Ako samo dozvolite nekoliko rečenica. Dakle, tema dnevnog reda je Predlog Zakona o izmeni i dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je podnela grupa od 131 narodnog poslanika. Dve trećine vremena su poslanici DS, pre svega gospodin Stefanović, posvetili neosnovanim napadima na ministra Selakovića.

Gospodine Arsenoviću, dozvolite mi samo da završim.
Dakle, ja sada samo ukazujem na činjenicu da oni koji nam spočitavaju zašto u Predlog zakona nismo stavili da se privatni izvršitelji određuju, a godinama krše zakon o javnim nabavkama.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste gospodine predsedavajući morali da skrenete pažnju gospodinu Pavićeviću da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.
On je svojih pet ili sedam minuta iskoristio da bi kao po vreći peska udarao po ministru unutrašnjih poslova dr Nebojši Stefanoviću, a pri tome obmanjujući građane Republike Srbije i čudi me da ga na to niste upozorili da je komisija na fakultetu na kome je Nebojša Stefanović stekao zvanje doktora nauka, utvrdila da je njegov doktorat autentičan.
I za informaciju gospodinu Pavićeviću, predsednik te komisije, gospodine Pavićeviću, nije bio nijedan profesor sa Megatrend univerziteta, nego sa Ekonomskog fakulteta u Subotici…

Molim?

Vi samo malo obratite pažnju o tome šta govore narodni poslanici.
Ako su tema dnevnog reda unutrašnji poslovi, šta mislite šta bi bilo kada bi ja sada ustao i tema dnevnog reda je sporazum sa Svetom stolicom i pričam kako su unutrašnji poslovi bili organizovani kada je predsednik stranke kojoj pripada gospodin Pavićević bio, na primer, savezni ministar unutrašnjih poslova?
Šta mislite, šta bi bilo kada bi ja sada rekao – 5. oktobra 2000. godine su preuzeli vlast, tako što su iskoristili Legiju i jedinice za specijalne operacije, pa je 2000. godine Legija bio nacionalni heroj, zato što je pomogao da DOS preuzme vlast, a onda je 2003. godine postao zločinac i najveći kriminalac na svetu? Šta mislite u šta bi se onda pretvorila rasprava u ovoj Narodnoj skupštini?
Dakle, ja poštujem pravo svakog narodnog poslanika da o tački dnevnog reda govori u svom stilu, ali ovo apsolutno nije bila tema dnevnog reda.
Ja vas molim da uzmete u obzir i dostojanstvo Narodne skupštine ali i dostojanstvo svih članova Vlade Republike Srbije, jer se ovde iznose netačne informacije i aludira se već nekoliko meseci o tome da je navodno doktorat…

…Nebojše Stefanovića falsifikovan iako se utvrdilo, dakle, faktografski se utvrdilo od strane komisije kojom je predsedavao profesor sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, da doktorat Nebojše Stefanovića je apsolutno urađen lege artis i u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ništa ja nisam zaboravio i vrlo dobro pamtim šta je bilo 2000. godine. Tada su bili savezni izbori i bili su lokalni izbori, 24. septembra 2000. godine.
Ono što mene sada zanima jeste kakve veze imaju savezni izbori i lokalni izbori koji su održani na celoj teritoriji Republike Srbije sa činjenicom da su aktivisti DOS-a upali u Radio Televiziju Srbiju, u republičku instituciju, ne saveznu, ne lokalnu, i zapalili je.
Ono što je takođe činjenica to je da ste se u noći 5. oktobra slikali, ljubili i grlili sa Miloradom Ulemekom Legijom, sa pripadnicima Zemunskog klana. Nisam se ja, nije se ni Zoran Babić, nije se ni Veroljub Arsić, ni Igor Beči, ni Aleksandar Vučić, ni Tomislav Nikolić, niko se od nas nije kupao ni na bazenu u Šilerovoj, niti su nam poklanjani rasni konji iz ergele u Surčinu.
Dakle, sve ste to radili vi. Vama su Surčinci bili dobri sve negde do kraja 2002. početka 2003. godine. E onda ste se setili da su ti prvoborci 5. oktobra narko dileri, kriminalci, ratni zločinci, ubice i tako dalje, ali pune dve godine su vam bili veoma dobri. Pune dve godine su bili vaši saveznici samo zato što su 5. oktobra svom tadašnjem političkom gospodaru Slobodanu Miloševiću okrenuli leđa i prešli na vašu stranu. To svi znaju.
