Hvala vam.
Prvo želim da pozdravim sve poštovane narodne poslanike. U principu probaću da budem što kraća da bi bilo mesta za što više pitanja.
Što se tiče demografske migracione erozije, mislim da smo svi apsolutno svesni toga. To je i Vlada Republike Srbije, a i u komunikaciji sa predsednikom Republike, stavila kao jedan od apsolutnih prioriteta. Ja to gledam na dva načina. Prvi je svakako ovo što smo uradili kroz usvojenu strategiju za podsticanje rađanja da bi imali više dece u Srbiji, a drugi je ravnomerni regionalni razvoj da ne bi imali unutrašnje migracije u Srbiji.
Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, Vlada Republike Srbije je tome prišla strateški. Jedan od razloga zašto koristimo subvencije kao podsticaje investitorima je upravo zato da bi malo bolje kontrolisali regionalni razvoj i usmerili investitore i preduzeća prema upravo onim delovima Srbije koji su manje razvijeni i koji imaju veću nezaposlenost. Time mislim da je najlepši primer u ovom trenutku, svakako, grad Niš na koji se posebno fokusirala prethodna Vlada, gde smo doveli značajne strane investitore gde su otvorena više hiljada radnih mesta i dodatno će se otvarati više hiljada radnih mesta, ali gde smo otvorili Klinički centar, prvi završeni Klinički centar u istoriji Srbije, gde u ovom trenutku radimo sa Evropskom investicionom bankom na tehničkoj dokumentaciji za naučno-tehnološki park Niš, za novu zgradu, odnosno laboratorijsku lamelu Elektronskog fakulteta u Nišu.
Dakle, danas Niš stoji na svojim nogama i danas se mi kao Vlada fokusiramo više na neke druge gradove, koji bi trebali da budu ti centri razvoja tih regiona. Svakako ćemo mnogo više pažnje posvetiti Loznici, Kraljevu, Boru, Zaječaru, kako bi imali u stvari jaku Srbiju u svim njenim delovima.
Tu je apsolutno neodvojivo od toga i ovo vaše drugo pitanje oko infrastrukture. Dakle, infrastruktura u Srbiji je bila, kao što svi građani Republike Srbije znaju, na jednom neverovatno niskom nivou.
Vi imate zemlju gde kada krenete od Niša do Užica ne znate kako da stignete. To je bila sramota Srbije, to je ono što se ispravlja i to je verovatno jedan deo uspeha koji i građani Republike Srbije najviše i vide.
Dakle, nastavljamo sa infrastrukturom kako bi povezali Srbiju, ne samo putnom infrastrukturom nego i železničkom infrastrukturom, kako bi ljude zadržali u onim mestima gde su rođeni, kako ne bi bilo teško da putuju iz jednog u drugo mesto zbog poslova.
U tom smislu, takođe, završiću sa tim, pa svakako ako hoće potpredsednica Vlade, ministarka Mihajlović ili ministarka Slavica Đukić Dejanović da kažu par reči više i oko infrastrukture i strategije podsticanja rađanja, svakako bih završila sa obrazovanjem.
Ja mislim da se vi i ja u potpunosti razumemo u tome da je to jedan od tri najveća prioriteta da Srbija treba da ulaže više u obrazovanje, da treba više da ulaže u nauku i da treba da iskoristimo bolje sve svoje potencijale, koje nesumnjivo imamo, a koji nisu dovoljno iskorišćeni i da bez ulaganja u obrazovanje i sve ono što stvarno hrabro i efikasno radi ministar Šarčević, mi nemamo dugoročno održiv dinamičan rast Srbije.
U tome mi je posebno drago, pored informacionih tehnologija za koje znate da ja stavljam veliki fokus na to, što uvodimo preduzetništvo. Dakle, nije sve u stranim investicijama, nije sve u velikim korporacijama. Mnogo toga je u početnicima preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima.
To je ono gde mi uvodimo obrazovanje, tako da deca od početka uče i za taj segment da sutra imamo školu u koju kada neko uđe i kaže koliko od vas želi da bude, da ima svoju firmu, imamo više od 50% dece koja žele da svoju ideju probaju da implementiraju u praksi. Ako uspeju odlično, ako ne uspeju, mnogo bolje nego da su sedeli i čekali posao. Hvala.

Hvala.
Hvala vam poštovani narodni poslaniče, što bi se kolokvijalno reklo, na ovim pitanjima, realno ste mi nabacili volej. Dakle, da li se Etihad povlači iz „Er Srbija“, ali neverovatna su pitanja, stvarno, ne znam da postoji bilo kakva istina u njima, ali dobra su, dosta maštovita.
Da li se Etihad povlači iz „Er Srbije“? „Er Srbija“ je odlično pitanje, pitanje o kome mi volimo da razgovaramo. Dakle, uprkos svemu što možete da pročitate o „Er Srbiji“ i vestima o „Er Srbiji“, dezinformacijama o „Er Srbiji“, svi operativni pokazatelji poslovanja „Er Srbije“ ukazuju na rast.
U 2017. „Er Srbija“ je imala 2,617 miliona putnika, što predstavlja povećanje broja putnika od 90% u odnosu na 2013. godinu. Dakle 2017. u odnosu na 2013. 90% povećanje broja putnika u „Er Srbiji“. Količina prevezene robe, takođe 2017. u odnosu na 2013. godinu skoro četiri puta više. Godine 2013. bilo je 1,618 tona, 2017. godine 6,158 tona.Povećan je broj aviona za 23,5%. Modernizovana je flota. Godine 2014. smo nabavili 10 novih aviona. Godine 2016. je nabavljen prvi širokotrupni avion „Er bas A 3030“. Da ne pričam o novim rutama koje su uvedene. Svakako 2017. godine „Er lajn market lider“ proglašava „Er Srbiju“ za lidera na tržištu avio kompanija.
Tako da što se tiče „Er Srbija“ ja se nadam da sam vam dovoljno obrazložila u kakvoj situaciji se nalazi „Er Srbija“ i da ona posluje u skladu sa svim planovima i da se svakako takmiči na jako konkuretnom tržištu. Zato što se takmiči na tako konkurentnom tržištu, a ima profesionalni menadžment, da, nekad su potrebne i nepopularne mere, zato što to nije kompanija koja se politički vodi, ali zato imamo ovakve rezultate. Tako da je „Er Srbija“ zdravo i dobro. Hvala vam na tom pitanju i brizi za njih.
