Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine zato što smatram da je uvažena predsednica Narodne skupštine povredila moje dostojanstvo kao narodnog poslanika.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, na zvaničnom sajtu SPC 6. februara 2009. godine objavljeno je pismo koje sam juče pročitao. To pismo ste vi dobili. Pismo u gotovo identičnom tekstu dobio je i predsednik Republike Boris Tadić i dobila je Vlada Republike Srbije.
Dobio sam informaciju, izvinjavam se ako nije tačna, da je u ime Sinoda SPC to pismo potpisao vladika Bački Irinej. Ponavljam, izvinjavam se ako nije tačno da je on potpisao, ali pismo postoji. O tome su 7. februara 2009. godine sve dnevne novine u Srbiji donele informaciju: "Politika", "Pres", "Kurir", "Blic" itd. Imate čitav niz izjava političara, između ostalog i iz vaše partije - šta misle o pismu Sinoda SPC.
Dakle, istina je i to neka ostane zabeleženo za istoriju, da vas je SPC upozorila da krećete putem koji vodi u razaranje države. Izvinjavam se ponovo ako sam rekao, verovatno zbog pogrešne informacije, da ga je potpisao vladika Bački Irinej, ali ga jeste potpisao Sveti Sinod SPC i vi to jako dobro znate. To isto pismo je dobio i predsednik Republike Boris Tadić.
Nemojte da sejete laž kod građana Srbije da pismo ne postoji. Pismo postoji, ono je autentično, jedino što ne znamo sasvim sigurno ko ga je potpisao. Izvinjavam se ponovo vladiki Bačkom, ako sam dobio pogrešnu informaciju da ga je on potpisao. Iza ovog pisma definitivno stoji SPC. Na kraju krajeva, proverite na njihovoj zvaničnoj internet stranici.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 87. Poslovnika Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 100. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine. Molim vas, gospođo Čomić, da me saslušate.
"Narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta". Vi ste ovde, gospođo Čomić, zaveli praksu da čovek čim zine vi mu isključite mikrofon i ...

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je 30. januara 1933. godine u Nemačkoj uspostavljena Hitlerova vlada jedan politički filozof je napisao - da je toga dana Hegel umro.
Mi slobodno možemo da kažemo da će danas-sutra, odnosno kada budete potvrdili statut AP Vojvodine po drugi put da umru srpski velikani poput Svetozara Miletića, Jaše Tomića, Stevana Šupljikca, poput patrijarha Josifa Rajačića, poput svih onih znamenitih Srba koji su u 19. i početkom 20. veka radili na tome da se Srem, Banat, Bačka i Baranja ujedine sa svojom otadžbinom Srbijom.
Ovih dana ćemo poništiti, odnosno vlast u Srbiji će da poništi odluke Velike novosadske skupštine od 25. novembra 1918. godine, Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i Slovena, kada je doneta istorijska odluka - da se Banat, Bačka i Baranja prisajedine Kraljevini Srbiji. Dan ranije, dakle 24. novembra 1918. godine doneta je odluka da Srem direktno pripoji Kraljevini Srbiji.
Juče je gospodin Nenad Čanak delimično zbog neznanja, delimično zbog svojih loših namera u krajnje negativnom kontekstu pominjao Jašu Tomića i da građani Srbije ne bi bili uskraćeni za odgovor o tome - zašto SRS potencira značaj Jaše Tomića, evo mi ćemo u ime SRS da iznesemo nekoliko činjenica.
Dakle, Jaša Tomić se razišao sa svojim kolegom Vasom Stajićem oko jednog pitanja - da li Vojvodina 918. godine da se ujedini sa Srbijom, tako što će se najpre pripojiti državi Slovenaca, Hrvata i Srba, koja je proglašena krajem oktobra 1918. godine, ili će se Vojvodina direktno pripojiti Kraljevini Srbiji, dakle nezavisno od Zagreba.
Vasa Stajić je zagovarao politiku da se ide preko Zagreba - da se najpre ujedinimo sa državom Slovenaca, Hrvata i Srba, pa da onda u sklopu te države uđemo u sastav Jugoslavije, a Jaša Tomić je rekao - ne, najpre ćemo da obučemo, to su reči Jaše Tomića, srpsku košulju, pa ćemo preko toga da se odenemo kaputom Jugoslovena.
Istorijska je uloga Jaše Tomića što je baš tih novembarskih dana 1918. godine Vojvodina, a to znači Srem, Banat, Bačka i Baranja, koju ovi lažni autonomaši prećutkuju, donela je odluku da se pripoji Kraljevini Srbiji. Vojvodina je kao deo Kraljevine Srbije ušla u tu novoformiranu državu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Inače, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, dobila je jedno pismo SPC, koje je potpisao episkop Bački Irinej. Ona je zamoljena, u ime SPC, da na početku sednice, koja će biti posvećena Predlogu statuta AP Vojvodine pročita pismo srpskih arhijereja. Kao što su građani Srbije mogli da vide u direktnom prenosu to se nije desilo. Evo, ja ću da pročitam ovo kratko pismo.
"Uvažena gospođo Đukić-Dejanović, kao vekovni čuvar srpskog duhovnog bića, pa i nacionalnog identiteta i u doba kada srpske države nije ni bilo, SPC izražava veliku zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije, koji je najpre teško narušen, nadamo se samo privremeno, nasilnim otimanjem i okupacijom KiM, potom pokušajem da se od AP Vojvodine načini nova država u državi Srbiji.
To su čini novim Predlogom statuta AP Vojvodine, koji joj protivustavno dodeljuje, pored ostalog, i sledeća obeležja državnosti: pravo da zaključuje međunarodne ugovore u oblasti iz svoje nadležnosti jus kontrahendi, pravo da osniva svoja predstavništva u inostranstvu, posebno u Briselu i pravo, prigrabljeno uzurpacijom Skupštine Vojvodine, da donosi zakone.
Uz to je protivustavno osnivanje tzv. Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, učinjeno u nameri da se vojvođanskim Srbima prida posebni narodnosni tj. nacionalni identitet.
Kako se ovim Predlogom statuta AP Vojvodine započinje novo rasparčavanje i razaranje već smanjene i ubogaljene srpske države, odlukom Svetog arhijerejskog sinoda, u ime njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Pavla i sve punoće SPC, umoljavamo vas da ovaj naš dopis i zahtev iznete na zasedanje Skupštine, na kome će biti raspravljano o ovom pitanju, u nadi da će mu poslanici posvetiti dužnu pažnju i da će ovom očigledno protivustavnom aktu uskratiti svoju saglasnost i potvrdu.
U nadi da ćete učiniti sve što je do vas, na šta vas i Narodna skupština i Ustav obavezuju, radi očuvanja teritorijalnog integriteta i unutrašnjeg jedinstva države, primite znake naše iskrene zahvalnosti."
Kao što vidite, dragi građani Srbije, nije tačno da ovde bilo seje paniku, da vas bilo ko laže i obmanjuje kada vam kaže da oni koji stoje iza Predloga statuta Vojvodine - zaista imaju nameru da od Vojvodine suštinski naprave, za početak federalnu jedinicu u Srbiji, a za nekih pet, deset ili 50 godina potpuno nezavisnu državu.
SRS nikada nije tvrdila da će sutra, nakon usvajanja statuta Vojvodine ovde u Skupštini Srbije i nakon njegovog proglašenja u Skupštini Vojvodine, doći do formiranja nekakve vojvođanske države, ali dugoročno to može da se desi, zato što ovaj statut, odnosno Predlog statuta Vojvodine predstavlja minu koja se stavlja u temelje države Srbije.
