Ja zaista mislim da čovek treba da bude potpuno očajan kada se tako sramno koristi mrtvim ljudima, mrtvim ljudima od čijih porodica nije dobio dozvolu da ih spominje, mrtvim ljudima čije porodice ne traže da ih on brani, mrtvim ljudima čijom smrću manipuliše ne bi li sebi zaradio neki lajk, tvit, mesto u njihovim tabloidima, stolicu u nekoj od njihovih emisija kako je on, eto, rekao nešto što niko ne sme. Ne da niko ne sme, nego niko neće. Niko ovde, uključujući i poslanike opozicije, neće da radi to što radi ovaj poslanik. Niko neće mrtve ljude da koristi u svakom svom govoru. U bukvalno svakom svom govoru bar jedan pokojnik zato što on voli njih više nego što ih porodice vole. On zna o njihovim stradanjima više nego što znaju mediji, policija i tužilaštvo i svi u ovoj zemlji. Rešite, idite i dajte izjavu, rešite to.

Pričate o ubistvu Ćuruvije, pa to ubistvo je rešeno baš u vreme Vlade Aleksandra Vučića i presuđeno, ne u vaše vreme.

(Srđan Milivojević: Nije presuđeno.)

Prvostepeno je presuđeno. Nije konačna presuda doneta, prvostepeno je presuđeno, nije pravosnažno.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Ćuto, ja nikakvu repliku niti raspravu sa tobom neću, dok mi ne objasniš, kako ga uneseš? Kako uneseš taj vinjak u Skupštinu i kada ga pre omlatiš, bre 11,00 je sati? Samo mi reci kako ga uneseš? Onolika bezbednost, onolika policija, onolika oprema kroz koju se prolazi i ti svaki put uneseš flašu vinjaka i dođeš ovde da praviš gluposti, osim ako ga ne uneseš u stomaku kao što kažu kolege. Samo ne znam, smanji malo, brate. Smanji malo. Mnogo ti je. Jedno „unuče“, dosta da se zagreješ malo ujutru, za cirkulaciju.

(Aleksandar Jovanović: Što si ti tako duhovit?)

Dakle, dok nam ne date dokaz i papir od porodica da imate pravo da zastupate njihove preminule članove, bolje ćutite. Seckajte slike sa RTS-a, gajite elektronske ribizle, pecite elektronske kotlete, brinite o elektronskim pticama, radite ono što inače radite, pokušajte na drugi način da skrenete pažnju na sebe.

Manite se mrtvih ljudi, ostavite ih da počivaju u miru. A, onda proganjate njihove porodice, kada neće da vam se priključe u napadima na Aleksandra Vučića. Pa proganjate Milenu Ivanović. Sutra ćete da proganjate Cvijanovu porodicu. Porodice ne rade ono što vi radite, vi i Brkić iz „Tabloida“, niko više u ovoj zemlji. I niko drugi od poslanika koji sede sa te strane, nikom ne pada na pamet da radi ovo što vi radite.

To je vaša slika i to od prilike daje odgovor na pitanje zašto vas ni rođena stranka nije kandidovala, nego ste se prošvercovali na tuđoj kvoti, a i zašto više niste ono što ste bili kada ste ušli ovde u Skupštinu. Verovatno su i oni shvatili koliku im štetu pravite. Hvala.

(Ivana Parlić: Poslovnik.)

Toliko ste branili predsednika SNS od nas da ste poželeli da mu brat i sin završe u šahtu kao Gadafi. To je vaša odbrana predsednika SNS i to je vaš odnos prema svemu što ste maločas govorili.

Vi bili saborac? Pa ti ljudi nisu znali da postojite. Opet vam kažem, nemojte to da radite. Seckate slike da bi ste privukli pažnju na sebe, da bi ste bili u centru pažnje, a koleginici koja je dobacivala da sam ja saučesnik u ubistvima ovim koje ovaj navodi, ja je pozivam samo, ja vas samo pozivam, nemam ja nameru da se sa vama objašnjavam, to je nemoguće.

(Ivana Parlić: Zato što ste u kriminalnom klanu.)

Tako je, sve ste u pravu. Dakle, ja nisam kvalifikovan da sa vama razgovaram.

(Ivana Parlić: Niste.)

Nisam, ja sam polagao dva ispita koja bi mogla da pomognu, ali ostali ne pomažu uopšte.

Znači, sve što ste rekli, recite javno na konferenciji za novinare, molim vas, da je Milenko Jovanov, imenom i prezimenom, saučesnik u ubistvima kriminalnog klana itd. Sve to recite na konferenciji za novinare, omogućite mi, ja mislim da je to korektno, molim vas, omogućite mi da to na sudu dokazujemo.

(Ivana Parlić: Tužilac vas sluša.)

Pa molim vas, ne možete da odgovarate za ono što kažete u ovoj sali zato što imate imunitet, imunitet za ono što govorite u sali. Šta god kažete, ne mogu da vas tužim.

(Ivana Parlić: Kao i ti.)

Kao i ja, kao i svako od poslanika, naravno. Zato izađite na konferenciju za štampu, recite da sam saučesnik u ubistvima, umesto što dobacujete ovde. Kažite da sam saučesnik u ubistvima i saučesnik u kriminalu. Dajte mi priliku da sudski to, završite sa mnom jednom za svagda, sud dokaže da ste u pravu, ja sam završio karijeru.

(Ivana Parlić: Koji sud, vaš?)

Ja vam lepo kažem da ja nisam kvalifikovan.

U svakom slučaju, nemojte vi braniti nikoga, nemojte braniti nikoga. Ostavite se toga, a to što se mrtvim ljudima koristite u želji da steknete nekakav politički poen, najviše govori o vama.

Ponovo kažem, u svakom govoru, evo da uzmemo stenograme, ako niste spomenuli ni jednog pokojnika, niste ni govorili…

(Ivana Parlić: Kome se obraćate?)

Ko sad sa vama razgovara, šta je sa vama, pobogu, ženo? Ja molim, gospodine Orliću, ja molim da kažete poslanicima da, to nije dobacivanje, ali ne moraju naglas da razgovaraju sami sa sobom. Neka razgovaraju sami sa sobom u sebi, mislim da bi to bilo, kao i inače što rade. Dakle, to bi bilo u redu. Kad rasprave sami sa sobom, onda ćemo valjda i čuti šta su raspravili.

