Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pokušaću da o Predlogu novog zakona o privatizaciji govorim jezikom brojki i da objasnim građanima zašto se novi zakon donosi. Novi zakon se donosi zato što postojeći zakon je prouzrokovao veoma loše efekte po srpsku privredu.
Dakle, ako govorimo jezikom brojki prema podacima Agencije za privatizaciju, od 2001. godine do danas, imali ste ukupno 28 uspešnih privatizacija.
Šta znači relativno uspešna privatizacija? To znači da kupac kapitala nije fabriku pretvorio u skladište jabuka ili u salon automobila, nego je nastavio sa proizvodnjom i nastavio, omogućio da se radnicima isplaćuju plate. Takvih preduzeća slovom i brojem od 2001. godine kada je usvojen postojeći Zakon o privatizaciji imate ukupno 28 i da ne bi bilo nikakve zabune, to su sledeća preduzeća: „Impol Seval“ Sevojno, „Zdravlje“ Leskovac, „Južni Banat“ Bela Crkva, Cementara „Kosjerić“, Cementara „Novi Popovac“, Duvanska industrija Vranje, DIN, Fabrika duvana Niš, Industrija smrznute hrane „Frikom“ Padinska Skela Beograd, „Merima“ Kruševac, „Goša“ Smederevska Palanka, „Sava Kovačević“ Vrbas, „Dušan Petronijević“ Kruševac, „Kolubara gas beton“ Vreoci, „8. mart“ Subotica, a.d. „Rudnik“ Rudnik, a.d. „Jugoprevoz“ Kruševac, „Goša montaža“ Velika Plana, a.d. „Gornja Trepča“ Gornja Trepča, „Elektroremont“ Subotica, „Budućnost“ Bačka Palanka, „Rad Zastava“ Kragujevac, „Mor Stivens revizija i računovodstvo“ DOO Beograd, „Aerodrom ketering“ DO Beograd, a.d. „Tehnika“ Vršac, a.d. „Sreten Gudulić“ Užice, a.d. „Proleter“ Ivanjica, a.d. „Vino Župa“ Aleksandrovac, a.d. „Plastika“ Nova Varoš.
Sve ostale privatizacije od 2001. godine bile su sa čisto ekonomskog aspekta potpuno neuspešne, a bile su neuspešne zato što je Zakon o privatizaciji iz 2001. godine bio loš.
Kolege iz opozicije su pokušale da svale odgovornost za loš Zakon o privatizaciji na prvu Vladu Vojislava Koštunice koja je formirana početkom 2004. godine, ali su pri tom zaboravili da kažu da ta Vlada koja je predložila izmene i dopune Zakona o privatizaciji iz 2004. godine, u stvari nije izmenila jednu odredbu Zakona o privatizaciji iz 2001. godine koja je bila, po mom mišljenju veoma loša i koja je uzrok mnogih loših privatizacija u Srbiji, a to je da je početna cena prodaje društvenog kapitala iznosila 20% od knjigovodstvene vrednosti preduzeća, što je bilo mnogostruko puta manje od tržišne vrednosti tog kapitala. To je jedna stvar.
Druga stvar, novi Zakon o privatizaciji će konačno da reši na ovaj ili na onaj način problem preduzeća u restrukturiranju i da podsetim građane Republike Srbije, nije ova Vlada izmislila postupak restrukturiranja, dakle, opet ako govorimo jezikom brojki.
U 2002. godini četiri preduzeća su uvedena u restrukturiranje, nijedan postupak restrukturiranja nije okončan. U 2003. godini 21 preduzeće, u 2004. godini 16 preduzeća, u 2005. godini 14 preduzeća, u 2006. godini sedam, u 2007. godini dva, u 2008. godini osam, i sada pazite kako raste broj preduzeća u restrukturiranju, godine 2008, dakle, osam, 2009. godine 14, 2010. godine 82, 2011. godine 28, godine 2012, deset i te katastrofalne, po mišljenju opozicije, godine u 2013. godini svega dva preduzeća u restrukturiranju, 19 okončano i u 2014. godini svega dva preduzeća u restrukturiranju, a dva preduzeća okončan postupak restrukturiranja.