Samo da vas podsetim dame i gospodo iz vladajuće koalicije - ni po Ustavu iz 1974. godine nijedna federalna jedinica nije mogla da se otcepi od SFRJ. Zašto? Na to pitanje su odgovorili naši eminentni pravni teoretičari Jovan Đorđević i Radomir Lukić, koji su tvrdili - da je to pravo na samoopredeljenje do otcepljenja iskorišćeno samom činjenicom da je stvorena Jugoslavija.
Dakle, pravo naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje nalazilo se, zamislite, u preambuli Ustava SFRJ od 1974. godine. Tu je pisalo: "Polazeći od prava naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje, narodi SFRJ udružuju se u državu Jugoslaviju". Ti naši eminentni pravni teoretičari protumačili su sasvim ispravno - da nijedna federalna jedinica nema pravo da se otcepi od SFRJ i pri tome se pozivali na iskustva Švajcarske.
Nažalost, međunarodna zajednica, za koju vi kažete da vam je prijatelj, 1991. i 1992. godine priznala je nezavisnost, najpre Slovenije i Hrvatske, potom BiH, bivše jugoslovenske Republike Makedonije i konačno 2006. godine Crne Gore, a tokom 2008. i 2009. godine jedan broj država u Evropi i van Evrope priznao je i lažnu nezavisnost lažne države Kosovo. Kao što vidite, ovo uopšte nisu naivne stvari.
Naravno, predstavnici vladajuće koalicije, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici pokušali su da kažu kako to ništa nije strašno - pa jeste, pre godinu dana je pogažen Ustav, ali mi smo to ispravili našim amandmanima i sad je sve super, sad više nema nikakvih problema. Od početka izrada nacrta, pa onda Predloga statuta AP Vojvodine predstavlja ruganje demokratiji, predstavlja ruganje Ustavu RS, predstavlja ruganje svim tekovinama pravne nauke.
Prvo u izradi nacrta statuta AP Vojvodine nisu učestvovale sve političke stranke. Pre svega, nije učestvovala SRS. Praktično, vladajuća koalicija u Vojvodini, a to znači pre svega DS i njeni koalicioni partneri, smatrala je da je izrada statuta Vojvodine njihova partijska stvar. Šta ima ko tu da se meša? Mi imamo naše eksperte, oni će da napišu nacrt statuta AP Vojvodine.
Taj je nacrt ušao u proceduru Skupštine AP Vojvodine, pa je 14. oktobra izglasan Predlog statuta AP Vojvodine, pa je u međuvremenu došlo maltene do brakorazvodne parnice unutar DS, pa je ovaj vojvođanski deo DS tvrdio kako je to sve u skladu sa Ustavom, kako nema nikakvih problema, da bi Boris Tadić, vođa ovog drugog beogradskog krila DS, na sednici Glavnog odbora DS rekao da je nedopustivo da se na sedam minuta putovanja od Beograda formira nekakva nova država Vojvodina.
Onda je vladajuća koalicija došlo do genijalne ideje da amandmanima menja tekst Predloga statuta koji je izglasan, koji je prošao sve faze u proceduri Skupštine Vojvodine. To nigde na svetu nema.
Akt koji je izglasan, o kome je završeno glasanje, naknadno se menja amandmanima. To je bilo 7. novembra 2009. godine, iako ste godinu dana tvrdili kako je sve u skladu sa Ustavom i kako zli, pokvareni i neuki srpski radikali plaše građane koji žive u Vojvodini kako je neko prekršio Ustav RS. Tog 7. novembra Skupština Vojvodine usvaja nekakav zaključak o pravno-tehničkim ispravkama teksta Predloga statuta Vojvodine. Ni to vam nije bilo dosta, pa posle dva dana sastaje se Odbor za propise Skupštine AP Vojvodine, pa konstatuje da je došlo do očiglednih propusta u izradi prečišćenog teksta Predloga statuta AP Vojvodine.
Pogledajte sad dragi građani Srbije šta je za Odbor za propise Skupštine Vojvodine tehnička greška. Kaže - predsednik Odbora je podsetio da je Odbor za propise, na sednici održanoj posle zasedanja Skupštine AP Vojvodine 7. novembra 2009. godine, utvrdio u skladu sa zaključkom o tehničkom usaglašavanju Predloga statuta AP Vojvodine sa Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, koji je Skupština AP Vojvodine donela na sednici održanoj 7. novembra 2009. godine, prečišćen tekst Predloga statuta AP Vojvodine.
U međuvremenu, pazite, to je bilo 7. novembra, a Odbor za propise se sastaje 10. novembra, to međuvreme je tri dana, uočeno je da su se u tekstu potkrale izvesne tehničke greške, pazite – tehničke greške, koje je neophodno otkloniti. Sada genijalne rečenice – predloženim tehničkim ispravkama jasnije se definiše teritorija AP Vojvodine. Zamislite kakva tehnička greška - jasnije se definiše teritorija AP Vojvodine!
Kaže – položaj grada Novog Sada, kao glavnog administrativnog centra AP Vojvodine; briše se nadležnost AP Vojvodine, opet tehnička greška, vezane za dodelu odlikovanja, jer je Zakonom o odlikovanju Republike Srbije koji je u međuvremenu usvojen, nemoguće, nije usvojen u tom roku od tri dana, usvojen je znatno ranije, predviđeno da organi AP Vojvodine mogu predložiti dodelu, ali ne i dodeljivati odlikovanja i tehnički uređen član koji reguliše, zamislite tehnička greška, izvorne prihode AP Vojvodine koje su podeljene članovima odbora i prisutnima početkom sednice.
Vi kažete – majke nam mile, mi imamo dobre namere, mi smo sjajni pravnici i sve je bilo u skladu sa Ustavom. Ovo je pre svega u suprotnosti sa Poslovnikom Skupštine AP Vojvodine, ovo je suprotnosti sa svakim poslovnikom svakog demokratskog parlamenta na svetu.
Tekst koji je prošao i gde je procedura završena, gde je okončano glasanje, to ne može više da se menja, to je, rekli bi pravnici, ''res iudicata'' – presuđena stvar. To ili može tako da se potvrdi na Skupštini Srbije ili se odbaci. Ne može da se menja nešto o čemu je već glasano.
Vi ste drastično pre svega povredili Poslovnik Skupštine Vojvodine, a ovih dana drastično kršite i Poslovnik Skupštine Srbije, jer je ova sednica koja je posvećena statutu AP Vojvodine počela tako što poslanici SRS ne mogu da kažu sve ono što imaju da kažu o Predlogu statuta, jer čim zinu gase im se mikrofoni.
Skupština Srbije je jedini parlament u svetu u kome treba da se ćuti i u kojem ne sme da se govori o svim ovim ludorijama, o ovoj cirkusijadi koja se sprovodi u Srbiji i na teritoriji Vojvodine u proteklih godinu dana.
Sad se postavlja pitanje posle ovoga što smo rekli – ko vama može da veruje da vi imate dobre namere? Ko može da veruje u ta ubeđivanja koja dolaze iz DS i SPS da niko nema nameru da stvara državu u državi, sve je čisto, sve je jasno, sve je usklađeno sa Ustavom RS? Ko posle ovoga može da vam veruje?
Mi još uvek ne znamo šta je Skupština Vojvodine izglasala. Jedno je Skupština Vojvodine izglasala, najpre, jedanput, pa drugi put, a nešto sasvim treće je došlo do Narodne skupštine Republike Srbije i mi sad govorimo o nečemu, o Predlogu statuta Vojvodine koji nije izglasala Skupština Vojvodine, nego koji je naknadno redigovan od strane Odbora za propise Skupštine Vojvodine, a videli ste šta su navodno tehničke greške – teritorija, izvorni prihodi, odlikovanja, položaj grada Novog Sada. To nisu tehničke greške, to su suštinske stvari u Predlogu statuta AP Vojvodine.
Juče je gospodin Nenad Čanak, a to je danas ponovio i gospodin Čedomir Jovanović, izrekli su tvrdnje kako je Vojvodina jedna teritorija u Srbiji koja kao takva postoji već, juče smo čuli 161, danas 162 godine. To jednostavno nije tačno.