Dakle, u svakom govoru po nekog mrtvog spomenete. Nemojte to da radite. Niti je to nivo parlamenta, niti je to nivo rasprave. Nemamo problem ni sa čim, nemamo grižu savesti koju nam namećete. Rešavamo svako ubistvo koje je navedeno, a to što vi zloupotrebljavate stradanje određenih ljudi na način na koji to neće ni njihove porodice da rade, NIN koji je odustao da piše o tome što vi govorite za Cvijana, jer je rekao da nema apsolutno ničega da se desilo sporno i urednik NIN-a o tome priča u medijima, vašim medijima.

Ako vam ja nisam autoritet, a nisam, valjda vam je Miša Majić autoritet koji kaže da Lalić ne sme da laže. Pročitajte šta taj svedoči. Pet miliona evra za ubistvo Vučića iz mesnog odbora, kako ste rekli iz SNS. Ništa vam se ne slaže u tome. Ako vam se to slaže, onda tu mnogo veći problem postoji nego što ja mogu i da zamislim. Hvala.

Ja sam uvek zadovoljan kada su politički protivnici nezadovoljni mnome, zabrinuo bih se da je obrnuto. Tako da, u tom nekom smislu sve je baš onako kako treba da bude.

Međutim, kaže – sreda, 18. maj, u 11.41 časova ujutru, mejl poslat sa naslovom „Dokumentacija za mini hidroelektranu Temska, Stara Planina“: Poštovana, pa zatamljeno, javljam se po preporuci tog i tog, a u vezi sa projektom „Mini hidroelektrane Temska“. Pozdrav, Aleksandar Jovanović. Broj telefona 064, pa sad dalje da ne čitam.

Onda mu odgovaraju. Kaže – poštovani Aleksandre, prema evidenciji izdatih saglasnosti energetskih dozvola, lokacija je slobodna. Neka stranka podnese zahtev. Sve informacije o proceduri za izdavanje energetske dozvole, kao i dokazima na osnovu kojih se ocenjuje ispunjenost uslova za izdavanje dozvole nalaze se na sajtu. Onda idu linkovi, itd.

Tako se borac protiv trpanja reke u cevi, protiv mini hidrocentrala borio da dobije mini hidrocentralu. To je ono vreme kad je imao dužu kosu, pa terao, zalizao se kao da ga je krava liznula, stavio neke široke naočare, a predsedniku Vučiću se obratio sa – predsedniče najlepše zemlje na svetu, vidite kako moji prijatelji i ja imamo dobar projekat, ajde nam pogurajte da napravimo mini hidrocentralu.

Kako se od toga postaje uličar koji vodi demonstracije?

Još jedna stvar, kada pričate o tome šta je birao Aleksandar Vučić, a šta su birali ovi vaši. Pre nego što ste ušli u Skupštinu imali ste ovde ispred ove Skupštine nekoliko hiljada ljudi, od kad ste ušli u Skupštinu, 15 ljudi. Trotoar ne možete da blokirate, a ne Gazelu, kao što pretite.

Najzad, ovo je pokazatelj. Ovo je pokazatelj kako je gospodin Aleksandar Jovanović Ćuta ima poslednji kontakt sa vodom.

Hvala.

Prvo da utvrdimo. Dakle, Martinović sedi tamo, ovde sedi Jovanov. Dakle, to da iznivelišemo, za početak. Da to utvrdimo.

Drugo, što se tiče papira, itd, znači pa Boldrik se ne bi setio ovakvog plana. Znači, zasuću ministarstvo zahtevima, da bi video šta se u stvari radi, pa da ja onda idem da blokiram to što oni rade. Pa, vi ste genije. Vi ste potpuni genije.

Da vas pitam – ona fascikla što ste je gurali Vučiću u ruke, kako ono beše – predsedniče najlepše zemlje na svetu. To kad ste bili zalizani i nosili naočare, itd. Predsedniče najlepše zemlje na svetu, vidite šta moji prijatelji i ja radimo. Jel i to bilo ili je i to Milenko izmislio? Jel to Milenko izmislio mejl?

Kakav je to projekat bio? Pa, hteli ste da gradite mini hidrocentralu, bre, a niste dobili podršku od Vučića za to i džaba vam bilo što ste osnivali SNS u svom kraju. Nema protekcije kod Vučića. Sad se ljutite na SNS i sad mrzite ljude koji su u SNS-u dobili priliku da nešto pokažu i rade, a vi kao osnivač niste dobili priliku ni za šta. Čak vam nije uspelo ni preko veze da dobijete mini hidrocentralu, nego ste morali ovako da se dovijate i šaljete na stotine mejlova. Zatrpavali mejl i server Ministarstva energetike da biste utvrdili gde se sve radi.

Jel vi stvarno mislite da vam neko veruje u to? Pa, vi stvarno mislite da neko veruje u to što pričate. Čoveče, kako ste ono rekli, pa nije sramota. Reci – jeste, hteo sam da pravim hidrocentralu. Nisam dobio dozvolu, pa sam krenuo da ih rušim. Nije to sramota. Kažite to. Nikakav problem. Možda će vam neko doći, možda će vas neko odavde više poštovati, jer otkad ste ušli u Skupštini sve vas manje poštuju.

Taj kraj koji najavljujete, on će da dođe, ali ne od strane vas. Kad narod kaže, ne vi. Vi možete da dokrajčite ono što ste dokrajčili pre nego što ste ušli ovde u Skupštinu, pa brkate i mene i Martinovića. Ne znate ni gde da gledate, ni kako se ko zove.

Hvala.

Izlila se cisterna sa uljem na Fruškoj Gori, Beograd 11. decembar 2009. godine. Prevrnula se cisterna kod Novog Sada, oktobar 2012. godine, izlila se cisterna NIS Petrola 14. maj 2010. godine. I, šta s tim?