Dakle, od 2012. do 2014. godine imali ste evidentan pomak u rešavanju problema preduzeća u restrukturiranju tako što su za, dakle svega dve godine u 21 preduzeću je okončan postupak restrukturiranja što je duplo više od svih okončanih postupaka restrukturiranja počevši od 2002. godine pa do 2012. godine. Dakle, to su zvanični podaci.
Vlada Republike Srbije je u junu 2013. godine, danas su neke kolege iz opozicije podsmešljivo govorile o tome, ali to je činjenica, dakle Vlada Republike Srbije je u junu 2013. godine usvojila akcioni plan za okončanje restrukturiranja koji se odnosi na 179 preduzeća u restrukturiranju i prema tom akcionom planu za 26 preduzeća je odmah trebalo obustaviti ili okončati restrukturiranje ili pokrenuti stečajni postupak, a za 153 preduzeća trebalo je naći rešenje na drugi način. Od tih 26 za sedam nije obustavljeno, odnosno nije okončano restrukturiranje jer nisu ispunjeni svi uslovi.
Na osnovu preporuke Vlade Republike Srbije donete su, dakle kao što sam rekao 2013. i 2014. godine ukupno četiri nove odluke o restrukturiranju za preduzeća „Galenika“, „Politika“, „Trajal“ i „Elektro porcelan“ tako da je prema podacima Agencije za privatizaciju trenutno 162 preduzeća u restrukturiranju. Mislim da se, gospodine ministre, taj broj možda za jedno preduzeće ne slaže sa brojem preduzeća u restrukturiranju koji je naveden u Predlogu zakona o privatizaciji zato što se spominje, ako se ne varam, 161 preduzeće.
Zašto sve ovo govorim? Ovo govorim zato što su brojke neumoljive. Dakle, brojke govore da su vlade u Srbiji od 2012. godine zaista pokazale spremnost da se konačno reši problem preduzeća u restrukturiranju i Predlog novog zakona o privatizaciji je pokušaj odgovora ove Vlade Republike Srbije na lošu ekonomsku politiku koju su sprovodile sve vlade Republike Srbije od 2001. godine pa do 2012. godine.
Da li će za sva preduzeća bez obzira da li ih je 161 ili 162 preduzeća, da li će za sva ta preduzeća biti nađeno idealno rešenje? Neće, ali će neko rešenje biti nađeno i srpska privreda će ovim zakonom o privatizaciji konačno doći u mogućnost da stane na zdrave noge. Da li će ona stati na zdrave noge za dva meseca ili za šest meseci? Neće, zato što su problemi generisani godinama i ono što je generisano godinama ne može da se izleči preko noći, ali svaka čast ovoj Vladi što je krenula svojski, sistematski da pokuša da reši problem preduzeća u restrukturiranju.
Što se tiče broja, odnosno statistike privatizovanih preduzeća, ta statistika je poražavajuća za sve vlade koje su upravljale ovom državom od 2001. godine pa do 2012. godine. Dakle, statistika privatizovanih preduzeća kaže sledeće - u 2002. godini ukupno je prodato 220 preduzeća, u 2003. godini 709, u 2004. godini 238, u 2005. godini 221, u 2006. godini 235, u 2007. godini 294, u 2008. godini 240, u 2009. godini 76, u 2010. godini 27, u 2011. godini tri, u 2012. godini tri i u 2013, 2014. godini nije bilo prodaje preduzeća.
Statistika broja raskida privatizacionih ugovora je takođe poražavajuća za sve Vlade koje su upravljale ovom državom od 2001. godine. U 2003. godini raskinuto je 24 ugovora o privatizaciji, u 2004. godini 90, u 2005. godini 75, u 2006. godini 56, u 2007. godini 69, u 2008. godini 73, u 2009. godini 90, u 2010. godini 128, u 2011. godini 41, u 2012. godini 25, u 2013. godini 12 i u 2014. godini jedno. Dakle, broj raskida privatizacionih ugovora, a ugovori su raskidani zato što kupci kapitala nisu poštovali ugovorne obaveze, govori o tome da je postojeći Zakon o privatizaciji evidentno loš.
