… tako da će lista bivšeg režima imati priliku da umesto njega predloži nekog novog kandidata za narodnog poslanika.
Što se tiče objašnjenja, tj. argumenta vezanih za amandman na član 1, kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pre svega, želim da kažem da bi podnosioci amandmana za početak trebalo da nauče kako se pišu amandmani. Samo da građanima bude jasno, a i narodnim poslanicima, o kom amandmanu sada pričamo.
Mi sada debatujemo o amandmanu za koga je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Predlagač amandmana iz petnih žila se trudi da nas ubedi kako mi taj amandman treba da prihvatimo. Prva stvar, naučite da pišete amandmane tako da budu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Dalje, ovde se poslanici bivšeg režima, da bi objasnili da ne treba da glasamo za rebalans budžeta, da ne treba da glasamo za ova dva predloga zakona koji se odnose na privremeno smanjivanje plata i penzija, pozivaju na član 58. Ustava Republike Srbije. Uzgred rečeno, kada im Ustav odgovara ili kada oni misle da im odgovara, puna su im usta Ustava. Inače, Ustav ne valja ništa, Ustav je napisan u nedemokratskoj atmosferi, Ustav je napisan tako da nije u skladu sa evropskim standardima itd. Sada, odjedanput, Ustav je dobar i kao razlog zašto ne treba prihvatiti mere koje nam predlaže Vlada Republike Srbije jeste pozivanje na član 58. Ustava.
Evo kako glasi član 58. – jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. To je stav 1. Stav 2. – pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zašto sam ovo pročitao? Da bi podnosiocu amandmana bilo jasnije. Penzija nije klasično pravo svojine. Član 58. se odnosi na pravo svojine, što podrazumeva pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima.
Stav 2, koji kaže da se pravo svojine može oduzeti ili ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, u stvari se odnosi na eksproprijaciju, kada država, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave nekome oduzima ili ograničava pravo svojine na nepokretnosti.
Prema tome, član 58. sa penzijama nema apsolutno bilo kakve veze. To vaše pozivanje na Ustav kao razlog zašto ne treba prihvatiti mere fiskalne konsolidacije koje nam predlaže Vlada Republike Srbije u pravnom smislu apsolutno ne stoji.
Dalje, ono što poslanici bivšeg režima već danima govore, to je da Vlada Republike Srbije navodno eksperimentiše nad građanima i primenjuje neke mere koje niko živi u svetu nije primenio, to nije tačno. Mi smo to dokazali i u načelnoj raspravi.
Nije Srbija prva koja je, da bi spasila državu od bankrota, tj. ova Vlada Republike Srbije, da bi spasila državu od bankrota morala da pribegne jednoj teškoj, bolnoj meri, koja se zove privremeno smanjivanje plata i penzija. Letonija je zamrzla penzije od 2009. do 2012. godine. Litvanija je smanjila plate od 20 do 30%. Broj zaposlenih u javnom sektoru je smanjen za 10%. Penzije su privremeno smanjene za 11%, PDV je povećan sa 18 na 21%. Portugalija je smanjila fond plata za 20%, povećala PDV sa 21 na 23%, a privremeno smanjila penzije za 12%.
Dakle, nije Srbija prva koja mora da primenjuje ove teške i bolne mere. To građani Srbije moraju da znaju. Ne postoji alternativa onome što nam Vlada Republike Srbije predlaže. Da postoji, pa Vlada bi ih sigurno predložila.
Srpska napredna stranka i ova Vlada Republike Srbije mislim da će ostati upamćeni u političkoj istoriji Srbije ako ni zbog čega drugog, onda iz sledećeg
razloga. Mi smo, članovi SNS su, mogu slobodno da kažem i neka mi niko to ne uzme za zlo, na neki način u političkom smislu najviše pogođeni merama Vlade Republike Srbije. U 70% opština i gradova u Srbiji na vlasti je SNS i ta ista SNS zbog Vlade Republike Srbije koju podržava ne može, sve i da hoće, da zapošljava u opštinu, u grad, u javna preduzeća svoje članove, kao što su radile stranke bivšeg režima. Ne možemo zato što nam zakon to ne dozvoljava.
