže – evo ga Koluvija ovde, evo ga Koluvija ovde, evo vam dokaza za ovo. A gde je Koluvija sada? U kućnom pritvoru. Eto koliko smo ga čuvali. Eto koliko ga je čuvao Aleksandar Vučić kako ste rekli – odgovara za ono što mu se stavlja na teret. Da li će biti osuđen ili ne, to će sud odluči u odgovarajućem postupku, kao što se nadam da će sud da konačno raspetlja porodično gazdinstvo zet i tast, da konačno vidimo kako je to iz male opštine Trstenik moglo da se izvuče 685 hiljada evra za ovu poštenjačinu i borca protiv korupcije i kriminala. Valjda se borio protiv korupcije tako što je je jedino on i najviše on bio korumpiran, pa niko drugi nije ni stigao u Trsteniku.

Hvala.

(Miroslav Aleksić: Replika.)

Jeste rekao na televiziji čoveka, čije interese zastupa i ovde i u Strazburu i gde god se pojavi, Dragana Šolaka da je završen taj postupak, da je kaznu platio i da je to gotovo, tako da je jasno ko dan šta se tu desilo. Osuđen i platio kaznu.

Zanimljivo da ovde nudi da bude ispitan, da bude istražen, da vidimo sve šta je bilo. Ja nudim sada jasnu i laku pokaznu vežbu da zaista mislite. Odreknete se imuniteta u slučaju "Milenijum". Obavite to. Taj slučaj stoji i kod nas u skupštinskom materijalu. Dakle, sud je tražio da se mi izjasnimo o tome kao Skupština. Kaže, postupak taj i taj, tužilac "Milenijum tim", tuženi Aleksić Miroslav i traži da se utvrdi oduzimanje imuniteta da bi postupak mogao da se nastavi, jer je postupak zakočen, odnosno zastao zbog toga što se tuženi pozvao na imunitet. Pokažete da ste se odrekli imuniteta, skinete to sa svoje i onda kažemo - stvarno hoće čovek da se utvrdi. Ovako, s jedne strane se pozivate na imunitet, a sa druge strane pozivate da bude ispitani, pa to ne može i jedno i drugo. Nemoguće je i jedno i drugo. To je jedna stvar.

Druga stvar, zanimljivo je kako ste onaj dan pobegli od polemike sa predsednikom Vučićem, a onda ste se vratili tri dana kasnije da nastavite tu polemiku. Dakle, kad on nije ovde vi sa njim polemišete, a kada je tu onda bež' napolje, bež'te noge što dalje iz sale. Došao, izdeklamovao svoje, pokupio se i izašao i izveo celu poslaničku grupu, niko živ nije ostao. Imali ste prilike o tome da diskutujete.

Ugovore koje ste potpisivali, vaša nevladina organizacija, pa nećete da nam kažete da to ne piše kad svi vidimo da piše, i to je tih 685 hiljada evra o kojima smo pričali. Te pare prebačene, potrošene. Da li ćete vi nama reći šta ste sa tim parama uradili, možete i ne morate, ali to je činjenica. Evo, ugovori, pogledajte ovo, pola kile papira ima u tim ugovorima. To ste radili. Znate najbolje šta ste radili. Hvala najlepše.

Ovo je bukvalno isti slučaj kao sa ugovorima što je bilo. Znači, za ono gde mogu da odgovaram i gde mi traže da se odreknem imuniteta, tu neću, ali ako nekad neko bude tražio nešto drugo, ja onda hoću. Hajde pokažite da ste hrabri, pa na ovome što vam sad traže da se odreknete imuniteta, odrecite se, pokažite da stojite iza svojih reči.

Iznosite ovde tvrdnju, optužujete ljude za težak kriminal, pa šta će vam imunitet, valjda imate dokaze? Ali, ne pada vam na pamet da se odreknete imuniteta, vi hoćete da nekažnjeno izmišljate, da slučajno ne odgovarate. Samo, ima jedna za vas vrlo nepovoljna okolnost, šta ako se dese izbori, pa vam ne obnove imunitet, a najverovatnije i da hoćemo nećemo moći, budući da teško da se sa 2% može preći 3%? Kako ćete onda? Šta ćete onda bez imuniteta?