Dakle, Srpsko Vojvodstvo nastalo je na majskoj skupštini 1848. godine u Sremskim Karlovcima, tako što su svi najviđeniji Srbi u tadašnjoj Južnoj Ugarskoj doneli odluku da od Srema, Banata, Bačke stvore Srpsko Vojvodstvo i izabrali vojvodu Stevana Šupljikca, inače austrijskog generala. U martu 1849. godine Bečki dvor priznaje zvanično srpsko vojvodstvo pod nazivom – Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat.
To srpsko vojvodstvo kome je sedište premešteno u Temišvar, u taj tamiški deo, rumunski deo Banata, ukida se odlukom austrijskog cara u decembru 1860. godine. Posle toga Svetozar Miletić i Jaša Tomić nastavljaju političku borbu za srpsku autonomiju u južnoj Ugarskoj.
Svetozar Miletić 1868. godine formira Srpsku slobodoumnu stranku koja se, nažalost, kao što se to kod nas Srba često dešava, ubrzo deli u dve frakcije, jedna je liberalna, druga je nacionalna, radikalna. Od tog radikalnog krila Jaša Tomić 1891. godine, po uzoru na Nikolu Pašića, u Vojvodini formira Srpsku narodnu radikalnu stranku.
Ova Pašićeva se zvala Narodna radikalna stranka, a on joj je dao ime Srpska narodna radikalna stranka. Zajedno sa drugim viđenim Srbima radi na tome da ponovo vaskrsne srpska autonomija u Habzburškoj monarhiji, u tuđinskoj državi, u državi koja je radila sve da pokatoliči Srbe.
Ta srpska autonomija, kakva god da je bila, bila je tračak nade da će Srbi u Harzburškoj monarhiji očuvati svoj nacionalni, verski i kulturni identitet. Šta se dešava 1918. godine? Kad je već bilo jasno da se raspada Austrougarska, da nestaje ta tamnica naroda, kako su je nazivali istoričari, Jaša Tomić izgovara one čuvene reči: „Više nema potrebe za autonomijom Srba u njihovoj rođenoj državi. Ko dalje nastavi da se bori za autonomiju u srpskoj državi, bori se za austrijsku starudiju. Nama to više ne treba. Imamo svoju rođenu srpsku državu. Nikakva opasnost nam više ne preti“.
I 1918. godine, baš na današnji dan 25. novembra, donosi se istorijska odluka da se Banat, Bačka i Baranja, gospodo Evropejci i gospodo autonomaši, ujedinjuje sa Kraljevinom Srbijom. I Vojvodina je u sastavu Srbije ušla u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ko tridesetih godina 20. veka zagovara vojvođansku autonomiju? Pa isto kao i danas, najgori Srbi. U 19. veku za Vojvodinu su se borili najbolji Srbi, u 20. veku oni najgori. Danas se za autonomiju Vojvodine u Srbiji bore oni koje je sramota da kažu da su Srbi, koji kažu da su Srbi genocidan narod, koji kažu da je država Srbija genocidna.

Uz sve dužno poštovanje prema gospođi Nadi Kolundžiji kao dami, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine zato što je gospođa Nada Kolundžija iznela čitav niz neistina o stavovima SRS i potpuno pogrešno prenela građanima ono što je Srpska radikalna stranka kazala o Predlogu statuta Vojvodine.
Za dve minute ne mogu da odgovorim na sve neistine gospođe Nade Kolundžije, ali evo, gđo Kolundžija, prihvatiću sve što ste rekli…

Upravo to objašnjavam.

Da li mogu za dve minute da pokušam da objasnim šta sam hteo da kažem?

Da li mogu za dve minute da objasnim šta sam hteo da kažem?

Pokušavam, ne znam drugačije, kako znam i umem.

Ja govorim, a vi me prekidate.

Dame i gospodo narodni poslanici, moraću kratko da se osvrnem na iskaze gospođe Nade Kolundžije, gospođice Aleksandre Jerkov i drugih predstavnika vladajuće koalicije, pošto, nažalost, nisam imao prilike da dobijem pravo na repliku, odnosno da ukažem na povredu Poslovnika.
Hteo sam da pitam gospođu Nadu Kolundžiju kada je držala u jednoj ruci Ustav, a u drugoj Predlog statuta - koji predlog statuta je držala? Da li je držala Predlog statuta iz oktobra 2008. godine? Da li je držala Predlog statuta koji je redigovan zaključkom Skupštine Vojvodine od 7. novembra 2009. godine?
Da li je u rukama držala prečišćeni tekst Predloga statuta koga je sačinio Odbor za propise Skupštine AP Vojvodine ili je držala četvrtu verziju Predloga statuta, koja je urađena takođe na sednici Odbora za propise 10. novembra 2009. godine, kada je pod firmom tehničkih ispravki uneto čitav niz suštinskih novih odredaba u Predlog statuta o kojima se Skupština Vojvodine uopšte nije izjašnjavala?
Jer, dopustite, vi možete da kažete da smo mi srpski radikali glupi, da ništa ne znamo, da smo ovakvi ili onakvi, ali dopustite da neku dozu zdravog razuma i mi imamo.
Kako možemo da prihvatimo da je tehnička greška pitanje izvornih prihoda? Kako možemo da prihvatimo da je tehnička greška pitanje Novog Sada kao glavnog grada? Kako možemo da prihvatimo da je tehnička greška pitanje da li Vojvodina može da daje odlikovanja i čitav niz drugih stvari koje su pod firmom tehničke greške unete u tekst Predloga statuta na sednici Odbora za propise Skupštine Vojvodine 10. novembra, a da se Skupština Vojvodine o tome uopšte nije izjašnjavala? Dakle, to sam hteo da pitam gospođu Nadu Kolundžiju na koji od četiri predloga statuta AP Vojvodine je u stvari mislila.
Što se tiče onoga što je rekla gospođa Gordana Čomić da je crkva odvojena od države, tačno je. To zaista piše u Ustavu Republike Srbije. Ali, crkva nije odvojena od naroda. Mi smo narodni poslanici, mi se brinemo šta će biti sa srpskim narodom koji živi na teritoriji Vojvodine, a naravno šta će biti i sa svim drugim građanima koji žive na teritoriji AP Vojvodine. Jer ćete videti iz našeg kasnijeg izlaganja, brojkama ćemo da vam dokažemo da nije tačno da je biti ili nebiti za nacionalne manjine u Vojvodini da li će biti usvojen baš ovakav Predlog statuta Vojvodine ili ne.
Dakle, tačno je da je crkva odvojena od države, ali ko sad može da kaže da niko ne zna ništa o Predlogu statuta Vojvodine sem gospođe Nade Kolundžije, gospodina Dušana Bajatovića ili gospođice Aleksandre Jerkov. Jer sada zaista kada se stvari svedu na apsurd dolazi se do sledećeg zaključka - ništa ne zna o pravu Kosta Čavoški, ništa ne zna o pravu Ratko Marković, ništa ne znaju o pravu, o državi arhijereji SPC, niko ništa ne zna, samo predstavnici vladajuće koalicije. Oni su tu da nas ubede kako su sve ovo neznalice, kako su to sejači panike, a oni su ti koji brane Ustav Republike Srbije.