Što se tiče tajnog sporazuma za Aerodrom „Nikola Tesla“, da krenemo prvo oko poređenja šta je danas Aerodrom „Nikola Tesla“ u odnosu na to šta je bio Aerodrom „Nikola Tesla“. Dakle, ako poredimo 2010. i 2017. godinu, broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“, zahvaljujući čemu - zahvaljujućim svim ovim uspesima smo mi mogli da imamo uspešno izveden tender za koncesiju, odnosno javno privatno partnerstvo sa elementima koncesije, i da dobijemo cenu koja je otprilike 1,5 milijardi evra na 25 godina, nakon čega se sve ovo ukupna imovina vraća Republici Srbiji i građanima Republike Srbije.
Dakle, broj putnika je gotovo dupliran, odnosno porastao je između 2010. do 2017. godine za neverovatnih 198%. Broj poletanja i sletanja na Aerodromu „Nikola Tesla“ u 2017. u odnosu na 2010. godinu uvećan je za 33%. Predmet robe i pošte u 2017. godini uvećan je 2,4 puta. Ukupni prihodi, što je posebno važno za građane Republike Srbije zato što, kao što kažete, to jeste naša imovina povećani su 50% sa 6,4 na 9,6 milijardi dinara i neto dobit u 2017. godini uvećana je za 69% sa 1,9 na 3,3 milijarde dinara. To samo zahvaljujući promeni menadžmenta i profesionalnom upravljanju Aerodromom „Nikola Tesla“ na period kada ste vi upravljali aerodromom.
Zahvaljujući tome, a i ponovo, da bi osigurali još profesionalniji menadžment i uvećanje vrednosti imovine u interesu građana Republike Srbije, Vlada Republike Srbije se odlučila da potraži strateškog partnera kroz koncesiju. Da ne bi prodavali našu imovinu, već da bi uveli one koji su na svetu najbolji u vođenju aerodroma, kako bi povećali prihod i za male akcionare i za državu, investirali sopstvena sredstva u infrastrukturu aerodroma, naravno i oni ostvarili profit bez ikakve sumnje, jer zašto bi investirali, da bi se za 25 godina sve to tako vratilo građanima Republike Srbije.
Napravljen je tender, koji, čini mi se, možda u Srbiji do sada nije viđen, do te mere transparentan, gde su se javile sve najveće svetske kompanije i konzorcijumi za upravljanje aerodromom. Izabran je francuski „Vans“ koji je bez sumnje jedna od najboljih, ako ne i najbolja svetska kompanija u ovom poslu i to ni manje ni više nego za milijardu 461 milion evra konzervativne procene koju će dobiti Republika Srbija od ovoga, a kako kažem, nakon 25% se vraća.
Od tih milijardu i 461 milion evra - 501 milion evra dobija Republika Srbija, odnosno građani Republike Srbije kroz jednokratnu koncesionu naknadu kada se finansijski zatvori ovaj posao, što se očekuje do kraja septembra.
Kada se finansijski zatvori ovaj posao, tada je moguće objaviti ugovor. Ali, pre toga, u skladu sa Zakonom o javno-privatnim partnerstvima elementi ovog ugovora će biti registrovani u Registru javnih ugovora koji se vodi u Ministarstvu finansija najkasnije u roku od mesec dana od dana potpisivanja, odnosno 21. aprila ove godine. Tako da pristup ugovoru može da se ostvari od tada, a kompletan ugovor će biti transparentan kada se finansijski zatvori cela konstrukcija.
Pored ovoga, hoću da kažem da u ovom poslu učestvuju i međunarodne finansijske institucije, pre svega najverovatnije Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska institucija kao deo Svetske banke i Evropska investiciona banka je izrazila svoje interesovanje za učešće u ovom ugovoru.
Tako da postojanje, prvo - transparentne procedure je potpuno. Drugo, dobijanje koncesije od strane jedne od najpoštovanijih i najboljih evropskih, ali i svetskih EU kompanija, francuske kompanije „Vans“, kao i učestvovanje međunarodnih finansijskih institucija, mislim da otklanja svaku sumnju da je ovde nešto urađeno mimo zakona, mimo interesa Republike Srbije i građana Republike Srbije, zato što su upravo ovakvi partneri u stvari osigurali da je ovaj ugovor najbolji mogući. Ali, mi i dalje insistiramo sa partnerima na tome da se ugovor u celosti objavi.
Što se tiče „Fijata“, mi smo i dalje u stalnom komunikaciji sa „Fojatom“. Vlada Republike Srbije ima dva člana nadzornog odbora u „Fijatu“. Mi smo takođe, kao što znate, imali ulogu medijatora u pregovorima između sindikata i poslovodstva „Fijata“ i izdejstvovali da se potpiše novi trogodišnji ugovor, što svakako donekle osigurava poslove tih ljudi. U privatnom sektoru nikada ne možete da garantujete da će neko da ostane, ali ćemo mi videti da ugovor kakav je potpisan sa „Fijatom“ u to vreme kada je „Fijat“ dolazio u Srbiju svakako ne replicira ponovo, jer taj nije bio u interesu građana Republike Srbije, a mi ćemo štititi interese građana Republike Srbije i videćemo da sledeći ugovor bude u interesu građana, ali tako da „Fijat“ ostane, što nije bio slučaj ranije.
Što se tiče strategije spoljne politike Srbije, mislim da spoljna politika Srbije nikada jasnija nije bila. Ako vi ne znate koja je naša spoljna politika, onda je svakako to samo vaš problem, zato što mislim da svi ostali građani Republike Srbije znaju koja je spoljna politika Vlade Republike Srbije i Republike Srbije.
Dakle, naš strateški interes je EU. Republika Srbija se neće, a nema ni potrebe da se odriče svojih tradicionalnih prijateljstava, ali i prijateljstava koja danas nama donose ekonomsku korist koja nam je potrebna. Nama je potrebno da imamo dinamičniji, brži, održiviji privredni razvoj. Za to mi moramo i želimo da sarađujemo i sa Rusijom i sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Indijom i SAD i to je najbolja moguća politika, koja je isto tako dosta različita nego politika u prethodnom periodu, kada ste imali politiku koja je zavisila od lokacije na kojoj se nalazite u tom trenutku. Ako ste slučajno u Briselu, onda imate jednu priču, ako ste u Vašingtonu imate drugu priču, ako ste u Moskvi imate treću priču, a van ova tri centra nigde drugde niste ni bili. Hvala.

