| 28.08.2023. | Predlog rezolucije o pridruživanju BRIKS-u |
odbačen
|
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.
Niste me razumeli. Ja sam se javio po Poslovniku i reklamiram da ponovo ste prekršili član 27. i to radite od kada je ovaj saziv konstituisan.
Naime, ja razumem vašu toleranciju da ovim nepotpunim poslanicima dozvoljavate da govore u Skupštini, a nepotpuni su, to je najblaža forma koju mogu da koristim, jer zakletvu građanima Srbije nisu položili onako kako je propisano u ovoj sali, već su tu zakletvu polagali u holu između dva WC-a.
Neću koristiti termin nekih koji kažu da je to zbog toga WC koalicija, ali ako neko u ovom domu priča o VIP toaletima, a pripada WC koaliciji, onda zaista ne treba da mu dozvolite da se u ovoj sali ponaša kao da je iz te prostorije koja se nalazi pored hola se tako i ponaša.
Pored toga, prekršili ste i član 107. i povredili dostojanstvo ovog doma, jer ste dozvolili nekome kome su ustaški satnici pomogli da dobije hrvatsko državljanstvo kao nagradu, jer kao rođeni Kninjanin bio potpuno nezainteresovan, hajde tako blago da kažem, za pad Knina, da on govori o srpskom svetu i da govori o Aleksandru Vulinu. Ono što ja mogu samo da kažem, srpski svet je zaživeo, ujedinjenje je počelo i to ovakvi zgubidani ne mogu da zaustave.
Član 103. stav 2.
Ja bih samo zamolio da ovako dubokoumno i širokopojasno obrazlaganje ovog amandmana u koji je očigledno uložen jedan ozbiljan intelektualni napor, meni bude samo pojašnjeno šta piše u članu zakona čija se izmena predlaže sa ovim „briše se“ i ako može da mi se pojasni šta će se dobiti ukoliko se član ovog zakona izbriše i to bi bilo nešto čime bi prestali da vređamo dostojanstvo ovog parlamenta i radili po amandmanima na način na koji treba da radimo.
Hvala.
Zahvaljujem, predsedniče gospođo Brnabić.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, prosto je neverovatno da posle samo tri meseca i onakve reakcije Stejt departmenta, Slobodne Evrope i svih onih sa Zapada, a i ovih ovde kod nas danas, kad bi to hipotetički bilo moguće, verovatno bi pored kolege Torbice i mene potpisnik ovog predloga zakona bio i Donald Tramp.
Tako malo vremena je potrebno da se promeni slika u svetu i ne znam koliko ovaj predlog zakona ima uticaja na stav Donalda Trampa kada je USAID u pitanju i finansiranje u Srbiji, ali ostavimo prostora da možda i jeste.
Razlog za donošenje ovog zakona nije nikakav progon nevladinog sektora, već povećanje transparentnosti rada tzv. neprofitnih organizacija, a uzevši u obzir poražavajuću činjenicu da u Srbiji postoje ipak i nesmetano deluju udruženja građana koja otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.
U cilju sprečavanja ovakvog delovanja, smatramo da nam je neophodna temeljna izmena zakonske regulative finansiranja udruženja građana. Izdaja sopstvene zemlje i naroda ne može da bude visokoprofitabilna delatnost od koje deo građana Srbije ostvaruje ekstremno visoke finansijske prihode. U stvari, ostvarivao je, pitanje je da li će ih ubuduće ostvarivati. Iz tog razloga nam je neophodno uvođenje transparentnosti u rad tog sektora, poput onog koji je uveo poznati FARA zakon u SAD još davne 1938. godine.
Ovim zakonom se predviđa da sva udruženja koja se pretežno finansiraju iz inostranstva, a svojim aktivnostima pokušavaju da utiču na donošenje odluka od strane državnih organa, moraju da se registruju kao agenti stranog uticaja, da prijave dobijena novčana sredstva i da transparentno označe u čije ime i za čiji račun kada istupaju, dele materijal, to rade. Znači, ko je finansijer i šta je projektni zadatak. Mislim da građani apsolutno imaju pravo da na ovakav jasan i nedvosmislen način saznaju ko iz inostranstva i koliko plaća razna udruženja, neprofitne organizacije i pojedine sektore, po čijim programima, po čijim direktivama oni rade i, što je najvažnije, kojim stranim vladama i organizacijama polažu račune.
Očigledno da će neki polagati račune uskoro i našim pravosudnim organima ako je tačno ono što smo čuli iz SAD. Ali, to će neko buduće vreme pokazati. Da se izbegnu ovakve stvari jednostavno usvajanje ovog zakona koji samo obezbeđuje jednu apsolutnu transparentnost i uočljivost je neophodan za Srbiju i predlažemo da se uvrsti na dnevni red i usvoji. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?
Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?
Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.
Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.
Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?
Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.
Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.
Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?
Zahvaljujem predsedavajuća.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.
Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.
Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.
Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.
Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.
Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.
Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.
Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Pitanje je Ministarstvu pravde - Da li je Ministarstvo dobijalo pritužbe na rad sudije Mirjane Ilić i da li je iste dostavljale predsedniku Višeg suda u Beogradu na izjašnjenje, te ako jeste, kakve je odgovore dobilo? Suština tih primedbi je da ta sudija već 20 meseci nezakonito i suprotno pozitivnim zakonskim propisima, zloupotrebom nepostojećeg instituta službene beleške sprečava da Krivično veće tog suda odluči o predlogu za suđenje u odsustvu u predmetu poznatom kao optužnica za Petrovačku i Prijedorsku cestu.
U skladu sa sudskim poslovnikom, koji donosi upravo ministar pravde, ako Ministarstvu do sada nije bilo dostavljeno pritužbi na rad imenovane, onda moje današnje pitanje tretirajte kao pritužbu i molim vas da mi u skladu sa Poslovnikom dostavite povratnu informaciju u odgovarajućem roku. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Moje pitanje je upereno Vladi Srbije, MUP-u, posebno adresirano na BIA.
Naime, ovo smo već kao pitanje hteli da postavimo, ali je lepo što se poklopilo i sa današnjim natpisima u štampi, a pitanje je, obzirom da su meni kolege prevele sa engleskoga i napisali kako se to čita, da ne bih pogrešio, pošto ja engleski ne znam, vezano za firmu „Key connection media“.
Da li će BIA ispitati, vrlo zanimljivo kada se prevede sa engleskog naziv ove firme na sprski rekoše mi da on glasi „ključna veza“, da li postoji ključna veza između 1,4 miliona evra koji su uplaćeni na račun firme „Ki konekšn media“ čiji je jedan od osnivača gospodin Jugoslav Ćosić? Da li postoji ključna veza između toga kako funkcioniše N1 televizija u Republici Srbiji? Kakav je njen programski i urednički stil kada su u pitanju interesi Republike Srbije?
Naime BIA, po meni, treba da proveri sledeću stvar – da li su sredstva koja su uplaćena iz Albanije na „Ki konekšn mediu“ stigla prvo sa Kosova i Metohije, tako da je praktično iz Albanije taj novac samo reemitovan na žiro račun „Ki konekšn medie“? Vrlo zanimljivo da je ostatak sredstava uplaćen od strane američke ambasade.
Posebno što treba da bude zanimljivo jeste i Poreskoj upravi i poreskoj policiji, a to je neevidentiranje transakcija sa ovog preduzeća na fizička lica, gospodina Jugoslava Ćosića i još jedno drugo lice čije ime ne želim da pominjem, ali državnim organima će to biti vrlo jednostavno da utvrde.
Gospodo draga, došlo je krajnje vreme da mi prestanemo da zatvaramo oči pred istinom i očekujem apsolutno odgovor da li postoji direktna veza između programske politike, odnosa prema „Srpskoj listi“, istupima na televiziji N1 i svemu tome, da li postoji nekakva ključna veza o novcu koji je preko Kosova, koji je sa Kosova i Metohije preko Albanije stigao u preduzeće „Ki konekšn media“? Kao građani Republike Srbije imamo pravo na jasan, precizan i tačan odgovor, jer od istine nema razloga da iko beži.
Možda bi usput BIA mogla da se pozabavi i sa sledećim činjenicama, a to je da se nešto jako čudno dešava u preduzeću „Telekom“. Naime, dešava se u poslednjih godinu dana da kablovska veza prema korisnicima, pogotovo u Beogradu i određenim stambenim zgradama bude fizički prekinuta, da danima niko iz „Telekoma“ ne reaguje, ne dođe na lice mesta, a onda se pojave iz SBB-a koji im ponude usluge i u najkraćem mogućem roku oni postanu pružaoci usluga umesto „Telekoma“.
Možda ovo sve ne bi bilo zanimljivo kada ne bi bilo činjenice da ljudi koji su odgovorni za pravovremeno reagovanje u „Telekomu“ jedan po jedan polako ne prelaze i postaju zaposleni u SBB-u.
Ovo možda jeste krajnji trenutak da se ova Pandorina kutija razreši, utvrdimo kako sve ovo funkcioniše, da li je reemitovani novac iz Albanije, sa Kosova i Metohije preko Albanije imao direktnog uticaja na neistine koje iznose N1 televizija i oni koji je prate i očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku, jer bezbednost Srbije je očigledno izuzetno ugrožena. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.
Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.
Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.
S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.
(Stubline, 15.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini | Skupština gradske uprave Obrenovac | Opština | Mesečno | 20000.00 | RSD | 18.08.2020 - |