Član 104.

Jesam bio u dobroj veri da će ono biti poslednji put, ali eto, vidite, ne daju.

Osnov za repliku, to je inače i sadržaj člana 104.

Gospodin Đurić je sada želeo da objasni, hvatajući se za onih 10 do 12% ljudi koji su imali najveće iznose penzija, da su eto, bar za neke stvari manje nego što bi bile. Da vam kažem, gospodine Đuriću, i vama i ostalima, nisu ni za njih, nisu ni za koga. Za sve bi te penzije bile znate kolike, bez ovih mera i drugih mera koje smo sproveli? Bile bi nula. To što su ljudi primali nije manje od nule, sve je veće od nule. U tome je razlika u pogledima i u razumevanju.

Gospodine predsedavajući, sada se za kraj obraćam vama. Kada god poželi gospodin Đurić ili bilo ko drugi da se javi za povredu Poslovnika, dajte im da kažu šta imaju. Dajte im, jer ja se sve nekako nadam da će naći za shodno kad ustanu i reč dobiju da se pozabave ovim Željkom Veselinovićem, da će osetiti potrebu i obavezu da ovu stvar osude. Siguran sam da ne žele da pošalju poruku ljudima koji su ovo gledali do pre neki trenutak, a i to je vest za vas, više niste u prenosu, da ove stvari podržavaju makar prećutno. To pristojni ljudi ne rade. Hvala.

Član 107. gospodine predsedavajući, pitanje dostojanstva Narodne skupštine, koje svakako mora da bude u vezi sa potrebom da se u ovoj sali govori istina. Da se govori istina, kako beše ono, cela istina, kompletna istina i ništa osim istine.

Slušali smo sad o nekoj matematici. Bilo je toga i maločas. Znate, kad neko ovde u ovoj sali kaže da je ukupan rast za poslednjih, koliko je rekao, pet ili šest godina, 1,5, pa to je sve samo ne istina. Isti čovek, naravno, koji je sad ovde pravio računicu, pa rekao da je ukupna inflacija za pet godina nešto ispod 10% i koji to verovatno pokušava da uporedi sa 11%, odnosno 12% za samo godinu dana. Inflacija za godinu dana, naravno, u njihovo sjajno vreme, tog Đilasa, tog Tadića, tog Jeremića, ovih ostalih Obradovića i njihovih poslovnih partnera, to je pokušao da uporedi. Međutim, iako je to naravno još neozbiljnije od onoga što inače često radi gospodin Ćulibrk, čudi me da nije konsultovao, pa recimo, baš literaturu novine tog gospodina Ćulibrka.

Oni su izračunali koliko iznosi kumulativni rast, jel znate šta su rekli? Evo, sad ću da vam pročitam, to je izašlo pre neki dan, to je izašlo u NIN-u 13. septembra, baš je nedavno bilo, kaže – od kada je formirana Vlada koju podržava SNS, BDP Srbije povećan za 11%. U tom momentu su oni računali tako. Danas je to već preko 12%, 12,5%, nisu računali da će biti bolje nego što je prognozirano. Ali, 12% da proglasite za 1,5%, pa to je potpuno neozbiljno.

Kad pričamo o dugovima, kad pričamo o merama koje su dovele do toga da se nešto privremeno smanji, sve to ide direktno na obraz, sve to ide direktno na dušu. Tih Đilasa, Jeremića, Tadića i ostalih Obradovića, naravno, njih ne zaboravljamo, koji su katastrofu napravili sopstvenoj zemlji, sa čim se slaže i Fiskalni savet, a i oni sami u prethodnim izjavama…

…ti ljudi, ako žele, završavam gospodine predsedavajući, da bilo šta nadoknade, srede ili reše, neka to urade iz svog do dupke punog džepa teškog više miliona evra, a o trošku građana ove zemlje. To bi bilo jedino pošteno ako im je do poštenja stalo.