Na kraju krajeva, ako ne verujete meni, ima ona knjiga „Igra senki“, valjda ste je čitali, koja faktografski govori šta se dešavalo tih oktobarskih dana 2000. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Stefanović je rekao da mu je žao što mu ministar Selaković nije objasnio baš sve što je on hteo da mu objasni. Nama nije objasnio već više od mesec i po dana zašto je pobegao sa lica mesta prilikom jednog saobraćajnog udesa koji je izazvao zato što nije mogao da prepešači 812 metara, nego je morao da koristi službeni automobil Narodne skupštine Republike Srbije, pa bi bilo dobro da narodni poslanici dobiju odgovor na to pitanje.
Poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati oba predložena zakona, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti iz svih onih razloga koje je vrlo detaljno, vrlo argumentovano, vrlo profesionalno, vrlo studiozno i stručno objasnio ministar Selaković.
Nema nikakve sumnje da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti izlazi u susret svim razumnim staleškim i profesionalnim zahtevima advokata.
Ono što je na delu u Republici Srbiji jeste, sa jedne strasne, kršenje Zakona o advokaturi, a sa druge strane, uprezanje svih advokata u RS protiv Vlade RS. Malom detetu je jasno da je tzv. štrajk advokata, za koga smo sada čuli od uvaženog gospodina Stefanovića da to u stvari nije štrajk, nego kako se govorilo u komunizmu, obustava rada usmeren apsolutno i samo protiv ministra pravde Nikole Selakovića i naravno protiv predsednika Vlade RS Aleksandra Vučića, i dokaza za to ima bezbroj.
Prva Vlada u Srbiji koja je smogla snage da povede borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji je Vlada Aleksandra Vučića. Prva Vlada koja je smogla snage da pravosudni sistem ove države, pokrene postupak protiv Miroslava Miškovića i čitavog niza drugih, koji su osumnjičeni da su opljačkali ovu državu, jeste Vlada Aleksandra Vučića. Neko taj postupak, neko taj proces hoće da zaustavi. Neko hoće da Srbiju vrati u onu baru, u žabokrečinu, u blato u kome je bila do 2012. godine, odnosno do 2014. godine, da tajkuni, da mafijaši, da korumpirani ljudi upravljaju sudbinama nas i naše dece. Poslanička grupa SNS, Vlada RS to neće dozvoliti.
Što se tiče tzv. štrajka advokata, za koji smo čuli da u stvari i nije štrajk, nego je to neka legitimna obustava rada, to se tako zvalo, ako me pamćenje ne vara, gospodine Atlagiću, u vreme Kardelja, jel tako? U vreme komunizma nije bio dozvoljen štrajk, pa kad se desio štrajk u nekoj fabrici, e onda komunistički rukovodioci ne bi li održali iluziju o raju u kome živi radnička klasa rekli su – pa nije to štrajk, to je obustava rada. E, ovi sad novi komunisti kažu da i ovo što se sada dešava u Srbiji,nije u stvari štrajk advokata, nego je to obustava rada.
Evo o čemu se radi. Zakon o advokaturi je donet 2011. godine. Dakle, sa ovim Zakonom o advokaturi, ni gospodin Selaković, ni gospodin Babić, ni ja, ni gospodin Vučić, ni SNS nemaju apsolutno nikakve veze. Ovo je zakon koji je donela DS. Šta piše u Zakonu o advokaturi koji je donela DS? Piše mnogo toga što ne ide u prilog onima koji danas vode Advokatsku komoru Srbije i da ne bi bilo nikakve zabune, SNS, poslanička grupa SNS, nije ni u kakvom sukobu ni političkom ni verbalnom sa advokatima u Srbiji. Mi samo pokušavamo da ukažemo na činjenicu da oni koji vode danas, dakle nekolicina ljudi, Advokatsku komoru Srbije, po mom mišljenju, i te kako zloupotrebljavaju Zakon o advokaturi koji je donet 2011. godine.
O tom zakonu u članu 9. advokatska zakletva glasi – zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta Advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature.