Bilo bi dobro da su kolege iz opozicije predložile neku alternativu postojećem zakonu. Nisu predložile. Jedina alternativa postojećem zakonu je predlog zakona, novi Predlog zakona o privatizaciji, za koji će SNS da glasa.
Ono što bih takođe želeo da kažem, ne zbog kolega iz opozicije, jer nekima od njih prosto ne vredi govoriti, oni se prave da su slepi i gluvi na ono što se dešava oko njih i na činjenicu da je Vlada Aleksandra Vučića u stvari dobila jedan veliki teret, jedno veliko breme i to breme je gomilano godinama od promena u Srbiji 2000-te godine, pa do proleća 2012. godine. Mislim da ne postoji nijedna Vlada u Evropi i u svetu koja je u stanju da za dve godine reši ono što je nakaradno rađeno punih deset godina.
Pojedine kolege su pokušale da, i to se ponavlja već iz sednica u sednicu, da za sve ono što je bilo loše tokom 90-tih godina, ako ste primetili optuže, zamislite, SNS. O Srpskoj naprednoj stranci mogu da mislim i ovo i ono, ali činjenica je da je SNS formirana 2008. godine. Kako stranka koja je formirana 2008. godine može da bude odgovorna za lošu ekonomsku situaciju koja je postojala u Republici Srbiji tokom devedesetih godina?
Mi smo ovde optuženi da je SNS odgovorna za to što nije bilo šećera i ulja u prodavnicama, što su postojali redovi za benzin, što su na teritoriji bivše Jugoslavije izbili građanski ratovi, odnosno sukobi, što su uvedene sankcije, itd. To prosto faktografski, istorijski nije tačno.
Ono što takođe nije tačno, to je da DS ne snosi nikakvu odgovornost za te famozne 90-te godine. Podsetio bih kolege iz opozicije, ne znam da li su zaboravile na, na primer, gospodina Miodraga Perišića, on je bio ministar u Saveznoj Vladi početkom 90-ih godina ispred DS. Hoćete li da se podsetimo čiji je kadar bio Slobodan Radulović? Demokratske stranke. On je promenio stranačku pripadnost tek onda kada je ušao u jednu od socijalističkih vlada tokom 90-ih godina i prešao u novu demokratiju, ali on je kadar DS i sada po toj logici ja bih mogao da kažem da je DS odgovorna za ono što je bilo loše u Srbiji tokom 90-ih godina.
Ono što takođe želim da kažem, Demokratska stranka, to je moj utisak, je postala radničko-seljačka stranka 2012. godine kada je otišla u opoziciju. Od 2001. do 2012. godine to je bila stranka i stranke koje su je pratile, koja je u Srbiju uvela najliberalniji mogući kapitalizam. Dakle, oni su rekli bogatašima koji su se obogatili ko zna na koji način – gospodo, bogatite se još više. Rezultat te loše ekonomske politike je ova porazna statistika o kojoj mi sada govorimo.
Dakle, ako hoćete da govorite jezikom brojki, Srbija je u ovoj situaciji zbog katastrofalne ekonomske politike koja je vođena od 2001. godine, pa do 2012. godine.
Zbog građana Republike Srbije, pre svega onih koji žive u Vojvodini, želim da kažem da ono što pojedine kolege iz opozicije iz sednice u sednicu govore jednostavno nije tačno.