Član 103. stav 8. koji vama, gospodine predsedavajući, daje pravo da ljudima koji ne znaju šta će sami sa sobom i u skladu sa tim ne odnose se odgovorno prema vremenu koje imaju za raspravu skratite to vreme za dalju raspravu za dva minuta. Javio sam se pre svega imajući u vidu ono što je uradio narodni poslanik Boško Obradović, međutim, ne bi bilo loše da to primenite i ovima koji maločas rešiše da nam stave do znanja koliko i dalje čeznu i pate za upravnim i nadzornim odborima Dragana Đilasa, zato su se javili. Slobodno i na njih primenite.

Što se tiče poslanika Obradovića, pošto očigledno ne učestvuje u radu sednice i dok sedi ovde, njemu to vreme za raspravu očigledno ne treba, njemu će samo biti lakše, između ostalog, da se ne sramoti poput onog malopre, da mu smanjite to vreme za dva minuta, kao što vam Poslovnik daje mogućnost.

Da skratimo ovo, da me bi neko ne daj bože optužio da nabacujem duple pasove, ujedno kada se sledeći put sa onim rečima obrati gospodin Obradović i pomene žute lopove, zamolite ga da pokaže razumevanje i uvažavanje za gospodina Lutovca koji pored njega sedi svako veče na tribinama. Sigurno nije hteo tako da ga uvredi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, razvoj u oblasti zaštite zdravlja naravno podrazumeva da danas kada zahvaljujući ozbiljnom i odgovornom odnosu države mi u budžetu imamo sredstava. Možemo da ih uložimo i Srbija to upravo i čini u lečenje retkih bolesti za našu decu, to je pre samo nekoliko godina bilo potpuno nezamislivo, danas je to realnost.

Možemo da uložimo, a Srbiju to upravo i čini u otvaranje centra za iks nož. Pre samo dva dana predsednik Republike Aleksandar Vučić lično je obišao te radove.

Danas je važno da tu podršku razvoju damo i kroz zakone o kojima raspravljamo danas, zato što je to izvanredno važan način da sačuvamo živote građana Srbije.

Danas kada se vodi strašna hajka, monstruozna kampanja, od strane pripadnika bivšeg režima upravo protiv nas, a na temu zakona koji se tiče presađivanja organa.

Šta rade različite Saše Jankovići, Veselinovići, koji se zovu ovako ili onako, ostali puleni Vuka Jeremića, Dragana Đilasa, njihove šminkerke i bivši glumci. Oni se na društvenim mrežama bave montažama, falsifikatima i sirovim lažima. Govore protiv Aleksandra Vučića, SNS, protiv naših narodnih poslanika, stavljaju ljudima u usta reči koje nikad izgovorili nisu, ne samo da naštete nama, nego i da uplaše građane Srbije.

Da kažu kako će sada ljude, zamislite neko ubijati, pljačkati i sve ostalo najgore, najstrašnije što možete da zamislite, oni tvrde i malo im je, pa Narodnu skupštinu Republike Srbije nazivaju žutom kućom i tim imenom sve nas ovde. Naravno, uz medijsku podršku raznih Šolahovih N1 televizija, različitih Slaviša Lekića, koji su naravno uredno dobili uplate u milionskim iznosima Dragana Đilasa, njihovih „danas-oida“ i njima sličnih.

Zato je posao nas kao narodnih poslanika važan, ne samo da predlažemo, podržavamo i glasamo za napredne zakone koji će spasiti ljudske živote, nego i da edukujemo i time završavam gospodine predsedavajući, da svu tu malograđanštinu koja je izašla na površinu, sva taj jad i čemer i bedu, DOS Palanke koji nose Jankovići i Đilasi i njima slični, mi sprečimo da naprave štetu za ovu zemlju. Hvala.

Znam gospodine predsedavajući da niste mogli da iskontrolišete šta će ko da izusti dok to i ne uradi, ali član 107, pitanje dostojanstva, mislim da upućuje da bi za ovakve stvari, zbog toga što se rade očigledno namerno, što se ne rade prvi put tokom ove rasprave, trebalo reagovati i trebalo bi izreći opomenu. Rekao sam već da niste mogli da predvidite šta će da se dogodi i zbog toga ne tražim da glasamo o ovome, ali bih zamolio da vodimo računa, jer znamo šta na žalost od nekih jedino možemo da očekujemo.