Sada smo dovedeni u situaciju da raspravljamo, takođe jedan apsurd, o Predlogu statuta AP Vojvodine koji Skupština Vojvodine uopšte nije izglasala. Ono što je Skupština Vojvodine izglasala, to nije ovo o čemu mi danas vodimo raspravu. Ova rasprava je pomalo besmislena, ali vi ste ti koji kreirate život u Srbiji, ali ovo bi građani Srbije trebalo da znaju. Naravno, predstavnici vladajuće koalicije kažu da mi u SRS ne raspolažemo nikakvim argumentima i da nema smisla podsećati se na ono što je bilo u prošlosti. Mi ćemo vam pokazati da to baš nije tako. Znate, ima ona latinska izreka, odnosno latinska šala, kada je lav pitao lisicu - zašto nećeš da uđeš kod mene u pećinu, a ona mu je rekla - pa plaše me tragovi, zato što su druge životinje ulazile u pećinu, ali nije bilo tragova iz pećine. Tako i nas plaši ovo što se sada dešava jer imamo gorka iskustva u prošlosti.
Ne bismo mi ovako srčano se borili protiv Predloga statuta AP Vojvodine da nemamo traumatična iskustava od pre 15, 20 ili 30 godina. Srpski narod se već jedanput opekao na ovim stvarima. Mnoge glave su pale zato što su se navodno deca igrala Ustava. Nemojte da se to ponovo desi.
Ne znate vi šta nosi dan, šta nosi noć. Možda ste vi najdobronamerniji na svetu, možda vi zaista nemate nikakvu zadnju nameru, ali ko zna šta može da dođe posle ovoga i ko zna ko sve može da dođe na vlast u AP Vojvodini ili na vlast u Srbiji i da ovo što ćete vi da izglasate ne iskoristi kao povod da zaista Vojvodinu odvoji od Srbije.
Izneću vam nekoliko činjenica koje govore o tome kako je otprilike tekla geneza jugoslovenske krize uoči i posle donošenja Ustava iz 1974. godine. Akademik Dušan Bilandžić, hrvatski istoričar, u knjizi "Historija SFRJ" iz 1984. godine, kaže ovako: ''Tito i Kardelj bili su svjesni da na putu stvaranja njihove vizije stoji velikosrpska ideologija kao glavni protivnik, bez obzira tko se nalazio na čelu Srbije.''
Na sednici Ustavne komisije povodom 20. amandmana na Ustav SFRJ iz 1963. godine Edvard Kardelj je rekao sledeće - nije pitanje u tome da li je Jugoslavija savezna država ili savez država, za nas je to na kraju krajeva sasvim sporedno pitanje jer moramo da nađemo ona rešenja koja odgovaraju interesima naroda Jugoslavije. Promene su toliko duboke da se ne može govoriti o federaciji u klasičnom smislu te reči, iako mi i dalje upotrebljavamo tu reč, i da ni sada nećemo kazati poslednju reč o tome kakvi treba da budu odnosi među našim narodima i narodnostima. Jedino što tu nedostaje i što bih dodao je i autonomnim pokrajinama.
Profesor Mihailo Đurić, koji je isteran sa Pravnog fakulteta u Beogradu zato što je kritikovao amandmane na Ustav iz 1963. godine, a koji su doneti 1968 i 1971. godine, na jednoj tribini na Pravnom fakultetu u Beogradu, u martu 1971. godine rekao je sledeće: ''Predložene promene iz osnova menjaju karakter dosadašnje državne zajednice. Tom promenom se odbacuje sama ideja jedne takve državne zajednice jugoslovenskih naroda.
Nema potrebe da se ovde nagađamo da li nestrpljenje i netrpeljivost kod onih koji ove promene zahtevaju dolaze otuda što oni dobro znaju šta time dobijaju, odnosno da li zbunjenost, nelagoda i oklevanje kod onih kojima se te promene naturaju dolaze otud što oni tačno znaju šta time gube.
Treba biti načisto sa tim da je Jugoslavija već danas (pazite to je 1971. godina, 20 godina pre izbijanja građanskog rata) gotovo samo geografski pojam, budući da se na njenom tlu ili tačnije na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda koji u njoj žive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak i međusobno suprotstavljenih nacionalnih država.
To je činjenica kojoj smelo treba pogledati u oči. Ukoliko još nešto i ostaje od nje (misli se od Jugoslavije) to je samo zato da bismo u sledećoj tzv. drugoj fazi promene imali još šta da privedemo kraju“.
Zbog ovih reči Mihailo Đurić je proteran sa Pravnog fakulteta u Beogradu, a nekoliko godina kasnije čak i sudski osuđen. Koliko je Mihailo Đurić bio u pravu, nažalost, pokazalo se već 1991. godine, kada se tačno desilo ono na šta je gospodin Mihailo Đurić ukazivao.
Jedan od vođa hrvatskog masovnog pokreta Mika Tripalo 1971. godine na jednom skupu kaže ovako – Srbiju treba slomiti, ali je treba slomiti tako što ćemo joj odlomiti oba krila, obe pokrajine. Na jednoj večeri u Crnoj Gori, kojoj je prisustvovao i Veljko Vlahović, rekao je ovako – Srbiju ćemo svesti između Užica i Beograda.
O ovom incidentu je dr Žarko Bulajić, predsednik Izvršnog veća Crne Gore, izvestio svog kolegu Milenka Bojanića a ovaj Marka Nikezića. Revoltiran, Marko Nikezić je 14. marta 1971. godine, u prisustvu Veljka Vlahovića, isto preneo Titu, posle njegovih zamerki na račun Srbije. Tito se zbunio, a Vlahović je kukavno ćutao.
Godine 1974. donosi se Ustav SFRJ, čuveni Brionski ustav, koji je konačno zapečatio sudbinu SFRJ. Nije prošlo godinu dana, već je bilo jasno da je ta tzv. uža Srbija u podređenom položaju u odnosu na svoje dve pokrajine.
Rukovodstvo tadašnje SR Srbije pristupa jednom poslu koji se zvao – izrada tzv. „Plave knjige“. Ta „Plava knjiga“ je sadržavala tačan opis svih onih problema u Ustavu SFRJ i u Ustavu SR Srbije koji dovode do toga da na teritoriji Srbije nastaju dve nove države – AP Vojvodina i AP KiM.
U januaru 1977. godine ta „Plava knjiga“ je bila završena. To možda znaju ova gospoda. Nemojte pežorativno da me shvatite, ali gospoda iz PUPS-a, koja su možda u to vreme bili politički angažovani i znaju da su ovo činjenice i da je ovo tačno.
Dakle, ta „Plava knjiga“ iz 1977. godine konstatovala je na velikom broju strana sve promašaje Ustava SFRJ. Takođe je tačno projektovala šta će se desiti ako se taj Ustav iz 1974. godine ne promeni.
Pazite šta piše na strani 94. te „Plave knjige“: „S obzirom na izražene tendencije dezintegracije Republike kao celine i na sve izrazitije diferenciranje tri odvojena područja, slabo ili samo formalno međusobno povezana, može se otvarati pitanje da li srpski narod, ravnopravno sa drugim narodima Jugoslavije, ostvaruje svoje istorijsko pravo na nacionalnu državu u okviru jugoslovenske federacije koja počiva na principu nacionalnog samoopredeljenja“. To je bilo 1977. godine.
Godine 1984. profesor Jovan Mirić izdaje svoju čuvenu knjigu „Sistem i kriza“, u kojoj je takođe tačno opisano šta će se desiti sa Jugoslavijom ukoliko opstane taj nakazni Ustav iz 1974. godine. Gradski marksistički centar u Zagrebu organizuje skup na kojem se promoviše knjiga profesora Jovana Mirića, a Stipe Šuvar sve one koji hvale tu knjigu naziva pežorativno „krizolozima“ i naziva ih ljudima koji seju paniku.
Sada pogledajte, svaka sličnost sa današnjim događajima je zaista namerna. Sve se ponavlja, ono što je bilo 70-tih godina, 80-tih godina i što je predstavljalo uvod u krvavi raspad bivše Jugoslavije.
Ovo su činjenice, ovo su naučne činjenice. Ovo je ostalo zapisano. Ovo nije izmislio Vojislav Šešelj, Dragan Todorović, Martinović, bilo ko iz Radikalne stranke. Ovo je istorija. Pametni narodi se uče na svojoj istoriji – izvlače pouke iz grešaka koje su napravili u prošlosti.