Dakle, Vlada Republike Srbije, ako ja dobro razumem stvari, nema nameru da prodaje poljoprivredno zemljište u Vojvodini bilo kome. Namera je da se našim strateškim partnerima i prijateljima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, poljoprivredno zemljište u Vojvodini, koje je u državnoj svojini, da u zakup po cenama po kojima se inače daje, odnosno po cenama koje su izlicitirane na licitacijama za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. Dakle, niko nema nameru da poklanja vojvođansku zemlju, kako to neko kaže, Arapima ili bilo kome drugom, nego da se zemlja daje u zakup.
O čemu se ovde u stvari radi? Pokrajinska administracija, koju vodi DS, vodi kampanju protiv Vlade Republike Srbije tako što se građanima Vojvodine predstavlja kao zaštitnik njihovih ekonomskih interesa i njihova politika je otprilike sledeća - Pokrajinska Vlada, ako ćemo po novom Statutu, je ta koja vas štiti od zle i pokvarene Vlade Republike Srbije, koja pokušava da proda inače uspešna poljoprivredna gazdinstva u Vojvodini, koja su sva sistematski upropaštena tamo nekim Arapima, a mi smo ti koji vas branimo.
Ja sam ovde govorio i mogu kolege iz opozicije da se ljute koliko hoće, ali govorio sam faktografski, govorio sam činjenično. Demokratska stranka, i to govorim sa punom odgovornošću, i danas može da pokaže kako se vodi ekonomska politika i ona to pokazuje na primeru AP Vojvodine.
Pošto su oni danas stalno postavljali pitanje ministru, naše pitanje je – izvinite, ko je odgovoran za pljačkašku transformaciju „Metals banke“ u „Razvojnu banku Vojvodine“, ko je omogućio da kapital, koji je stečen na potpuno nelegalna način, uđe u „Razvojnu banku Vojvodine“, ko je davao kredite povlašćenim firmama iz Vojvodine bez bilo kakvih garancija, kako je moguće da je ista osoba bila i predsednik kreditnog odbora „Razvojne banke Vojvodine“ i istovremeno član nadzornog odbora „Tesla banke“ u Zagrebu gde je većinski akcionar Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, jedna vrlo opskurna institucija u kojoj se poslovi i dan danas dobijaju bez tendera, u kojoj se poslovi zaključuju na burazerski način, institucija koja i dan danas daje pare u Vojvodini isključivo onim opštinama gde je DS na vlasti?
Dakle, umesto što drže lekcije Aleksandru Vučiću, i vama, gospodine ministre, o tome kako se navodno domaćinski upravlja državom, pitajte ih - izvinite, šta vi, gospodo, za to isto vreme radite na jednom dobrom delu teritorije Republike Srbije, koji se zove AP Vojvodina? Moja koleginica Biljana Pilja je danas o tome veoma podrobno govorila na bazi činjenica, na bazi nečega što vide svi građani koji žive na teritoriji AP Vojvodine. AP Vojvodina se sistematski pljačka od 2000 godine. Od 2012. godine, nažalost, taj postupak je nastavljen i taj postupak traje i dan danas.
Meni je žao što ovde nije gospodin Žika Gojković iz SPO da vam kaže kakva je realna situacija u poljoprivrednim preduzećima u Somboru, u Kuli, Vrbasu, itd, a sva ta preduzeća navodno brani aktuelna pokrajinska administracija.
Ta preduzeća su u stečaju, ta preduzeća ne rade. Pojedinci iz tih preduzeća daju državnu zemlju u zakup bez licitacije. Pogodbe se prave u kafanama, uzimaju se velike provizije i to ova Vlada Republike Srbije pokušava da zaustavi. Ne postoji druga alternativa nego da se pronađe strateški partner za poljoprivredna preduzeća koja se nalaze u Vojvodini.
Vlada Republike Srbije je našla strateškog partnera u našim prijateljima iz UAE. Ako vi imate neke partnere, dovedite ih, nemamo ništa protiv, ali nemojte mi reći da je alternativa ovome što radi Vlada – hajde da se dogovaramo u kafani, uz muziku i večeru, kako ćemo da izlicitiramo, odnosno da damo u zakup bez licitacije poljoprivredno zemljište i da se u javnosti predstavljamo kao zaštitnici ekonomskih interesa građana Vojvodine.