Teško mi je da razumem, poštovani narodni poslaniče, zašto vi mislite da je ministar spoljnih poslova nadležan da govori o Kosovu i Metohiji? Razumem ja to dovoljno zašto vi mislite da ministar spoljnih poslova treba da govori o Kosovu i Metohiji, ali u ovoj Vladi ministar spoljnih poslova neće govoriti o Kosovu i Metohiji. Ima drugih ministara koji se bave Kosovom i Metohijom koja je autonomna pokrajina u okviru Republike Srbije.
Što se tiče svih ostalih stvari, drago mi je da ide uvek prenos iz Skupštine za građane zato što verujem da su građani razumeli sve što sam htela da kažem i sve odgovore na pitanje, ali ne mogu da govorim pet puta zato što neko ne razumem, stvarno ne mogu. Uskraćujem vreme za pitanja drugim narodnim poslanicima. Dakle, ako niste razumeli niste razumeli, šta da radimo.
Moje takođe nije da vam odgovaram za Etihad, jer moj posao nije da branim i zastupam interese Etihada. Moj posao je da branim i zastupam interese građana Srbije. Za interese građana Srbije je najvažnije kako danas posluje Er Srbija. Er Srbija posluje odlično, posluje tako da mi u svakom trenutku možemo uvek da nađemo strateškog partnera. U ovom trenutku Etihad je naš strateški partner, on je odan strateški partner koji ni u jednom trenutku nama nije dao nikakvu indiciju da će izaći iz Srbije i nama je drago zbog toga, ali ja ne mogu da govorim o tome šta Etihad namerava. Mogu da govorim o tome šta mi radimo da Er Srbija postane sve jača, a možda ste vi u vaše vreme branili interese privatnih kompanija. Ja branim interese građana Srbije.
Isto vas tako molim zbog građana Srbije da ne širite paniku i neistinu o „Fiatu“. Dakle, ja vas molim. „Fiat“ je tu, „Fiat“ ostaje, mi paralelno sa tim razvijamo Kragujevac, mi imamo ozbiljne indicije za Kragujevac sa još nekim investitorima, gde se radi o više hiljada radnih mesta, umesto što smo sve pare dali za „Fiat“ netransparentnom ugovoru koji nikada nije objavljen i rekli – dosta za Kragujevac, „Fiat“ ajmo kući. Hvala.

Samo sam htela da vas zamolim, mislim da nemaju halucinacije, mislim da je to stvar, da ne mogu da isprate i ne razumeju, i ako kažete dva puta, i ja bih možda trebala da pričam polako, jer ako pričamo polako, razumeće, na slogove.
Druga stvar je da je potpuno u redu da neko ne zna iako je narodni poslanik, da je posao ministra spoljnih poslova da se viđa sa ambasadorima, tako da, opet kao što kaže ministarka Joksimović, sve je to deo edukacije i verujem da Skupština za to služi hvala.

Samo ću da dodam jednu stvar, dobro je da vidite da na ovom stvarno radimo timski, jednu stvar koja je važna a na koju su nam skrenuli pažnju neka udruženja roditelja i potpuno su u pravu. Mi ćemo ići na izmenu Zakona o PDV-u, zato što nismo dobro uradili prelazne i završne odredbe, tako da pošto će Zakon o zaštiti, finansijskoj podršci porodica sa decom, stupiti od 1. jula, onda će sva ona deca, u stvari, koja se rode do 1. jula Poreska uprava će i dalje za njih obračunavati povraćaj PDV-a, tako da ne bi imali nikakvih, dakle Poreska uprava će to nastaviti da radi skroz do 1. jula, pa će se to produžiti, onda taj rad Poreske uprave za još dve godine. Dakle, i to ćemo promeniti.
Još jedna stvar, deluje kao sitnica, ali verujem da stvarno nije, i u odnosu na roditelje novorođenih beba, to je ovo sve što radimo u smislu elektronske uprave. Dakle, vi znate da smo mi sada pustili i drugu fazu ovog projekta – Bebo, dobrodošla na svet. To u ovom trenutku radi u Leskovcu, Zrenjaninu, Beogradu i Loznici, puštamo sada u Smederevu i do kraja septembra sva porodilišta u Srbiji treba da implementiraju ovaj projekat kojim će, uz to što se roditelji samo sa ličnom kartom odmah prijavljuju bebu za dokaz o prebivalištu, izvod iz matične knjige rođenih i karticu zdravstvenog osiguranja, odmah se prijavljuju za roditeljski dodatak, tako da nisu potrebni nikakvi dodatni dokumenti.
Sve se odmah završava u porodilištu i vi samo dobijate sms poruku na telefon da će vam pare leći na račun u roku od 45 dana, što je stvarno značajno zato što je to bila jedna od onih stvari gde ste vi morali tri dana da uzmete s posla da bi obišli sve šaltere i skupili sve papire. Tako da i na tome radimo, ali to je svakako najmanje što možemo da uradimo. Hvala.

Hvala.
Prvo, želim da kažem da Vlada i članovi Vlade apsolutno u ovom poštovanom domu ne šire tenzije. Pokušavamo, sa dužnim poštovanjem, da odgovaramo na pitanja i da narodnim poslanicima damo odgovore koje smo kao Vlada dužni da damo.
Mislim da ne tenzije, već neke potpuno netačne informacije šire neki drugi, ali na nama je stvarno da objasnimo građanima da su te informacije netačne, zato što su te informacije važne za svakodnevni život građana. Tako da, ja moram da se potrudim da objasnim ljudima. I, žao mi je. Jedino mi je drago što građani već apriori ne veruju tim ljudima, pa je onda moj posao u tome utoliko lakši.
Što se tiče tog da li ja znam ko je dao tu izjavu, vidite, ta izjava je tačna i dan danas. Ona je tačnija danas nego što je bila tada. Dakle, Briselski sporazum je bio potpuna pobeda Republike Srbije. Dokaz da je on bio potpuna pobeda Republike Srbije je to što Priština ne želi da ga implementira. Da je on bio poraz Republike Srbije, pa, Priština bi ga prva implementirala, valjda. Pa, mi i dan danas insistiramo na Briselskom sporazumu. Jel Republika Srbija kriva što Priština nije implementirala nešto što su ispregovarali i potpisali? Zar smo mi krivi zato što Brisel, moram da kažem, ne poštuje dovoljno svoj sopstveni potpis i vreme i energiju uloženu u to da oni budu garant Briselskog sporazuma?
Mnogo bi drugačije izgledala danas situacija da je Briselski sporazum implementiran i implementiran na vreme, kako je bilo dogovoreno. Apsolutno mislim da reči koje ste citirali, i hvala vam na tome, da one znače danas i da su istinitije danas nego što su bile tada. I danas se pokazuje koliko su one bile tačne.