Vi sada možete da se ponašate kao nojevi koji zabijaju glavu u pesak i koji kažu – ma ne, oni sada lažu, seju paniku, to nije tačno, ali građani Srbije od tog zabijanja glave u pesak neće imati apsolutno bilo kakve koristi. Dakle, zaustavite se dok je vreme.
Nemojte da dozvolite da se posle 20 godina kajemo, kao što smo se kajali 1991. godine. Te 74. godine mogli ste na prste jedne ruke da izbrojite ljude kakvi su bili profesor Mihailo Đurić, koji su tačno predvideli da će taj Ustav u stvari biti mehanizam za razgradnju i za otpočinjanje građanskog rata. Tada su mu se smejali. Tada su ga slali na psihijatriju. Rekli su da je lud. Proteran sa Pravnog fakulteta, oteran u zatvor, a nije prošlo 20 godina – ljudi su počeli da ginu.
Nemojte da mislite da istorija ne može da se ponovi. Mi to ne bismo hteli, ali nemojte da se igrate državom. Ova država je skupa, skupo je plaćena i nije vreme, nije mesto da je mi danas razgrađujemo.
Ako slušate predstavnike vladajuće koalicije, onda se dolazi do sledećeg zaključka.
Režim je obezbedio građanima Srbije radna mesta, visoke plate, da mogu da školuju svoju decu, da mogu da leče svoje bolesne roditelje, da svaki mlad čovek u Srbiji može da ima stan i da može da formira svoju porodicu. Da li je tako? Jeste li vi to obezbedili građanima Srbije – niste. Ko može da se školuje – onaj ko ima novac? Ko može da se leči – onaj ko ima novac? Ko može da putuje – onaj ko ima novac? Ko može da kupi stan i da zasnuje svoju porodicu - onaj ko ima novac? Koliko je takvih u Srbiji – pa manje od 10%?
Zašto niste krenuli tim redom? Hajde da građanima obezbedimo ono što je najvažnije, ono što je hleb nasušni, pa kada im to obezbedimo – evo, građani, imate pravo na ovakvu ili onakvu autonomiju, široku, širu, užu itd.
Nemoguće je da vi krenete obrnutim putem. Građane ste doveli do prosjačkog štapa, upropastili ste privredu. Pristupate otpuštanju zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji. Koje preduzeće danas u Srbiji radi. Poljoprivreda je dovedena do prosjačkog štapa i vi kažete, slavodobitno, građanima Srbije – evo, mi smo sve uradili, još je ostalo samo da dobijete pravo na autonomiju iz Ustava Srbije i biće vam sjajno. To je licemerje kakvom verovatno nema premca.
Ovde se spočitava nama iz Srpske radikalne stranka kako smo nedosledni, pa se kaže – 2006. godine ste podržali Ustav, a sada ga kritikujete. Nije tačno, jer i 2006. i 2009. godine kažemo isto. Da smo se pitali samo mi iz SRS Srbija bi bila klasična unitarna država bez autonomnih pokrajina. Zato što je istorija pokazala, zato što je pravo pokazalo da su takve države najefikasnije, a istovremeno najjeftinije.
Nažalost nismo se pitali samo mi iz SRS, pitala se i DS, i DSS i SPS. Hteli smo da se dođe do nekog zajedničkog rešenja. Znate, kada se s nekim dogovarate uvek morate od nečega i da odstupite. Pristali smo na to da Vojvodina i dalje zadrži status AP, ali samo zato što se država Srbija bori za svoj teritorijalni integritet na jednom drugom delu svoje teritorije, na KiM, pa nismo hteli dodatno da podgrevamo političke strasti u Srbiji, da usijavamo ionako usijanu atmosferu. Rekli smo – dobro, evo, neka Vojvodina zadrži status autonomne pokrajine.
Nije problem ono što piše u Ustavu, problem je što vi Vojvodini dajete mnogo više od onoga što piše u Ustavu, vi prekoračujete ustavne nadležnosti AP Vojvodine. Nikakav problem ne bi bio da vi Vojvodini dajete ono što joj pripada po Ustavu. Ne, vi od Vojvodine suštinski pravite federalnu jedinicu u Republici Srbiji.
Gospođica Aleksandra Jerkov je maločas pričala o tome kako nije ništa neuobičajeno da i u drugim državama, pored nacionalne akademije nauka i umetnosti, postoje još neke akademije. Gospođice Jerkov, pa i u Srbiji danas imate, odnosno glasali ste za zakon kojim se formira Pravosudna akademija, imate Diplomatsku akademiju, imate Pomorsku akademiju, Policijsku akademiju.
Nije svaka institucija koja se zove akademija ono što piše u Ustavu Srbije za Srpsku akademiju nauka i umetnosti ili ono što piše u statutu za Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti. To su institucije potpuno različitog karaktera.
U svim državama sveta, gospođice Jerkov, postoji samo jedna nacionalna akademija nauka i umetnosti, sve ostalo što se zove akademija nije ona akademija na koju vi, da li iz neznanja, mislite. Jedna je Francuska akademija, jedna je Nemačka, jedna je Italijanska. Znate, vi kod nas imate Narodni univerzitet „Božidar Adžija“, pa kad završite taj univerzitet niste diplomirani pravnik nego ste kuvar, konobar itd. Nemojte samo da se iz imena izvlače pogrešni zaključci.
Šta mi dobijamo Predlogom statuta AP Vojvodine? Odnosno, da li građani koji žive u Vojvodini nešto dobijaju? Da, dobijaju administraciju koja će biti nekoliko puta skuplja nego što je postojeća i koju će morati da izdržavaju isti oni građani koji ne rade, koje ste ostavili bez posla, koji ne mogu da školuju svoju decu.
Koliko smo u pravu govore današnji događaji. Izađite na ulice Beograda. Studenti Beogradskog univerziteta protestuju iz jednog jedinog razloga – nemaju deca odakle da se školuju zato što im roditelji nigde ne rade, ne mogu da plate školarine koje ste im nametnuli. Iz budžeta se finansira 10% studenata, 90% su samofinansirajući.
Da li biste svi vi koji ovde sedite, a posedujete diplome nekog fakulteta, posedovali te diplome da ste studirali pod današnjim režimom, da vam je dobijanje diplome zavisilo od dubine džepa vaših roditelja? Teško da bi bilo ko od vas imao danas diplomu bilo kog fakulteta. Vi ste se školovali džabe, kao na kraju krajeva i veći deo nas, a sad na tuđu decu primenjujete neke druge aršine. Sad im namećete školarine od 1000, 2000, 5000 evra, pa ko ima da plati biće visokoobrazovan, ko nema da plati - šta mu mi možemo, gubitnik je tranzicije, nije se snašao. To je vaše objašnjenje.
Činjenice govore da je SRS u pravu. Dakle, do 2002. godine u Vojvodini ste imali sedam pokrajinskih sekretarijata. Danas ih, bez ovog Predloga statuta, imate 18. Skoro pa za tri puta povećan broj pokrajinskih sekretarijata. Mi sad možemo samo da predosećamo koliko će novih pokrajinskih sekretarijata da se formira nakon što ste Vojvodini preneli sve ove silne nadležnosti i dali joj da radi sve ove poslove. Tih pokrajinskih sekretarijata će biti sigurno više nego što je ministara u Vladi Srbije. Sad vas mi pitamo – ko će to sve da finansira?