Šta se onda desi? Desi se da, pre nekih 20 dana u Šapcu, suprug nožem izbode svoju suprugu, policija ga uhapsi, privede ga nadležnom sudu u Šapcu, treba da se odredi pritvor, u pitanju je teško krivično delo ubistva, ne može da se odredi pritvor zato što okrivljeni, tj. osumnjičeni nema advokata. Niko nije hteo da se prihvati dužnosti da zastupa osumnjičenog za jedno teško krivično delo, za krivično delo ubistva. Kažite mi da li je to u skladu sa članom 9. koji sadrži tekst advokatske zakletve? Nije.
Dalje, u članu 15. Zakona o advokaturi, koji nije donela SNS, piše – advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi advokaturom, dakle stvarno i stalno bavi advokaturom, da pravnu pomoć pruža stručno i savesno u skladu sa Zakonom, statutom Advokatske komore i kodeksom, da čuva advokatsku tajnu, da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature.
Šta imamo u praksi? Imamo u praksi da su pojedinci, koji vode Advokatsku komoru Srbije, sebi dali za pravo da traže ostavku ministra pravde Selakovića. To je par ekselans političko pitanje. Advokatska komora nije pozvana da traži ostavku bilo kog državnog funkcionera. Nema na to pravo. I onda nam vi kažete – pa da, advokati su samostalni i nezavisni, to oni rade nevezano za bilo koju političku stranku bivšeg režima. Ma naravno da su svi na istom zadatku, i stranke bivšeg režima i tajkuni i pojedinci koji vode Advokatsku komoru Srbije. Treba srušiti, treba destabilizovati Vladu RS, treba Srbiju vratiti u žabokrečinu, pa da vladaju tajkuni i mafijaši. Treba zaustaviti SNS. Treba zaustaviti Aleksandra Vučića u pokušaju da Srbija bude jedna bolja, pristojnija zemlja u kojoj će naša deca živeti sigurnije, bolje, nego što živimo mi danas, koji živimo teško, ne zato što je Vlada RS odlučila tako iz nekog hira da preduzima teške mere, nego zbog toga što oni koji su vladali Srbijom 12 godina i sada vladaju Vojvodinom 14 godina, a imaju 6% podrške, upropastili živote mnogih generacija u Republici Srbiji.
Ovde je bilo reči o tome da su se neki javni beležnici obogatili zahvaljujući ministru Selakoviću i zahvaljujući gospodinu Dejanu Đurđeviću, direktoru Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Sada ću vam pročitati uporedni pregled advokatske i javno-beležničke tarife.
Kod ugovora čija je vrednost 450.000 dinara, advokatska tarifa 11.200 dinara, a javno-beležnička tarifa 9.000 dinara. Kod ugovora čija je vrednost 750.000 dinara, advokatska tarifa 15.720 dinara, a javno-beležnička tarifa 15.000 dinara. Kod ugovora čija je vrednost 1,5 miliona dinara, advokatska tarifa 27.670 dinara, a javno-beležnička tarifa 15.000 dinara. Kod ugovora čija je vrednost, zamislite, 48 miliona dinara i više, advokatska tarifa 84.000 dinara, a javno-beležnička tarifa nešto više 93.000 dinara.
Kako stvari stoje kod pravnih poslova gde se ne može utvrditi vrednost pravnog posla: kod predugovora – advokatska tarifa, tj. advokatska nagrada 24.470 dinara, kod javnog beležnika 15.000 dinara; kod zaveštanja, odnosno testamenta – advokatska nagrada 21.470 dinara, nagrada javnog beležnika 15.000 dinara; i kod svih ostalih vrsta ugovora gde se ne može utvrditi vrednost pravnog posla – advokatska nagrada 21.470 dinara, nagrada javnog beležnika 15.000 dinara.
Za razliku od poslanika bivšeg režima, koji vole da pričaju paušalno, neki javni beležnici su se obogatili, neki držani sekretari, neki ministri, neki funkcioneri rade ovo ili ono, mi iz SNS govorimo jezikom činjenica, što bi rekao narod – popu pop, a bobu bob.
Evo, gospodine ministre, pominjali smo trgovinu nekretninama i pominjali smo jedan deo teritorije Republike Srbije, tu Adu Kale, na kojoj vlada još uvek DS sa 6% podrške i najveći grad u toj demokratskoj Adi Kale, Novi Sad. Evo šta se tu desilo, sad ću da vam kažem potpuno precizno, 2007. godine, pa ako imate samo koji minut vremena da me saslušate. Dakle, u pitanju je trgovina stanom, trgovina nekretninama. Evo šta se desilo.