Pazite vi, a ovo zbog građana pre svega želim da kažem, prosto da znaju kako izgleda poslovnički da ne nasednu na ove jeftine obmane sa malo patetike u glasu, stavom razrednog starešine ili učiteljice gde treba da valja disciplinuje poslanike, pa ćete vi da nam odredite kako ćemo da se ponašamo i da li nam je nešto smešno ili nije. U sred Beograda vam se okrenula cisterna kada ste bili na vlasti. Da li je neko od toga pravio kampanju? Nije niko. Nije niko, ali onda nam da pouku kako mi ništa ne čitamo i ta pouka dođe od osobe koja je otišla međunarodni skup, potpisala da se zalaže za ulazak Kosova u EU, a onda u Beogradu shvatila šta je potpisala, pa objašnjavala na konferenciji za štampu da to nije potpisala, nego su im poturila. I, vama nama govorite da mi ne znamo šta čitamo. Pa, vi ne znate ni šta čitate, ni šta potpisujete, ali vam to ne smeta da drugima držite lekcije. Potpisala rezoluciju da se Srbi proglase genocidnim kada im to kažu – e, nije to pisalo nego to od 2010. godine, pa vi to poništite. Ma, kakve to veze ima sa tim, jel i tad niste znali šta potpisujete?

Na Skupštini se, poštovani građani, raspravlja o onome što je tema dnevnog reda. Postoji dnevni red i ne može se ustajati, pričati šta kome padne na pamet ma koliko predsednik Skupštine bio tolerantan, pa im da da povežu nešto što nema nikakve veze sa dnevnim redom i da govore o tome. Dakle, nemoguće je poslovnički da mi sad raspravljamo o tome šta se desilo u Pirotu ili se nije desilo u Pirotu, jer su nam tema amandmani koje su podnele kolege, upravo oni sa one druge strane. Svi amandmani su njihovi. Toliko im je stalo do tih amandmana, da niti su u sali, niti o amandmanima pričaju, toliko im je bitno šta je na dnevnom redu.

Na kraju ostaje pitanje, pošto evo izađe koleginica, ona je svoje rekla, uslikala se, biće na N1, to je valjda bila poenta i sada dalje nije bitno. Koliko puta su sirene zavijale u Pančevu kada ste bili na vlasti? Kako ste vodili „Petrohemiju“? Koliko puta? Ko je od toga pravio politiku? Niko. Evo, kaže Pavićević 220, ja mu verujem. Ja mu verujem da je 220 puta.

Pa, svi smo bili ovde na vlasti, samo pitanje kad u koje vreme. Jeste, jeste i vi ste i vi ste. Vidite, meni je jako simpatična ta vaša igra odricanja, znači prvo ste se međusobno odricali i prošlu nedelju ste završili time što ste se odricali nosioca liste. Znači, pa jeste, kako niste se odricali, kažete niste se odricali, pa znači oči da izvadi poslanica jedna Vladi Orliću što je rekao - vi iz Đilasove stranke. Kaže, mi sa Đilasom nemamo ništa samo smo bili na njegovoj listi. Znači, sad se odričete i vremena provedenog u vlasti, jel to džaba kad narod pamti?

U svakom slučaju i neka ovo ide od vremena neovlašćenog nema nikakvih problema. Dakle, ne možete na taj način voditi diskusiju u Skupštini, ovo govorim zbog građana, oni ako to žele da nastave neka nastave ali poslovnički ne postoji mogućnost da se sada raspravlja o bilo čemu drugom osim o onome što je na dnevnom redu, a na dnevnom redu su njihovi amandmani do kojih im je uvek stalo kao do lanskog snega, to podnesu da bi pričali sve one priče koje ste imali prilike da vidite. To je cela poenta i da na RTS-u govore o tome kako u prenosu direktnom RTS-a koji su oni kad su bili na vlasti ukinuli, jer su smatrali da je to nepotrebno. Dakle, u prenosu RTS-a pričali o tome kako ih nema na RTS-u. To je cela logika, to je cela priča.

Već je rečeno i šta je država preduzela i šta će država preduzeti. Što se konkretno ove pruge tiče, od 1. juna počinju radovi, planira se rekonstrukcija ove pruge u vrednosti od 230 miliona evra, kada će biti dozvoljena brzina kretanja od 120 kilometara na čas.

Malo čas rečeno, onako paušalno, vi ne ulažete i to priča osoba koja živi u Novom Sadu, iz kojeg do Beograda dolazite vozom koji ide 180 kilometara na sat i kaže ništa se ne ulaže u pruge. Pa, ja stvarno ne znam kojim bih rečima opisao taj nivo, pa nije to više ni do bezobrazluka, nego političko šibicarenje, valjda građani ne znaju i onda se pitate zašto vam je rejting tu koliki je i zašto ste tu gde jeste i krv vam je Vučić, kriva vam je televizija. Lepo vam je rekao, Veroljub Arsić u petak, pogledajte sami sebe pred ogledalom i tu ćete naći odgovor za sva pitanja koja imate, za sve rejtinge koje imate, za sve brojeve glasova koje imate, tu vam se nalazi odgovor za sve.

Vi nudite manipulaciju ljudima i nudite mržnju. Onaj preti kako samo što nije gotovo, ova preti da će nas juri po ulicama, ovaj hoće da šamara, oni prete kako će, ne znam ni ja šta, samo da se završi vlast, pa će da se revanširaju i tako dalje. Onda valjda računate da će naroda da glasa za to, jer kad nekog išamara mene, njemu će zbog toga da bude bolje. Pa, neće i zato i ne glasaju za vas, baš njih briga da li ćete vi mene da šamarate ili nećete, što se njih tiče njima je svejedno, meni nije svejedno, ali njima jeste.

Prema tome, ili ćete da gajite elektronske ribizle. Dakle, možete i to, da pečete elektronske kotlete, da gajite elektronske ptice. Dakle, sve to može. Da gazite elektronskim poljem, na Maljenu beše, tako da je sve to moguće, ali to ne privlači ljude zato što ne nudite rešenje za njihove probleme. Da pričate, odnosno da zloupotrebljavate svaku nesreću koja se desila. Pedeset ljudi umrlo u Americi zbog ovog što su sada okovani snegom, niko zbog toga nije pravio tamo cirkus, ovde kod nas, ne znam šta bi bilo. Za svaku kišu ovde ste pravili cirkus, za svaku elementarnu nepogodu ste pravili cirkus. Mislite, to je odgovor na pitanje građana, pa nije.