(Miroslav Aleksić: Bolje brinite vi o vama.)

Molim? I to je tačno i to ste u pravu. Brinućemo o sebi, ne o vama. Vi sami o sebi brinete, potpuno u korist onoga što mi želimo. Tako da ne bismo ništa dirali. U pravu ste, možda nešto pogrešim pa ispadne dobro po vas. Ovako, vi sami sebe savršeno uništavate i nema potrebe da se tu mešamo.

Ali, dana 29.06. 2009. godine ugovor na devet miliona 328 hiljada 955 dinara. Dana 29.06, znači u istom danu, iznos devet miliona 284 hiljade 60 dinara. Dana 15.06. 2011. godine iznos devet miliona 407 hiljada 176 dinara. Dana, 29.04.2011. godine iznos tri miliona 954 hiljade 141 dinar. Dana 04.05.2011. godine iznos dva miliona 60 hiljada 204 dinara. Dana, 28. februara 2012. godine iznos četiri miliona 537 hiljada 899 dinara. Dana 12.04.2012. godine jedanaest miliona, pazite ovo je interesantno, 2012. godine imamo izbore i 2012. godine u februaru, dakle četiri i po miliona, pa u aprilu 11,8 miliona, pa 17. aprila još četiri miliona 277 hiljada. Sve ukupno 54 miliona 726 hiljada 976 dinara ili 685 hiljada evra. Porodična manufaktura, malo tast, malo ja, radilo smo oba dva, sve super, svi zadovoljni, klimamo glavom. Šta ćemo da kažemo? Isto kao i za „Mielnijum tim“, neću da skinem imunitet zato što govorim istinu, a tamo gde mi niko ne traži da skinem imunitet, tamo hoću da ga skinem. Tako funkcioniše i sa ovim. Hvala.

Prosto ne bih reagovao da ovo na kraju gospođa nije pomenula nije rečeno, a pošto nije pomenula onda moram da odgovorim, a to je da su na sastanku bili isključivo i samo državni funkcioneri i šta je problem da se državni funkcioneri konsultuju sa predsednikom države? Šta je problem da se državni funkcioneri, ministri u Vladi i narodni poslanici konsultuju sa predsednikom države?

(Tamara Milenković Kerković: Gde su ministri SPS bili?)

Prvo, ko će da bude prisutan na sastanku odlučuje onaj ko sastanak saziva. Prvo, nisu ti svi ministri članovi SNS, svi ljudi koji su bili danas tamo za tim stolom, a sve ih znam, i bio sam prisutan i svojim očima video ljude koji nisu članovi SNS. Prema tome, nemojte da pripisujete ono što se nije desilo.

Dakle, kao što ste rekli da nećete komentarisati nešto o čemu ne znate ili kako ste već definisali, ja vam savetujem da to zaista i uradite i da ne komentarišete zato što niste u pravu. Ništa drugo, prosto niste u pravu. Dakle, konsultacije koje su bile bile su vezane isključivo za državna pitanja, aktuelnu situaciju itd, to je bila tema, a to šta ste vi učitali, to što verujete medijima koji svašta pišu, to je opet vaša stvar.

Ovo već neki put imamo od osobe koja je ovde pretila da neko kidnapuje i prodaje decu po Evropi, a sada imamo nove neistine i ovo, jednostavno, nema kraja. Ovo jednostavno nema kraja.

Ovde se tako paušalno tvrdi - neki ljudi tvrde. To je isto kao kada bih ja sad rekao - neki ljudi tvrde iz Užica, ili odakle već, Valjeva, ne znam ni sam, nije ni važno, da je poslanica ne znam šta radila tamo po tom mestu. Eto, neki ljudi tvrde. Izmislim nešto i kažem – eto, neki ljudi tvrde.

Čovek je osuđen na četiri i po godine zatvora. Jel biste vi išli u zatvor četiri i po godine umesto nekog?

(Ivana Parlić: Za tri stana u Beogradu…)

Da li biste išli u zatvor umesto nekoga na četiri i po godine?