Tadašnji predsednik, tj. direktor Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, Momčilo Milović, kasnije generalni konzul Republike Srbije, ako se ne varam, u Trstu, za vreme bivšeg režima, kupio je od Privrednog društva „Gardi“ d.o.o. iz Novog Sada, stan površine 78 kvadrata, u Ulici bulevar oslobođenja broj 82.
(Borislav Stefanović, s mesta: Jel to tema?)
Sve ovo je tema, da bi građanima Srbije objasnio kako se trgovalo…

Gospodine predsedavajući, ovde su iznete veoma teške optužbe, paušalne i nedokazane na račun ministra Selakovića, na račun direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, da su kriminalnim radnjama nekome omogućili da steknu stotine hiljada evra. Ja nisam čuo ni jedno jedino ime. Ja ću vam sada pročitati imena, podatke, datume i cifre, da vidite kako je DS pljačkala i kako nažalost još uvek pljačka građane Vojvodine.
Evo o čemu se radi. Dakle, direktor Fonda za kapitalna ulaganja, možete da mašete rukama, ja se vas ne plašim, tako da slobodno nastavite da to radite.
(Borislav Stefanović, s mesta: A mi se vas plašimo.)

Tadašnji direktor Fonda …
Pitajte ga što je pobegao sa lica mesta kada je razbio službeni auto?
Dakle, Momčilo Milović je 2007. godine i to 3. septembra 2007. godine po ceni od 16.550.000 dinara od ove firme kupio stan, a rok za isplatu kupoprodajne cene bio je 31. decembar 2007. godine. Po knjigovodstvenom stanju, na dan 31. jula 2013. godine, kada je vršeno zadnje knjiženje, na kartici kupaca fizičkih lica PR „Gardi“ d.o.o. iz Novog Sada, na kontu 2021, komitent Momčilo Milović duguje 2.175.847 dinara, ili u evrima 27.500. Šta se dešava, gospodine ministre? Sa plaćanjem kupoprodajne vrednosti stana, Momčilo Milović prestaje u vreme kada počinje angažovanje firme „Gardi“ d.o.o. iz Novog Sada na poslovima izvođenja radova, koje finansira Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.
Šta hoću da vam kažem? Stanove su kupovali na račun građana Vojvodine Stanove su kupovali tako što su fingirali ugovore koje je finansirao Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine i to rade i dan danas. Zato se u Vojvodini, zato se u Novom Sadu svakog dana održavaju politički performansi oko rekonstrukcije Pokrajinske vlade. Zato stranke bivšeg režima isključuju danas jedni, sutra druge iz svojih stranaka zato što su podržali aktuelnog pokrajinskog premijera. Zašto je njima stalo da održe pokrajinsku vlast? Da bi se sakrio kriminal kojim su se bavili od 2000. godine. To je suština njihove vlasti. Baš njih briga za građane Vojvodine. Baš njih briga za evropske tekovine. Baš njih briga za činjenicu da su ti notari upravo najveće uporište u srpskoj istoriji imali upravo na teritoriji Vojvodine.
Kada u Srbiji, u onom turskom delu Srbije, nije bilo pomena o javnim beležnicima, postojali su javni beležnici u Sremu, Banatu, Bačkoj, itd. Danas drvlje i kamenje na institut javnog beležnika od onih koji se predstavljaju kao veliki evropejci, kao veliki Vojvođani, kao zagovornici evropskih vrednosti.
Pošto ću o staviti nekoliko minuta za kraj, evo, neću čitati imena, neću reći gospodine ministre ni naziv suda, ali evo šta rade neki advokati. Neki advokati, ne svi. Ima tu časnih i poštenih ljudi. Ali, šta rade neki advokati? Navodno, su u štrajku ili su u ovoj komunističkoj obustavi rada. Šta rade?
Evo, prijemni pečat suda, 14. oktobar 2014. godine. Jel štrajk advokata? Jeste. Ovde imate pečat advokatske kancelarije, nije bitno koja je. Imate tužbu i šta su se dosetili? Tužbu je sastavio advokat, naplatio je, pita Boga po kojoj ceni. Verovatno u gotovom novcu, što javni beležnik po zakonu ne sme da radi. Šta se dosetio genijalac?