Znate, Vasa Pelagić je napisao jednu knjigu koja se zove „Koliko nas košta Bog i gospodar“. Građani Vojvodine, odnosno građani koji žive u Vojvodini pitaće vas – koliko nas to, gospodo iz vlasti, košta ta vaša široka evropska autonomija? Ko će to da finansira? Koje to preduzeće u Vojvodini radi? Koji je to poljoprivrednik u Vojvodini zadovoljan uslovima pod kojima proizvodi mleko, meso, pšenicu, kukuruz, suncokret, repu itd? Ko će to da finansira? Odakle? Teško da će taj vaš projekat da bude tako lako sprovodiv u praksi.
Šta dalje dobijamo? Dobijamo u stvari ono za šta se zalagao Milan Kučan još 1990. godine. On se tada zalagao za asimetričnu federaciju, pa za asimetričnu konfederaciju. Mi sad dobijamo jednu potpuno asimetrično uređenu državu.
Na teritoriji Republike Srbije imaćete tri pravna sistema. Jedan pravni sistem važi na KiM. Formalno to bi trebalo da bude Rezolucija 1244. Suštinski tamo važe pravila tzv. privremenih kosovskih institucija i pravila Euleksa.
Sad ćemo imati drugi pravni sistem na teritoriji Srbije, to je sistem u AP Vojvodini.
Potpuno paralelan sistem u oblasti obrazovanja, zdravstva, nauke itd. Imaćete treći pravni sistem na teritoriji onoga što su nekada aforističari nazivali uža Srbija ili Užas. Sad se postavlja pitanje – kako će takva država da bude primljena u bilo kakvu međunarodnu organizaciju?
Vi kažete cilj vam je ulazak u EU. Koja EU će da primi tako heterogenu državu? Koga će da primi? Kosovo i Metohiju, Vojvodinu, Užas ili će da primi sve to zajedno? To je nemoguće. Takva država ne može da funkcioniše. Da li ste vi toga svesni li ne, to će vreme da pokaže.
Ovim predlogom statuta vi praktično od Vojvodine činite jednu federalnu jedinicu. Republika Srbija više neće biti klasična unitarna država, formalno će biti unitarna država, ali sa izuzetno jakim federalnim elementom. Ovo što se zove AP Vojvodina je to samo po nazivu, suštinski to je federalna jedinica.
Dakle, ako teritorijalna zajednica ima svoju vladu, ako ima svoju razvojnu banku, ako može da osniva predstavništva u inostranstvu, da zaključuje međuregionalne, vi ste u prvobitnoj verziji statuta rekli – međunarodne sporazume, da donosi pokrajinske skupštinske odluke koje na teritoriji AP Vojvodine imaju zakonsku snagu, šta je to? Da li je to autonomna pokrajina? Gde to postoji u Evropi? Ne postoji nigde, to je federalna jedinica.
Treba li nama federalizacija Republike Srbije? Neću vam izneti moje mišljenje, pozvaću se na stavove jednog uvaženog pravnog teoretičara, koji je napisao jednu knjigu još pre Drugog svetskog rata i koji naravno nije bio član SRS. U pitanju je doktor Đura Popović, koji je napisao knjigu ''O federalizmu''. Knjiga je objavljena u Beogradu 1933. godine.
Dakle, mi ćemo sada dobiti državu u kojoj će biti i te kako prisutan jedan federalni element. Evo šta ovaj autor kaže o tome kakve su države koje u sebi sadrže federalni element: ''Federalizam je režim slabosti i sporosti. Državna je vlast jako umanjena i ograničena jer je razdeljena između zajednica i njenih delova. Centralna je vlast u Federaciji izložena opasnosti da ne naiđe na odziv lokalnih vlasti za izvršenje njenih odluka. Ove mogu da sabotiraju i da joj stvaraju velike teškoće pasivnom rezistencijom.
Iz toga pak da je federalna vlast unutrašnjosti zemlje slaba izlazi da je i u inostranstvu manje respektuju. Federacija postavlja granice u državi, a granice, ma kakve one vrste bile, uvek stvaraju smetnje i koče saobraćaj i odnose, otežavaju trgovačke i druge veze. Danas se pak teži da se uopšte izbrišu granice u interesu sviju naroda.
(Pazite kakva sličnost 30-tih godina 20. veka i danas.) Federalizam, dakle, ide protiv jedne od glavnih težnji modernog razvitka čovečanstva. U unitarnoj državi (protiv koje se vi tako srčano borite) nema problema koji bi proisticali iz sukoba centralne vlasti sa lokalnim organima. Cela je teritorija potčinjena jednoj vlasti i volji. Organ koji ne izvrši naređenje odgovara disciplinski, između njih nema spora.
Biološki uzevši, unitarizam je normalniji i prirodniji od federalizma. U svakom organizmu postoji samo jedan vrhovni organ koji zapoveda. Jedan od najjačih argumenata koji se iznosi protiv federalizma jeste da je on skuplji od unitarizma.
Naime, u federacijama su manje-više svi organi udvostručeni, državni aparat mnogo veći i komplikovaniji (Ne podseća li vas to na ovo što piše u Predlogu statuta Vojvodine?), dakle, sporiji i skuplji. Federacija skuplje košta nego unitarna država, što povlači opterećenje budžeta.
Besmisleno bi prema tome bilo (pazite ovo) pretvarati jednu unitarnu državu u federacija u momentima ekonomske krize. Ako se u federaciji izvesni izdaci zbacuju sa državnog na pokrajinske budžete, time izdaci nisu ni najmanje smanjeni, samo su narodu natovareni novi tereti i izdaci koji dolaze od potrebe za većim činovničkim aparatom i drugim sličnim troškovima (pazite, napisano 1933. godine).
I sami federalisti priznaju da se u federacijama lakše stvaraju lokalne koterije koje utiču na državne poslove. Udaljenost nije uvek loša. Ona ponekad dozvoljava da se o ljudima i prilikama sudi hladnije i objektivnije, nego kada je čovek umešan u svakodnevne lokalne intrige. U unitarnoj se državi možda češće sudi sa manje poznavanja lokalnih prilika, ali svakako, bar u teoriji, nepristrasnije i sa manje uticaja sredine.
Pored toga, federalizam raspiruje štetan partikularizam i separatizam i ovekovečava sve što jedan narod razdvaja. Dakle, sprečava njegovo duhovno jedinstvo i time narodu smanjuje njegov polet.
Najzad, veli se da je mnogo teže upravljati federacijom nego unitarnom državom, da za to treba više takta, više državničke mudrosti i političkih sposobnosti nego u unitarizmu. Dok je u unitarnoj državi dosta jedna ekipa upravljača, dotle je u federaciji potrebno imati više ekipa, te je besmisleno pomišljati na prelaz u federaciju tamo gde već postoji državni aparat koji ne zadovoljava građane. Jer, kako bi se u jednom narodnu moglo naći kadra za više uprava i vlada (slušajte dobro) kada ni za jednu to nije bilo moguće.''
Potpuno identična situacija onome što mi danas imamo. Imamo jednu potpuno nesposobnu vladu.
Sada nije dovoljno građanima Srbije što imaju jednu nesposobnu vladu. Ne, hajde sada da stvorimo još jednu, možda i nesposobniju vladu, samo ne u Beogradu, nego u Novom Sadu.
Više vam neću čitati iz ove knjige, što bi rekli stari Latini - pametnome dosta. Ne morate da verujete nama iz SRS. Mi smo primitivno, neuki, neobrazovani, ne znamo ništa, ali prosto je neverovatno da vlast hoće da nas ubedi da niko ništa ne zna o unitarnoj državi, o tome šta je pokrajina, sem same te vlasti. To nije tačno. Mi vam dobronamerno upućujemo kritike da odustane od ovog posla koji ste započeli.
Nemamo ništa protiv da se, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, usvoji Predlog statuta, ali onakav predlog statuta koji proističe iz Ustava. Mi smo protiv predloga statuta koji je protivustavan. Naravno, mi smo od predstavnika vladajuće koalicije čuli onu uopštenu frazu - mi smatramo da je to u skladu sa Ustavom, a vi koji sumnjate imate Ustavni sud.