Pa, zato jeste tu gde jeste i ja vam želim da nastavite tim pravcem, jer što vi dalje nastavljate, to smo mi sigurniji u tome da ćemo i dalje dobijati podršku građana, ali mislim, iskreno rečeno i to kažem kao političar i kao neko ko zna nešto malo i o političkoj teoriji i tako dalje, loše je za državu da ima ovakvu opoziciju. Tužno i jadno da država Srbija ima ovakvu opoziciju i porede se sa 90-im, pričaju o 90-im, a kada pogledate koji su likovi danas na pozicijama gde su nekada sedele, zaista, bez obzira na političke razlike, veličine 90-ih, onda zaista samo možete da plačete. Ljudi, koji su imali određeni program politički, ljudi koji su imali ideju šta žele da rade sa Srbijom i za narod, zamenili su ljudi koji imaju potrebu da se svete, da proganjaju, da jure po ulicama i misle da će neko za to da ih podrži. Podržaće vas oni isti kao što razmišljaju kao i vi i takvih je u tom procentu u kome dobijate glasove. Dodvoravate se svojim diskusijama i svojom politikom najekstremnijem delu biračkog tela koje glasa za opoziciju. Sami ste sebe ograničili na taj mali procenat, a da biste taj mali procenat gađali morate da propustite sve ostalo, jer gađati ekstremiste i gađate normalne i pristojne ljude, nemoguće je istovremeno.

Toliko od mene što se tiče političke teorije koju nisam dužan da vam i političke prakse koju nisam dužan da vam prenosim, radite vi po svome, radite kako mislite da je najbolje. Lično, nemam ništa protiv ovoga što radite, jer je odlično za nas, a vama kako će biti, valjda sami vodite računa.

U svakom slučaju, amandmane koji su podneti nećemo podržati, među njima ima mnogo i kontradiktornih amandmana, amandmana koji su faktički neostvarivi, ali o tome ćemo pričati u drugom delu kada dođemo do tih amandmana. Kada će građani imati priliku da vide ko laže kada kaže da poslanici ne čitaju Poslovnik. Ko laže kada kaže, da nisu u stanju da napišu pismen amandman. Ko laže kada kaže, da ne razumeju ono što u Poslovniku piše i ne znaju da primene.

Prošli put sam bio optužen da lažem, a sada ćemo imati prilike da vidimo, dakle, posle sedam dana, dodatnih mogućnosti da se pročita Poslovnik i da se nauče kako se amandmani podnose isti cirkus kao i prethodni put, u nijansi drugačiji, ali u suštini isti. Jedan podnosi amandmane na međunarodne sporazume, drugi podnosi amandmane koji na jedan drugačiji način potpuno derogiraju zakone i tako dalje. Ali, to nema veze, važno da je amandmana podnet, da on ide u plenum, a vi onda kada se javite po amandmanu o čemu ćete pričati, to sam Bog zna.

U svakom slučaju, država Srbija radi na tome da se otklone posledice nesreće u Pirotu i ja sam uveren da ćemo uskoro imati punu informaciju o tome šta se stvarno desilo i šta je ono što je urađeno da se posledice otklone. Hvala.

Mislim da su zaista reči ljubavi kada kažete da predsednikov sin i brat treba da završe u šahtu kao Gadafi. To je iskazano poštovanje, ljubav, naklonost ili kako god. Tako da, zaista na tu temu govoriti više nema se šta.

Još jednom pozivam građane da u kontekstu ovoga što dolazi od predstavnika opozicije znaju da svaki put kada vide predstavnika opozicije na RTS-u znaju da je tog predstavnika opozicije tamo poslao Aleksandar Vučić, pošto to, kažu, on uređuje. Dakle, bilo koga da vidite, njega je poslao Vučić.

Ali, želim da kažem nešto, jeste replika, ali ću reći nešto i oko par amandmana koji su podneti, između ostalog i ovaj. Pogledajte vi koja je to kontradikcija. Oni traži amandmanima, nekoliko amandmana ima takvih, da se 31. decembar 2022. godine zamenjuje rečima – 15. jul, pa 1. jul 2023. godine itd. Međutim, šta je problem? Što u sledećem članu traže da zakon stupi na snagu za osam dana ili 14 dana, kao u jednom slučaju.

To znači, ako hipotetički uzmemo da ćemo danas da glasamo i, recimo, usvojimo neki od amandmana, to znači da će zakon da stupi na snagu 4. januara. To znači da od 1. do 4. januara nema nikakvog finansiranja, zato što nijedan zakon ne važi. Stari rok je promenjen, a još novi nije počeo da važi. To onda znači da posle tog vakuma imamo još šest meseci finansiranja.

Eto, tako ste pisali amandmane. Toliko ste obraćali pažnju na logiku, toliko ste pažnje obraćali na smisao. Pisali ste da biste pisali. Podnosili ste da biste podnosili, da biste dobili dva minuta da kažete nešto, što uostalom sa tačkom dnevnog reda apsolutno nikakve veze nema. Onda, ponovo kažem, uvrede koje su nam bile upućene, da lažem da poslanici nisu čitali Poslovnik i da znaju kako se pišu amandmani, još jednom padaju na testu.

Hvala.

Dobro, bar smo sada razumeli, dobili smo objašnjenja koja je bila logika kod pisanja amandmana. Dakle, može da ide, kao kod Šojića, samo vezano. Šta ako se nama baš svidi prvi, a drugi nam se ne svidi itd.

Dakle, niste se vodili logikom kad ste pisali amandmane, niste razmišljali o tome šta možete da napravite ukoliko bi se amandmani usvojili. Ne znam šta je problem to da priznate, nego vređate ljude koji su išli na Akademiju mladih lidera itd. Nisam išao da pohađam Akademiju mladih lidera, mada bih išao da sam u njihovim godinama.

Iskreno rečeno, morate da vodite računa o tome da pametan čovek svugde može nešto da nauči i od svakoga može nešto da nauči. Dakle, nema nikoga od koga ništa baš ne možete da naučite, takav još ne postoji. Ali, jednostavno morate da, sa druge strane, razumete da su ti ljudi slušali od predavača kao što je, recimo, Žarko Korać. Nećete mi reći da Žarko Korać nije čovek koji, to što se on posle kajao, pa rekao da nije znao gde je bio itd, pustite vi to.

Tako da, ta deca su išla nešto da čuju, nešto da nauče, a ono čega se ja sećam, to je da je prvo upravo vaša stranka imala taj centar za edukaciju i radila te omladinske škole, kako se to već zove, letnje škole itd. i nikada vas niko zbog toga nije prozivao i nikada niko od toga nije pravio sprdnju, jer se od učenja i od bilo čega drugog ne može praviti sprdnja.

Evo, vidite kako izgledaju ovi koji nigde nisu učili, kako izgleda onaj ko nikad nigde ništa nije naučio, ko je naučio samo da se dernja na ulici i ko misli da svojim uličarskim ponašanjem nekoga može da fascinira.