Mi sami na sebi primenjujemo teške i bolne mere. Zato imamo pravo da tražimo od građana koji su nas podržali 2014. godine, u martu mesecu ove godine, da i oni podnesu jedan deo tereta.
Koliko će dugo da traje taj teret? Sada ću i to da vam kažem, zato što i tu obmanjujete građane. Odbor kojim predsedava moja uvažena koleginica dr Vesna Rakonjac, Odbor za rad, predložio je amandman na Predlog zakona koji se odnosi na privremeno smanjivanje penzija i Odbor ustavna pitanja i zakonodavstvo je pre 45 minuta prihvatio taj amandman, odnosno smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, da se iz tog Predloga zakona briše rečenica da će privremeno smanjivanje penzija da traje do decembra 2017. godine.
Dakle, i ranije ćemo da vratimo penzije na stari sistem, čim se ekonomske prilike u Srbiji poprave. Do te mere smo išli daleko, do te mere smo sami sebi postavili rok da moramo u najkraćem mogućem vremenskom periodu da vratimo građanima Srbije normalan život kojim ste im vi oduzeli ne SNS. Prema tome, nikakvih argumenata za ono što pričate nemate.
Pošto je ovde ministar unutrašnjih poslova, ja sam više puta govorio o tome da je u AP Vojvodini na delu bezočna pljačka građana Vojvodine, koja u kontinuitetu traje od 2000. do 2014. godine.

Završavam.
Gospodine Stefanoviću, kao boga vas molim, ušli ste u „Razvojnu banku Vojvodine“, svaka vam čast, uđite, molim vas, u Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Ja vam garantujem po rečima … Da li mi oduzimate reč?

Sve je ovo povezano sa amandmanom. Da nije bilo pljačke, gospođo Gojković, od 2000. do 2014. godine u Vojvodini, ne bi Vlada Srbije morala da preduzima ovako teške mere. Uzmite, molim vas, gospodine Stefanoviću, ugovore koje je Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine potpisivao od 2007. godine do dan danas. Pogledajte kakve provizije, kakvi namešteni tenderi, koliko para je otišlo u privatne džepove, koliko stanove su po Novom Sadu pokupovali ljudi koji vode Vojvodinu u kontinuitetu 14 godina. Gospodine Stefanoviću, 30 stanova ne može da se kupi od plate koja iznosi 100, 150, pa čak i 200.000 dinara. To može da se kupi od kriminala.
Skrećem vam pažnju na činjenicu, pored Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, imate još jednu prevaru građana koja se zove „Tesla banka“ u Zagrebu. Predsednik nadzornog odbora „Razvojne banke Vojvodine“ koja je davala kredite firmama koje su pljačkale građane u korist bivšeg režima je jedna gospođa koja je istovremeno i član nadzornog odbora „Tesla banke“. Neću da joj pominjem ime zato što je pitanju dama. Mislim da se još uvek nalazi u pritvoru i nije pristojno da joj pominjem ime, ali vi znate o kome se radi.
Dakle, molim vas, uđite u Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine i videćete na delu svo poštenje, svu borbu za prava radnika, seljaka, penzionera, svu borbu za evropske vrednosti stranaka bivšeg režima.
Videćete da je Fond za kapitalna ulaganja sve, samo ne to. Videćete da je Fond za kapitalna ulaganja autonomne pokrajine Vojvodine, evo, pošto je danas pominjan Martin Luter, Vuk Karadžić je preveo sa Nemačkog na srpski, njegov prevod Novog zaveta. Upotrebiću, dakle jedan novozavetni izraz, videćete da je Fond za kapitalna ulaganja razbojnička, odnosno hajdučka pećina.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da poslanici bivšeg režima ne čuju dobro pa ću ponoviti.