Dakle, sa ovakvom politikom koja je vođena, Srbija ne može daleko da dogura. Ova Vlada je dobila u nasleđe ogroman problem i taj problem ona pokušava da reši na svaki mogući način.
Nije tačno, i to želim da naglasim, da će Vlada da smanjuje plate. Vlada pokušava da smanji plate u javnom sektoru ne zato što bilo ko u Vladi mrzi javni sektor, na kraju krajeva Vlada je kruna javnog sektora, nego prosto zato što nema više realnog ekonomskog opravdanja za tolike plate, nema realnog ekonomskog opravdanja za povećavanje plata, za povećavanje penzija. Jednostavno, nema, odnosno ima, ali onda država rizikuje da u 2015. ili 2016. godini definitivno bankrotira.
Ja ću reći moje lično mišljenje. Bolje je mi danas da se malo stisnemo, da se malo stegnemo, da malo štedimo, nego da to za 10 ili 20 godina po hiljadu puta gorim uslovima moraju da rade naša deca.
Ja sam prvi spreman da se ove mere Vlade Republike Srbije primene na mene zato što sam uveren da će moja deca bolje da žive, da neće morati da prolaze kroz sve one užase tranzicije kroz koje smo prolazili mi koji smo bili svedoci svega onoga što se dešavalo u Srbiji od 2001. godine, kao što smo bili svedoci mnogo toga lošeg što se dešavalo tokom devedesetih godina.
Kao što kaže jedan uvaženi kolega iz opozicije, nismo mi zaljubljeni u devedesete godine. Ko može biti srećan situacijom u kojoj se Srbija i srpski narod nalazili devedesetih godina? Niko. Zašto je SNS kriva za ono što je loše rađeno tokom devedesetih godina?
Dakle, i zakon o privatizaciji i izmene Zakona o stečaju su pokušaji odgovora ove Vlade Republike Srbije na ekonomske izazove koji su prouzrokovani lošom ekonomskom politikom koja je u ovoj državi vođena punih deset godina. Zato će SNS za ove zakone da glasa, ne zato što smatra da su oni idealni, ne zato što smatra da će oni doneti brza rešenja, ne zato što smatra da će ta rešenja biti po volji baš svakom pojedinačnom radniku ili građaninu Republike Srbije, nego zato što duboko veruje da mi ovu državu moramo da ostavimo našoj deci i našim potomcima u mnogo zdravijem u političkom i ekonomskom stanju, pa ako hoćete i kulturnom i moralnom nego što smo je zatekli 2012. godine.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, ja zaista ne znam zašto je moj uvaženi kolega toliko nervozan kada god se ja javim za reč. On i ja se poznajemo još iz vremena kada smo zajedno studirali na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. On meni prebacuje to što sam iz Srpske radikalne stranke prešao u Srpsku naprednu stranku. Ja bih sada njemu mogao da prebacim da je on bio i u Srpskom pokretu obnove i u Građanskom savezu Srbije pre nego što je prešao u Demokratsku stranku ali to i nije toliko bitno, ali prosto zbog faktografije.

Gospodine Stefanoviću, ja sam 1994. godine postao punoletan. Dakle, priznaćete da do tada nisam mogao da budem… Znate, maloletna lica ne mogu da budu ministri u Vladi, ni onda ni sada, niti sam ikada bio ministar u bilo kojoj Vladi, ali ni to nije toliko važno.