Nažalost, imaju i građani sudove, pa teško mogu da ostvare svoja prava. Nažalost, Ustavni sud u ovoj državi čuva one koji su na vlasti, ne čuva Ustav. Sada od našeg formalnog prava da možemo da se obratimo, doduše krnjem Ustavnom sudu, teško da možemo da imamo neku korist i to vi dobro znate. Podnećemo inicijativu za ocenu ustavnosti, biće gurnuta u fioku, u međuvremenu desiće nam se ko zna šta i to će biti zaboravljeno, i vreme će da prođe.
Pokušaću u narednih nekoliko minuta koliko mi je preostalo da opovrgnem jednu tezu koju zastupa gospodin Čanak i koju zastupaju svi oni koji kažu da bez ovog predloga statuta biće dovedeni u pitanje prava nacionalnih manjina u AP Vojvodini.
Nemojte da se nervirate, gospodo iz vladajuće koalicije, nisam tako pametan kao vi, ali snaći ću se nekako. U pitanju je knjiga. Nemojte da se nervirate, ako se ja ne nerviram, nemojte ni vi. U pitanju je knjiga.

Hvala, gospođo Čomić, vrlo ste ljubazni. Pozvaću se na knjigu gospodina Vladimira Ilića ''Prevladavanje prošlosti u Vojvodini''. Knjiga je napisana 2002. godine i predstavlja skup statističkih podataka do kojih se došlo istraživanjem javnog mnjenja u Vojvodini.
Naime, ispitano je 1.500 građana koji žive na teritoriji Vojvodine. Od tih 1.500 građana, njih 500 su Mađari, drugih 500 su Srbi starosedeoci i ona treća trećina jesu Srbi koji su kolonisti, koji su u Vojvodinu došli iz raznih krajeva bivše Jugoslavije.
Pisac uopšte nije naklonjen SRS. Iz ove rečenice biće vam jasno ko je napisao ovu knjigu. Tu se, između ostalog, pominje ono što je govorio gospodin Čanak. Kaže, srpski zločini nad Hrvatima 1991. godine do 1993. godine u Sremu i jugozapadnoj Bačkoj, i govori se o nekakvom sistematskom progonu Albanaca iz Vojvodine 1999. godine.

Hvala vam, gospođo Čomić.
Evo kakva je veza između ovih brojki sa Predlogom statuta Vojvodine. Ove brojke govore o tome šta građani koji žive u Vojvodini misle o tome kakva im Vojvodina treba, odnosno kakve su njihove potrebe u Vojvodini. Knjiga je napisana 2002. godine. Danas je 2009, nije to tako davno bilo. Ove brojke su ipak pokazatelji jednog opšteg mišljenja koje postoji među građanima koji žive na teritoriji Vojvodine.
Istraživanje je reprezentativnije utoliko što su ispitivani i Srbi, starosedeoci i kolonisti, i Mađari. U tome je veza sa Predlogom statuta Vojvodine. Gospođa Nada Kolundžija je rekla da građani imaju pravo na autonomiju Vojvodine. Evo, ovo su brojke o građanima koji žive u Vojvodini. Kaže ovako - respondenti su takođe bili upitani - čega ste u toku proteklih godinu dana vi ili članovi vaše porodice morali da se odreknete? Ovo pitanje mnogo neposrednije izražava stvarni kvalitet života od pitanja koja se zasnivaju na samoproceni ispitanika.
Pazite ovako - ispitanici mađarske nacionalnosti su u 19% slučajeva izjavili da nisu morali da se odreknu ničega, luksuznih potreba se odreklo njih 49%, svakodnevnih potreba koje nisu vitalne njih 18%, a pravih vitalnih potreba, koje podrazumevaju značajnije pogoršanje kvaliteta ishrane ili odsustvo mogućnosti da se kupe potrebni lekovi, njih 14%. Među ispitanicima srpske nacionalnosti odgovarajuće procentne brojke su 16, 49, 25 i 10%. To je gorući problem ljudi koji žive u Vojvodini - nemaština, nedostatak radnih mesta, prinuđenost ljudi da se odriču čak i nekih vitalnih potreba. To je ono što vlast u Srbiji mora ovim ljudima da obezbedi. Ne akademiju nauka, ne predstavništva u inostranstvu. Ne, sve ono što piše u ovom i ovakvom predlogu statuta, nego radna mesta, posao, sigurnu platu, mogućnost da se školuju, da kupe svoj stan, da zasnuju porodicu.
Evo još nekoliko zanimljivih podataka. Upitani na koji način zločini nad Mađarima počinjeni u Drugom svetskom ratu opterećuju sadašnji život naših ljudi...

Gospođo Čomić, želim reč, ali od vas zavisi da li ću moći da završim moje izlaganje.
Smatram da ovim što čitam nisam nikog uvredio. Ovo je jedno naučno istraživanje, ovo je pisao čovek koji nikakve veze nema sa SRS. Ovo je jedno ozbiljno istraživanje, ovo je naučna knjiga.
U pitanju su, između ostalog, Mađari. Mađari se pominju u Predlogu statuta AP Vojvodine. Ovo nije ništa ružno. Dopustite da završim do kraja. Ako prekršim Poslovnik na bilo koji način, dajem vam časnu reč - nikad više neću da se javim za reč u Narodnoj skupštini, ali ovo nema nikakve veze sa kršenjem Poslovnika. Ovo su naučne činjenice.
Nemojte od ove skupštine da pravite Haški tribunal. I u Haškom tribunalu čovek može da kaže ono što ima da kaže. Molim vas, nikoga ne vređam. Ovo nije ništa degutantno. Ovo su brojke koje ukazuju na to šta zaista građani koji žive u Vojvodini misle da im treba.
Nemojte vi da budete pametniji od njih, kao sad oni ne znaju šta im treba, ali znate vi. Ovo su ljudi koji žive u Vojvodini, ovo je Vojvodina, ne ta vaša Vojvodina iz Predloga statuta. Ovo je ta živa Vojvodina koja kaže - treba nam to i to.
Samo to pokušavam. Ako mi dopustite, završiću, ako ne smem, vi kažite, pa ću da prekinem.
Upitani na koji načini zločini nad Mađarima počinjeni u Drugom svetskom ratu...

Evo, dragi građani Republike Srbije koji živite u Vojvodini, ovakvi će da vam kroje sudbinu. Oni vam misle dobro, oni su velike demokrate, oni se brinu o vama i vašoj deci.
Vratićemo se na suvi tekst Predloga statuta, mada imam u rukama samo ovu poslednju četvrtu verziju, one prethodne tri nisam poneo. Evo, govoriću o ovoj četvrtoj poslednjoj verziji. Valjda je to ta verzija koja će biti i zvanično objavljena u službenom listu AP Vojvodine.
Evo, koliko su neuki oni koji su pisali Predlog statuta Vojvodine. Prvo, ne postoji nijedan region u bilo kojoj državi članici EU čiji statut ima preambulu. Preambula je karakteristična za ustave nezavisnih država. Preamublu nema statut nijedne oblasti, odnosno regiona u Belgiji, Italiji ili Španiji. Ima ga Predlog statuta AP Vojvodine.
U član 2. stav 2. kaže se ovako: ''Skupština AP Vojvodine pokrajinskom skupštinskom odlukom određuje organ AP Vojvodine koji zastupa AP Vojvodinu kao pravno lice i pri tome vrši prava i obaveze koje AP Vojvodina ima kao osnivač javnih preduzeća i ustanova i drugih organizacija u skladu sa zakonom.'' To piše u članu 2.
U članu 48. piše da osnivačka prava vrši Vlada AP Vojvodine. U članu 2. piše - to će biti regulisano pokrajinskom skupštinskom odlukom, a u članu 48. piše - ne, to već vrši Vlada AP Vojvodine.
