Zahvaljujem povredu Poslovnika, čula sam zaista. Zahvaljujem, znam da se nećete ljutiti. Zahvaljujem zaista, rekli ste u čemu je povreda Poslovnika.

Evo još samo dve rečenice.

možda bi ministra zanimalo šta se dešava u našoj pokrajini.

Ovo nisu čarke, ovo su primeri…

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 106. Poslovnika, koji predviđa da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Razumem potrebu poslanika bivšeg režima da politički zloupotrebljavaju svaki predlog zakona koji dođe pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali mislim da biste vi, gospodine predsedavajući, trebali da ukažete gospodi koja su do 2012. godine vodila ovu državu kakva su pravila u parlamentu i o čemu može da se govori. Vi ste lepo skrenuli pažnju da na dnevnom redu nije predlog zakona o sprečavanju nasilja u sportu, nego Predlog zakona o zabrani i upotrebi dopinga u sportu. Ovo o čemu je govorio gospodin Stefanović nema nikakve veze sa tačkom dnevnog reda.
Ono što zanima poslaničku grupu SNS, to je da nam gospodin Stefanović odgovori koliko košta popravka automobila A6, koji je slupao, a koji je vlasništvo Republike Srbije?

Samo jedna rečenica. Ako gospodin Stefanović ima pravo da postavlja pitanja gospodinu Udovičiću, ja sada njega pitam u ime poslaničke grupe SNS, koliko će koštati građane Republike Srbije i poreske obveznike to što je on slupao… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje Vlade je sasvim na mestu, a mislim da gospodin Dušan Petrović čisto pravnički nije u pravu. Evo zbog čega. On je tačno rekao da umišljaj može da bude, vratio se gospodin Petrović, drago mi je, direktni i eventualni. To je tačno, ali je pomešao eventualni umišljaj sa nehatom.
To što je on govorio odnosi se na nehat, gospodine Petroviću. Direktan umišljaj postoji onda kada vi znate da vašim činjenjem ili nečinjenjem možete da prouzrokujete krivično delo i hoćete njegovo izvršenje. Eventualni umišljaj postoji kada znate da vašim činjenjem ili nečinjenjem može da se izvrši krivično delo, pa pristajete da se desi zabranjena posledica, a nehat je ono o čemu ste vi govorili vezano za eventualni umišljaj, znate da nešto može da se desi što je suprotno zakonu ali olako držite da se neće desiti.
Dakle, to je prva greška koju ste napravili. Pomešali ste eventualni umišljaj i nehat, verovatno zato što se jedno vreme ne bavite advokaturom, nego politikom pa vam je malo znanje o tome izbledelo, ali nije ništa strašno.
Ono što sam još hteo da kažem, a vezano je za član 16, gospodin Petrović je govorio da ovde treba koristiti termine iz krivičnog prava. Član 16. vrlo jasno kaže – disciplinske mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila jesu, pa onda nabrojane, jedan, dva, tri, četiri, pet. Dakle, ovde se ne radi o krivičnim sankcijama. Ovde se radi o disciplinskim merama, što je, priznaćete, suštinska i drastična razlika.
Šta je Vlada ovim htela da postigne i zašto poslanička grupa SNS smatra da je obrazloženje Vlade sasvim na mestu? Prvo, ovo što je rekao gospodin Udovičić, ministar u Vladi RS je potpuno tačno. Mi imamo obavezu kao država da uskladimo naše zakonodavstvo sa međunarodnim standardima koji važe u ovoj oblasti i nema sumnje da se ovim zakonom to postiže. Naravno da ovaj zakon nije puko prepisivanje bilo kog Svetskog kodeksa. Ovaj zakon je zakon u klasičnom smislu te reči. On sadrži pravne norme kao i svaki drugi zakon koji je donet ili koji će biti donet u ovoj Narodnoj skupštini.