Tužilac, taj i taj, fizičko lice, njegov potpis, a tužbu sastavio advokat i naplatio je, a kažu – u štrajku smo, tražimo smenu ministra Selakovića, ne valja nam Vlade Republike Srbije. Ali, vole pare ljudi, naročito keš, naročito gotovinu. I ćuti Dragoljub Đorđević, branilac Predraga Filipovića. Kaže – nema veze sa Miškovićem. Predsednik Advokatske komore Srbije, ispravite me gospodine Selakoviću, jel brani Predraga Filipovića, četvrto optuženog u postupku protiv Miroslava Miškovića, bivšeg direktora firme „Delta broker“? Sada je to slučajno?
Slučajno je kada Nikola Sandulović, bivši član glavnog odbora DS upadne na predavanje Aleksandra Vučića? Slučajno je kada žandarmerija brutalno pretuče brata Aleksandra Vučića? Slučajno je kada ovde počinje hajka da Andrej Vučić ima privatnu firmu?
Imam ovde dokaze, verovatno će neko od bivšeg režima da se javi, pa ću imati vremena da i o tome nešto kažem. Dakle, sve ovo je i te kako upereno i protiv vas gospodine ministre, upereno je i protiv Vlade Republike Srbije, ali pre svega je upereno protiv predsednika Aleksandra Vučića, da se zaustave reforme u Srbiji, da Srbija bude onakva kakva je bila 2012. godine. Da u Srbiji vladaju kriminalci, tajkuni, da vlada bezakonje, da naša deca žive u strahu, da moramo da ih šaljemo u inostranstvo, da je bolje da žive u Kanadi, Australiji, ko zna gde, samo da ne ostanu u Srbiji. Mi takvu Srbiju ne želimo. Mi smo u takvoj Srbiji živeli.
Građani su rekli da takvu Srbiju ne žele. Takvu Srbiju žele oni koji imaju 6% glasova i koji se bore da očuvaju vlast u Vojvodini, ne bi li ovakvi manifetluci ugledali svetlost dana. Gospodine, ministre imaćete svu našu podršku u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja se potpuno slažem da je gospodin Stefanović pametniji od mene. To se dokazuje i time što je završio Pravni fakultet u vreme kada sam ja bio magistar pravnih nauka.
Nije tačno da je premijer Aleksandar Vučić pobegao sa lica mesta, kao što je on uradio. Dakle, Aleksandar Vučić je sačekao da dođe policija i da se izvrši uviđaj. Gospodin Stefanović to nije učinio. Ja ne znam što gospodinu Stefanoviću smeta kad se ovde iznose činjenice.
Kaže - ministar unutrašnjih poslova mi je dao podatke. Pa, nije tačno. Dali su mi ljudi, koji rade u Fondu za kapitalna ulaganja, koji svojim očima od 2006. godine, do dan danas gledaju bezočnu pljačku građana Vojvodine i koji to više jednostavno ne mogu da trpe. Mogu da vam nabrajam hiljade ovakvih stvari. Nema opštine u Vojvodini koju niste ojadili fingirajući ugovore, naduvavajući cene, uzimajući provizije, itd.
Što se tiče Ade Kale, taj termin sam upotrebio metaforično. Kada su srpski ustanici osvojili Beograd, dahije, četiri dahije su pobegle na Adu Kale. Niko ovde ne poziva ni na kakva ubistva, ali hoću da vam kažem da oni koji su od 2000. do 2012. godine vladali Srbijom upropastili nas da ne može gore, upropastili živote naše dece, sada su kao dahije pobegli na tu svoju Adu Kale. Danas te dahije, u političkom smislu, pozivaju Selakovića da podnesu ostavku.
Srpska napredna stranka poziva predsednika Vlade AP Vojvodine, šta li je više, pitaj Boga, da podnese ostavku zato što ga građani Vojvodine neće.

Zamislite, gospodine Bečiću, kakvo je to farisejstvo, kakvo je to licemerstvo pozivati na ostavku čoveka u Vladi koji je dobio skoro referendumsku, natprosečnu podršku građana Srbije na poslednjim izborima, onih koji su jedva prešli cenzus sa sve Živkovićima, Pavićevićima, pitaj Boga sa kakvim sve ljudima koji su zajedno sa njima upropaštavali Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću tužiti gospodina Stefanovića, jer ja nemam taj običaj, ja političke borbe vodim političkim sredstvima, iako sve ono što je rekao na moj račun nije tačno. Ali, ja se čudim gospodinu Živkoviću što do sada nije podneo ostavku.
