Hvala, gospodine predsedavajući.
Molim da mi evidentirate vreme ovlašćenog predstavnika.
Par napomena samo u vezi sa onim što je izrečeno na temu dijaloga u Narodnoj skupštini, s obzirom da je nama zamereno da se za taj dijalog ne zalažemo u dovoljnoj meri, da ga ne praktikujemo, čak je rečeno i da sa naše strane postoji mržnja i totalna netrpeljivost prema svima koji se nalaze u opoziciji. Tako je saopšteno.
Želeo bih samo da kažem, zato što je važno, da je istina značajno drugačija. Istina je da dijalog za koji nam neki zameraju što ga vodimo, dijalog je iniciran upravo sa naše strane. Mi smo razgovore u Narodnoj skupštini, pod pokroviteljstvom gospođe Gojković kao predsednika Narodne skupštine, sa svim drugima koji su želeli da učestvuju u tom razgovoru na temu izbornih uslova u Srbiji, mogućih unapređenja i izmena zakona koja to podrazumevaju, dakle, upravo i vodili, zato što je to bila naša volja.
Nesporna je činjenica - da mi nismo to želeli, ne bi ti razgovori bili uopšte održani u Narodnoj skupštini, uz otvoren poziv svima da učestvuju u tom dijalogu, ukoliko te žele, iako su zastupljeni u Narodnoj skupštini, pa i ako nisu, a predstavljaju neki politički faktor. Ukoliko žele. To je bilo jedino što je bilo pitanje - želite li ili ne. Vrata su im Narodne skupštine bila u potpunosti otvorena. A mi smo sa svoje strane u tom dijalogu učestvovali, kao i u dijalozima pre toga.
Recite, da li je bilo prilike da se u ovoj zemlji govori o drugim pitanjima, kao što je, recimo, pitanje Kosova i Metohije, neki su ga danas ponovo aktuelizovali ovde, na nivou kao što je jedan unutrašnji dijalog koji je, sećate se toga dobro, pokrenuo u ovoj državi upravo Aleksandar Vučić. To je valjda dobar pokazatelj naše želje i spremnosti da sa svima razgovaramo i da se čuje svačiji glas, svačiji stav, svačije mišljenje, da za to ima prostora.
Ja se zaista iskreno ne sećam da se tako nešto u ovoj državi organizovalo u neko vreme koje nema dodirnih tačaka sa Aleksandrom Vučićem i SNS. Tako da smatram da nije ispravno zamerati nama na želji da govorimo, da razgovaramo sa svima. I da smo u toj nameri potpuno iskreni, to je uostalom danas upravo sa ove govornice saopštio i predsednik poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović. Nikada se mi nismo izvinjavali, niti pokušavali da se pravdamo, zbog toga što dijalog vodimo, ni na jednom mestu. Naprotiv.
Ovo što vam govorim sada, doslovce, mi kao svoju poruku saopštavamo sve vreme, to je govorio i danas Aleksandar Martinović. To je ta značajna, suštinska promena u političkom životu u Srbiji, promena paradigme o kojoj je govorio, spremnost da se na taj način postavimo. Nećete pronaći primera da su se drugi postavljali na taj način, a bili su u prilici. Onda kada su bili, nisu uopšte razmišljali o tome. I nema tu nikakvog pravdanja. Na tu činjenicu smo ponosni, kao i na činjenicu da smo pokazali spremnost na delu, rezultatom pokazali spremnost da dijalog u ovoj Skupštini vodimo. Takođe, i u ovoj sali, da uvažimo i predloge koji dolaze sa druge strane sale da se neke teme stave na dnevni red, da se o njima raspravlja, da se vreme dodatno obezbedi da se o tim temama raspravlja, da se predlozi koji dolaze sa druge strane sale, i toga ste sigurno svesni i vi, gospođo Čomić, bilo je i vaših predloga među njima, ukoliko se složimo da postoji u njima kvalitet koji je suštinski i doprinosi nečemu dobrom, usvoji od svih nas u ovoj sali zajednički.