Ne razumem kako nešto da uskladimo sa međunarodnim standardima, a da baš ni u jednom članu zakona ne prihvatimo baš nijednu formulaciju koja je sadržana u Svetskom etičkom kodeksu. Taj deo ne razumem.
Ono što je Vlada takođe tačno primetila i ono što poslanička grupa SNS podržava je da jedno lice može da bude krivo ako postupa ili iz namere ili zbog nepažnje. Očigledno da je Vlada ovde htela da pooštri krivicu pa je rekla – lice je krivo ako postupa ili iz namere ili iz nepažnje.
Intencija Vlade, ako sam ja to dobro razumeo, ide ka tome da se pooštri odgovornost lica koja koriste, odnosno sportista koji koriste nedozvoljena doping sredstva. Dakle, Vlada je vrlo jasno rekla – lice je odgovorno ako postupa ili namerno ili iz nepažnje. Vi sada hoćete da obrišete ovo – namerno ili iz nepažnje iz meni potpuno nepoznatih razloga. Ne radi se ovde o pukom prepisivanju. Ovde se radi o preciziranju krivice.
Dakle, neko je kriv ako postupa ili namerno ili iz nepažnje i to SNS podržava, jer sutra možete da dođete u situaciju da neko kaže – nisam ja to namerno uradio, nisam znao, neko me je nagovorio, nisam dovoljno upućeni itd.
Na to može praktično svako da se pozove i onda u praksi možete da dođete u jednu vrlo čudnu situaciju. Niko neće da kaže da je namerno koristio doping sredstva, uvek može da kaže – pa nisam znao, nisam imao dovoljno informacija da li je nešto zabranjeno ili nije zabranjeno.
Vlada ovakvim predlogom potpuno razvejava svaku sumnju, dakle, ili ste namerno uradili ili iz nepažnje. Ako obrišemo ove reči koje vi predlažete da se brišu, doći ćemo u situaciju da ovaj zakon u praksi apsolutno neće imati bilo kakvog smisla, odnosno doći će do čitavog niza zloupotreba.
To ni poslanička grupa Srpske napredne stranke, niti Vlada Republike Srbije ne žele da dozvole i zato mi podržavamo u potpunosti obrazloženje koje je Vlada dala zašto ne prihvata ovaj amandman.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Dokazali smo da gospodin Dušan Petrović ipak ne zna u čemu je razlika između eventualnog umišljaja i nehata.
Ono što hoću da kažem, ono što je mnogo važnije, hajde da ovu stvar posmatramo malo šire. Tu je ministar koji je bio profesionalni sportista, pa neka me ispravi ako grešim. Ovaj zakon se pre svega donosi zbog onih koji se profesionalno bave sportom. Dakle, profesionalni sportista i te kako ima saznanja šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno. Ne donosi se ovaj zakon zbog dece koja u uzrastu od 12 do 16 godina igraju fudbal u nekoj zonskoj ligi, ovaj zakon se pre svega donosi zbog sprečavanja dopinga u profesionalnom sportu, gde se i postižu vrhunski rezultati. Nadam se da se slažemo oko toga.
O kakvoj konkretnoj situaciji se radi? Radi se o tome da je sportista bio podvrgnut doping kontroli i utvrđeno je da u njegovoj krvi ili urinu se nalaze nedozvoljena sredstva koja su predviđena odgovarajućim propisima kao doping. Dakle, nađeno je kod čoveka nešto što nije dozvoljeno i sada vi kažete – ali, postoji pretpostavka nevinosti. Pretpostavka nevinosti važi u krivičnom pravu, ali ovde ne može da važi zato što ovo nije krivično-pravna materija, o tome se radi. Kako vi da kažete – jeste, u mojoj krvi ili urinu je pronađeno anti doping sredstvo, ali vi dokažite da ja nisam kriv. To je potpuno besmisleno. On treba da dokaže da nije kriv zato što se u njegovoj telesnoj tečnosti, krvi ili urinu, nalazi odgovarajuće doping sredstvo.