(Aleksandar Jovanović: Srce moje malo.)

Pa, nisi baš srce malo, ali si mi dragocen ko rubin. Dragocen si kao rubin.

Prema tome, niste dobro pisali amandmane, niste razmislili o njima. Više sreće sledeći put. Hvala.

Pokojna se zvala Stanika Gligorijević, ne Stanka, ali dobro, važno da se nešto kaže, važno da se još jedna tema koja je sažvakana milion puta, ponovi milion prvi put, ali nemam ništa protiv, ako vi mislite da će vam to nešto pomoći neka vam bude.

Ono što je bitno zbog građana da znaju, to je da je osoba koja je vozila automobil prihvatila odgovornost za to, da je osuđena i da li je otišao na izdržavanje kazne, ili nije, to je sad još informacija koju ne znam da kažem, ali treba da izdržava kaznu u zatvoru.

Sada oni kažu, znate, on je preuzeo odgovornost za nekog drugog, jer neko drugi, a on nije, pa, ne znam ni šta. Samo vam postavljam pitanje, pred građanima, samo neka razmisle, da li bi bilo ko od vas prihvatio zbog bilo koga, za bilo kakvu uslugu, ili kontra uslugu sa druge strane da umesto nekoga ide u zatvor i da sedi u zatvoru godinu, šest meseci, godinu i po, dve, koliko god, jedan dan, bilo ko od vas dragi građani, prihvatio da za bilo koga ode u zatvor. Ako je odgovor da, onda možda ima istine u onome što govore ljudi iz opozicije. Ako sami smatrate da to nikada ne biste uradili, ko god da je u pitanju, eventualno dete, onda vam je jasno koliko se manipuliše ovom temom i koliko se manipuliše ponovo jednom osobom koja nije među živima, a čije čak ni ime ne znaju. Sami procenite koliko je to časno i koliko je to politički mudro, kao i koliko to efekta zaista ima. Hvala.

Prvo, što se Leskovca tiče, zabrinjavajuće loše smo prošli, od 139 mesnih zajednica, pobedili smo u 138 i zaista treba da stavimo prst na čelo i da se dobro zamislimo.

Što se tiče ove jedne mesne zajednice, u kojoj nismo pobedili, pobedila je grupa građana „ Dr Aleksandar Rangelov – Dubočica u srcu“ koja nema nikakve veze sa pomenutim poslanikom, ali nema veze.

(Srđan Milivojević: On tamo živi.)

A on tamo živi, aha, a to što se nije kandidovao i to što nije njegova lista pobedila, nema veze, on nas je pobedio, zato što tamo živi. Drago mi je, ovo je ista logika kako ste pisali amandmane, istom logikom ste pisali amandmane, sve vas razumem. Odlični ste, ja vama i ubuduće, evo odmah da znate potpisujem da na narednim izborima isto da prođemo, ista podela, isto kao…

Šta vam je, što ste nervozni?

(Srđan Milivojević: Nisam nervozan, radostan sam, slavim pobedu.)

Dakle, odmah da se dogovorimo, od osam i po hiljada biračkih mesta koliko ima mi da pobedimo na tih 8499, a vi pobedite na tom jednom i slavite pobedu. U tome i jeste vaš problem, što vi jedno biračko mesto slavite kao ne znam ni ja kakvu pobedu, a ne shvatate da vam treba mnogo više.

Što se samih amandmana tiče, dakle, poslanik nije amandmanom predložio ukidanje TV pretplate nego da se plaća do jula sledeće godine. Tako da nije predložio ukidanje, nego produženje za šest meseci, samo da građani znaju da ono što je rečeno, da je predloženo ukidanje, apsolutno nije tačno. Hvala vam.

(Nebojša Cakić: Replika.)

Zbog građana Srbije, želim da kažem da SNS od 2012. godine nije promenila ni direktora, ni jednog jedinog urednika, ni jednog novinara na RTS, dakle, sve je isto kao što je bilo i u periodu kada smo bili u opoziciji, tako da očigledno da su isti ljudi u jednom slučaju simboli nezavisnosti, slobode i demokratije, a u drugom postaju odjednom neslobodni, itd.

Jedna od tih neslobodnih režimskih ljudi sedi upravo u istoj poslaničkoj grupi sa one tamo druge strane sale, pa kako to može da funkcioniše i kako to urednica na RTS-u istovremeno bude i opoziciona poslanica, a RTS pripada Aleksandru Vučiću, to sami bog zna da objasni, ja stvarno ne mogu ni da zamislim kako bih to uspeo da dovedem u neku logičku ravan, mada mi logiku spočitavaju.

Ne mogu, stvarno, već 16. put da ponavljam istu priču vezano za to da ljudi na RTS-u upravo u ovom momentu govore kako ne mogu da dođu do RTS-a, da gostuju u emisijama, gostuju u emisijama sa mnom, iz nekih pobegnu, u nekima ostanu, ali gostuju i onda opet kažu – nema nas. Pa, ne možemo mi biti krivi za to što ste nemušti, što ne umete da prenesete političku poruku i što vam ljudi ne veruju.

Na samom kraju, da završimo i tu priču oko kulta ličnosti koji gradimo, da vam razjasnim odmah u startu. Kult nemamo, ali zato imamo i te kako istorijsku ličnost na našoj strani, a vi se tome možete smejati, ja nemam nikakav problem sa tim. Ali, da sam vam našao mesto, ja bih se malo zapitao kada su ove reči u pitanju.

Da li se sećate ko je bio najveći kritičar Nikole Pašića u Skupštini, kako mu je ime i prezime? Jel znate kako se zvao onaj prvi do njega, kao ime tog poslanika? Ali, istorija pamti Nikolu Pašića, kao što će pamtiti i Aleksandra Vučića. Vas se neće sećati niko. Hvala.

Pa, prosto nije bilo osnova za repliku, ali moram neke stvari prosto da kažem. Na početku rasprave je kolega Rističević rekao kako će da se odigrava ovo danas i tačno se tako odigrava. Dakle, na početku rasprave su poslanici neki opozicioni tražili da ovde u salu dođu ministri i da ministri odgovaraju i šta rade ministri i tako dalje. Posle toga je ovaj vredan kao rubin, vikao iz sveg glasa urlao - gde je ministarka Vujović, šta ona radi i tako dalje. Sada se kaže - ministri su na terenu ne valja što su na terenu. Znači, šta god da se uradi, oni će da kažu da to ne valja. Šta god da se desilo, oni će da kažu da to ne valja i to je poenta. Najbolje bi bilo da ministri sede i da režu elektronske ribizle i kače na svoje Instagram profile, to bi rešilo sve probleme, tako rešava probleme onome ko najviše problema ovde ima.