Dakle, Briselski sporazum je u interesu građana Republike Srbije i integriteta Republike Srbije. Mi ćemo nastaviti da insistiramo da se Briselski sporazum implementira zato što zašto bi dalje razgovarali oko bilo čega drugog ako je neko pokazao da neće, da dogovori, potpiše, ratifikuje i onda neće da implementira. Kako bi onda mogli da nastavimo da razgovaramo oko bilo čega drugog?
Dakle, apsolutno mislim da smo tada pobedili pet prema nula, jer da su oni pobedili pet prema nula, davno bi taj Sporazum bio implementiran. Hvala.

Moram da se vratim na to da vi kažete da mi danas ubiramo gorke plodove toga što je tada dogovoreno, pa je to dokaz da to nije bila pobeda Srbije. Ja moram da vas podsetim ponovo, opet mi se čini da imamo potpuno nerazumevanje. Dakle, Briselski sporazum nije implementiran. Vi ne možete da kažete Briselski sporazum je loš, pa zato što je on loš mi danas imamo gorke plodove Briselskog sporazuma koji nije implementiran. Da je Briselski sporazum implementiran, mi ne bi imali gorke… Mi imamo danas gorke plodove toga što nije bilo snage u EU i partnerima drugim Prištine i volje da se Briselski sporazum implementira.
Dakle, sa druge strane, to je takođe, ali stvarno, to je potpuno jedna najprostija logika, to je dedukcija. Iz toga sledi da je Briselski sporazum bio u interesu Srbije. Da je on bio u interesu Prištine, a na uštrb Srbije, pa, zašto vi mislite da ga Priština ne bi sprovela? Zašto vi mislite da oni ne bi imali podršku svojih partnera, da se on ne sprovodi? Upravo suprotno, dakle, Briselski sporazum je bila pobeda Srbije. Mi stojimo i dan danas i šta je naš plan, da se uvek vraćamo na to da se Briselski sporazum implementira. Priština, valjda, neće da ga implementira zato što i oni vide da bi Briselski sporazum bila pobeda Srbije, potpuna pobeda, diplomatska pobeda i pobeda dijaloga i političkog umeća.
Daću vam još jedan primer da vi znate kako je… Vidite, mi smo u prošlosti imali, molim vas, stvarno je važno, pa ako mogu samo malo, sporazume koji su postignuti, dogovoreni i u potpunosti implementirani, ali ti sporazumi upravo nisu bili u interesu Srbije. Zato su implementirani i jedan najočigledniji primer, na primer, toga je u Vladi kada je to pregovarao Borko Stefanović, a sa integrisanim upravljanjem granicama. To je dogovoreno, potpisano, odmah implementirano, zato što je bio potpuno loš sporazum za Srbiju, potpuno loš. Dakle, taj sporazum je rekao, u sporazumu koji je tada pregovarala Vlada Republike Srbije koriste se dve reči border i baunderi i sada se svi vraćaju na tu granicu kao na granicu, ne kao administrativni prelaz, zato što je to Vlada Republike Srbije rekla da može.
Kad imate takve sporazume, onda svi trče da ih implementiraju. To je pokazatelj, to je pokazatelj da je Briselski sporazum dobar za Srbiju zato što nije implementiran. Kada imate sporazume koji su dobri za Prištinu, oni se odmah implementiraju sa punom podrškom međunarodne zajednice.
Da ne pričamo o još lošijim stvarima u tom integrisanom upravljanju granicama kada je bilo dogovoreno da Euleks bude prisutan na svim prelazima administrativnim, ali to nije bilo dovoljno jasno ispregovarno, pa Euleksa danas nema, nego je tamo kosovska policija, a mi komunikaciju ni nemamo sa Euleksom. Kada je tako ispregovarano fantastično, onda se to implementira za tri dana. Ne postoji problem,
Briselski sporazum se ne implementira zato što je u interesu Srbije i zato što je dobro pregovaran i zato što je čvrsto pregovaran samo imajući u vidu interes građana Srbije i Kosova i Metohije u okviru Srbije, kao što i jeste.
Na kraju samo da kažem, pominjete kakav je naš plan, plan nam je da uradimo sve što treba da se uradi da se implementira Briselski sporazum. Zajednice srpskih opština kao kompenzacija za stolicu Kosova u UN. Molim vas, kako je moguće da to pitate? Zajednica srpskih opština je deo Briselskog sporazuma. To je ispregovarano. To mora da se implementira zato što dogovori moraju da se poštuju, zato što je to danas, zahvaljujući Briselskom sporazumu, deo zajedničke bezbednosne politike EU. Nema dalje pregovora oko Zajednice srpskih opština, pa vi dajte Zajednicu srpskih opština, mi ćemo dati, a vi ćete dati nešto drugo. Nećemo dati ništa drugo. Znači, nećemo dati ništa drugo. Sporazum stoji i gotov je. To što me pitate je još jedan dokaz da je Briselski sporazum bio dobar za Republiku Srbiju i da je hrabro bilo, na kraju krajeva, od Narodne skupštine što je prošao kroz nju. Hvala.

Što se tiče ubistva Olivera Ivanovića, mislim da ste dobili jasan odgovor od MUP. Mogu svakako da vam ponovim taj odgovor. Dakle, mi smo učinili sve što je u našoj moći. Na žalost mi nemamo direktnu kontrolu nad tom teritorijom, na kojoj je direktna kontrola izgubljena 2008. godine. Stvarno mislim da ne možete da krivite ni ovu ni prethodnu Vladu za to. Možda bi mogli da krivimo nekoga, ali svakako ne ovu Vladu. Sve što smo mogli da uradimo, sve što je bilo u našoj moći, mi smo uradili i radimo. Nastavljamo da insistiramo i da imamo komunikaciju sa svim službama koje se bave ovim pitanjem, kao i da imamo našu istragu, kao da i Tužilaštvo za organizovani kriminal pokreće, u stvari je pokrenulo predistražni postupak. Mislim da ova tema ne treba potpuno besmisleno da se politizuje. Mislim da je dovoljno i važna i dovoljno velika tragedija da svi zajedno na tome radimo kako bi napravili dovoljan pritisak da se ubice nađu.
Što se tiče borbe protiv korupcije, opet mislim da ova Vlada svakako radi na tome. Mislim da pored toga što predlažemo stvarno veliki broj zakona Narodnoj skupštini na usvajanje kako bi se ne samo implementirale sve preporuke tih međunarodnih tela, već kako bi se i istinski, stvarno, u praksi borili protiv korupcije, jedan od velikih primera da mi stvarno pokušavamo da uvedemo transparentnost u državnu upravu je elektronska uprava. Stvarno ne postoji drugi način da državna uprava i ono što mi radimo bude transparentnija od elektronske uprave i to se videlo i na građevinskim dozvolama.