Vi stalno mešate krivično-pravnu materiju sa jednom materiju koja nema veze sa krivičnim pravom, što iz člana 16. mnogo jasno proizilazi. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima ovde poslanika SNS koji su išli u, kako je rekao uvaženi govornik, neke pravne škole, samo ja ni u jednoj pravnoj školi nisam čuo da se u sudu vodi disciplinski postupak. Znam da se u sudu vodi krivični postupak, vodi se parnični postupak, vodi se izvršni postupak, vodi se vanparnični postupak, ali još nisam čuo da sudija vodi disciplinski postupak protiv nekoga ko je upotrebio neko doping sredstvo.
Srpska napredna stranka ovim samo hoće da ukaže da je obrazloženje Vlade potpuno na mestu, a da oni koji stoje iza ovog amandmana s jedne strane ne razumeju potrebu Republike Srbije da svoje zakonodavstvo u oblasti zabrane dopinga uskladi sa međunarodnim standardima, a sa druge strane prave velike pravničke greške time što ovu materiju gledaju kroz prizmu krivičnog prava, što apsolutno nije na mestu.
Ovde se radi o disciplinskom postupku. Na disciplinski postupak ne mogu da se primene bukvalno instituti krivičnog prava, niti je Vlada Republike Srbije imala takvu nameru. Da je takva namera postojala ili kod Vlade, pa na kraju krajeva i kod relevantnih međunarodnih organizacija, ne bi se koristili termini - namera i nepažnja, nego bi se koristili krivično-pravni pojmovi – umišljaj i nehat. Dakle, ovde je potpuno jasno o čemu je reč, radi se o disciplinskoj odgovornosti koja se ne utvrđuje ni u kakvom sudu…
(Dušan Petrović, s mesta: Englesko pravo.)
Znači, vi ste, gospodine Petroviću, sada postali ekspert i za englesko pravo. Super, samo mi kažite u kom engleskom sudu…

Evo, naučio sam nešto novo, gospođo Gojković, pa mi je uvek drago kad naučim nešto novo, da se u engleskim sudovima vode disciplinski postupci.

Završavam.

Dakle, Srpska napredna stranka podržava obrazloženje Vlade i nećemo prihvatiti ovaj amandman. Smatramo da je ono što je Vlada predložila u članu 16. apsolutno u interesu i sporta u celini, ali i svakog pojedinačnog sportiste, kao jedna važna mera upozorenja da se vrhunski sportski rezultati ne mogu postizati upotrebom zabranjenih doping sredstava.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici bivšeg režima uvek imaju potrebu da ono što su oni radili prebacuju na Vladu Republike Srbije koju vodi gospodin Aleksandar Vučić. Vlada koju vodi gospodin Aleksandar Vučić je počela da smanjuje broj agencija, a bilo bi dobro da nam stranke bivšeg režima objasne zašto su i zbog čega formirali veliki broj potpuno nefunkcionalnih agencija.
Ono što bih ja gospodine ministre, a i drugi poslanici SNS voleli da čujemo, to je kada se već priča o troškovima i koliko šta košta, da treba da se racionalizuju troškovi itd. Mene veoma interesuje koliko košta popravka, samo ne znam šta ono beše, da li Škoda super B ili Audi A6, koji je razlupao gospodin Borislav Stefanović. To mnogo košta. To su automobili koji su prilično skupi i kada su polovni, a pogotovo ako se ima u vidu činjenica da ih je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa kupila kao nove. Sada kada razlupate jedan tako skupoceni automobil, to košta. Popravku tog automobila ne verujem da će da plati gospodin Borislav Stefanović, platiće država. Vi znate kako se država finansira i ko državu finansira. Dakle, državu finansiraju građani i finansiraju privredni subjekti koji plaćaju poreze, doprinose, takse i druge javne dažbine.
Tako je da oni koji govore o troškovima i o smanjivanju troškova bilo bi dobro da krenu od sebe kad već nisu ukinuli silne agencije koje su formirali, hajde da makar više ne lupaju te skupocene skupštinske automobile, skupo ih je država platila i mislim da bi sa njima trebalo domaćinski da se upravlja.