Dakle, Litvanija, smanjenje plata za 20 do 30%, pa onda penzije smanjene za 11%, pa onda Rumunija smanjene plate za 25%, Portugalija smanjene penzije za 12%, dakle, smanjene penzije za 12%. Zašto ovo ponavljam? Zato što je neko već primenio ove mere i u državama gde su ove mere primenjene, te mere su dale rezultate.
Ono što je naše pitanje za bivši režim, zašto te mere nisu primenjene kada bi bile manje bolne za građane Republike Srbije? Da su bile primenjene 2008, 2009, 2010. godine, kada ste u kontinuitetu od tri, četiri godine imali konstantan rast budžetskog deficita. Da su tada primenjene neke od ovih mera, čak ne ni sve mere, manje bi bolelo građane republike Srbije. Ne, oni su se baškarili, lagali građane kako je sve u redu, delili plate i penzije itd. i sada nam predlažu genijalne zakone.
Zbog dogovora koji imam sa šefom poslaničke grupe SNS, mojim prijateljem i kolegom Zoranom Babićem, neću da kažem o kom se zakonu radi, ali predložićemo jedan zakon pa ćete da vidite kako uvažavamo vaše predloge kako da se poprave neke stvari.
Ono što je moje pitanje, kada ste takvi politički genijalci, što u periodu od 20000.-2012. godine niste predložili svu množinu svih tih zakona koje nam sada predlažete i unakrsno ispitivanje imovine, i ovo i ono. Što se mene tiče, možete slobodno da predložite taj zakon, nemamo sa tim nikakav problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.
Mislim da ste gospođo predsednice morali da upozorite gospodina Šutanovca na to da je vređanje drugih narodnih poslanika strogo zabranjeno i Poslovnikom. Mogli smo da čujemo da je gospodin Marko Atlagić huškao na rat, čovek koji je među prvima u Hrvatskoj osetio na svojoj koži sve strahote tuđmanovog režima. Vi puštate da se ovde vređa jedan univerzitetski profesor koji je iznosio činjenice o tome šta je radio ministar odbrane koji je od 2007. do 2000. i koje beše godine, 2012. godine vedrio i oblačio u Vojsci Srbije i doveo je u takvo stanje iz koje sada 100 Gašića sada mogu da ih izvuku.
Ono što takođe ne mogu da razumem, kad god se spominju krađe u vojsci, kursne razlike, mahinacije u javnim nabavkama, gospodin Šutanovac nervozno ustaje, počinje da maše Poslovnikom i uvek se prepoznaje kada neko kaže – kriminal, korupcija, zloupotrebe, mahinacije itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Aleksandra Vučića je jedina Vlada u novijoj srpskoj političkoj istoriji koja ima jasan plan kako da Srbiju izvede iz krize. Jedina smo stranka koja nije obmanjivala narod u predizbornoj kampanji i u predizbornoj kampanji pričala jedno, a onda kada smo obrazovali Vladu, radili nešto drugo.
Mi smo narodu i u predizbornoj kampanji 2014. godine rekli da Srbiju očekuju teške mere, jer se teška ekonomska situacija može izlečiti jedino teškim merama. Ovde su nam držane lekcije od strane ljudi koji neprestano mašu rukom, prete prstom, na jednoj od tih ruka se nalazi i sat koji vredi 15 ili 20.000 evra.
Sumnjam da taj sat može da se kupi od ministarske plate. Držali su nam lekcije ljudi o tome šta je Aleksandar Vučić rekao u hali „Pinki“, šta je rekao u ovoj, šta je rekao u onoj televizijskoj emisiji.
Evo ja ću sada iskoristiti neki minut vremena da vam kažem šta je sve bivši režim pričao 2000. godine. Možda su kolege iz bivšeg režima zaboravile da je nekada postojala politička organizacija zvana DOS, koja je 2000. godine, između ostalog obećala sledeće, kaže – ovim dokumentom koji potpisujemo sa punom odgovornošću, obavezujemo se da obnovimo poverenje građana u državu, iskorenimo korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama i zajedno krenemo u sveobuhvatne reforme s ciljem ponovnog zauzimanja ravnopravnog mesta Srbije u zajednici evropskih država. Država ne sme više da bude, pazite je li bila takva država od 2000. do 2012. godine?
Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika, kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera. Jel Srbija bila takva država od 2000. do 2012. godine? Jel se to zove ispunjavanje predizbornih obećanja.
Umesto toga kaže – izgradićemo državu koja će štiti siromašne i davati snažan podstrek onima koji stvaraju i kadri su da iniciraju preduzetničke poduhvate i investiraju, štede i uče i uspešno razvijaju našu domovinu.
Dalje, šta će uraditi kada dođu na vlast, između ostalog, radikalne ekonomske reforme, pa između ostalog, rast prihoda po osnovu naplate poreza na promet i akciza na proizvode koje je država danas namerno gurnula u zonu crne ekonomije. Cigarete, kafa, benzin - u periodu od 2000. do 2012. godine apsolutno ništa nije urađeno da se suzbije siva ekonomija.
Vlada Aleksandra Vučića je za pet meseci uradila više nego sve vlade DOS-ovske vlade za 12 godina. To je statistika koju niko ne može da obori. Onda kaže dalje, pazite ovo – obećavali su 2000. godine, racionalizacija javne administracije kroz ukidanje nepotrebnih ministarstava, državnih privrednih komora i drugih vidova neefikasnog javnog trošenja, uvođenje novih prioriteta i stroge discipline u trošenju budžetskih sredstava, itd, itd.
Danas nam pričaju o tome kako treba ukinuti silne agencije, mnogo koštaju, direktori imaju plate po 300.000 dinara, mi ih pitamo – pa ko je formirao te agencije. Jel ste obećali 2000. godine ukidanje svega onoga što je nepotrebno, umesto što ukidate vi ste sve to napravili i kažete krivi Aleksandar Vučić, kriva je Srpska napredna stranka.
Godine 2007, šta ste obećavali? Imali ste parolu „Demokratska stranka za bolji život“. Kaže ovako – ovi što su na pošten način stekli stanove od 200.000 evra, nose satove od 15.000 evra, šta su obećavali. Želimo da uklonimo prepreke koje onemogućavaju ljude da razvijaju svoje talente i koriste svoje potencijale. Prepreke, kao što su siromaštvo, nezaposlenost, niska obrazovanost, neodgovornost, nasilje, kriminal, korupcija, monopol i privilegije, itd. Sve smo to imali za 12 godina njihove vladavine i korupciju i kriminal i monopol, bezakonje i siromaštvo, sve što su obećali, sve su pogazili.
Da li se sećate 2004. godine šta su rekli kada Srbija ulazi u Evropsku uniju? Samo glasajte za nas, ulazimo 2007. godine. Pa u izborima 2008. godine – glasajte za nas ulazimo sigurno 2012. godine. Pa su 2011. godine doneli Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji danas kritikuju, jer su mislili da će da pobede na izborima 2012. godine, pa je ispalo da su zakon doneli u korist onih koji su mislili da će da pobede Srpske napredne stranke i sada kada su izgubili izbore, e sada nam ne valja Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.
Šta hoću da kažem? Ako je iko građanima Srbije obećavao u predizbornoj kampanji jedno, a posle toga radio drugo, to su radile stranke bivšeg režima. Srpska napredna stranka nikada nije obećavala da će u 2014, da će u 2015. godini biti ovako, ne, biće nam teško.
Ali ono što hoću da kažem, oni koji se danas predstavljaju kao zaštitnici interesa radnika, penzionera, siromašnih, studenata, itd. Sve su uradili za 12 godina njihove vladavine, odnosno 14 godina njihove vladavine u Vojvodini, da osiromaše i radnike i penzionere i seljake i studente itd.
Danas podržavaju studentske štrajkove. Pa ko je doneo Zakon o visokom obrazovanju? Ko je rekao da je to reformski zakon? Ko je nametnuo studentima velike školarine? Ko danas radi sve suprotno od onoga što je radio dok je bio na vlasti? Jedina Vlada koja ima jasan plan kako da se iz krize izađe jeste Vlada koju vodi Srpska napredna stranka.