Neprihvatljivo je na ovaj način vređati ministra, vređati Vladu, vređati Narodnu skupštinu. Koliko god puta lepo, ljudski da kažemo, očigledno to ničemu ne vredi, ničemu ne služi, neki prosto ne žele da čuju i da shvate i da usvoje.

Priča o represiji je takođe uvreda za Narodnu skupštinu. Nije represija, dame i gospodo, ako mi pretpostavljamo da je čovek, da je građanin Srbije po svojoj prirodi, kao podrazumevano, human i velikodušan. Ako vi pretpostavljate, a neki od sebe polaze, da li je tako, da čovek po svojoj prirodi mora da bude sebičan i da je težak greh pretpostaviti suprotno, to je vaša stvar. Ne možete druge vređati, ni prisutnog ministra, ni Narodnu skupštinu, ali što je najvažnije, građane ove zemlje. Zaboravite sve ostalo, zaboravite izbore ako vam se o njima ne priča, pomislite samo na ljude čiji životi zavise od toga da li će ovakva rešenja biti usvojena. Ne tražimo valjda previše. Ako tražimo, obzir i pristojnost po pitanju tih ljudi.

U pravu je gospodin Arsić, kada je danas kazao, bilo bi loše da bilo ko od nas ovde prisutnih, pa i od ovih koji ovakve reči koriste, na primeru svom ili svoje porodice shvati zašto je ovo rešenje ovako važno. Nemojte da dolazimo u situaciju da tek tada neki do pameti dođu. Ozbiljni smo, odgovorni, odrasli ljudi i te stvari možemo da uradimo na vreme, pošteno i korektno. Ako radimo drugačije, gospodine predsedavajući, ti će izbori biti veliko čistilište za one koji jedino drugačije mogu. Hvala vam.

Kao što su već rekli narodni poslanici SNS, dame i gospodo, naša uloga je ne samo da dobra rešenja podržavamo, da ih na odgovarajući način prikažemo jedni drugima, naša je uloga važna uloga da edukujemo.

Zašto je važno razumeti ovaj zakon na pravi način? Evo, par podataka iz medija. Ne znam da li su u zapetu precizni, ali ako jesu, navode na razmišljanje. Kažu ti podaci da su šanse da će čoveku zatrebati pomoć koja proizilazi iz ovih zakona, dakle pomoć u vidu presađivanja organa, verovatnoća je 20 puta veća nego da će biti potrebno da on učestvuje u obezbeđenju te vrste pomoći za nekog drugog, 20 puta veća. Kažu ti podaci da 30 ljudi godišnje okonča život ne sačekavši, nažalost, da dobije ovu vrstu pomoći. Ti podaci govore koliko je samo važno da ovakva rešenja mi usvojimo.

Ako napravimo i najmanji mogući korak, najmanji mogući, biće strahovito važan, jer je o ljudskim životima reč, a ne mora da bude najmanji mogući, jer ne vidim ni jedan razlog da ne napravimo situaciju nalik onoj kakvo je poređenja radi, u broju donora na milion stanovnika u Srbiji danas i u Hrvatskoj, gde je sedam puta veće. Da se tom rezultatu približimo, nema nikakvog razloga da se to ne dogodi. Zamislite samo koliko bi to bilo dragoceno, koliko bi to bilo važno.

Ovo što mi govorimo danima, rekao bih, ipak nekog efekta ima, između ostalog na ljude koji u raspravi učestvuju, a ako ništa bolje, vidim neprijatno im je da oponiraju ovim rešenjima i našim argumentima. Nažalost, nećemo dopreti do svih. Neki poput pulena Đilasa i Jeremića, ako se na brutalan način iživljavaju nad temom i nad ljudima kojima je pomoć potrebna, oni se rugaju. Evo, neki Vladimir Petrović, ko zna zašto, danas u Skupštini grada, kaže - još dva tri ovakva vikenda, misli na prethodni vikend, i mogu da otpišu moju jetru. Toliko se dobro zabavio, a sve na temu ove vrste pomoći o kojoj mi pričamo i sve na temu prilike da se spasu ljudski životi. Takvima mi, da pomognemo ne možemo, takvi su sami odabrali da budu doveka zaglavljeni u tom duhu malograđanštine i opskurnog duha DOS palanke od kog, nažalost, nikad nisu ni bili bolji. Hvala vam.