Ono što je najvažnije, ako vodite dobru politiku na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, ako je sve čisto oko „Razvojne banke Vojvodine“, oko Fonda za kapitalna ulaganja, ako je tačno ovo što pričate da ste vi zaštitnici ekonomskih interesa poljoprivrednih proizvođača iz Sombora, Kule, Vrbasa, Crvenke, Sremske Mitrovice, itd, izvinite, ako je sve tako, zašto se onda bojite izbora u AP Vojvodini? Zašto pokušavate da skrpite većinu u Skupštini AP Vojvodine, bukvalno, na silu Boga? Jedan dan je jedno kadrovsko rešenje, pa je drugi dan drugo kadrovsko rešenje. Izađite na izbore, pokažite da vodite dobru ekonomsku politiku, pokažite da ste pošteno upravljali Vojvodinom od 2000-te godine, pokažite da ste usrećili građane Novog Sada, Sremske Mitrovice, Rume, Pančeva, Subotice, Kikinde, Zrenjanina, izađite na izbore i ubedljivo porazite SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS smatra da je Vlada Republike ispravno postupila što je odbila ovaj amandman. Ništa nije zaboravljeno i nijedna opština, nijedan grad koji je pretrpeo štetu u poplavama u maju ove godine neće biti bez pomoći Republike Srbije, odnosno Vlade Republike Srbije.
Ono što bih ja hteo da istaknem u ime poslaničke grupe, od kako je Srbiju zadesila najveća elementarna nepogoda, zvana DOS 2000. godine, želim da postavim pitanje, onima koji kritikuje Vladu Republike Srbije i onima koji kritikuju SNS, gde su bili u junu 2001. godine kada su se izlili Jadar, Štira i Resnička reka, gde su bili 2005. godine kada se izlio Tamiš, gde su bili 2005. godine kada je došlo do velikih poplava u slivu Južne Morave, pa u martu i aprilu 2006. godine kada je došlo do problema na celom toku Dunava kroz Srbiju.
Gde su bili u novembru mesecu 2007. godine kada su velike poplave zahvatile jug Srbije, naročito sliv reke Vlasine, pa gde su bili novembra 2009. godine kada su izbile velike poplave u oblasti Užica, Arilja, Požege, Sjenice, Novog Pazara?
Gde su bili juna 2009. godine kada je došlo do velikih poplava u Vrnjačkoj Banji i okolnim naseljima.
Šta su radili u 2010. godini u Kraljevu, o tome smo već pričali.
Dakle, ovo je prva Vlada Republike Srbije koja je predložila zakon koji će omogućiti obnovu poplavljenih područja u roku koji objektivno ne može biti kraći.
Naravno, pravo je opozicije da se ruga vlastima, da kaže, eto, predložili ste zakon tek posle dva meseca od ukidanje vanredne situacije u Republici Srbiji, ali dozvolite, objektivno nije ni moglo ranije.
Dakle, neko je morao u ovoj izuzetno teškoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, ne samo zbog poplava, da sedne i da napiše predlog zakona, neko je morao da sedne pa da napiše detaljan izveštaj o poplavama kakav nismo videli nikada.
Dakle, gde vam je izveštaj o Kraljevu, gde vam je izveštaj o svim ovim poplavama koje su se od 2001. godine, gde su vam izveštaji šta ste radili u Sjenici, šta u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji koje su bile u poslednjih 14 godina teško pogođene različitim elementarnim nepogodama.
Dakle, ova vlada je učinila nešto što nijedna nije i ova Narodna skupština će učiniti sa vama ili bez vas, ono što nijedna Narodna skupština nije do sada učinila. U rekordnom kratkom periodu donećemo zakon koji će omogućiti da jedan veliki broj građana Republike Srbije, jesen i zimu ne dočeka bez krova nad glavom. Alternativa ne glasanja za ovaj zakon jeste da prepustimo građane sa ugroženih područja, njihovoj nesrećnoj sudbini i da se podsmevamo Vladi Republike Srbije, kako je to ona tek posle dva meseca smogla snage da predloži jedan zakon.
Ovo nijedna Vlada nije učinila i nijedna Narodna skupština ovo nije učinila.
Mi smo ponosni na Vladu Republike Srbije, zato što nam je predložila ovakav zakon. Nijedno pravo u Srbiji zbog ovoga nije suspendovano i nijednom građaninu Republike Srbije, njegovo pravo nije suspendovano.