To su sve dobri dokazi da smo iskreni kada kažemo da je za nas dijalog vrednost. I demokratija, da. Upravo zbog te demokratije, sada su u ovom trenutku u protestu Aleksandar Martinović i narodna poslanica Sandra Božić. Zbog našeg stava prema demokratiji, jer se na naš pozitivan odnos prema pitanju dijaloga, prema pitanju odnosa prema institucijama, gajenju demokratije u ovoj zemlji, odgovaralo, znate jako dobro na koji način - metodama koje mi ne možemo, koje ni jedan pristojan čovek u ovoj zemlji ne može da nazove drugačije do fašističkim, time što su pravili ovde zasedu za narodne poslanike iz SNS, pre samo dva dana.
Ne može se nikada uspostaviti znak jednakosti. To, šta god ko mislio o Srpskoj radikalnoj stranci, bilo kojoj od stranka koje sede preko puta, to ne može da kaže za bilo koga od nas da je isto, da je jednako, jer to niko od nas radio nije, netrpeljivost prema svima iz opozicije, nikada nikome iz opozicije tako nešto mi radili nismo, da se narodnom poslaniku zabranjuje da dođe u Narodnu skupštinu, da radi svoj posao, da se pri tome, čoveku u lice unosi i da se vređa, da se omalovažava, da se provocira, pa sve to nije dovoljno, onda se fizički napada i tu dolazimo do najstrašnijih stvari, da se udara, da se šutira, baca na pod, gazi dok je na tom podu, cepa mu se odeća i nekima tu prestaju sva, eventualno sporna pitanja, ali ipak i da mu se krv pusti, što mnogi nisu hteli da vide.
Onda, pokušavaju sve to da opravdaju. Za nas je to da budemo potpuno jasni i otvoreni do kraja, čist fašizam, a za one koji to pokušavaju da opravdaju, to je očigledno nešto što je njima blisko, što im je srcu milo, to su radili ovi iz Dveri, koje je sigurno poslao Dragan Đilas da to radi.
Znate šta je dokaz da je to tako bilo? Jer su praktično par sati kasnije pokušali da te ljude na najbezočniji mogući način opravdaju lažima da je Marijan Rističević to zaslužio zato što je navodno njima pretio nekakvim nožem. Svi znaju da je laž. Svi znaju da nikakvog noža tu nema. Svako ko pogleda snimak, ako već nije bio na tom stepeništu, pa snimaka ima onoliko, vidi da su najobičnije bezočne laži, neljudske laži, priča o nekakvom nožu. Čovek u jednoj ruci drži telefon i kesu, u drugoj ruci drži ključeve od automobila i pokazao ih je ovde i nikome to čak ne može ni da liči na nož. Ne, to je nešto drugo u pitanju. Tu se laže, svesno laže da bi se opravdali oni koji su te fašističke metode ovde sprovodili.
I onda kažu – sad ćemo malo da izigravamo žrtve, pa ćemo da plačemo ispred ulaza u Narodnu skupštinu, pa će to sve da nam se oprosti i da se svi prave ludi. I oni koji su to podržavali i oni koji su to besramno pravdali i oni koji su čoveka koji je istinski bio žrtva napadali, najbezočnije klevetali, lagali o njemu, sad će svi da kažu – ništa nije bilo, sad ćemo malo da sažaljevamo te fašiste koji su čoveka pokušali da ubiju, bukvalno.
Ovi mediji koji su pisali i lagali, raspirivali tu mržnju i tu laž da je Marijan Rističević, navodno, kriv za to što mu se desilo, oni će da se, takođe, prave nevešti i neće im paste na pamet da izvinjenje upute, koje su dužni tom čoveku.