Pravo na repliku, gospodine predsedavajući, SNS.

Maj 8. 2015. godine, „Tanjug“ objavio 13 i 15 časova, donorski poziv poslanicima i odbornicima. Dakle, kada poslanici SNS govore da su potpisali, u zajedničkoj akciji, donorske kartice, mi na ovo mislimo.

Dakle, nije reč ni o kakvoj manipulaciji, izmišljanju, bajkama, kako je to već sad sročeno, dakle to se zaista dogodilo. Igrom slučaja dovoljno me sećanje služi, bio sam tada u toj prostoriji u kojoj su naši poslanici potpisivali donorske kartice. Mogu, ako treba i lično da tvrdim, da se to zaista dogodilo, nema nikakve potrebe da se oko toga brinete.

Mi smo, naravno, ozbiljni ljudi i iza svojih reči stojimo i kada nešto ovde kažemo, to ne samo da je apsolutno tačno, to je i apsolutno poverljivo.

Šta je realno u Srbiji danas? Proverite, svi vi koji eventualno sumnjate, da li je realno i da li je tačno. Dakle, da kažemo da se danas zahvaljujući onim rešenjima koje je SNS usvojila, leče retke bolesti, koje ranije nisu mogle da se leče. Da li je to tačno ili nije? Proverite, da li su opredeljena sredstva za tu svrhu. Iz godine u godinu, već evo četvrtu godinu, sve veća i veća i koliko sada iznose, da li se računaju ukupno u milijardama dinara, kao što mi tvrdimo. Sve to može da se proveri i lako je utvrditi da je upravo tako.

Proverite, da li su milijarde dinara ponovo uložene od strane SNS i Vlada u kojima je stožer SNS za opremanje medicinskih ustanova širom Srbije, za nabavku nove opreme, za njihovo uređivanje. Proverite, a to možete i svojim očima da pogledate, ako odete, recimo do Niša, da li je otvoren Klinički centar, da li je opremljen, na koliko se kvadratnih metara prostire, a prisetite se ko je to uradio.

To su sve, jednostavno proverljive stvari i mi kada o tim stvarima pričamo mi smo, naravno apsolutno ozbiljni. Ono što nije ozbiljno, a time ću završiti, gospodine predsedavajući, nije ozbiljno doći ovde, učestvovati u raspravi sa nama, biti potučen do nogu, a onda se praviti kao da se ništa nije dogodilo i na nekim „tviterima“ i na sličnim mestima pokušavati predstavljati Srbiju…..

Nemojte samo da se ljutite mnogo.

Što se tiče ovih priča, mi vama damo, mi vama uzmemo, ja na taj nivo neću da idem. Nisam do sada pa neću ni danas.

Što se tiče onoga – ispunili nalog, kako mi sada nekoga da ubeđujemo da neke stvari prosto radimo punog srca? Niti ima smisla, niti nam pada na pamet da to objašnjavamo, ali da znate, pogledajte malo upravo ovu agencijsku vest koju je objavio „Tanjug“, rekao sam vam kog datuma u koliko sati. Pogledajte lica, videćete lica poslanika SNS ponosnih ljudi. LJudi kojima je očigledno srce puno zbog čina koji su tog dana uradili,pa će vam biti što šta jasnije, ako vam do sada nije jasno.

Gde nestaje, kako ste rekli, milion evra? Pogledajte vest od pre dva dana, najbolje i najskuplje lekove koje nismo mogli da priuštimo za lečenje naše dece, mi danas možemo da priuštimo. Niko ne kaže da je to novac SNS, ali niko ne može da kaže da to nije novac koji danas Srbija ima, koji danas država ima zahvaljujući SNS, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i politici koja je obezbedila da tog novca danas ima i za one sanitete i za linearne aksceleratore i za Klinički centar u Nišu i za svako lečenje koje nismo imali, a imamo danas. Sve je to posledica te politike koja ima te procente podrške koju vi ne volite kada se spominje, ali su činjenice i postoje.