Zašto Srbija u tome kasni 10, 15 godina? Zašto to ranije nije bilo urađeno, kada je to potpuno jedna zdrava pamet, uvođenje zdravog razuma u državnu upravu? To ja možda mogu vas da pitam. Zašto smo mi bili jedina država koja je dočekala 2016. godinu koja ni matične knjige građana nije imala u elektronskom obliku da bi ih spojili sa dva registra, da bi građanima pokazali sve što mi u državnoj upravi radimo i da oni ne bi morali da uzimaju papire po šalterima i da ih neko ucenjuje sa 50 ili 100 evra da njihov predmet bude na vrhu, nego je sada to sve transparentno. To stvarno ipak moram ja vas da pitam
Do toga da ćemo mi u aprilu povezati sve baze podataka državne uprave sa pravosudnim bazama podataka pa će građani moći da imaju punu transparentnost i toga kako rade sudovi i kada je neki predmet došao i da li je rešen ili nije rešen i koliko stoji i kod koga stoji.
Mislim da na najpraktičniji mogući način mi se bavimo borbom protiv korupcije. Nešto što nije rađeno 15 godina.
Što se tiče FATFA i stavljanja Srbije pod pojačani monitoring, to je u potpunosti i mislim da je bilo potpuno očigledno da je bila jedna politička odluka, politička odluka par ekselans. Srbija je implementirala 35 od 40 preporuka FATFA. U međuvremenu smo od tog izveštaja usvojili šest, odnosno predložili, a vi usvojili šest sistemskih zakona. Podsetiću vas koji su to – Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Zakon o međunarodnim merama ograničavanja, Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakon o organizaciji državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije koji će biti u primeni od 1. aprila 2018. godine.
Onda smo od samog usvajanja tog izveštaja, istina, nesrećnog po Srbiju, ali koji pokazuje neke druge drugačije pritiske, političke na Srbiju zbog nekih drugih stvari, kao Vlada završili, usvojili i poslali Skupštini još tri nacrta zakona na vaše razmatranje. To je Zakon o dopunama Zakona o računovodstvu, Zakon o dopuni Zakona o reviziji i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu.
Kada kažete da Vlada Republike Srbije ne radi ništa na tome i da se ne bori protiv korupcije, ja ću vam stvarno čistog srca reći da ne postoji Vlada koja se na praktičniji način borila protiv korupcije od ove Vlade i od prethodne Vlade i mislim da je to u potpunosti jasno.
Na kraju krajeva i da se vratim stvarno na ovo, postoji jedna stvar koja me oko Kosova i Metohije pogađa realno zato što to jeste nacionalno pitanje i pitanje koje nije stvar politikanstva i pojedinačnih političkih stranaka. To je nacionalno pitanje oko kojeg treba da se okupimo i reći ću da nije tačno, da ne kažem da je laž, da je Srbija ispunila sve iz Briselskog sporazuma. To građani Republike Srbije treba da znaju, a narodni poslanici ako ne znaju, onda bi trebali i oni da znaju.
Dakle, nije ispunjen deo koji se ticao energetike zato što taj deo zavisi od Zajednica srpskih opština direktno, ali je isto tako istina, sa kojom se potpuno ponosim, da je najveći deo Briselskog sporazuma Republika Srbija implementirala i tim se ponosim, zato što je Republika Srbija stavila potpis na taj sporazum, a Srbija je ozbiljna i odgovorna država i stabilan i predvidiv partner i mi kada nešto odlučimo, dogovorimo i potpišemo, mi onda to i implementiramo, za razliku na žalost od nekih drugih.
Konačno, molim vas, stvarno i za KiM i za to kako mi možemo sada da imamo kontrolu nad … Hajde neću to. Nema veze. Ništa. Dosta.

To šta je Srbija uradila u smislu borbe protiv korupcije, najbolje ja mislim održava i meni bi bilo mislim najdraže, odražva činjenica da je na plenarnoj Skupštini u Parizu najjasnije i najglasnije Evropska komisija istupila protiv toga da se Srbija uvrsti u tu listu. Pored Evropske komisije još 15 zemalja sveta. Švajcarska, znači i zemlje koje nisu tradicionalno naši partneri i Švajcarska i Argentina i Južna Afrika i dobro Rusija i Kina i Turska, tako da je to bila jedna politička igra koja je u redu, Srbija je izgubila zato što nije htela da se dogovara oko nacionalnih pitanja koja su mnogo važnija od toga. Mi radimo naš posao. Mi radimo naš posao najbolje što možemo, iza toga stoje sve ove zemlje koje su kazale da taj izveštaj ne oslikava pravo stanje stvari u Srbiji i vi to dobro znate. Ali, dobro nema veze, ja razumem političku borbu.
Što se tiče toga kad je Kosovo izgubljeno ili nije izgubljeno da ne ulazim previše stvarno duboko u to. Godine 2008. je proglašena nezavisnost, jednostrano je proglašena nezavisnost, 2008. godine. Posle te 2008. godine, kao što sam vam dala primer, vi ste pregovarali određene sporazume koji su odmah implementirani, odmah implementirani. Svima su odgovarali, osim Srbiji. Pa, je zato i Priština požurila da ih implementira i svi njihovi partneri.
Jedan sporazum koji je dogovoren od strane prethodne Vlade nije implementirana. Zašto? Zato što nedvosmisleno brani interes Republike Srbije, ali je potpisan i tražićemo da se implementira. Kada su dogovoreni sporazumi koji su bili dobri za Prištinu, oni su potpisivani od strane tadašnje Vlade Republike Srbije i oni su odmah implementirani i to nama danas stvara ozbiljne probleme i građanima Srbije i drugim građanima nealbanske nacionalnosti na KiM.
To je istina, ali je isto tako istina ono što mene stvarno, neverovatno me iznenadilo, pre neki dan, kada smo čuli bivšeg predsednika Republike, bivšeg predsednika Republike koji je kada je proglašeno jednostrana nezavisnost Kosova, koji je dva, tri dana posle toga kada su bili protesti u Beogradu pobegao u Rumuniju. Koji se svojim građanima nakon proglašenja nezavisnosti Kosova obratio ispred, u nekoj sobi, ispred neke zavesice u Rumuniji, u Bukureštu da priča sa svojim građanima. Taj bivši predsednik Republike se mnogo jasnije oglasio o mom savetu za kreativne industrije, koji ga je mnogo više pogodio nego Kosovo i Metohija i nezavisnost Kosova i Metohije. Hvala.