Naš narod kaže – na ljutu ranu se stavlja ljuta trava. Ovo je ljuta trava koju Vlada Republike stavlja na teške rane koje nije ona prouzrokovala, a koje mora da leči, a lečimo ih zato što drugog rešenja nema.
Nemojte da mi kažete da samo poslanici bivšeg režima imaju roditelje koji su penzioneri, da samo poslanici bivšeg režima imaju decu, da samo poslanici bivšeg režima brinu o narodu. Ja imam majku koja je penzionerka, i ja imam decu i borim se za njihovu budućnost, ali znam da budućnosti ta deca nemaju ako se bude vodila politika koja se vodila 12 godina u ovoj državi. Zaduži se, daj ono što nisi zaradio samo zato da bi pobedio na izborima, a izbori mi trebaju da bi pobedio, da bi mogao da se obogatim i da nelegalan način steknem sve ono što sada imam.
Danas pričaju o Zakonu o ispitivanju porekla imovine. Nema problema, neka se donese taj zakon, ali onda hajde da vidimo kako je moguće da pojedini pokrajinski funkcioneri imaju 35 stanova u Novom Sadu? Jedan od njih se napio, seo u taksi, taksi ga je celu noć vozio po Novom Sadu, jer nije znao čovek da pogodi stan u kome živi. Pored tog jednog još ima 34.
Dakle, drugih rešenja sem ovih nema. Čuli ste neke od njih.
Dok nije zakon ušao u proceduru, ne valja Zakon o smanjivanju penzija. Jel ste čuli šta danas pričaju – da, treba smanjiti penzije, ali osnovica ne treba da bude 25.000 nego 35.000 dinara. Šta to znači? Nemamo nikakav plan, nemamo nikakvu koncepciju, samo neka nešto stigne iz Vlade Aleksandra Vučića, mi smo automatski protiv. Ta politika je od građana Srbije u martu 2014. godine ocenjena tako što su jedva prešli cenzus i sva priča o tome ko ima legitimitet da sprovodi ovakvu politiku je završena.
Legitimitet za ovakvu politiku je preuzela SNS i mi smo ubeđeni da ćemo ovu politiku da izguramo do kraja i namerno smo predložili amandman kojim skidamo datum 2017. godine jer verujemo ne samo u ovu Vladu, verujemo u našu privredu, verujemo u naš narod, da ćemo moći i pre decembra 2017. godine da prekinemo sa primenom ovih bolnih mera tako što ćemo suzbiti kriminal, korupciju, podići nivo industrijske proizvodnje i konačno i pre tog famoznog decembra 2017. godine od Srbije napraviti jednu normalnu i pristojnu državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, lično smatram da imam pravo na repliku zato što je u negativnom kontekstu pomenut predsednik Vlade, koji je kao što znate i ova Srbija istovremeno i predsednik Srpske napredne st ranke, ali nije bitno…

Hvala vam u svakom slučaju.

Govoriću po replici.

Govoriću po replici. Hvala vam gospođo predsednice.
Gospodin Zoran Živković u svojoj neodoljivoj potrebi da baci što više kamenja na aktuelnu Vladu, a istovremeno u želji da prikaže sebe kao bogom dan od spasioca Srbije, kao najgenijalnijeg srpskog državnika koga je ova zemlja imala. Upravo sada je izneo jednu neverovatno neistinu.
Dakle, ako sam ga dobro razumeo za devastaciju juga Srbije odgovoran je Aleksandar Vučić, zato što je od 1998. do 2000. godine bio ministar informisanja u Vladi Republike Srbije, između ostalog i u periodu kada je Republika Srbija bila izložena agresiji i bombardovanju od strane NATO pakta.
Ne razumem zašto je odgovoran Tomislav Nikolić, a Jorgovanka Tabaković je valjda odgovorna zato što je bila ministar za ekonomsku transformaciju i to je jedna matrica koju bivši režim godinama koristi.