Ko je potučen do nogu? Kažete – pričaćemo jednog dana. Možemo da pričamo već danas. Evo, ko je sinoć imao snažnu potrebu da sam sebe dodatno hrabri i brani, pa po nekim društvenim mrežama pisao kako je nešto pobedio u raspravi. Taj je sebi odredio društvo, takođe potučenih do nogu, nekakvih Saša Mirkovića, Saša Jankovića, Janka i Željka Veselinovića i svih ostalih koji samo na taj način funkcionišu, koji samo u tom svetu virtuelnom postoje i koji zbog toga nemaju nikada priliku da ponovo nešto unište, pa da konkurišu u onom dobrom što je danas činjenica i realnost. Tada smo se sigurno mnogo bolje razumeli.

„Agip prop“, metoda agitacije propagande, jel tako? To smo upravo čuli, svaka čast, podržavam.

Što se tiče teme – naše pare. Ja lepo srpski kažem, samo izgleda nema ko da čuje, niko nije rekao pare SNS, nego pare, koje danas u budžetu postoje zahvaljujući politici SNS. Kako tome može da konkuriše neko kome je vrhunac političkog dometa taj Tviter o kom priča? Kako? Da mi trošimo reči na te teme, to je potpuno suludo, nego koliko kartica, rekao je, ali opet nije imao ko da čuje, rekao je gospodin Bojanić, 2011. godine kad se on nalazio u situaciji da je njemu bila potrebna pomoć kao građaninu, bilo je toliko malo tih kartica da mi nismo ni bili u sistemu međunarodnih udruženja. Danas jesmo, a danas jesmo, pa ako vam to ne govori dovoljno na temu koliko se situacija promenila, vama niko ništa da kaže ne vredi, nego koliko je stanje naših glasova i ko je čije društvo na tom Tviter nalogu itd.

Dakle, na tim tviterima isto su društvo zato što se na isti način ponašaju, od istih ljudi imaju podršku i iste fabrikovane, izmišljene izgovore za argumente koriste oni koji su imali identične sadržaje na tim Tviter nalozima sinoć, a to su redom Vjerica Radeta, Jelena Maćić, to je velika šminkera, možda ste čuli za nju, Sergej Trifunović, znate po čemu je poznat, po nekim…

(Marko Atlagić dobacuje.)

…tako je gospodine Atlagiću, vi znate ko je to, Saša Janković, takođe veliki politički radnik, Janko Veselinović, veliki politički genije, Željko Veselinović, takođe političar, preziva se isto kao onaj drugi Veselinović, ali nije u istoj stranci, a međutim podjednako je važan kao i svi ovi prethodni koje sam pročitao, Branimir Kuzmanović, za njega ste sigurno čuli, Zoran Čičak, to je valjda neki savetnik u Makedoniji i ovom Jankoviću, Biljana Lukić, to ne znam ko je, ali podjednako je važna i Saša Mirković. Dakle, svi zajedno, verovatno još po neko, nisam uspeo sve da prebrojim, su na istom nivou političkih argumenata i političke relevantnosti, upravo zahvaljujući tim tviterima i takom poimanju politike, odnosno agitprop metoda.

Vidim da ste sad malo korigovali podatke, više nije milion evra, sad je milijarda, nema veze, neću ja da sitničarim.

Jedna doza onog najskupljeg i najboljeg leka koji je danas dostupan našoj deci, jedna doza, košta 90.000 evra. Takvih doza je potrebno, čini mi se, potrebno je godišnje u vrednosti od 540.000 evra po pacijentu. Da li je tako, 540.000? Obezbeđeno je oko dvadesetak takvih doza samo u jednom koraku sada Računajte malo i uporedite sa onim šta Srbija nije mogla juče, a šta Srbija može danas. Možda opet bude nešto jasnije.

Ja ne očekujem da se takvom dobrom rezultatu obraduje svako, ja ne očekujem da oni koji nisu u stanju da se obraduju bilo kakvom uspehu, ako nije njihov lični, da tu radost podele. Ali, hajde da budemo bar toliko pristojni da ne napadamo takav rezultat, da budemo bar toliko pristojni da kažemo – dobro je, u redu, nema veze sa mnom, preskočiću tu temu, baviću se nečim drugim.