Evo ga rešenje Privrednog suda u Beogradu – obustavlja se privredno kazneni postupak protiv okrivljenih „Asumakum d.o.o.“ iz Beograda, ulica Studentska br. 15, kao pravnog lica i Vučić Andreja iz Beograda, ulica Krunska br. 47, kao odgovornost lica, zbog privrednih prestupa iz člana 68. stav 1. tačka 12) i 1) iz stava 2. Zakona o računovodstvu i reviziji.
Što, gospodine Živkoviću, ne podnesete ostavku, a obećali ste? Vi ste moralan čovek. Evo vam službena beleška – Ministarstvo finansija, poreska uprava, 9. februar 2011. godine, bivši režim na vlasti. Šta piše u službenoj belešci? Daljom proverom izvršeno je upoređivanje fotokopija lične karte Andreja Vučića koja je dobijena od „Findomestik banke“ sa ličnom kartom koju je Andrej Vučić stavio na uvid inspektoru poreske policije i utvrđeno je 2011. godine, za vreme bivšeg režima, da fotografija lica sa fotokopije lične karte ne odgovara liku Andreja Vučića, da je u fotokopiji lične karte kao serijski broj naveden SR16252141, a datum izdavanja je 15. februar 2007. godine, dok je Andrej Vučić stavio na uvid inspektoru poreske policije ličnu kartu sa serijskim brojem potpuno drugačijim i datumom izdavanja iste 7. mart 2007. godine, da u fotokopiji lične karte nije upisana promena prebivališta, dok je u ličnoj karti Andreja Vučića upisana promena prebivališta na adresu Novi Beograd, Antifašističke borbe br. 17/34.
Što ne podnesete ostavku, gospodine Živkoviću? Poreska uprava bivšeg režima je dokazala da niste u pravu. Ovde ste javno pozvali predsednika Vlade da podnese ostavku, ili on ili vi, ako se dokaže da niste u pravu. Što ne podnesete ostavku? Evo vam dokaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prihvatam sve što je Zoran Živković rekao za mene – i da sam radikal, i da sam ratni zločinac, i da mi je osnivač partije ko zna ko, ništa ga nisam razumeo, ali nema veze. Ali, šta je netačno u sledećem? „Rešenje Privrednog suda u Beogradu – obustavlja se privredno-kazneni postupak protiv Andreja Vučića“? Izvolite.
Dalje, šta je radikalština, šta su kafanski maniri, to je službena beleška Ministarstva finansija, poreska uprava, gde se kaže, pored navoda kako je sve falsifikovana lična karta Andreja Vučića: „Na osnovu napred navedenog, utvrđeno je da je registracija preduzeća „Asumakum d.o.“ iz Beograda, kao i otvaranje tekućeg računa ovog preduzeća kod „Findomestik banke“ izvršeno na osnovu falsifikovanih ličnih karata Andreja Vučića i Ivana Božinovskog“. To se kaže na strani 3.
Na strani 4. se kaže: „Proverom nije utvrđeno ko je falsifikovao lične karte Andreja Vučića i Ivana Božinovskog, čije su fotografije na falsifikovanim ličnim kartama, a ni ko je stvarno obavljao poslovanje preduzeća „Asumakum d.o“ iz Beograda“.
Ključna rečenica: „Na osnovu napred iznetih činjenica, postoji osnovana sumnja da se preduzeće „Asumakum d.o“ iz Beograda može svrstati u grupu tzv. fantom preduzeća odnosno preduzeća koja u znatnom obimu izbegavaju plaćanje poreza“.
Kad čovek ovde pročita zvanične akte, zvanične papire države Srbije, doduše pod bivšim režimom, ne pod režimom, kako vi kažete, Aleksandra Vučića, onda sam ja ovde radikal, ratni zločinac, pitaj Boga šta sam, a vi kao moralan čovek treba lepo da kažete – gospodine Vučiću, bili ste u pravu, lagao sam i podnosim ostavku.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, nije tačno da je Vlada Republike Srbije u ostavci i nije tačno da je predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić u ostavci. Koliko sam obavešten, moj uvaženi kolega Zoran Babić će ili sutra ili u utorak da zakaže sednicu Administrativnog odbora na kojoj će se razmatrati ostavka jednog narodnog poslanika zato što je izgubio opkladu sa predsednikom Vlade Republike Srbije…