Hvala vam.
Moram da kažem da se u potpunosti slažem sa vama, mislim da oko Kosova, kao što sam i rekla, treba da razgovaramo drugačije. Mislim da je to nacionalno pitanje i mislim da je to pitanje koje svakako mora da prevazilazi sitne političke interese.
Što se tiče, pa će ministri da preuzmu, jedne stvari koja je važna, što se tiče traktora. Dakle, sve više ulažemo u domaće firme, u mala, srednja preduzeća. Trudim se da relativno često idem, koliko god mogu, da obilazim lokalne samouprave i da kada god idem po lokalnim samoupravama idem i posećujem u stvari naše domaće privrednike, kao što je KEPO u Kosjeriću, koji zapošljava više od 170 ljudi, kao što „Bane komerc“ u Leskovcu, sa više od 200 ljudi, sa 80% proizvodnje koja se izvozi u zapadnu Evropu, kao što sutra idem u Inđiju da otvorimo pogon jednog investitora iz Kragujevca u Inđiji sa nekih 70-ak ljudi. Trudimo se da naše privrednike ojačamo, jer imaju potencijal, mogu sa druge strane ono što je važno građanima Republike Srbije, to je da se trudimo da rešavamo što pre neke stečajeve nekih naših velikih brendova, naših imena koja su bila važna za Srbiju i važna za građane.
Tako da mi je posebno drago što je Vlada Republike Srbije uspela da u novembru prošle godine završi posao sa Galenikom i to fantastično. Ukupno je bilo 41 milion evra, 16 miliona je plaćeno za Galeniku, plus su preuzete sve obaveze od komercijalnih banaka za 25 miliona evra. Mi pratimo sada kako se implementira taj ugovor, tako da se nadam da Galenika uskoro oživljava. Magnohrom je nešto što smo sada završili, prošle nedelje dva dela Magnohroma su kupljena, ono što je najvažnije kupljena su od firmi koje će tamo pokrenuti proizvodnju. Za treći najveći deo Magnohroma u ovom trenutku znamo da ima zainteresovanih investitora, samo se pregovara oko cene, ali ponovo, važno je da će se pokrenuti proizvodnja.
U ovom trenutku mi planiramo, ono što znamo od tih investitora, da se u Magnohromu u Kraljevu zaposli između 600 i 700 ljudi. Nije to ništa u odnosu na to šta je Magnohrom bio, ali nije to malo za Kraljevo, a posebno zato što vraćamo jednu marku, vraćamo građanima veru u to da možemo, da se Srbija diže sa kolena.
Industrija motora i traktora je isto ono na čemu smo radili zajedno, stečaj koji je predugo trajao, u koji smo se umešali da bismo završili. Imamo investitora, indijskog investitora koji je još onda kada je bilo, u novembru, koje godine, kada je tadašnji premijer Vučić bio u Indiji, razgovarao je sa investitorom koji je interesovan za IMT, koji nam je garantovao da će pokrenuti proizvodnju traktora. Ta prodaja je u ponedeljak 2. aprila i svi sa nestrpljenjem čekamo da vidimo da li će to proći kako treba. Ako prođe, to je stvarno jedna stvar za Srbiju od ogromnog značaja i mi ćemo to podeliti naravno sa vama.
Tako da, to je nešto što nama fokus, kao što je i nalaženje strateškog partnera za Bor, investicija od nekih 330 miliona dolara, koju mi tražimo u ovom trenutku, koju se takođe nadamo da ćemo završiti do kraja ove godine. Hvala.

Vlada je obrazovala, formirala je međuresornu radnu grupu za izradu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Dakle, mi radimo na nacrtu ovog zakona. On je finalnoj fazi. Očekujem da će biti uskoro na sednici Vlade, ali vi ste potpuno u pravu. Dakle, to je jako velika količina novca koja mora da dođe iz budžeta i mi u ovom trenutku paralelno sa radom na izmenama i dopunama ovog zakona gledamo kako možemo u stvari da se isplaniramo da obezbedimo iz budžeta sredstva za sva ta obeštećenja.

Ja ću proveriti. Daću vam više informacija. Obećavam da ću vam poslati više informacija oko zamene imovine u restituciji. Tako da ću vam to poslati u narednih nekoliko dana. To vam obećavam.
Takođe vam kao predsednica Vlade obećavam da ću i lično da pogledam slučaj DES Novi Sad zato što mislim da je nedopustivo da se zatvore i da ću lično raditi sa ministrom Đorđevićem. Izvinite što u ovom trenutku nemam više informacija o tome.

Hvala. Teško je odgovarati na iznošenje informacija osobe koja je, recimo rekla da moj brat i ja stojimo iza privatizacije „Goše“, bez ikakve sramote.
Bez ikakve sramote je čovek izašao i rekao tako nešto. Tako da, to kolika je to laž, ekvivalent ovoga što priča kakva je laž, kakva je situacija trenutna u Srbiji, u Vojsci Srbije, e to je ekvivalent takvoj laži.
Pored toga, hoću, dakle ovako, nema potrebe, pošto sam čula, slušala sam u pauzama današnjih sastanaka i sastanaka koje sam imala juče i prekjuče u Sofiji i Cirihu, neke od optužbi na račun i Vlade i SNS i vladajuće koalicije i mene lično, što nisam u Skupštini, iako nisam od onih premijera što spavaju posle ručka, kakav je bio neki od premijera dok ste vi bili na vlasti.
Takođe sam čula od ovog narodnog poslanika upravo da će ovaj budžet doneti dobro samo tajkunima i lopovima iz SNS.
To kaže čovek za budžet koji je skrojen tako da najveće povećanje ima Ministrstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je uvećano za 21 milijardu dinara, od čega 10,7 milijardi za plate u prosveti.
Pretpostavljam da su ljudi u prosveti, tajkuni i lopovi iz SNS, zato ste to rekli, zato što je apsolutno najveće povećanje za Ministarstvo prosvete i nauke.
Da je budžet napravljen, nije napravljen po volji građana, već po partijskoj osnovi SNS. Za budžet gde predlažemo, poštovanim narodnim poslanicima, da uložimo preko 700 miliona u izgradnju novih zgrada za razvoj tehnologije i nauke, naučno-tehnoloških parkova, dodatne zgrade Elektronskog fakulteta u Nišu, dodatne zgrade Instituta za fiziku, to je ja pretpostavljam, sve partija SNS.