Bilo bi dobro gospodine Stefanoviću da mi objasnite kojih ja to pet plata primam, a takođe bi bilo dobro da mi objasnite hoćete li to što ste oštetili državni automobil vi da platite ili će da plati država Srbija. Ako vi iz bivšeg režima stalno držite lekcije o tome kako treba da se štedi, kako treba da se ukidaju agencije, hajde krenite od sebe. Dakle, platite štetu koju ste prouzrokovali državi Srbiji.
Zašto vi niste ukinuli agencije koje ste sami formirali …
(Predsednik: Molim vas meni se obraćajte, a ja ću preneti poslaniku Stefanoviću.)
Potpuno se slažem sa vama, gospođo Gojković. Dakle, moje pitanje je, nadam se da se slažete sa mnom, kako neko može da postavlja pitanje ministru u Vladi Republike Srbije koja je počela da smanjuje broj agencija, a sam je učestvovao u formiranju velikog broja ne funkcionalnih agencija, sa jedne strane.
Sa druge strane, poslanici bivšeg režima čini mi se da se dobro ne pripremaju za ove sednice. Zašto? Kao što je ministar Udovičić lepo objasnio, ovo nije agencija u smislu Zakona o javnim agencijama. Ova agencija je definisana kao ustanova i funkcioniše u skladu sa Zakonom o javnim službama koji u pravnom sistemu Republike Srbije postoji od 1991. godine.
Dakle, ova agencija ima status ustanove, kao npr. škole, vrtići, domovi zdravlja, bolnice. Da li sam u pravu, gospodine ministre? Ovo nije agencija za koju je donet specijalni zakon, Zakon o javnim agencijama 2005. godine, pa od 2005. do 2012. godine imali ste jednu eksploziju u formiranju broj agencija. Ova agencija je javna služba i posluje u skladu sa Zakonom o javnim službama. Bilo bi dobro da oni koji kritikuju Vladu pre nego što to učine i pre nego što se bace kamenom na ljude koji nešto dobro rade za ovu državu makar pročitaju šta piše u Predlogu zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, za poslaničku grupu SNS Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika je dobar i potreban predlog zakona iz više razloga. Čisto pravnički posmatrano, ova dva člana kojima se dopunjava Krivični zakonik Republike Srbije su u nomotehničkom smislu napisana kvalitetno i nema tu ničeg nejasnog, nema ničeg spornog, nema tu ničega što bi moglo da izaziva bilo kakve nedoumice u praksi.
Poslanici bivšeg režima su više prigovarali činjenici što nisu među potpisnicima Predloga zakona, a nakon toga su pokušavali nekim nategnutim konstrukcijama i nategnutim hipotezama da dovedu u pitanje krivično-pravnu osnovanost ovog zakonika, odnosno ovog zakona, u čemu, po mom skromnom mišljenju, apsolutno nisu uspeli.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, koga su delegirali poslanici bivšeg režima, a to je pitanje dokazivosti, odnosno pitanje kako će se dokazati da je neko izvršio jedno od ova dva krivična dela kojima se dopunjava Krivični zakonik? Moram da podsetim sve narodne poslanike, pa i one narodne poslanike koji su kritikovali ovaj Predlog zakona, da smo mi na terenu materijalnog krivičnog prava. Dakle, mi smo na terenu onoga što se zove krivično pravo – posebni deo.