Ono što jeste suština, to je da mi jednostavno prisustvujemo nečemu što je negacija bilo čega, šta god da se uradi, e nije tako trebalo, trebalo je nešto suprotno. Dakle, a šta bi drugo trebalo da rade ministri nego da budu na terenu. Šta bi drugo trebalo da rade ministri nego da rade ono što im je u nadležnosti i sada im neko odavde drži lekciju da im kaže, e to nije trebalo, nego treba ovako kako vam ja pročitam. To jednostavno je toliko neozbiljno, da ja stvarno ne znam ni šta bih rekao.

Najzad, pošto je svima toliko stalo, nisam video da je neko odavde ustao, pa otišao dole da se priključi, da vidi da li treba nešto da pomogne ili ne znam ni ja šta. Zašto? Zato što tamo nema kamera RTS-a da to snime, nego će ovde u holu ili ovde u prenosu da pričaju kako im je jako teško, kako im je jako žao, kako je vlast kriva itd.

Sada rade isto ono… Samo ću vas podsetiti, poštovani građani, na one priče - plutaju leševi po Obrenovcu. Sećate li se te priče? "Desetine hiljada mrtvih u poplavama u Obrenovcu". "Spaljuju leševe u visokim pećima". To su isti oni koji danas ovde od ove nesreće pokušavaju da naprave nekakav politički kapital.

Dakle, država Srbija radi ono što joj je na raspolaganju, ministri rade ono što im je nadležnost. Trenutno se vrše od strane MUP-a i od strane nadležnih službi istraživanja kako je došlo do ovoga, a onda će biti najzad i rečeno da li je u pitanju ljudski faktor ili nešto drugo, pa ćemo onda moći o tome i da govorimo.

Najzad, ovaj što uspe u stomaku da unese flašu "Rubina" svaki dan kada dođe ovde… Dakle, nije još delirijum, ali skoro će. Nije još delirijum…

Što se ljutiš sada? Što vičeš? Što vičeš?

(Aleksandar Jovanović: Da me bolje čuješ.)

Da te bolje čujem? Pa, ja tebe čujem odlično. Malo zaplićeš jezikom, ali te čujem i je sve u redu.

Rekao sam ti i prošli put - čuješ se. Čim uđeš, čuješ se.

Pošto si rekao Atlagiću da je otrovniji od sumpora, ti se osećaš više od sumpora. Verujem da ti je to prihvatljiv način razgovaranja?

Rekao sam ti jednom i govorim ti ponovo - svojim uličarskim forama me apsolutno ne impresioniraš. Nemam nikakav problem da ti odgovorim onako uličarski, da me razumeš.

Vidi, ne postoji poslanik u ovom, ni u prethodnom sazivu koji se hvalio time da je predmet požude Marijana Rističević i Marka Atlagića. To si radio samo ti, a onda, kada ti nisu odgovorili, si Rističeviću slao poruke i zakazivao mu sastanak sa sve srcem.

Pa, pohvali se. Okači i ti na "Instagram", kao što ovaj kači. Pokaži ljudima kako šalješ čoveku poruke sa srcem i kako mu tražiš sastanak.

Ja razumem tugu predmeta požude Marijana Rističevića i Marka Atlagića, po sopstvenom priznanju. Verujem da si ti počastvovan time što si predmet požude Marijana Rističevića i Marka Atlagića. Verujem da zbog toga što nemaš pozitivan odgovor još više koristiš taj "Rubin" i sipaš ga u sebe, samo molim da prestaneš da urlaš, da prestaneš da dobacuješ.

Imao si prilike da govoriš, ništa pametno nisi rekao. Ništa pametno nećeš dobaciti ni iz klupa. To što zabavljaš okolinu, to je u redu, to su uvek radili đaci u magarećim klupama, u kojima sediš i ti. Tome služiš. Oni se raduju, malo se smeju, malo se ne smeju, malo prevrću očima, malo zapuše nos, ali to radiš.

Evo je i poruka - šta radiš večeras, pa srce. Pa kaže – nedostaješ. Takve poruke šalješ čoveku? Pa, šta radiš ti? Pa, ovo je… Kaže – ljubim te, pa pet "m" u poruci. Šta znači to mmmmm?

Kako to? Kako to? Čoveče, pa ti si seksualni predator. Ti sa agresivan, ti nasrćeš na čoveka, bre. Ostavi čoveka na miru. Prestani da proganjaš i da seksualno uznemiravaš čoveka. Prestani to da radiš. Prestani to da radiš.

Sada slobodno nastavi da dobacuješ. Ja ću ponovo nastaviti da ti se obraćam.

Nećeš više? Dosta ti je za danas? U redu. Ako ti je dosta za danas, onda je u redu.

(Aleksandar Jovanović: Koja si ti paljevina.)

Ja paljevina? Možda sam i paljevina, ali nemoj da se pališ na mene, molim te. Preklinjem te, nemoj.

To što te je Marijan odbio, to ne znači da ću ja da te prihvatim. Znači, prestani to da radiš.

E, sada smo završili sa ovim što dobacuje.

Da li ima još? Da li treba još?

Dakle, poenta jeste u sledećem. Ovu sednicu treba da završimo u skladu sa dnevnim redom, a ne sa onim o čemu niko od nas u ovom trenutku nema dovoljno informacija. Dakle, svi državni organi su usmerili svoju pažnju na događaj koji se desio. Kada budemo imali informacija, onda možemo o njima i da raspravljamo. Do tada, da nagađamo, da pričamo ponovo o leševima koji plutaju, koji se spaljuju i tako dalje, nema ni smisla, a nije ni na dnevnom redu.

Hvala.

(Ivana Parlić: Povreda Poslovnika!)

(Đorđe Miketić: Povreda Poslovnika!)