Dakle, za sve ono što nije bilo dobro, a mnogo toga, nažalost, nije bilo dobro tokom devedesetih godina, niko u ovoj zemlji nije odgovoran, nego su odgovorni Vučić, Nikolić, Jorgovanka Tabaković i ne znam ni ja ko, a pri tome Zoran Živković zaboravlja da su u Saveznoj Vladi svojevremeno, i to na početku devedesetih godina sedeli kadrovi Demokratske stranke. Da nisu oni možda za nešto odgovorni početkom devedesetih godina, kada je u Srbiji bila hiperinflacija, kada više niste mogli da dopišete nule na novčanicama itd.
Vi ste, gospodine Živkoviću, izgleda zaboravili to vreme početka devedesetih godina, kada su kadrovi Demokratske stranke sedele u Saveznoj Vladi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, ja sam znao da je gospodin Zoran Živković politički genije, ali da je baš toliki, evo, sad sam imao prilike da se uverim.

Gospodine Živkoviću, vi ste…

 

Gospođo predsednice, gospodin Zoran Živković je poprilično stariji od mene i čudi me da je pobrkao lončiće, godine, datume, vlade, ko je vršio kakvu funkciju itd.
Prvo, kad je neko član Savezne Vlade nema funkciju sekretara, nego je ministar u toj Vladi i to savezni ministar.
Drugo, Perišić, ali ne samo Perišić, bilo je tu još kadrova Demokratske stranke Radulović, Đukić, ima ih još, dakle, to je bilo početkom devedesetih godina, 1992, 1993. godina, To je bilo vreme hiperinflacije u Srbiji. Hiperinflacije nije bilo ni 1998, ni 1999. ni 2000. godine. Bilo je drugih problema - političkih, ekonomskih, problema na Kosovu u Metohiji, NATO intervencija. Vilo je svega i svačega, ali hiperinflacije nije bilo.
Šule, kupićemo televizor. Polako, da ja završim.

Početkom devedesetih godina Demokratska stranka je imala ne minornu, nego značajnu ulogu u devastaciji Srbije, u vreme kada je započeo potpuni kolaps srpske privrede i sa tim kolapsom nikakve veze nemaju ni Aleksandar Vučić, ni Tomislav Nikolić, ni Jorgovanka Tabaković, ma koliko da ih Zoran Živković mrzi, ne podnosi, ma koliko da im želi zlo ili bilo šta slično.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zarad istorijske istine.
Pošto ne smem da se obraćam gospodinu Šutanovcu, obraćam se vama, gospođo predsednice.
Dakle, 1994. godine, koliko me pamćenje služi, potpisan je politički sporazum između dr Zorana Đinđića, dr Vojislava Šešelja i dr Vojislava Koštunice. Na naslovnoj strani tadašnjeg, ako se ne varam, nedeljnog lista „Pogledi“ fotografije Đinđića, Šešelja i Koštunice i dole piše „Ujedinila se opozicija“. Moguće je da se Demokratska stranka, koja je imala mnogo agregatnih stanja, nastala je kao građanska partija, pa su malo bili nacionalisti, a sada čujemo da su navodno socijaldemokrate i da se zalažu za prava radničke klase i da ustaju kada se svira Internacionala i tako dalje, da su oni tu 1994. godinu zaboravili, ali to što su oni zaboravili ne znači da se to nije desilo.
Sada to prebacivanje Vučiću, Nikoliću, Jorgovanki Tabaković, meni, sa aluzijama da sam ja ovde predstavnik SRS, to ovako deluje simpatično, ali nije dobro za samu DS.
Još jednu stvar moram da istaknem koju je gospodin Šutanovac, čini mi se, zaboravio. U svojoj istoriji i to, ako se ne varam, 1992. godine, već sam i ja čovek u godinama, pa sam malo počeo da zaboravljam te godine, ali čini mi se da je bila 1992. godina.

Evo, završavam.