Dakle, mi propisujemo ovim Predlogom zakona dva nova krivična dela u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Pitanje dokaza nije pitanje Krivičnog zakonika. Pitanje dokaza je pitanje Zakonika o krivičnom postupku. Prema tome, svi oni koji su upućivali kritike ovom Predlogu zakona sa stanovišta snage dokaza koja će eventualno biti upotrebljena da bi se utvrdilo da je neko ili učestvovao u ratu na teritoriji neke strane države ili pak da je podstrekivao druge da to čine, čini mi se da su potpuno promašili temu, prosto zato što to nije materija ovog zakona, niti se ovaj zakon time može baviti. To je sve veoma precizno i veoma jasno definisano odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Što se tiče ideoloških, odnosno verskih aspekata ratovanja naših državljana na teritoriji stranih država, to je jedna opširna tema i o tome bi moglo da se kaže mnogo toga. Slažem se sa onim kolegama koji su rekli da ovo nije predlog zakona koji je usmeren protiv bilo koje religije. Naravno, ovo nije ni predlog zakona koji je usmeren protiv islama. Ovo nije predlog zakona koji se tiče samo problema Sirije ili Iraka. Slažem se i sa koleginicom iz DS koja je rekla da islam nije militantna religija i da islam nije religija koja podstiče na nasilje, a pogotovo nije religija koja podstiče ljude da čine onakva monstruozna ubistva, kakva smo mogli da vidimo, nažalost, ovih dana da su se dešavala u Siriji.
Ali, ovde se postavlja jedno drugo pitanje. Postavlja se pitanje – na koji način pojedinci ili grupe tumače pojedine religije. Nijedna velika svetska religija, ni islam, ni hrišćanstvo, ni judaizam ne propovedaju sečenje ušiju, klanje, vađenje očiju, silovanje, sve ono što smo mogli da vidimo ili ono o čemu smo mogli da slušamo, a što se ovih dana dešava npr. u pojedinim delovima Sirije ili Iraka. Problem je u nečem drugom. Oni koji čine ta monstruozna zverstva, oni tumače svoju religiju na način da im dopušta da čine takve stvari.
Dakle, mi smo na terenu sad tumačenja religije. Mislim da kada biste izvršili anketu kod ovih zlikovaca iz islamske države Iraka i Levanta, te terorističke organizacije, i kada biste ih pitali da li to što oni rade jeste u skladu sa postulatima islama, mislim da bi njih 100% reklo – da, to je nešto što islam odobrava, to je ono čemu nas je učio prorok Muhamed. Kao što kada biste izvršili anketu među onima koji su u ime Hrista ili u ime hrišćanstva takođe činili slična dela, oni bi rekli – da, hrišćanstvo odobrava takve stvari.
Dakle, pitanje je kako pojedinci ili grupe tumače određenu religiju? To takođe nije nešto čime može da se bavi Krivični zakonik. Pojedinci iz stranaka bivšeg režima su kritikovali ovaj zakon zato što navodno on ne može da na adekvatan način postigne svoj cilj, zato što se u stvari bori protiv nečega protiv čega ne treba da se bori. Dakle, ovaj zakon se ne bori ni protiv kakve religije, niti protiv pripadnika bilo koje religije, ali ovim zakonom vi ne možete sprečiti, niti je to namera ovog zakona, niti je to namera bilo kog zakona da se spreči nakaradno tumačenje neke religije ili neke ideologije.
U tom smislu, oni koji su kritikovali ovaj predlog zakona, sa stanovišta tumačenja religije ili ideologije nisu u pravu, jer to prosto nije materija ni Krivičnog zakonika, niti je to uopšte materija bilo kog zakonika koji postoji u pravnom sistemu Republike Srbije, niti bilo gde u svetu.
Vi možete doneti ne jedan, možete imati stotinu krivičnih zakonika, to neće sprečiti pojedince ili grupe da tumače svoju religiju kojoj pripadaju na način da im ona odobrava vršenje najgnusnijih mogućih zločina. U tom smislu, oni koji su kritikovali ovaj Predlog zakona, takođe nisu u pravu.