Šta ko radi po tim tviterima itd, pa ne znam, evo, meni deluje kao dovoljno velika sličnost kada neko uzme pa napravi neku montažu, stavi sliku čoveka, pa napiše nešto što taj čovek nije rekao da bi time sam sebe sokolio i hvalio se po društvenim mrežama. Meni je to isti nivo nedostatka bilo kakve političke moći i snage. Kad se to radi na Tviteru, nema veze kako se ko zove, to su ljudi isti, ljudi istih domašaja, istih manira. Na primer, neko ko na tom nalogu uzme i kaže – narodni poslanik SNS je bulaznio o ostavinskom postupku i sve je tako, kao diplomirani pravnik u raspravi juče. Naravno, sve uživajući u tim montažama koje su inače delili Saša Janković, Kuzmanović, Čičak i svi ostali, na potpuno isti identičan način.

Kad taj neko ne shvata da je time direktno isprozivao, ne nekoga sa naše strane, nego onog koji je prvi pominjao te ostavinske rasprave, a to je naravno Aleksandar Šešelj, kako ja tom nekom da pomognem i kakao ja da očekujem da će taj neko moći da razume ozbiljne stvari, kao što su recimo fondovi za lečenje dece.

Ne da Tviter da pišete, ali daje mikrofon da čitate, nego nećete. Pročitajte sledeću, tu gde ste stali, kaže dalje Martinović – ako je protivan tome da se njegovi organi presade drugom čoveku, on za života može da da usmenu ili pisanu izjavu da to ne želi i ne vodi se nikakv upravni postupak i ne vodi se nikakav upravni spor, niti bilo koji organ uprave o tome donosi bilo kakvo rešenje. To što govorite ne piše u zakonu, to je u funkciji plašenja građana, to je funkciji kriminalizacije srpskog zdravstva.

Šta je ovde pogrešno? To je sve istina, to ste radili, a onda ste hrabro otišli kući, upalili Tviter i rekli – glupo je pričati o nekom upravnom sporu i upravnom postupku. Da li volimo stenograme? I ja volim stenograme, slušajte sad stenogram Aleksandra Šešelja – postavlja se pitanje ko je vlasnik ljudskog tela, da li je moguće da čovek nije vlasnik sopstvenog tela, dakle, evo ko je postavio pitanje da li je pokojnik vlasnik tela, treba da podnese izjavu da neće, pa da overi, pa da to plati, pa dok mu stigne rešenje i šta se onda dešava? Hoćemo li imati upravne postupke i upravne sporove vezano za to da neko ne želi da da svoj organ državi.

Ako je suština svih zamerki da je neinteligentno pominjati upravne sporove i upravne postupke, ko je to uradio? Koga ste onda prozvali? Dakle, u silnoj želji da se bude protiv rešenja koje je nesporno dobro za sve one ljude koji čekaju pomoć ove vrste, hajde da pronađemo malo mere. Nije meni problem kada neki sami sebi uskaču u usta, pa nesvesni sami sebi ili svoje prozivaju. Ono što ja očekujem, to je neki minimum korektnog odnosa, da ovu raspravu vodimo tako da ljudi za koje je važno da se ova rešenja usvoje ne pomisle – Bože, za koga sam ja glasao, makar i greškom, i poslao ga u onu Narodnu skupštinu. Ako vam je zaista stalo do svakog pojedinačnog primera, koji ste spremni da iznesete ovde, ako je važno samo pričati, pričajte ljudi, kako ko ume i voli, široko mu polje, ali hajde da vodimo malo računa o tome o čemu se radi i gde se nalazimo, valjda ne tražimo previše.

Dame i gospodo narodni poslanici, razvoj u svim oblastima, uključujući naravno i oblast zdravstvene zaštite, neodvojiv je deo politike koju zastupa SNS i na to ukazujemo i ovim amandmanom.

Razvoj koji svakako podrazumeva odlična zakonska rešenja u koja spada i ovo o kome raspravljamo danas, a koje nesporno utvrđuje najviše standarde u oblasti zdravstvene zaštite, standarde koji su na svetski maksimalno visokom nivou i kada je reč o naučnoj i kada je reč o stručnoj praksi i rezultatima.