Prvo, građanima koji ovo prate i koji su bili svedoci ovog patetičnog ispada i prenemaganja, da kažem da je gospođa došla u 17.00 časova u ovu Skupštinu. Do 17.00 časova patrijarh je mogao da čeka da ode u svoju, kako beše, crkvu i svoju bogomolju, da se tamo pomoli, a od 17.00 časova to je postao strašan problem kad su se uključile kamere, kad je gledanost najveća, e tad je problem najveći. Možda bismo i pričali o Kosovu i Metohiji, ali nam bilo žao u 10 sati da počinjemo bez vas, pa smo čekali da dođete, pa sad kad ste došli, možemo i da pričamo.

Izmišljate, znači, izmišlja na licu mesta šta joj padne na pamet i onda polemiše sa izmišljenom tezom. Zakleli ste se u crkvi. Pitam u kojoj crkvi, kaže nije bitno u kojoj crkvi. Neki su se zaklinjali u crkvi, da im ne spominjem ime i prezime, gospođo Đurđević Stamenkovski, da neće uzeti mandat SNS, pa su ga uzeli za stan u Beogradu. Da li vam pada na pamet ko bi to mogao biti, od SPO?

Da vi meni držite predavanje o tome, nađite mi izjavu gde sam to rekao što ste citirali. Nađite mi izjavu koju ste citirali. Izmišljate izjave. Sto puta sam rekao da nemam problem, da jesam bio član DSS, ali u toj DSS ste i vi radili u kol centru u Vojvode Milenka. Jeste li i to zaboravili? A jeste zaboravili i da ste bili u SRS? Jeste zaboravili da su vas iz te stranke izbacili zato što ste se tukli u mesnom odboru Kaluđerica sa drugom članicom, pa vas najurili? Bolesnu ženu ste tukli. Ali mi pričate o pristojnosti. Vi nekome držite predavanje o pristojnosti.

Patetišete o Kosovu i Metohiji, čisto da vas podsetim i na taj deo teritorije Srbije, pošto stalno o Kosovu pričate. Poredite Kosovo i Metohiju sa supom iz kesice. Pa niste na nekoj od vaših zabavnih emisija u kojoj gostujete ovih dana, gde pričate o ne znam ni ja čemu i da, da je rijaliti prve klase, verovatno biste bili od početka, bili biste ovde od 10, pošto vidim da tamo želite da učestvujete najviše, ali vas ne zovu, verovatno niste dovoljno interesantni, mada se trudite da vas pozovu.

A onda dalje nam držite predavanje, pa kažete – ne može Aleksandar Vučić da preda Kosovo, a gde je to Aleksandar Vučić rekao da hoće da preda Kosovo? Gde je to ikada rekao? Gde je to ikada pokušao da uradi? Izmislite tezu, a onda sa njom polemišete. Ja sad kažem - Milica Đurđević Stamenkovski nikada ne sme da prizna nezavisnost Kosova, Milica Đurđević Stamenkovski taj pokušaj mora da osujeti odmah i Milica Đurđević Stamenkovski bolje svoju ruku da odseče pre nego što potpiše nezavisnost Kosova. Ja znam da to vama odgovara. Tako je. I mora Milica Đurđević Stamenkovski da shvati da ne postoji kontra usluga koju treba da prihvati da bi priznala nezavisnost Kosova, čak ni dva stana u centru Beograda.

Idemo dalje, pa kaže - ova politika ne valja ništa, Briselski sporazum ne valja ništa. Briselski sporazum do dolaska jednog psihopate na čelo prištinskih institucija je doneo 10 godina mira na Kosovu i Metohiji. Deset godina su Srbi na KiM mogli mirno da žive, deset godina se ova zemlja oporavljala od vlasti vaših novih koalicionih partnera sa kojima ste seli sutradan posle beogradskih izbora da pravite vlast u Beogradu. Šta mislite da smo mi blesavi što niste otišli lično, nego ste poslali nekog anonimnog člana? Bili ste prisutni sa svim onim žutima koji su vladali ovom zemljom, izmestili pitanje Kosova i Metohije iz UN prebacili ga ne EU i sada nama kažete – šta pričate sa Briselom, a s kim da pričamo? Kao vi, sami sa sobom?

Kad pitate, dobro, ako ova politika ne valja, a koja je to dobra politika, pa ne znam nije to supa iz kesice.

(Ivana Parlić: Zašto se rugate? Sram vas bilo.)

Gospođo sa sobom pričajte u sebi, molim vas…

(Ivana Parlić: Treba neko da vam kaže – sram vas bilo!)

Molim vas da svoje dijaloge sa sobom vodite u sebi, sa mnom ne razgovarate.

Prema tome, kada se pita koja je… Nisam ni sumnjao da će sa ove strane da stigne odbrana, jer to je to. Dakle, kada se postavi pitanje – dobro, šta je alternativa u ovoj politici? Alternative nema. Supa iz kesice, šlag instant, nego moramo da sednemo i da razmišljamo ne znam ni ja o čemu. Nama treba politika za odmah, a ne da se vi smislite šta će biti ta politika.

(Tatjana Manojlović: Deset godina ste imali.)

Da, i 10 godina smo čuvali mir na Kosovu i Metohiji i, dok nije došao ovaj ludak koga niko živi ne može da iskontroliše u Prištini, koji zvecka oružjem uz obilatu podršku nekih stranih centara moći, a boga mi jednog dela naših poslanika i naše javnosti, nikakvih problema nije bilo. Nikakvih problema nije bilo.

(Ivana Parlić: Osim što je ubijen Oliver Ivanović.)

Da, osim što je ubijen Oliver Ivanović, i to je strašno, i to je strašno.

To vam je, dame i gospodo i dragi prijatelji, poštovani gledaoci, ta jadna patetična politika – hajde da uzmem neki lak politički poen na temi koja je svakom od nas u srcu, hajde da pričamo lepo o Kosovu i Metohiji bez obzira što nemamo plan, bez obzira što nemamo program, bez obzira što nemamo ideju, bez obzira što nemamo politiku, bez obzira što nemamo ništa, bez obzira što nas mrzi da dođemo u Skupštinu pre 17.00 sati jer znamo da nećemo na red da govorimo, a što bismo sedeli ovde, što bismo se borili ujutru od deset za Kosovo i Metohiju kad možemo da dođemo u 17 časova, kad je prenos u piku, kad je najzanimljivije biti na televiziji. I to je politika koja će da pobedi. Ljudi koji nisu u stanju da sede u toploj sali od 10.00 časova do pet časova će da se izbore za Kosovo i Metohiju, umesto onog ko se danonoćno za Kosovo i Metohiju bori, koji je noćas u 03.00 sata završio sastanke sa Vladom i Vojskom na temu Kosova i Metohije. Baš njih briga. Važno je da lepo zvuči i važno je da se oni predstave kao ne znam ni ja šta.