Ovde je bilo reči o tome da je ovaj predlog zakona loš zato što se postavlja pitanje – a šta je sa državljanima Republike Srbije koji su uz to i državljani neke druge države? Taj problem za SNS ne postoji. Dakle, državljanin Republike Srbije koji je državljanin i neke strane države, a čini neko od ovih krivičnih dela, pa naravno da potpada pod udar ovog predloga zakona. Dakle, to što je neko državljanin Srbije i recimo državljani Francuske, a ratuje u Siriju. To što je državljanin Francuske naravno da ga ne oslobađa od odgovornosti ako čini jedno od ova dva, ili možda oba krivična dela. U tom smislu pitanje dvojnog državljanstva apsolutno ne tangira ni smisao ni suštinu ovog predloga zakona.
Ono što je posebno važno da se kaže sa stanovišta SNS, koja ima i najveću odgovornost za vođenje politike ove države, to je da se ovaj predlog zakona donosi u trenutku kada se Vlada Republike Srbije, a pre svega predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, nalaze u jednoj izuzetno delikatnoj situaciji, kada je u pitanju međunarodna politika.
Morate priznati da se retko koja srpska vlada u novijoj srpskoj istoriji našla u ovakvoj situaciji u kojoj se našla vlada koju vodi gospodin Aleksandar Vučić. Ova Vlada je izabrala ne najbolje, nego rekao bih jedini mogući pravac, jedini mogući put u vođenju spoljne politike. Za Vladu Republike Srbije, svi oni koji žele da budu prijatelji naše zemlje, svi oni koji žele sa nama da održavaju dobre političke i ekonomske odnose, mi ih tretiramo kao prijateljske države.
Ova Vlada je zauzela stav da ne želi da se meša u unutrašnja pitanja bilo koje strane države, ni Sirije, ni Iraka, ni Ukrajine. Ono što je veoma važno da se naglasi, Vlada Republike Srbije po uzoru, rekao bih, na vlade kakve smo imali npr. u 19. veku, na vlade koje su vodili državnici, poput Jovana Ristića ili Nikole Pašića, dakle, ovo je Vlada koja u najelementarnijem smislu te reči vodi srpsku spoljnu politiku. Dakle, mi ne vodimo ni spoljnu politiku koja se diktira iz Vašingtona, iz Brisela, Berlina ili Moskve. Mi vodimo srpsku politiku, a to znači hoćemo da zaštitimo državne i nacionalne interese Republike Srbije i srpskog naroda. Kako to Vlada Republike Srbije radi? Sa jedne strane Vlada na vrlo decidan i jasan način pokazuje da je opredeljena da Srbija postane članica EU, da je Srbija na dobrom putu, o tome svedoči i izveštaj Evropske komisije koji je najpozitivniji do sada, od kada je Srbija krenula u taj proces pridruživanja EU.
Sa druge strane, Vlada Republike Srbije, a to je pre svega zasluga premijera gospodina, Aleksandra Vučića, donela je jednu veoma hrabru odluku da ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, da ne prekida političke i ekonomske veze sa jednom zemljom sa kojom tradicionalno imamo dobre i prijateljske odnose sa kojima nas spaja i istorija, i tradicija, i jezik, i vera, i kultura, i činjenica da je Rusija uz Kinu branilac suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i u Savetu bezbednosti UN, ali i u svim drugim međunarodnim forumima.
U tom smislu, SNS, odnosno poslanička grupa SNS, i ovaj predlog zakona doživljava kao nešto što je sastavni deo međunarodne politike Vlade Republike Srbije. Dakle, Vlada Republike Srbije i narodni poslanici koji su potpisali ovaj predlog zakona i koji će glasati za ovaj predlog zakona šalju veoma jasnu političku poruku svim državama u svetu, a to je da državljanima Republike Srbije nije mesto u oružanim sukobima koji se vode na teritoriji bilo koje strane države.
I da je Republika Srbija privržena tome da se svi politički problemi, da se problemi koji su iz političkih prerasli u oružane probleme rešavaju miroljubivim sredstvima u skladu sa principima međunarodnog prava, u skladu sa Poveljom UN, u skladu sa svim relevantnim međunarodnim pravnim dokumentima, pa na kraju krajeva i u skladu sa svim rezolucijama i dokumentima koje je usvojila i Narodna skupština Republike Srbije.