Između ostalog, taj razvoj podrazumeva i implementaciju integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, koji je takođe jedna od odličnih pozitivnih posledica primene politike SNS.

Samo jedan njegov podsistem, takođe implementiran u međuvremenu, da navedem kao odličan primer, to bi bio recimo, primera radi E recept koji predstavlja vezu između lekara zaposlenih u ustanovama, apoteka i Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Taj sistem postoji. Implementiran je, uveliko funkcioniše. Uspostavljen je i Centar za monitoring droga i zavisnosti od droga. Dakle, još jedan izvanredno važan rezultat mi smo postigli i na ovom planu o kom je bilo reči i u prethodnom amandmanu naših narodnih poslanika i na tom planu takođe nove, dobre rezultate postižemo upravo usvajanjem onih zakona koji su predmet i današnje rasprave.

Kada pogledate te dobre rezultate, dakle rezultate koji predstavljaju nespornu modernizaciju Srbije i nesporno unapređenje i kvaliteta života, ali i zaštite zdravlja, sa jedne strane, to je dakle politika SNS, i sve ono što se nudi sa druge. Kada kažem sa druge, npr. mislim na nešto što se dešava upravo sada dok mi diskutujemo ovde. Pulen Dragana Đilasa, onaj čuveni lažni sindikalac, Veselinović Željko izjednačava na društvenim mrežama, gde bi drugo, Narodnu skupštinu sa „žutom kućom“. Dakle, sve nas kao narodne poslanike on izjednačava sa „žutom kućom“ i poručuje da su nam svima trening održali provereni kasapini srpskog naroda Hašim Tači i Ramuš Haradinaj. Uporedite to sa jedne strane. Dakle, tu mržnju i otvorenu destrukciju prema svemu uključujući i građane ove zemlje i kompletnu Narodnu skupštinu i sve nas koji se nalazimo s jedne strane i dobre rezultate sa druge strane. Dakle, rezultate SNS Aleksandra Vučića. Stvari su više nego jasne, kontrast više nego očigledan pa izvor je zbog toga na svakim izborima više nego lak.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, razvoj svih onih oblasti koje su važne za funkcionisanje društva naravno predstavlja trajno opredeljenje SNS i upravo taj razvoj predstavlja suštinu predloženog amandmana na član 1. Taj razvoj se postiže između ostalog i usvajanjem dobrih zakonskih rešenja i kada to kažem pre svega mislim na ove zakone o kojima raspravljamo danas, konkretno ovaj koji se tiče pitanja ljudskih ćelija i tkiva.

Bez obzira na sve pokušaje da se neki delovi ovog zakona ospore on je nesporno dobar i kada kažem nesporno dobar, da to bude jasno građanima koji diskusiju prate, mislim na činjenicu da na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu da se bave poslovima o ovako važnoj oblasti, to je valjda nesporno i jasno dobro, definiše precizno uslove pod kojima to ustanove mogu da rade, to je valjda nesporno i jasno dobro, dalje, uvodi visoke standarde kada je reč o osetljivoj i važnoj oblasti, što je valjda opet ponovo nesporno i jasno samo isključivo dobro, definiše registar davalaca matičnih ćelija, uvodi pojednostavljenu proceduru, odnosno čini ove postupke koji su važni za zaštitu zdravlja i generalnog obezbeđivanje kvalitetnijeg života naših građana efikasnijim, što je ponovo svakome nesporno i potpuno jasno, isključivo dobro za građane.

Formira se inspekcijski nadzor koji omogućava da sve bude upravo u skladu sa tim standardima koje usvajamo i koje ćemo ustanoviti kada ovaj zakon izglasamo, što je opet nesporno i jasno dobro. Promoviše se donatorstvo. Podiže se svest građana i uvode se ti najbolji standardi koji su upravo na liniji aktuelne svetske nauke i prakse. Sve same potpuno čiste i jasne i dobre za građane i korisne stvari.