Onda dolazimo na ovaj famozni član 10. kaže - glavni grad AP Vojvodine. Pazite kakva jezička rašomonijada.
Grad Novi Sad je glavni, pa zarez, administrativni centar AP Vojvodine. U prevodu na jezik koji naši građani razumeju stoji ovako - Novi Sad je glavni grad, administrativni centar AP Vojvodine. Da je Novi Sad definisan kao glavni grad to piše u članu 10. stav 4 - položaj grada Novog Sada, kao glavnog, pa zarez, administrativnog centra AP Vojvodine, uređuje se pokrajinskom skupštinskom odlukom u skladu sa zakonom.
Dragi građani Srbije, imaćete tu privilegiju da živite u jedinoj državi na svetu koja će imati dva glavna grada. Teško da će vam od toga biti bolje, ali eto, imaćete tu privilegiju.
Kaže - pravni i drugi akti AP Vojvodine. Ovo je prosto neverovatno, da vi u članu 19. Predloga statuta trpate sve moguće akte koji donosi Skupština Vojvodine, i Skupština i Vlada AP Vojvodine - statut, pokrajinske skupštinske odluke, pokrajinske uredbe, odluke, deklaracije, rezolucije, poslovnike, pravilnike, uputstva, naredbe, rešenja, preporuke, zaključke i druge akte.
Ovde ima akata koji su pravni i koji nisu pravni, opštih pravnih akata i pojedinačnih akata, političkih akata. Sve je to za vas isto i sve to piše u istom članu Predloga statuta, u članu 19. Toliko o tome kakav je pravni kvalitet ovog teksta.
U članu 28. stav 2: ''Radi zakonitog, uspešnog i nesmetanog obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, AP Vojvodina može predložiti osnivanje Stalne mešovite komisije sastavljene od predstavnika organa Republike Srbije i organa AP Vojvodine.''
Da li znate, dragi građani Srbije, gde je ovo postojalo? Postojalo je u bivšoj Austrougarskoj. Tamo su o zajedničkim poslovima odlučivale tzv. delegacije. Jednu je davao austrijski parlament, a drugu mađarski parlament. O tome šta se dogovore te dve delegacije, to je bila odluka koju su svi morali da izvršavaju.
Ali, gospodo, to je bilo u Austrougarskoj. Austrougarska je mrtva država. Što vaskrsavate političkog mrtvaca. Ovo ne postoji apsolutno ni u jednoj državi članici EU. Ovo ste vi preuzeli iz austrougarskog pravnog sistema. To uopšte nije slučajno.
Na član 29, koji predviđa sve moguće nadležnosti, neću mnogo da se osvrćem jer smo o tome pričali juče. Republika Srbija može poveriti AP poslove iz svoje nadležnosti, ali samo poslove koji se odnose na državnu upravu. To piše u članu 137. Ustava Srbije. Vi ste to potpuno zanemarili. Po vama, Republika Srbija može da poveri AP sve, i da osniva svoju vojsku, i policiju, i sudove i sve ostalo. Jer vi kažete - može da poveri sve iz svoje nadležnosti.
Ne može sve. Može samo poslove državne uprave. Vi ste to prećutali u obrazloženju Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
AP Vojvodina, kaže se u članu 31, može pokrajinskom skupštinskom odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave i, pazite, nacionalnim savetima nacionalnih manjina obavljanje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti. Nacionalni saveti i jedinice lokalne samouprave su potpuno različite institucije. Kakve veze ima jedna opština sa nacionalnim savetom. Apsolutno nema bilo kakve veze.
Kome je mogla da padne na pamet ideja da AP Vojvodina može da poverava poslove iz svoje nadležnosti institucijama potpuno različite pravne prirode? Onda ste mogli da napišete da poverava poslove iz svoje nadležnosti i zemljoradničkim zadrugama, pijacama, mesnim zajednicama, kućnim savetima itd.
Član 40: "U Skupštini se ustanovljava Savet nacionalnih zajednica". Niko živi ne zna šta je to. Kaže: "Savet nacionalnih zajednica predstavlja posebno telo Skupštine koje ima 30 članova". Kako je sastavljeno? Nakaradno. "Polovina članova saveta bira se iz reda poslanika koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacionalne zajednice koja čini brojčanu većinu u ukupnom stanovništvu AP Vojvodina".
Zamislite koliki genije je bio onaj koji je ovo mogao da smisli da bi izbegao ono što ceo narod razume - pripadnici srpskog naroda. Ne, "pripadnici nacionalne zajednice koja čini brojčanu većinu u stanovništvu Vojvodine", a po poslednjem popisu su to Srbi. Zašto tako ne piše? Što se služite ovakvim pravnim i jezičkim kvalifikacijama?
Kaže – drugu polovičnu članova saveta čine poslanici koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacionalnih zajednica koje čine brojčanu manjinu u ukupnom stanovništvu AP Vojvodina.
Da li je ovakvo rešenje pravično? Nije. Zašto? Ne odgovara stvarnom stanju stanovništva AP Vojvodina. Srba je u Vojvodini, po poslednjem popisu, oko 70%. Dakle, predstavljaju apsolutnu većinu. Vi ih svodite maltene na nacionalnu manjinu. Ima ih 70% u stvarnosti, a u ovom telu biće ih samo 50%. Ovo telo ne može da donese nijednu odluku sem apsolutnom većinom, a Srbi nemaju apsolutnu većinu u ovom telu.
Da li to znači da Srbin u svojoj rođenoj državi može da bude nadglasan? Po vama, može. Ustav kaže u članu 1, to je ono što gospođa Nada Kolundžija namerno pogrešno tumači, država Srbija je, pre svega, država srpskog naroda i, naravno, svih građana koji u njoj žive. Valjda je i država Srba. Prihvatam da je ovo država i Mađara, i Slovaka, i Rumuna, Albanaca i Bugara, ali dopustite da je malo i država Srba.
Dakle, kako je moguće da jedan narod koji je većinski u Srbiji može da bude nadglasan u jednom telu koje apsolutno nije sastavljeno u skladu sa brojem stanovnika koji živi na teritoriji AP Vojvodine?
Sad, pazite, pravnih genijalaca. U članu 43: "Predsednik Skupštine, na obrazloženi predlog Vlade AP Vojvodina, može da raspusti Skupštinu". Da li znate šta to znači? To znači da predsednik Skupštine može da raspusti samog sebe, jer je i predsednik Skupštine valjda deo Skupštine. Gde to ima u svetu? Gde ima u svetu da predsednik jednog organa raspušta organ kojem stoji na čelu? Valjda ga raspušta neko drugi? Predsednik Skupštine Vojvodine, ako sutra bude došao u poziciju da raspušta tu Skupštinu, između ostalog će da raspusti i samog sebe. To je pravno nemoguće. To ne postoji nigde. U kojoj to državi EU postoji?
Onda imate u članu 47. pa nadalje, organ koji se zove Vlada AP Vojvodina. Prošle godine smo čuli sjajno objašnjenje od DS, kaže - mora da se zove vlada, jer mi kad odemo u zemlje EU ne možemo da im objasnimo šta znači izvršno veće, kao, oni to ne razumeju. Mogli su da razumeju 50 godina, a baš sada ne razumeju.
Gospodo iz vladajuće koalicije, ni u Švajcarskoj se organ izvršne vlasti ne zove vlada, zove se savezni savet, pa ceo svet zna da je to švajcarska vlada. Što ga niste nazvali, recimo, izvršni savet? Što ovako brutalno pokazujete da je vama, u stvari, namera da stvorite zaista od Vojvodine državu? Evo, zbog nedostatka vremena, a i zbog toga što je gospođa Čomić pomalo nervozna, neću moći da nastavim dalje. U svakom slučaju SRS glasaće protiv Predloga zakona...