Zbog javnosti, ne zbog opozicije, želim da kažem da se ovim zakonom ne suspenduje Zakon o javnim nabavkama. Otvoreni postupak je jedan od postupaka javnih nabavki koje su predviđene Zakonom o javnim nabavkama, s tim što se on ovde definiše kao prioritetan postupak, odnosno postupak po kome će se odvijati javne nabavke.
Opet zbog javnosti, ne zbog opozicije želim da kažem da Kancelarija za obnovu poplavljenih područja nije nikakva nova agencija, da u njoj rade državni službenici koji već rade u pojedinim ministarstvima i da praktično, ova kancelarija građane Republike Srbije, ne košta gotovo ništa.
Dakle, Vlada će zajedno sa nama ovde u Skupštini da učini sve da do tog 1. oktobra, svi oni koji su ostali bez krova nad glavom, dobiju svoje kuće, a da u roku važenja, a to znači u roku od godinu dana, učinimo sve, u jednoj izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji koja postoji nezavisno od ovih poplava.
Ove poplave su samo jedna dodatna nevolja koju niko nije mogao da očekuje, da ćemo u tom periodu od godinu dana uspeti da obnovimo, ne samo stambene objekte, što je jako važno, uspećemo da obnovimo i kompletnu infrastrukturu u Republici Srbiji.
Ono što je važno i na šta je SNS naročito ponosna, iako su se neki podsmevali i rekli da to neće uspeti, to je donatorska konferencija koja je pre nekoliko dana održana u Briselu i koja je pokazala, i to je takođe jako važno, da Srbija ima prijatelje i na istoku i na zapadu i da će nam pomoći i Rusi i članice EU i Japanci i Amerikanci i mnogi drugi.
Vidim ovde neke amandmane gde se na neki način limitira pomoć koja dolazi van EU.
Sve to pokazuje da Vlada Republike Srbije ima snagu, ima kapacitet, ima kredibilitet da zajedno sa nama u Narodnoj skupštini učini sve da obnovimo zemlju u tom periodu važenja ovog zakona od godinu dana, a prvi korak je da svim ljudima koji su ostali bez svojih kuća obezbedimo krov nad glavom, a bez ovog zakona to ne bi bilo moguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Živković je povredio član 107. Poslovnika  koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine ali na jedan drastičan način.
Želeo bih da podsetim građane Srbije na nešto što je izgleda gospodin Živković zaboravio, a to je afera oko prodaje Duvanske industrije Niš kada je država oštećena za skoro osma miliona evra zato što je morala da plati tzv. stimulativne otpremnine za dobrovoljni odlazak radnika. Niko nije mogao da se seti na osnovu čega je država to morala da plati. Kada su pitali tadašnjeg ministra Aleksandra Vlahovića on je rekao – ne znam, pitajte gospodina Zorana Živkovića, da bi se na kraju ispostavilo da je to urađeno na osnovu zaključka koji je donela tadašnja Vlada Srbije čiji je predsednik bio gospodin Živković, 12. septembra 2003. godine.
Zašto ovo govorim? Ovo govorim zbog toga što nam lekcije o tome da smo nešto pre 45 dana trebali da uradimo kada je ukinuta vanredna situacija drže oni koji su radili ovakve stvari. Brže, građani Republike Srbije od ovoga nije moglo. Vlada Republike Srbije ispuniće svoje obećanje vezano za izgradnju kuća i svoje obećanje vezano za obnovu svekolike infrastrukture u Republici Srbiji u narednih godinu dana. Pravni osnov za sve to jeste zakona koji ćemo danas da donesemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče argumentacije gospodina Janka Veselinovića, podsetio bi ga da je on zajedno sa svojom strankom do juče predstavljao državu i da je DS i u svim njenim agregatnim stanjima niko nije sprečavao da od 2000. godine urede državu na način da svi organi državne uprave funkcionišu mnogo efikasnije nego što je to slučaj.