Ne mora čovek da bude lekar, i to je potpuno tačno, da bi ove stvari razumeo i uvideo. Međutim, ne mogu a da ne primetim da kada dobre korektne ocene da je sve ovo zaista ovako kako kažem, nesporno i jasno dobro, kada dolaze takve ocene od strane ljudi koji pripadaju suprotnom delu političke scene i znajući naše društvo i manir da se bude po inerciji protiv svakog predloga koji dolazi sa naše strane, pa ipak neko sa suprotne strane govori afirmativno o ovim zakonima, za mene je, dozvolite, to ipak dodatni dokaz da je ovo zaista sve dobro. Kada pride to kaže neko ko je lekar, za mene je to samo dokaz više.

Oni koji ne mogu da odole potrebi da se toj inerciji prepuste, na to naravno imaju pravo, ali to je, moram da primetim, šteta. Čulo se da je usvajanje ovih zakona loše zato što to predstavlja evropski standard, zato što je to standard u zemljama EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš interes je ono što treba nas da zanima. Naš interes jeste da naši građani žive dobro, da obezbedimo kvalitet života, da obezbedimo zdravlje našim ljudima. Ako je to posledica evropskih integracija, to je neki dodatni plus za njih. Ako nema nikakve veze sa njima, a ne mora da ima, to je nešto što mi činimo za svoje potrebe, za svoje ljude, za nešto što je valjda opet nesporno i jasno dobro za nas. Dakle, tu nikakvog argumenta nema, kao ni u tvrdnjama da građani nemaju poverenje u lekare pa zbog toga ne treba da izglasamo ovaj zakon.

Nisam sreo, niti verujem da ću u životu sresti čoveka koji će reći – nemam poverenja u lekare i zato ne želim da živim ili ne želim da živi neko meni blizak. Takvog čoveka nećete sresti ni vi.

Da nema i ima slobodne volje ne mogu do kraja da se dogovore ni oni kojima je očigledno, još jednom na žalost, glavni cilj da danas budu u agencijskim vestima, a sutra u dnevnim novinama zbog toga što su nešto krupno i glasno rekli i na neki snažan način uvredili prisutnog ministra, ali tu opet nikakve suštine nema, nikakvog argumenta nema, kao ni u tvrdnji da ne treba da se glasa za stvari koje služe našim građanima, koje im štite život i zdravlje, zbog toga što se, kako beše, potpuno paušalno i ni na čemu zasnovano kaže – ne znamo da li će neko da pokrade pare iz budžeta za zdravstvo.

Dame i gospodo, nema nikakve priče, niti je može biti o nekakvim krađama iz budžeta za zdravstvo u državi koja danas toliko dobro stoji da iz tog budžeta finansira sa preko osam milijardi adaptaciju i opremanje zdravstvenih ustanova u celoj zemlji. Sa preko osam milijardi – kada je to bilo? To je danas realnost. Nema priče o tim nekim insinuacijama na temu krađa u državi koja danas može oko stotinu novih saniteta da nabavi, a danas to može i to radi. Nema priče na tu temu u državi koja nabavlja linearne akceleratore, a mi smo ih nabavili više upravo da bi te redove čekanja smanjili i to smo uspeli da postignemo. Nema priče na tu temu u državi koja je preko 4,5 milijarde dinara izdvojila za lečenje retkih bolesti naše dece, ali i odraslih, a nije to mogla pre nego što je počela da se ponaša domaćinski i da vodi računa o sebi, naravno pre onih vlada koje je lično vodio Aleksandar Vučić i vlada koje danas nastavljaju taj zajednički posao. Nema priče na tu temu.

Na kraju krajeva, ako se sva priča svede na to da čovek postati kiborg, a ovo je u stvari dobro, ali smo mi zakasnili i sada jurimo za Hrvatskom, jasno je potpuno – i oni koji hoće da kritikuju ne mogu a da ipak ne pohvale makar nesvesno.

Kada se crta podvuče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo bi trebalo da podržimo svi. Oni koji uspeju da odole tom porivu i inerciji da samo budu protiv pa ipak pritisnu taster i glasaju za ove zakone, budite uvereni, ne da se neće pokajati nego će biti ponosni, a vama ministre još jednom svi komplimenti za ove predložene zakone.