I najzad, to ko će da dođe i kad će da dođe će odlučiti narod na izborima. Da biste na izbore izašli, za početak potpise treba da skupite, samostalno. Za početak to, a da nam lekcije drži neko sa 4%... Oni su prešli cenzus i od te sreće i veselja što su videli Skupštinu iznutra, a nisu turisti, oni su misli da su dobili mandat da vode zemlju, sa 3%, 4%, kako je kome zapalo.

Kada narod bude odlučio da vam da podršku, tada ćete upravljati zemljom, ali za ovakvo patetičnu, praznu politiku bez politike, parole bez ikakve suštine, nabiflane pa izdeklamovane u kameru zato što je to interesantno, narod neće glasati.

Želim da kažem ljudima koji podržavaju predsednika Vučića – ovo je najveća podvala na našoj političkoj sceni koja pokušava patriotskim govorima da se približi ljudima koji glasaju, inače, za predsednika Aleksandra Vučića. Ona nije alternativa predsedniku Vučiću. Ona je zajedno sa svim ostalim žutim strankama deo istog projekta samo sa druge strane. Ista medalja, samo druga strana. Zato su i seli istog dana svi zajedno u Beogradu da naprave vlast kada su mislili da imaju većinu. Jedni drugima nemaju šta da zamere, ni žute stranke, ni žuta stranka Zavetnici. Sve je to isto.

Ova isprazna politika, demagogija i patetike nije zamena za ozbiljnu i odgovornu politiku. Onaj ko zaista podržava predsednika Vučića glasa za sve liste koje nose njegovo ime, a ne za isprazne, patetične govore koji ne nose nikakvu težinu i nikakvu odgovornost, jer je predsednik Vučić izabrao najtežu politiku, politiku danonoćne borbe za Srbiju, bez parola, nego radom i rezultatima. Zato ovo nije isto i ovo nije alternativa. Glas za ove je glas za bivši režim samo u drugačijem pakovanju, i to je ono što je suština koju ste i danas mogli da vidite ako te pravilno gledali. Zato vam kažem – ne bori se za Kosovo i Metohiju u pet sati popodne kad nema šta drugo da se radi kod kuće, ne bori se za Kosovo i Metohiju tako što pola sednice prespavate, nego tako što uradite svoj posao za početak, a ne da dođete onda kada su tu kamere, da se pojavite, da se naslikate…

(Srđan Milivojević: Jutros nisu bile kamere.)

Da, ali je sada gledanost veća, i to je suština i zato je došla, pa kako bih rekao, ako ste očekivali da ćete da govorite bez mog odgovora, to sam vam rekao u startu da se grdno varate. To se neće desiti.

Rubin, ti se opet vratio. Jel još koje unuče stradalo? Jel još koje unuče očišćeno? Jeste, dobro.

Ne borite se za Kosovo i Metohiju tako što kradete glasove u Narodnoj skupštini, pa onda izmislite da ste nešto uradili, nekoga smenili i, konačno, da pitamo šta je alternativa i kako mislite da sprovedete svoje genijalne ideje? Hajde objasnite nam, prosvetlite nas, pa možda vas podržimo, pošto smo nedovoljno inteligentni za razliku od vas da…

(Narodni poslanik Miloš Jovanović dobacuje sa mesta.)

Da, to je tačno, znam da je tačno, zato vam to i kažem. Vi odišete tolikom pameću da je to prosto nedostižno za sve nas. Čim progovorite, to nam je jasno. Drhtavog glasa, suznih očiju nam ispričate šta je ono kako vi vidite strašnu situaciju, samo nam ne kažete kako da se ona reši. Skupite hrabrost, pa recite. Jel to znači vojska u tenkove i odmah dole, policija u tenkove i dole? Jel to znači to? Kažite, to je legitimna politika. Ali, konačno presecite i recite, a ne da nam držite predavanje o tome kako ništa ne valja, a šta treba da se radi - Nemam pojma, nije to supa iz kesice, a nije ni šlag.

(Ivana Parlić: Hajde, dosta.)

Nikoliću, teško ćete me zbuniti, još teže izbaciti iz koncentracije, ali nećete me dovesti u situaciju da dam nekome, kako ste rekli, nalog da u moje ime glasa ovde u Skupštini. Jel tako, gospodine veliki pravniče? Dati ovlašćenje nekom drugom poslaniku da u moje ime glasa, jel tako?

(Dragan Nikolić: Reci ime.)

Neću. Ali, svi znaju ko je.

(Dragan Nikolić: Daću vam i svoj JMBG.)

Ne interesuje me vaš matični broj, ali me zanima odakle vam je palo na pamet da kradete na glasanju? To mi je interesantno i da dajete nalog osobi koju ste posle izbacili iz Skupštine da uradi nešto za vas, a vi ostali. Svaka vam čast.

(Dragan Nikolić: Tako je.)

Dakle, iza isprazne politike, politike bez politike, politike fraza i parola, može da ostane samo pustoš. I zato su i našli svoje saveznike u svim onim žutima koji su tu pustoš iza sebe i ostavili. To je, kao što sam rekao i ponavljam još jednom – druga strana iste medalje. Sutra će zajedno sa njima da naprave koaliciju. Neće oni bilo kakvu saradnju, niti nude saradnju, niti je to iskrena priča, ni Srpskoj naprednoj stranci, ni bilo kojoj drugoj državotvornoj, pravoj državotvornoj stranci, nego onima sa kojima misle da mogu da prave kombinacije o kojima su slušali a koje, eto, do sada nisu imali prilike da rade. I zato su našli svoje uhlebljenje sa njima, za istim stolom, u istom danu, pričali o tome kako da naprave vlast u Beogradu. U čemu bi bila razlika da imaju samo jednog poslanika više ovde da naprave i vlast u Srbiji? Pa, ni u čemu.

Sutra bi sedeli svi zajedno, bez ikakvih razlika i mrzeli Aleksandra Vučića, baš ovako podlo i pokvareno kako ga mrze i možete čuti i iz ovog govora. Hvala.

(Boško Obradović: Poslovnik.)

(Ivana Parlić: Poslovnik.)

(Dragan Nikolić: Poslovnik.)