Zato kažete vi građanima da je tako napravljen ovaj budžet. Budžet u kome mi predlažemo 3,3 milijarde za modernizaciju infrastrukture osnovnih i srednjih škola, to je partijski budžet, to nije razvojni budžet. To je budžet koji donosi dobro samo tajkunima i lopovima iz SNS. Hajde da razmislimo još jednom.
(Radoslav Milojičić: Naravno.)
Pa naravno, znači tajkuni i lopovi iz SNS su osnovne i srednje škole. (Radoslav Milojičić: Pa niko ni posao ne može da dobije.)aHH
Budžet fonda za inovacionu delatnost je dupliran, odnosno predložili smo dupliranje. Ovaj budžet je isto tako jako dobro izbalansiran, pored toga što odgovara u potpunosti svim prioritetima Vlade Republike Srbije za koju ste vi, poštovani narodni poslanici, nama dali mandat i koji sam pretpostavila u svom ekspozeu, dakle, digitalizacija i obrazovanje. To se tačno jasno odslikava u budžetu koji su vam predložili. Vi kažete da taj budžet nije inovativan, ne nikada se više nije uložilo u prosvetu, u nauku i u inovacije, nikada više u Srbiji.
Ovaj budžet je, takođe i dobro izbalansiran. On utiče na povećanje životnog standarda preko povećanja, pre svega, plata i penzija koju smo predvideli. On je takođe razvojni preko predviđenog podsticaja rasta oko snažnog povećanja javnih investicija i to povećanje je predloženo preko 30% u odnosu na planirani iznos u 2017. godini. I, možda, čini mi se meni jedna od najvažnijih stvari o kojima se nije tako puno pričalo, poresko rasterećenje rada, ali ni to valjda nije važno, kao što, očigledno nije važna prosveta, nauka, inovacije.
Za poresko rasterećenje rada smo predložili da produžimo neke mere, odnosno da te mere ostanu na snazi i tu smo predložili da produžimo period do kraja 2019. godine, primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj plaćenog poreza i doprinosa između 65% i 75%, i da uvedemo nove mere kako bi podstakli preduzetništvo, pored toga što smo to uveli i u škole kako bi ljudima danas koji mogu da se odvaže da naprave firmu, to pomogli na još jedna način, da se uvedu olakšice po osnovu zapošljavanja lica koja započinju sa obavljanjem sopstvene delatnosti tako što se oslobađaju od plaćanja poreza i doprinosa po osnovu sopstvene zarade, kao i po osnovu zarade novozaposlenih lica u prvim godinama poslovanja, tj. u godini osnivanja i u narednoj godini.
Nisam videla da se baš naročito o tome vodilo računa kada se kritikovao ovaj budžet potpuno napamet, paušalno bez ikakvih argumenata osim političkih floskula namenjeni tome da uvrede ovu Vladu, predsednika Republike, vladajuću stranku, vladajuću koaliciju bez ikakvih argumenata.
Treća stvar, da smanjimo poreske obaveze za porez na dohodak kroz podizanje neoporezivog dela dohotka, koji je do sada bio 11.790 dinara na čak 15.000 dinara, od čega će najveći efekat imati ovi ljudi sa minimalnim zaradama.
O svemu tome, ništa osim da budžet nije razvojni, već predizborni, da je na liniji ekonomskog kolonijalizma, valjda kolonijalizma da će da nas osvoje naši preduzetnici iz start-ap kompanije, pretpostavljam.
Pored toga, ako pričamo i o još jednoj važnoj stvari koju ste propustili, ali očigledno je zašto se po Skupštini preti šamaranjem, zato što ste propustili da pogledate i budžet za kulturu. Da ste videli malo više ili malo više u prošlosti pazili na kulturu, manje bi danas bilo nasilja sa kojim mi treba da probamo da izađemo na kraj. Tako da izađemo na kraj što se u ovoj Skupštini nasilje promoviše tako što se potpredsedniku Skupštine preti šamarima. Kultura, povećanje budžeta, predlažemo povećanje budžeta Ministarstvo kulture za 350 miliona dinara, svakako nedovoljno, ali idemo polako u tome i to je u skladu sa ekspozeom koji smo dali Narodnoj skupštini.
Unapređenje sistema zaštite kulturnog nasleđa je izdvojeno 25% više nego 2017. godine. Ali, nema veze, koga briga kulturno nasleđe Srbije. Za jačanje kulturne produkcije umetničkog stvaralaštva 14% više nego u 2017. godini. Podrška radu ustanova kulture u oblasti savremenog stvaralaštva povećano je za 21%.
Sve je to malo, zato što su inicijalna davanja bila mala, ali sve to pokazuje jedan drugačiji signal o našoj zemlji. Onaj signal koji smo mi obećali ovde kada smo narodnim poslanicima davali program rada za narednu godinu.
Žao mi je što se ne priča o ovome, nego se iznose potpune laže i neistine. Jedino mi je drago i ponosna sam na Srbiju i građane Srbije, zato što prepoznaju ove laži, prepoznaju gluposti koje se ovde izgovaraju i prepoznaju da se ne priča o poreskim olakšicama, o obrazovanju, o prosveti, o kulturi, o socijali, nego o porodičnim odnosima, o prećenju nasiljem, itd.
Za kraj, poštovani narodni poslanici, kao predsednica Vlade Republike Srbije, ja uvek kada dođem u Narodnu skupštinu imam obavezu da vam donesem i neki kratak izveštaj o tome šta je urađeno i dokle smo stigli.
Dakle, poslednji put sam bila ovde 26. oktobra, kada sam vam rekla šta smo radili za prvih 100 dana rada Vlade. Od tada, u tom kratkom periodu, želim da vam kažem još nešto što je jako relevantno za budžet, što odgovara onome kako ćete vi da potrošite 128 milijardi za kapitalne investicije. Tako, na primer, što je samo do 26. oktobra. Mi smo počeli izgradnju prvog energetskog postrojenja koji se gradi u Srbiji u poslednje tri decenije, 30 godina. Počeli smo konačno izgradnju prve elektrane, 350 megavata, Kostolac B3. Potpisali smo ugovore o finansiranju i u martu počinjemo izgradnju, na primer, laboratorijske lamele na Elektronskom fakultetu u Nišu. Znate kada je bila planirana? Po originalnim projektom iz 1975. godine, mi sada počinjemo.