Vidite, sve to je raspirivanje fašizma i to je nešto što je sve suprotno demokratsko i to je nešto što je nama kao stranci, ako želite da o tome govorimo, kao poslaničkoj grupi apsolutno neprihvatljivo.
Danas Aleksandar Martinović i Sandra Božić tu poruku šalju. Mi hoćemo da zaštitimo demokratiju od narastajućeg fašizma i očigledne kampanje.
Nije to nikakav incident, ništa od toga, to je kampanja da se te stvari raspiruju, podržavaju i u političkom svetu, ali i u medijskom svetu i da kažemo da su dužni da reaguju oni kojima je posao da to rade.
Tužilaštvo ne sme da se ne oglasi, Tužilaštvo ne sme da ne postupi po tim pitanjima i to je naš zahtev - da se utvrdi jasna odgovornost Boška Obradovića i onih ljudi oko njega za taj fašistički pir od pre nekoliko dana i da se niko ne pravi lud oko toga.
Ovi mediji koji su podržavali, zajedno sa kojekakvim Đilasima, Marinikama i ostalima, ono što su Boško Obradović i Dveri uradili, ti mediji su dužni jedno veliko izvinjenje Marijanu Rističeviću, da, ali i svima u Srbiji, jer tako nešto podržavati je, prosto, nečasno. To je neljudski. To je naš stav po pitanju odnosa prema dijalogu i odnosa prema važnosti demokratije u ovoj zemlji.
Možemo da se razlikujemo koliko god hoćete, ali ovo su razlike koje su suštinske. Šta god mislili jedni o drugima, na taj način jedni druge da ugrožavamo ne smemo. To je naš jasan i principijelan stav i zbog toga samo to možete očekivati kao poruku sa naše strane, a ljudi sve to dobro vide, pa će na osnovu svega toga i suditi onog momenta kada budu pitani, na izborima, naravno, jer je to jedino što demokratija poznaje kao način merodavnog izražavanja mišljenja - šta ćemo nadalje, kako ćemo dalje, u koga smatramo da imamo dovoljno poverenja da mu poverimo da se o zajedničkom dobru, a to je naša lepa zemlja, stara u naše ime. Samo na izborima, jer je to demokratija, jer je to nešto što je dobar pokazatelj vrednosti kao što su i dijalog i tolerancija i spremnost da druge razumeš. To je za nas jedini prihvatljiv način.
Za ove fašiste koji bi da uskrate pravo na život drugima samo ako im politički ne pripadaju, svi znamo šta je odgovor – to nije način. Oni su svoje načine potpuno ogoleli i pokazali. Njihov način je preko tuđih života, očigledno.
To nije demokratija i to je ono protiv čega smo mi i danas ovde ustali i to je nešto što je suštinski odnos za koji verujem da može sa strane onih ljudi kojima je istinski do demokratije u ovoj zemlji stalo da naiđe samo na podršku i na saglasnost.
Verujem da se oko toga jako dobro razumemo, baš kao što i građani Srbije koji sve ovo sa velikom pažnjom prate jako dobro razumeju. I baš zato što dobro razumeju, ne treba niko da ljude u ovoj zemlji potcenjuje. Baš zato i podržavaju onu politiku koja čini da se demokratija u ovoj zemlji čuva, da se vremenom čini samo sve snažnijom, baš kao što je i ekonomija sve snažnija, baš kao što je i pozicija naše zemlje u svetu sve snažnija.
Jednom rečju, to jeste politika koju je ustanovio Aleksandar Vučić, a pošto je bilo pitanje kakav je odnos ljudi iz SNS i naših poslanika, to je upravo politika koju svim mi sledimo. Sledimo, rekao bih, dosledno, sledimo nekada i srčano, ali budite sigurni, nikada po cenu da druge ugrožavamo. Ne, mi sve čuvamo i u zaštitu uzimamo, ali svakako je to politika koju sledimo sa velikim ponosom. Ako to građani vide, pa samo nam je drago što to građani vide. Hvala vam.