Ono na šta bih hteo da podsetim gospodu koja danas kritikuju Vladu Republike Srbije i kojima je glavni argument zašto neće glasati za ovaj zakon muzika koju sluša gospodin Marko Blagojević, što je potpuno besmisleno.
Suštinski razlog zašto su investitori terani iz ove zemlje jeste, što je vlast do 2012. godine umesto da izgrađuje pravni sistem i da neguje tradicije pravne države radila sve suprotno. Mi smo pričali pre nekoliko dana što je izazvalo priličnu nervozu u redovima opozicije o brojnim aferama čiji su protagonisti bili sadašnji ili bivši funkcioneri DS. Evo samo zbog javnosti jedan mali prilog u nastavku tih afera.
Gospodin Janko Veselinović je svojevremeno bio veliki zagovornik formiranja TESLA ŠTEDNE BANKE u Hrvatskoj. Ta banka je dobila dozvolu za rad „Hrvatske narodne banke“ 11. maja 2011. godine.

Ne, ovo su činjenice iz javnog života.

Jeste, ali ako mi dozvolite objasniću i na koji način.

Sada ću vam objasniti. Dakle, zašto su ovo javne činjenice, a ne privatne zato što je glavni deoničar Tesla banke u Hrvatskoj Fond za razvoj AP Vojvodina. Složićete se da to nije privatna institucija nego javna koja je u početku imala 76% uloga u toj banci.
Pored toga, deoničari su bili, između ostalog i neka druga preduzeća iz Hrvatske, „Zvijezda“ d.d. Zagreb, „Končar“, „Elektroindustrija“ d.d. Zagreb, „Sladorana“ d.d. Županja.
U čemu je problem? Problem je u tome što je „Tesla“ banka u Hrvatskoj služila za pranje para, očigledno za račun DS i za finansiranje njihove izborne kampanje.
Da je to tako govori i činjenica, da je jedan od članova nadzornog odbora „Tesla“ banke bila i gospođa Biljana Jovanović…
(Narodni poslanik Borislav Stefanović, sa mesta: Zašto dozvoljavate ovo, kakve ovo veze ima?)

….Pričam o amandmanu.

Zato što oni koji kritikuju Vladu Republike Srbije da hoće, navodno preko ove Kancelarije i preko gospodina Marka Blagojevića nešto da sakrije od javnosti, ustvari su to radili.
Sada pokušavaju da to prebace Vladi Republike Srbije a ja pokušavam da dokažem da to nije tako.

Govorim o amandmanu.
Dakle, jedan od članova nadzornog odbora „Tesla“ banke je bila i gospođa Biljana Jovanović, koja je bila, gle čuda, i predsednik kreditnog odbora Razvojne banke Vojvodine.

Nisam vas dobro čuo šta ćete da uradite.

Pa, evo, gospodine Arsiću, ne bi mi bilo prvi put u životu da mi predsedavajući izrekne opomenu. U periodu kada je sednicom Narodne skupštine predsedavala gospođa Gordana Čomić, ja sam na ime kazni za izrečene opomene platio jedno 3.500 evra.

Ja se trudim koliko umem da podržim Vladu Republike Srbije i da je odbranim od neosnovanih napada, oni koji su radili ovakve stvari. Zašto ovo govorim?
Prosto da podsetim građane Republike Srbije da nije ova Vlada Republike Srbije odgovorna za tešku ekonomsku situaciju u kojoj se Srbija nalazi.
U ovako teškoj ekonomskoj situaciji Vlada Republike Srbije je, uprkos svim ovim problemima sa kojima se suočila, ovo je samo kap u moru, afera, kap u moru malverzacija i zloupotreba kojima je bila izložena Republika Srbija od 2000. godine…

… gde je u rekordnom kratkom vremenskom roku predložila Narodnoj skupštini zakon koji će omogućiti da se zemlja obnovi u narednih godinu dana. Koji su argumenti protiv ovog zakona?
(Narodni poslanik Janko Veselinović, sa mesta: Sedam minuta govori van Poslovnika.)
Koju muziku…