Danas smo beležili da je aerodrom „Nikola Tesla“ uslužio svog petomilionitog putnika u jednoj godini. Prvi put u pedeset petogodišnjoj istoriji postojanja aerodroma „Nikola Tesla“, mi imamo u jednoj godini više od pet miliona putnika, prvi put. Dakle, tri decenije projekat iz 1975. godine koji počinjemo, ovo sam samo izvlačila istorijski važne stvari. Prvi put preko pet miliona putnika.
Konačno, i volela bih sve da vas pozovem, i građane, posebno smo ponosni na to, 17. decembra obeležavamo kraj radova na izgradnji Kliničkog centra Niš, posle 47 godina. Izgradnja objekta je počela 1970. godine, ali još važnije i što pokazujem i vladajuću koaliciju i ovu Vladu, i ono što je radio predsednik Republike, a što pretpostavljam da vas posebno nervira, da je Klinički centar Niš, ja molim građane Srbije da obrate pažnju, ovo je neverovatna informacija, čak i za mene, juče sam se u avionu spremala za Skupštinu, neverovatna informacija, Klinički centar Niš će biti prvi završeni objekat kliničkog centra u Srbiji ikada. Nikada do sada u Srbiji se klinički centar nijedan nije završio.
Klinički centar je počet i obustavljen 1987. godine, kada su izvedeni samo grubi radovi i zgrada nikada do danas nije cela puštena u rad. Mi to završavamo i mi to menjamo. Ovo je sve pokazatelj budžeta za 2018. godinu i kako ćemo ga realizovati. Hvala vam puno.

Hvala.
Prvo, sigurno se neću razrešiti ministra finansija. Ministar finansija je odličan, odlično zna svoj posao, profesionalan je čovek i zna svaku brojku koju vi kažete, iz glave je zna.
Imamo budžet na koji je ova Vlada ponosna da ga predstavlja Narodnoj skupštini. Imamo Vladu koju je Narodna skupština, zahvaljujući odgovornoj većini narodnih poslanika izabrana i ima mandat, i Vladu koja sedi ovde, cela Vlada sedi tokom cele rasprave o budžetu zato što je važno, zato što smo odgovorni prema građanima Republike Srbije i prema narodnim poslanicima koji su za nas glasali.
Ne bih čak reagovala na to za ministra finansija, zato što to zna i poštovani narodni poslanik, ali hoće da provocira. Ali, dobro, to je parlament i to je okej.
Ali, ja moram da reagujem na to da isti nismo, isti mi nismo. I trudili smo se, bogami, ja zvanično u Vladi od avgusta 2016. godine, ali ovi ljudi dosta pre mene, da pokažu u praksi kako isti nismo, tako što završavamo Koridor 10, tako što smo pre 10 dana potpisali ugovor da nastavimo Koridor 11 Preljina-Požega, tako što završavamo Klinički centar Niš. I šta god rekli, prethodna Vlada je zaslužna za završetak Kliničkog centra Niš i ova Vlada to završava. Da je lako, ne bi bio prvi klinički centar u Srbiji koji je završen.
Isti nismo, gospodine. Mi ulažemo u mlade, u prosvetu. Mi smo prepoznali preduzetništvo, start-ap kompanije. Mi ulažemo 128 milijardi evra u infrastrukturu. Mi dugove vraćamo. Mi obaveze poštujemo. Mi na Srbiju mislimo.
Pročitala sam ovde, jedna od kritika ovih dana je bila od jednog narodnog poslanika – auto-put od Niša do Drača je protiv geostrateških interesa Srbije. Auto-put koji ide od Niša do Prištine je, kaže opozicija, protiv geostrateških interesa Srbije. Pa, šta su geostrateški interesi Srbije ako nisu auto-put od Niša do Prištine? I mi ga počinjemo u sledećoj godini.
Dakle, ja vas molim, možemo da pričamo o svemu, ali ne možemo da pričamo o tome da smo isti, jer isti nismo.

Hvala. Moram samo da dodam zbog građana Srbije, zato što je ovo stvarno dosta ozbiljna tema. U budžetu je predviđeno 54,3 milijarde dinara za zaštitu porodice i dece, što je povećanje od 4,3% ili 2,2 milijarde dinara u odnosu na prethodnu godinu.
Dakle, mi povećavamo odvajanja za ovo. Od ovih 54,3 milijarde, imamo 32,9 milijardi naknadne zarade porodiljama, 13,7 milijardi dinara dečiji dodaci, 7,6 milijardi dinara roditeljski dodatak i druga prava za decu sa smetnjama u razvoju i bez roditeljskog staranja. Pored ovoga, još budžet od šest miliona dinara za populacionu politiku direktno, s tim što za populacionu politiku idu sredstva iz drugih projekata iz drugih ministarstava.
Dakle, ovo da ne bude zabune, jer je ozbiljna tema za građane Republike Srbije, apsolutno Vlada predlaže povećanje sredstava, u skladu sa merama populacione politike, jednog od našeg najvažnijeg cilja.
Pored toga, što se tiče odvajanja subvencija za javna preduzeća, u tim javnim preduzećima neko radi. Apsolutno bi bilo, možda, sada nisam ni sigurna, trebalo bi uradili analizu troškova, možda bi bilo jeftinije otpustiti sve te ljude i ne dati te subvencije. Možda i ne bi bilo, zato što bi oni otišli na biro pa bi kroz NSZ i ostala socijalna davanja morali da to pokrijemo.
Jel to pametna socijalna mera? Jel to ono što se predlaže? To neće Vlada raditi. To ova Vlada sigurno neće raditi. Dakle, možete menjati Vladu, ova Vlada neće bez plana B da otpušta ljude iz javnih preduzeća.
Mi rešavamo te probleme, rešavamo te probleme kao što smo rešili „Železaru Smederevo“, gde smo spasli 5500 radnih mesta, gde je iz godine u godinu pričano zašto dajete za „Železaru Smederevo“, zašto ne zatvorite to, to je trošak za građane Srbije, šta vas briga za 5500 ljudi, šta nas briga za celo Smederevo. Pa, to su porodice, to je hiljade porodica.
Kao što rešavamo restrukturiranje „Železnica“, kao što smo smanjili u „Železnicama“ 2500 ljudi, ali za njih obezbedili otpremnine, kao što rešavamo „Galeniku“, kao što smo je privatizovali, obezbedili otpremnine, kao što rešavamo jako puno drugih javnih preduzeća.
Ali, seći i reći – u redu, ovo je trošak za državu, vi ljudi idite na ulicu i snalazite se, to su isto neke buduće majke, neki očevi. Hoću da kažem i da zaključim sa tim da ova Vlada predlaže veći budžet za zaštitu porodice i dece i veći je za 4,3% nego u 2017. godini. Hvala.