Znate li vi šta znači četiri i po godine zatvora? Četiri i po godine. To je 365 dana, pa puta četiri i po godine.

(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)

I ja se sa svakim raspravljam, stvarno. Ovaj posao, prosto, zahteva da treba odgovarati tamo gde stvarno nikakvog smisla nema.

Znači, četiri i po godine, pa puta 365 dana, pa puta 24 sata.

(Ivana Parlić: Za tri nekretnine u Beogradu.)

U svakom slučaju, ne vredi.

Gospodine predsedniče, ne vredi da se dovikujem. Prvo, to je osoba… To je antiplod svega onoga što podrazumeva pristojnost i vaspitanje, svega što podrazumeva bilo kakvu normalnost.

Druga stvar, ako želite da čujete kako je teško biti jedan dan u zatvoru, pitajte tog do sebe, pa ga pitajte da li bi umesto nekoga išao četiri i po godine, pa neka vam objasni kako to izgleda.

Ja samo želim građanima da se obratim. Ovo ne vredi više ni objašnjavati. Dakle, poštovani građani, ako bi bilo ko od vas umesto bilo koga za bilo koju sumu četiri i po godine svog života proveo u četiri zida, šetao se u krug kada mu dozvole, jeo ono iz zatvorske kantine, spavao na krevetu, obavljao nuždu na čučavcu za četiri i po godine, ne četiri dana, onda je ovo moguće što ova gospođa priča.

Ako mislite da je to nerealno, a nerealno je, kao što znate, onda znate koliko je nerealno i sve drugo što govori. Dolazi ovde sa izmišljenim pričama, sa tezama nabubanim, nabiflanim iz tabloida Milovana Brkića i samo raspravu koja je ozbiljna odvodi u nekom pravcu koji nikakve veze sa životom nema.

Hvala.

Zaista moram da kažem da se ne raspada ni koalicija, ni Vlada, ni bilo šta drugo, ali ono što je najvažnije, vi stojite postojano kano klisurine. Čvrsto stojite na liderskom mestu cele te grupacije i ne bismo vas menjali ni za šta. Što čvršće da stojite, niko da vas ne pomeri. Mi smo tu vrlo zadovoljni i to je najvažnija pozicija koja postoji u kompletnom političkom sistemu Srbije. Vi, na čelu grupacije koja sedi iza vas.

Sa druge strane, želim da kažem građanima da je ovo što ste sad imali prilike da čujete predstavnik stranke Dragana Đilasa, koji ga je uveo u Skupštinu i koji predstavlja tu politiku i evo sada ste čuli kako izgleda ta politika, tako da lider te koalicije, lider celog tog bloka, kako bismo ga sad već nazvali ne znam ni sam, nekad su bili ujedinjeni sada više nisu baš nešto ujedinjeni, jer su obmanuli građane kako su se ujedinili. Kažu – narod hoće ujedinjenje, mi smo se ujedinili, a onda su se odmah razjedinili.

Ali, kako god bilo, čvrsto kano klisurina na čelo tog celog tima stoji čovek koji je upravo govorio i mi smo zbog toga veoma zadovoljni. Nama je najvažnije da se to ne rastura, da se to ne uništava, da to ne propadne. Sve ostalo ćemo mi nekako da povežemo, uvežemo, da se snađemo, ali samo on da ostane na čelu ove ekipe, to je najvažnije. To nam je bitno. Nikoga ne treba da trpa u šaht, nema potrebe. Evo, danas je radostan, vidite kako je raspoložen, video da nema ništa od izbora, sve je super, sve je kako treba, sedi tu ceo dan.

Oni su se poplašili da će biti izbora, vezali se za stolice, ceo dan sede, nikad nisu ovako sedeli od kad je počeo saziv. Znači, neverovatno nešto! Srđan Milivojević je čak legao, drži se za klupu da ga ne iznesu. Računa, ako se raspišu izbori, samo kao turista može da dođe.

Prema tome, sve je pod kontrolom, budite sigurni, još neko vreme ste poslanici. Hvala.