U tom smislu, poslanička grupa SNS će podržati ovaj predlog zakona zato što je on pravnički dobar, zato što on štititi naše građane, preventivno deluje na naše građane da ne idu da ratuju za bilo čije strane interese u bilo kojoj stranoj državi. Ono što je takođe veoma važno, poslanička grupa SNS će glasati za ovaj predlog zakona zato što mi na ovaj način čuvamo dobru međunarodnu poziciju Republike Srbije i na ovaj način podržavamo politiku Vlade Republike Srbije, a to je politika koja znači da se održe stabilni međunarodni odnosi i sa državama na zapadu, i sa državama na istoku što je priznaćete jedna veoma delikatna politika i politika koja nijednoj Vladi Srbije do sada nije pošla za rukom.
Ono što sam propustio da kažem na početku, a nije loše da se zna, prosto zbog istorije. Nije Republika Srbija i nije srpski narod prvi put u situaciji da pojedini njegovi pripadnici ratuju u nekoj stranoj državi za nečije strane interese iz verskih ili ideoloških razloga. Vi ste imali situaciju u periodu 1936. godine do 1939. godine da je oko 1.700 građana tadašnje Kraljevine Jugoslavije koji su se izjašnjavali ili kao članovi ili kao simpatizeri KPJ, da su ratovali u Španiji na strani republikanskih snaga protiv formacija koje je vodio generala Franko. Ni tadašnja država, dakle, ni tadašnja vlada nije blagonaklono gledala na takve stvari. Nijedna vlada u svetu ne gleda blagonaklono na činjenicu da njeni građani ratuju u nekoj stranoj državi za interese koji se apsolutno ne tiču interesa te vlade.
Imali ste još jednu situaciju koja nije potpuno identična sa ovom situacijom o kojoj sam maločas govorio, ili sa ovom situacijom koja se sada dešava u Siriji, Iraku ili Ukrajini, a tiče se činjenice da su pojedini građani tadašnje Kraljevine Jugoslavije, otišli u inostranstvo i iz inostranstva delovali protiv sopstvene države, odnosno iz inostranstva radili za interes neke strane države.
O čemu se radi? Kada je u Marseju tragično nastradao tadašnji kralj Aleksandar Karađorđević, tadašnja Vlada Kraljevine Jugoslavije, koju je vodio Bogoljub Jeftić, tražila je u Društvu naroda, koje je na neki način prethodilo stvaranju organizacije UN, tražilo je od Mađarske da zabrani delovanje terorističkih centara koje je vodio Ante Pavelić, u jednom gradu koji se nalazio na samoj granici sa Jugoslavijom.
Radi se o terorističkoj bazi koja se zvala „Janka Pusta“. To je bila jedna pustara, jedan salaš koga su koristile ustaše, a koji se nalazio u blizini grada Nađ Kanjiža.
Tadašnja vlada je imala hrabrosti da na najvišem međunarodnom forumu, dakle u Društvu naroda, traži od Mađarske da zabrani rad tih terorističkih centara koji su bili direktno upereni protiv interesa Kraljevine Jugoslavije i Vlada Kraljevine Jugoslavije je u tome uspela.
Ako je Vlada Kraljevine Jugoslavije u tome uspela, SNS je ubeđena da će i Vlada koju vodi Aleksandar Vučić uspeti da spreči slične pojave koje se i danas dešavaju, a to je da naši državljani, bez obzira na nacionalnu pripadnost, na versku pripadnost, bez obzira na to iz kog dela Republike Srbije potiču ili u kom delu Republike Srbije žive, odlaze na ratišta u bilo koju stranu državu, zato što je to sa jedne strane, suprotno njihovim ličnim interesima, jer mogu da izgube život bez bilo kakve potrebe, a sa druge strane, to je direktno suprotno interesima države Srbije i njenih građana i zbog toga će poslanička grupa SNS čistog srca, mirne savesti sa svešću da radimo u interesu naše države, da podrži ovaj predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika.