Hvala.
Pokušaću kratko da odgovorim, mada su kompleksna pitanja.
Dakle, što se tiče, ako sam razumela, ovih umanjenih penzija kada se ode ranije u penziju, ono što ljudi zovu – penali, dakle, nisu to nikakvi penali, nisu to nikakve kazne, jednostavno je reč o obračunu.
Dakle, kada odete u penziju sa punim radnim stažom očekuje se da ćete dobijati penziju koju ste zaradili tokom tog radnog staža. Ako imate manje radnog staža i odete ranije u penziju, ukoliko bi u istom trenutku imali jednaku penziju kao i oni sa punim radnim stažom ili primali manju penziju, pa kada dostignete godine starosti i onda krenuli da primate punu penziju, to bi bilo nefer prema svima ostalima, zato što bi vi praktično tokom svog životnog veka dok ste u penziji primili veću penziju nego oni koji imaju praktično pun radni staž.
Dakle, gledali smo kako da usaglasimo da to bude fer prema svima, zato što ti ljudi duže primaju penziju. Tako da je to logika iza tog sistema. Više puta smo razgovarali o tome i sa MMF-om. Da budem iskrena, ta tema je, sećam se, tema na dnevnom redu još od 2016. godine, kada sam ja bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a Dušan Vujović ministar finansija. Dakle, od tada razgovaramo o tome i čini mi se da nema punog razumevanja u stvari da to nisu kazne i nisu penali, već je samo, u stvari, praktično proporcionalno smanjena penzija zato što je duže primate. Više godina je primate, zato što ste ranije otišli u penziju. O tome se radi.
Ali, svakako uvek spremna, zajedno sa ministrom finansija, da sednemo i da pogledamo sa ljudima šta dodatno možemo da uradimo i kako dodatno možemo to da objasnimo i obrazložimo ljudima, pa ukoliko postoji mogućnost nekako da vidimo kako možemo da izađemo u susret da to uradimo. Samo da to ne bude onda nefer prema svima ostalima, jer neko je radio čitav svoj radni vek, ima pune godine staža i ti ljudi onda imaju punu penziju. Ali je, nažalost, ako mogu tako grubo da kažem, zato što je takav životni vek i prosečne godine života, ti ljudi će kraće primati penziju. Ovi ljudi duže primaju penziju, jer su ranije otišli u penziju. Tako da, nije kazna, već je samo, čini mi se, fer sistem, ali sam uvek tu, zajedno sa ministrom finansija, da razgovaramo o tome.
Što se tiče takse za RTS, nisam razumela da li treba da im se umanji račun za električnu energiju ili da ne plaćaju taksu za RTS. Možemo da pričamo o tome, ali nisam sigurna da tu možemo nešto da uradimo. To bi zahtevalo svakako promenu nekoliko zakona, zato što ukoliko koriste, na kraju krajeva, medije i televiziju, onda moraju i da plate taksu. Ali, možemo da sednemo, pa da obrazložite više o tome, pa da pogledam, na kraju krajeva, i sa ministarkom Đedović.
Konačno, što se tiče svih ljudi, a zaista se radi o desetinama hiljada ljudi koji su u periodu nakon 2000-ih ostali bez posla i kada su privatizovana ili propala velika državna ili društvena preduzeća, tako i mnogi od njih imaju potvrdu da su kompanije ostale, da su ta preduzeća ostala da im duguju deo plata i da imaju potraživanja. Nažalost, i ja sam imala sa mnogima od njih sastanak, od Niša, preko Kraljeva, do Beograda i mi smo pokušavali da rešimo neke od tih problema socijalnom pomoći i preko centara za socijalni rad, da nadoknadimo makar nešto koliko možemo kao država.
Zašto je nemoguće to uraditi na drugi način? Zato što to ne može da se naplati iz stečajne mase. Zato što su oni bili poverioci drugog, trećeg, četvrtog reda itd, nije tu bilo toliko stečajne mase da se oni naplate. Naplatio je ko je mogao da se naplati i nakon toga niko drugi nije mogao da se naplata, nažalost, uključujući i te radnike. Ako bi mi tu bilo kako promenili zakon, teško da bi, pod jedan, mogao da se primenjuje retroaktivno. Pod dva, to bi značilo nesagledive finansijske posledice za državu, zato što, mi bi to mogli možda da uradimo za te ljude, ali to bi značilo da svi ostali poverioci moraju da se naplate, svi ostali, od mikro, malih, srednjih preduzeća, inodobavljača, inopartnera, pa onda radnika. Dakle, mi bi kao država onda morali da pokrijemo sve poverioce, a to bi bile desetine, stotine miliona evra.
Svuda gde smo videli da postoji dokumentacije da ti ljudi, da je ostao neki fiksan iznos koji treba da im se isplati, mi smo se trudili preko centara za socijalni rad da im to isplatimo. I to je i dalje nešto gde smo otvoreni mi da razgovaramo sa ljudima i trudimo se da uradimo to, ali ne putem stečaja i ne iz stečajne mase, jer je to nemoguće. Ako bi to uradili, onda bi to bile nesagledive posledice za državni budžet, zato što bi se onda javili svi ostali poverioci i to bi zaista bilo potpuno nemoguće namiriti.
Poseban problem u svemu tome, zato što je tako kompleksna materija, pa da zaista ne uzimam dodatno vreme, poseban problem je i u tome što ste nakon 2000-ih, u periodu od 2000. do 2011. godine, kada je preko 450.000 ljudi izgubilo posao, što ste vi u nekim slučajevima imali Ministarstvo privrede koje je ucenjivalo te jadne radnike koji su ostajali bez posla i terali ih da potpišu, da bi dobili, na primer, 80% svojih plata i svojih potraživanja, odreknu 20%, dakle da ne dobiju sve. Onda su oni nakon promena, 2012. godine, 2013. godine, dolazili u Vladu sa tim papirima i govorili: „Mi smo bili naterani da potpišemo. Nismo želeli da potpišemo“. A direktori su, na primer, dobijali 100% naknade. I u tim slučajevima, kad god smo imali neke dokaze za to, smo preko centara za socijalni rad se trudili nekako da to nadoknadimo ljudima.
Tako da još dugo godina je to nešto što će nas mučiti, još dugo godina ćemo se mi truditi da nekako obeštetimo te ljude kao odgovorna vlast, ali to je izuzetno, izuzetno težak i kompleksan proces.
Kada smo to radili, ako se ne varam u Kraljevu sa jednom od firmi, uradili smo to sa svim radnicima koji su mogli da dokažu, ustvari da su imali svu dokumentaciju, da imaju potraživanja, koliko imaju potraživanja, zašto imaju potraživanja, pa smo onda makar jednu grupu ljudi tako rešili, a onda smo dalje nastavili. Još uvek radimo sa drugom grupom ljudi da prikupimo sve te informacije. Ali, uvek smo tu da razgovaramo sa ljudima i da kao odgovorna vlast nekako uradimo nešto da im olakšamo tu situaciju, jer zaista to što se njima desilo je i nefer i nehumano, pa pokušavamo nekako da nadoknadimo te stvari. Hvala vam.
Izvinite, samo da dodam. Radnici „Magnohroma“ iz Kraljeva. Izvinite.

Hvala.
Ja ću vam odgovoriti na ovaj deo koji se tiče prosvete.
Nažalost, po onim statistikama koje mi imamo, mi u Republici Srbiji imamo samo 1,5% odeljenja u školama u kojima je više od 30 učenika, dakle, manje od 2% odeljenja ima više od 30 učenika. Tako da, mislim da to nije neka, mislim, to imamo zato što smo mnogo puta o tome razgovarali sa sindikatima u prosveti.
Opet, nemam nikakav problem da ako postoji, ako vi znate za ta odeljenja i postoji neki određeni problem, a da posebno u nerazvijenim sredinama mi uložimo dodatno da to budu manja odeljenja, da se kvalitetnije radi sa tom decom, da im se posveti više pažnje. Čini mi se sa zadovoljstvom, zaista, da bi svako od nas to uradio, samo mi recite gde postoje takva odeljenja i to je jedan od najlepših poslova koje ćemo uraditi.
Ja bih volela da postoji mnogo više odeljenja gde imamo taj problem po čitavoj Srbiji, ali nažalost, kažem, to je samo 1,5% odeljenja.
Što se tiče udžbenika, da vam kažem, to je stvar jedinica lokalne samouprave. Ministar Tončev zaista jeste to izneo na sednici Vlade, ali je to direktno mešanje u nadležnost i ingerencije jedinica lokalnih samouprava.
Ja ne mogu da kažem da razumem naročito ili podržavam politiku besplatnih udžbenika, besplatnog prevoza, besplatnog onog, besplatno ovog, jer to mora neko da plati. To neko mora da plati i odnekle taj novac mora da dođe. I od nečega taj novac mora da se oduzme, da li od infrastrukture, koja je izuzetno važna na lokalnom nivou i koja obezbeđuje lokalni ekonomski razvoj i koja obezbeđuje bolji kvalitet života građana, koja obezbeđuje i bolji kvalitet života dece, da li od socijalnih davanja, da li iz budžeta za kulturu. Odnekle taj novac mora da dođe.
Tako da, ja jednostavno nisam za to. Ja mislim da treba da vodimo odgovornu politiku punjenja kase, onda da to investiciono ulažemo kako bi povećavali sveukupno bogatstvo u Republici Srbiji, počevši od lokalnih samouprava, pa onda, naravno, i države i kako bi svaki naš građanin mogao da bude bogatiji da bi mogao da priušti i te udžbenike i bilo šta drugo šta opet građani po svom sopstvenom nahođenju žele da obezbede sebi i svojim porodicama i tako dalje i tako dalje.
Ali, mislim da je to put bez povratka, ako krenemo, a i zaista mislim da je izuzetno teško nekako da napravite taj klir-kat, da napravite taj rez između najugroženijih lokalnih samouprava i onih koji su malo manje ugrožene, a na kraju da dođemo do toga da republički budžet snosi trošak udžbenika u svim lokalnim samoupravama, onda mislim da ako idemo tom politikom, da to treba uraditi na jedan potpuno drugačiji način, mnogo održiviji, a to je onda da pređemo na digitalne udžbenike, obezbedimo licence, platimo te licence i platimo ih jednom zauvek. Ne kupujemo svake godine. Kupimo računare i mnogo odgovornije se ponašamo prema, na kraju krajeva, i republičkom budžetu. To je budžet svih nas i punimo ga svi mi.
Tako da, to će biti jedan dosta težak razgovor i dosta teška tema. Ako lokalne samouprave hoće, kao što rade u ovom trenutku, neke hoće da daju besplatan prevoz, neke neće, neke hoće da daju besplatno ovo, neke hoće da daju besplatno ono. Generalno, to nije politika sa kojom se ja slažem i za koju mislim da je održiva.
Još jedna stvar koja je malo van teme, ali izuzetno važna. Moram samo u dve rečenice da pomenem, poštovani narodni poslanici, izuzetno je važna.
Ja sam danas učinila jednu grešku i dala sam pogrešnu informaciju zato što sam mislila da se možda podrazumeva. Zamislite, poverovala sam jednoj stvari koju je opozicija rekla. Činila mi se zdravorazumska. Ispada da sam se ogrešila prema mom prijatelju bivšem ministru Zlatiboru Lončaru, zato što čuli ste svi vi da je optužen
da je poznavao i da je bio blizak sa ocem maloletnog monstruma K.K. Ja sam rekla – moguće da jeste. Čovek je bio ministar zdravlja, doktor u KCS, moguće da se znaju. Stigla mi je poruka od Zlatibora Lončara da nikada u životu nije video oca ovog maloletnog monstruma, nikada ga u životu nije čuo, nikada ga nije upoznao i nikada nisu radili zajedno. Jednostavno, eto, desilo se da se nikada nisu sreli, ne da se ne znaju, nego se nikada nisu, ne da se ne znaju i nisu prijatelji, nego se nikada nisu upoznali.
Jel sada vidite koliko su monstruozne laži koje govori opozicija? Zamislite da ja pretpostavim da se možda i znaju, ali eto, ministar, bivši ministar Zlatibor Lončar čak nikada nije ni video tog čoveka. Toliko. I izvinjenje moje, zato što sam pretpostavila možda da se kao lekari znaju. Eto, izvinjenje i Zlatiboru Lončaru, koji je moj dobar prijatelj, koga izuzetno cenim. Žao mi je što sam napravila takvu grešku. Jedino mogu da izvučem poruku, pouku, da izvučem pouku da, nažalost, nekim predstavnicima opozicije, a posebno kao što je onaj ovlašćeni predstavnik u sednici koja je i u toku, da im nikada ne verujete. Hvala.

Ja ću takođe samo kratko.
Što se tiče naših najstarijih sugrađanina, odnosno penzionera, važno mi je da ponovim da smo opredelili budžet da imamo dodatno povećanje penzija od 1. oktobra ove godine od 5,5% i onda 1. januara 2024. godine od 14,6%, i to sve u cilju da povećanje penzija prati povećanje plata i da nadoknađuje tu razliku, taj gep između plata i penzija koje smo imali, a da bi ostvarili cilj koji smo postavili, a to je tih 450 evra prosečne penzije do 2025. godine i na jako dobrom putu smo da to postignemo.
Hoću, takođe, da kažem, pre svega, našim penzionerima da to jeste bila inicijativa predsednika Republike Aleksandra Vučića i da zahvalim, takođe, ministru finansija Siniši Malom zato što je on uspeo zaista velikim znanjem i napornim radom da to dogovori sa MMF, kako bi nastavili aranžman, jer to nije bilo u skladu sa onim preporuka i uslovima aranžmana koje u ovom trenutku imamo sa MMF zato što je praktično bilo vanredno usklađivanje sa švajcarskom formulom i promena te formule. On je uspeo, Siniša Mali je uspeo da objasni MMF-u da je to nama izuzetno važno kao deo socijalne politike i zato da bi obezbedili što bolji kvalitet života našim penzionerima, imajući u vidu da su njihove penzije toliko niske i da su jednostavno bile niske 2012. godine, da su bile besprizorno male i da je sa tim penzija bilo nemoguće živeti, pa da smo od tada nekako morali paralelno sa uspostavljanjem fiskalne konsolidacije i fiskalne stabilnosti da radimo na mnogo bržem povećanju penzija i da to bude na održim osnovama, kako bi mogli da garantujemo da te penzije budu u dan i u sat isplaćene onako kako je to u skladu sa zkonom i kako je u skladu sa očekivanjima naših penzionera.
Nastavićemo da radimo naporno zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da obezbedimo što dostojanstveniju starost za naše penzionere, za sve naše starije sugrađane i značajne napore i finansijska sredstva ćemo ulagati u to.
Što se tiče dodatne podrške našem narodu na Kosovu i Metohiji, na tome radimo stalno i naporno i sa predsednikom Vučićem i sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem. Želim da njima na današnji dan i odavde, iz Skupštine Republike Srbije, uputim najdublju moguću zahvalnost za njihovu dostojanstvenu borbu, za njihovo strpljenje, za njihovu trpeljivost, za to što čuvaju našu Srbiju na KiM, a mi ćemo se truditi zaista i sa Srpskom listom da im pružimo sve što im je potrebno, svu moguću pomoć i podršku.
Na kraju krajeva, nadam se da ćemo videti, kao što naslućujemo ovih dana, u nekoj meri i promenu politike EU i SAD, što je zaista u istoriji bilo nemoguće čak ni zamisliti da Priština trpi neke sankcije zbog svog ponašanja. Na kraju krajeva, čini mi se da je politika Aleksandra Vučića i strpljenje, strpljenje, strpljenje, upornost, trpeljivost, neverovatna samodisciplina našeg naroda na KiM, dovela do toga da ćemo možda i videti neke sankcije za Prištinu u danima pred nama, koliko već sutra.
Velika zahvalnost i predsedniku i Srbima sa KiM, zato što su omogućili pametnom politikom da takve stvari vidimo. Ja se nadam da će onda to nekako dovesti i do dugoročnije promene politike, a mi ćemo biti tu za naš narod. Hvala im mnogo i hvala predsedniku Aleksandru Vučiću.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, ako se ne varam, ovo mi je deveti dan kako sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije samo po ovoj temi. Ovde sam provela u poslednjih otprilike dve nedelje više nego određeni narodni poslanici koji su tražili ovu sednicu Skupštine, a onda nisu glasali za dnevni red, bez obzira na sve svakodnevne obaveze koje imam, koje moram da obavljam u interesu građana Republike Srbije kao predsednica Vlade i predsednik izvršne vlasti. To je, još jednom da kažem, moje poštovanje prema građanima Republike Srbije.
Zaista nekako već smatram, s obzirom da pričamo ovoliko dugo o samo jednoj tački dnevnog reda i da više, čak uopšte ne pričamo ni o toj tački, nego o svemu ostalom, da ipak ovo prelazi, mislim, neku normu demokratskog ponašanja u jednoj normalnoj, demokratskoj zemlji, ali kako god bude dalje želeo da se ponaša ovlašćeni predlagač, mi ćemo odgovoriti na to.
Dakle, nešto duže od sat vremena, koliko sam ovde, jednom se pomenula tragedija, odnosno monstruozni zločini, jednom, Jovanjica dva puta, „Milenijum tim“ jednom, Kosovo i Metohija jednom, Čović jednom i da se sve raspada u Srbiji tri puta. Toliko o dnevnom redu i toliko o tome kako koristimo ovo vreme pred građanima Republike Srbije i za građane Republike Srbije.
Poći ću od ovoga, nažalost, što zaista nikakve veze nema sa ovom temom, ovom sednicom, a to je da se sve raspada u Srbiji. Koliko se sećam u četvrtak sam objavila prelepe vesti da je Republika Srbija pobedila i dobila organizaciju specijalizovane svetske izložbe „Ekspo 2027“ i da je pobedila zemlje kao što su Španija, Amerika, Argentina, Tajland i zaista dobili čestitke čitavog sveta. Eto, toliko se sve raspada u Republici Srbiji.
Danas, poštovani građani Srbije, predsednik Aleksandar Vučić otvara još jednu fabriku „Hansgrohe“, nemačku fabriku u Valjevu. To je 1.000 novih radnih mesta. Eto, toliko se sve raspada u Srbiji. Investicija od 85 miliona evra. Dakle, danas u 12.00 časova, ako se ne varam, počinje ta ceremonija otvaranja nove fabrike i u Valjevu koja će do kraja ove godine dobiti i brzu saobraćajnicu i biti ti povezano sa auto-putem, Koridorom 11. Toliko se sve raspada u Republici Srbiji.
Sutra na Vidovdan otvaramo projekat koji se decenijama obećava svima u Srbiji, a ponajviše u Beogradu, iako je zaista transportno važan za čitavu našu zemlju, a to je obilaznica oko Beograda. To završavamo sutra. Eto toliko se sve raspada u Srbiji i ništa ne funkcioniše, ali o tome možemo dodatno da pričamo ovih dana.
Čula sam neverovatnu stvar, a to je da nije problem da mi brukamo nas, nego mi brukamo Srbiju. Mi brukamo Srbiju. Dolazi od čoveka koji… Da ne pričamo šta su radili u prošlosti. Mogu da se dotaknem toga, ali pričala sam već nekoliko puta. Dobro, nema veze, uvek se pominje to da ne moramo da se vraćamo na ono šta je bilo pre 10 ili 12 godina, ali od čoveka čiji je šef jedini Srbin koji je dogurao do CIA. Jedini Srbin koji je dogurao do Centralne obaveštajne agencije SAD, i to ne kao direktor, ne kao stručnjak, ne kao ekspert za borbu protiv kriminala, korupcije, terorizma ili bilo čega drugog, ne, već kao glavno osumnjičeni u aferi stoleća, rekla bih, u SAD i sledeće što treba da očekujemo jeste da i on bude osuđen, s obzirom da koliko smo pročitali, koliko smo informisani, Hanter Bajden je priznao to krivično delo, tako da je tu i jedini Srbin koji se dočepao CIA samim tim impliciran u to krivično delo, je li, umešan, koje je priznato.
Ukoliko taj čovek, a bez obzira na sve ostalo što je radio u prošlosti nije obrukao Srbiju, propisno, onako kako niko nikada Srbiju nije obrukao, ja ne znam onda zaista ko može da bruka Srbiju. Dakle, tu je konkurencija ogromna. Neću pričati šta ste radili ni 2001, ni 2004, ni 2008, ni 2010. godine u politici, dekosovizacije Srbije, kako je vaš šef govorio, a čiji ste vi, je li, politički sledbenik, a i tada bili jedan od najbližih saradnika, ona 2011. godine itd. To jeste bilo brukanje Srbije.
Pošto ja razumem, i kada pričate o brukanju Srbije, da je vama važnije šta neki drugi misle o Srbiji u odnosu na to šta naši ljudi misle o Srbiji, je li, mi zaista Srbiju ne možemo da obrukamo pred našim ljudima. Mislim da ja najveća bruka Srbije ikada, veća i od toga što je vaš šef dogurao da bude predstavnik Srbije u CIA, kao glavno osumnjičeni, u najvećoj aferi koja trese Ameriku, da je u stvari najveća bruka Srbije i najveća mrlja u Srbiji do sada, od 2000. godine, svakako bilo 450.000 radnih mesta bez kojih smo ostali dok ste vi vodili ovu Srbiju. Bez obzira šta neko tada mislio o nama, a svakako su svi mislili da nismo kredibilan partner, sve suprotno onome što misle danas, nije mi toliko važno šta neki drugi preko plota misle o Srbiji, važno mi je kako žive građani Srbije i šta misle građani Srbije. Ostaviti 450.000 porodica bez hleba na stolu jeste najveća bruka koju smo imali ikada, tako da o brukama da ne pričamo, makar ne vi koji ste Srbiju na najnegativniji način, u najnegativnijem kontekstu predstavili od Hong Konga do SAD.
Čuli ste, poštovani građani Srbije, molim još jednom da se osvrnemo na to i kada pogledate koliko je tu neistina izrečeno i koliko puta ponovljena laž, onda vam je pretpostavljam, nadam se, jasno sa kim imamo posla. Opet je narodni poslanik rekao da sam ja rekla – neće biti smene REM. Deseti put, petnaesti put. Ja sam rekla da izvršna vlast nikakve veze nema sa REM-om, ni sa postavljanjem, ni sa smenom.
Molim, ako neko može da uzme transkript i koliko puta sam ja to rekla, a koliko puta je on slagao da sam ja rekla da neće biti smene REM-a. Ja nikakve veze nemam sa REM-om. Vlada Republike Srbije ne može da smenjuje REM, ne može da ga postavlja, pa ga samim tim ni ne smenjuje. Ovo je zemlja u kojoj važe osnovni principi vladavine prava. Vi nikako ne možete da izađete, iskoračite iz onog vremena kada su se u opštinskom odboru vaše stranke birale sudije i tužioci po partijskoj pripadnici i tome da li je neko simpatizer ili ne, da li štiti članove stranke ili ne, bez obzira na krivična dela koja su činili. Možda se tada REM, verujem da jeste, birao na opštinskom odboru vaše tadašnje stranke. Kod nas REM biraju oni koji u skladu sa zakonom treba da biraju REM, a smenjuju ga oni koji imaju ingerencije da ga smenjuju.
Još jednom, poštovani građani, čuli ste, citiram, ja kažem – neće biti smene REM-a. Petnaest puta sam rekla nešto drugo, ali nema veze.
Sistem funkcioniše sjajno, sve je u redu, nema nikakvih problema. Takođe, nikada nisam rekla. Rekla sam da je u ovom jednom slučaju, desilo se, sistem funkcionisao. Rekla sam da sistem i svaki sistem može da zakaže i zakaže i u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, u bilo kom trenutku zato što sistem čine ljudi. Dakle, i naš sistem je, dok sam bila predsednica Vlade, u nekim oblastima zakazivao. Trudili smo se da ga menjamo, a na kraju krajeva smo se zbog toga trudili i uspešno uveli elektronsku upravu. Kada imate elektronsku upravu, ponajmanje može da vam zakaže sistem državne uprave, državne administracije zato što je sve transparentno, efikasno, zato što vidite šta radi i šta ne radi i, na kraju krajeva, zato što je najbolji način da smo na usluzi građanima 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, a pored toga, takođe, da se borimo protiv korupcije.
Sećam se vremena dok ste vi bili na vlasti, recimo, kada je Srbija u brzini izdavanja građevinskih dozvola bila druga odozdo na svetu. To je bio najkoruptivniji proces u Republici Srbiji. Otkada smo uveli izdavanje građevinskih elektronskih dozvola, samo elektronskim putem i isključivo elektronskim putem, danas smo u prvih deset na svetu po brzini izdavanja, ali takođe je to najmanje koruptivni proces zato što elektronska uprava ne trpi korupciju. Toliko o tome kako smo mi uređivali Srbiju, a kako ste radili to vi.
Što se tiče profesorke doktorke Milice Pejović Milovančević, postavili ste pitanje, niste je napali. Napali ste je samim tim što ste izgovorili makar dve direktne i notorne laži o toj ženi. To su svi građani mogli da čuju. Zaista ne znam da li vi toliko potcenjujete građane da mislite da oni od danas do sutra ne mogu da zapamte šta sam ja govorila, a šta ste vi govorili.
Vi ste za prof. dr Milicu Pejović Milovančević rekli da je kućni prijatelj porodice tog malog monstruma. Nije istina. Žena nije kućni prijatelj porodice tog monstruma.
Druga stvar koju ste rekli, a to je da je ona nakon tog kampa u Francuskoj lečila tog maloletnog monstruma K.K. Notorna laž. Nije ga lečila, nije ga ni videla. Napali ste ženu, bezočno lažući o njoj.
Uredu, pravo da vam kažem, ne mogu više da se raspravljam, ne mogu više da se nerviram oko toga. Ako je to vaša politika, a vi slobodno nastavite. Ja verujem u građane Srbije.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje s mesta.)

Verujem u građane Srbije koji ne glasaju za SNS i ne glasaju i ne misle u svakom trenutku da Vlada koju vodim vodi najbolji posao. Verujem da vide šta radimo mi i da vide šta radite vi. Verujem da će oni umeti da cene to što vi napadate tu ženu, ali moguće da ja nisam u pravu.
Vi kažete u toj vašoj, prilično plitkoj politici, postavljate pitanje – šta u sistemu ne funkcioniše, pa postoje monstrumi u Srbiji? Monstrumi postoje na čitavom svetu, u svakoj zemlji, u svakom vremenu. Postojali su u Srbiji i 2002. godine, kada je bio počinjen masovni zločin i 2007. godine, kada je počinjen masovni zločin i 2013. godine, monstrumi u Norveškoj, monstrumi u SAD. Samo od početka ove godine 18 pucnjava u školama i masovnih ubistava. Postoje monstrumi i u Belgiji, kao što sam vam čitala i u Španiji i u Italiji i u Ruskoj Federaciji. Mislim da ne postoji zemlja na svetu koja nije videla monstrume. Kakve to veze ima sa sistemom?
Dakle, prof. dr Milica Pejović Milovančević je kriva za to, zato što je direktor Instituta za mentalno zdravlje, jel, ona je podbacila i svi ljudi u Institutu za mentalno zdravlje su podbacili? Sada smo i to čuli. Sada oni dele jednaku odgovornost sa nama. Ona žena je kriva zato što je direktor Instituta za mentalno zdravlje. Pošto se pojavio monstrum koga ona, valjda, ja ne znam, u svoj svojoj svemoći nije prepoznala od koliko, 6,8 ili sedam miliona stanovnika u Srbiji, onda je ona direktno kriva. Umeće građani da cene to što ste rekli.
Što se tiče svega ostalog, da pričam na ovakvoj sednici dalje o „Milenijum timu“, a to je petnaesti put da pominjete „Milenijum tim“, o „Jovanjici“ smo sve rekli. Ako želite dalje da se promovišete, a vi izvolite, ali ako ćemo da pričamo na ovoj sednici o „Jovanjici“, ja sam rekla šta sam imala. Branimo tog čoveka tako što je dve godine proveo u pritvoru, dve godine u kućnom pritvoru dodatno. Mi smo zatvorili tu fabriku, plantažu, šta god da je, ja ne znam šta je. Verujem u institucije Republike Srbije.
Mi pokrenuli proces, Tužilaštvo pokrenulo proces, tako da ja ne vidim kako mi možemo da štitimo bilo koga ko je četiri godine, ni manje, ni više proveo u pritvoru.
(Aleksandar Jovanović: Vi ste uradili sve što je do vas.)

Kažete da sam ja rekla da je nečuveno da se protesti organizuju nakon tragedije. Prilično jeste nečuveno, ali ono što je najnečuvenije, a to je da su se ti prvi protesti, taj prvi protest da se organizovao u vreme Dana žalosti. Trodnevna žalost, treći dan dana žalosti ste pozvali na proteste. Niste se setili da je Dan žalosti. Propustili ste to nekako. Onda ste taj protest pomerili, umesto sa nedelje na ponedeljak, zato što vas je neko podsetio da je Dan žalosti. To je nečuveno.
Ali, sve ovo ostalo ako hoćete dalje da pričamo u krug, radi sopstvene vaše promocije, mislim da smo ovu temu pretresli onako maksimalno, da ni vi ni ja građanima Republike nemamo da kažemo baš ništa više na ovo, ali na vama je koliko želite da ovo traje. Hvala.
(Aleksandar Jovanović: Poslovnik.)

Hvala vam, ja ću zaista jako kratko.
Vi ste rekli, poštovana narodna poslanice, kako ministar unutrašnjih poslova ne može da snosi odgovornost za ono što se desilo zato što on to nije mogao da spreči. Dakle, mi smo to sada čuli. Ministar unutrašnjih poslova ne može da snosi odgovornost jer on to nije mogao da spreči. I to nije razlog za ostavku odnosno smenu Bratislava Gašića. „Gašić mora da ode zbog toga što je taličan čovek, malerozan čovek i ima karmu koja nije dobra za sistem bezbednosti“. Upisala sam, citiram vam. Ministar mora da ode zato što ima karmu koja nije dobra za taj resor.
Mi smo ovim, evo u devetom danu rasprave, zakoračili u sistem paranormalnog. Ja kao predsednica Vlade treba sada da gledam i na ministre da li imaju dobru karmu za resor koji vode ili nemaju dobru karmu? Ja ne znam kako se to radi, zaista. Prvo, u karmu ne verujem, ali ne znam ni kako bih ispitala njihovu karmu. Ali, Bratislav Gašić može biti ili taličan ili malerozan. Taličan, ako je taličan, onda je dobar za taj resor, zato što ga prati sreća. Ali ako je malerozan, onda vi kažete – nije dobar za taj resor zato što donosi maler gde god ide. Ja nemam to iskustvo sa Bratislavom Gašićem, zaista, ja kad god ga vidim…

Ali vas ja molim da zaista, devet dana sam ovde, ovo je deveti dan, trudim se iz petnih žila maksimalnim snagama da radim i svoj posao kao predsednica Vlade paralelno sa ovim, molim vas nemojte da ulazimo u svet paranormalnog, molim vas nemojte da pričamo o tome da treba Bratislav Gašić da ode zato što ima karmu koja nije dobra za sistem bezbednosti, ili zato što je malerozan.
Na kraju krajeva, kažete, on je malerozan i ima karmu koja nije dobra za sistem bezbednosti, stavite ga da bude ministar građevine. Pa šta sad, da se nešto sruši tamo? Ali, dobro.
Još jednu stvar koju sam želela da vam kažem, koja je važna i ozbiljna. Vi kažete – školski policajci, nemojte da stavljate školske policajce bez pedagoga, bez psihologa u školama. Ja se slažem sa vama i mislim da su pedagozi i psiholozi u školama prevashodno važni, ali vam još jednom naglašavam – samo 37 škola u Srbiji nema pedagoga ili psihologa. I te ljude ćemo zaposliti, i pedagoge i psihologe u tim školama. Ali nemojte, molim vas, da širite poluinformacije, zato što verujem da nemate tu informaciju, a niste me slušali kada sam pričala. Pričam o ovome deseti put, pričala sam i po prvoj tački dnevnog reda. Dakle, samo 37 škola nema pedagoga ili psihologa. Naravno da će oni biti tamo i raditi u jednom širem timu, o čemu je pričao i ministar Bratislav Gašić kada je pričao o proceni rizika koja se radi svakog 1. septembra. Hvala, samo toliko, da ne ulazimo u svet paranormalnog.

Hvala vam.
U najboljoj veri, sa najboljom namerom želim još jednom da apelujem da se vratimo u ovaj normalan svet takav kakav jeste, jer nastavljamo sa mistikom i paranormalnim. Završili smo ono prethodno obraćanje sa tim da ministar donosi nesreću i kako ministar dođe dešavaju se loše stvari, a nastavili sa ovim obraćanjem gde ste rekli - energija je negativna u nama, mora se kanalisati. Ja u taj paranormalni svet ne verujem i molim vas da razgovaramo o stvarima na koje možemo da u tičemo i gde ja mogu nešto da uradim kao predstavnik izvršne vlasti.
Opet, u svemu ovome mi nije jasno, tek sada iz ovog izlaganja, kako je ministar Bratislav Gašić kriv? Vi kažete, uzrok svog nasilja danas je nasilje 1945. godine, kada je pobijeno svemisleće. Ne znam kakve veze to ima sa Bratislavom Gašićem, i kako je on tek 1945. godine mogao na te stvari da utiče?
(Dušan Radosavljević: Otvorite dosijee.)

Za nekoga ko promoviše, koliko sam razumela gospodstvo u Srbiji, začudila sam se koliko znate o Maci diskreciji i Zmaju od Šipova, pošto ja ne znam šta je ko o njima pričao, analizirao, šta, gde, a ko taj sada vodi nešto gde ide cela Vlada. Ne znam ni ko je Maca diskrecija, a ni ko je Zmaj od Šipova. U svakom slučaju, imate tu malo kontradiktorne izjave, za nekoga ko promoviše gospodstvo u Srbiji, a sa čim se ja lično ne slažem. Svakako, ne znam šta je ona lepa Srbija, a s druge strane šta ona ružna Srbija. Za mene samo postoji lepa Srbija.
Da vam kažem, niste me ubedili tom pričom oko te borbe protiv nasilja i tog programa koji ste predložili. Kažete, pre osam, devet godina tada Vladi Republike Srbije, zato što kažete da je tada pozvao vas poštovani Ljuba Vračarević i rekao – momak dođi kod mene. Uz svo uvažavanje, ne verujem da ste bili momak pre devet godina.
(Dušan Radosavljević: U žargonu.)
U žargonu? Gospodskom. Dobro.
Iako je bilo 2013. i 2014. godine, tada država jeste morala da se bori protiv izuzetno ozbiljnih stvari, problema sa kojima smo se suočavali, a što je bio neumitni bankrot. Takođe, ako je bilo 2014. godine, onda i poplave, tako da verujem da je bilo nečeg prečeg, ali svakako ako imate još uvek taj program, dajte pa ćemo ga pogledati.
Konačno, opet ne tiče se teme, ali vidim da ste izuzetno srčano pričali o tome gde nestade država koja je bila sve vreme na Kosovu i Metohiji? Ovi što su preteča vaše stranke su učinili sve da nestane država Srbija na Kosovu i Metohiji i šef vaše poslaničke grupe. Sve što su mogli, sve su učinili. Danas kada kažu da Aleksandar Vučić brani taj ćošak koji imamo, ni taj ćošak nismo imali, nego ga je on izborio.
Te vaše kolege, vaše kolege iz vaše poslaničke grupe i vaš šef vaše poslaničke grupe, prstom nisu mrdnuli da spreče pogrom 2004. godine, prstom. Ne da neko pretuče nekoga u zatvoru, zbog čega smo mi podigli, odnosno Aleksandar Vučić, čitavu međunarodnu zajednicu i prvi put čujemo neke kritike na račun Aljbina Kurtija i Prištine, nego su iz Beograda, iz svojih kabineta i fotelja gledali kako se pale crkve i manastiri, kako se pali naša zadužbina, kako odlazi u bespovrat, u nepovrat.
Četiri hiljade ljudi je proterano, etnički očišćena sela na Kosovu i Metohiji, a bogami i gradovi od Srba na Kosovu i Metohiji, ni prstom nisu mrdnuli. Niste im oprostili to, pretpostavljam, pošto danas sedite ponosno u poslaničkim klupama sa njima. Gde nestade države?
Nestalo je 2008. godine, kada su vaši vodili Vladu Republike Srbije, ti sa kojima danas delite poslaničke klupe, sa kojima danas delite stranke i pokrete, koji su kada je Priština proglasila nezavisnost, izdali jedno saopštenje za štampu. Nama nešto spočitavate? Vi, čije kolege traže da se ukine pravo Srbima na Kosovu i Metohiji da ih Srpska lista predstavlja.
Neću dalje, pošto nije po dnevnom redu, ali nekako uvek kada vi pričate van dnevnog red, to se toleriše. Valjda ja treba da ćutim, pa ne treba da branim stavove Vlade po tim pitanjima koja tako zdušno pominjete i nasilje 1945. godine, i koncert Baje Malog Knindže i Macu diskreciju i Zmaja od Šipova. To je sve dozvoljeno, jel?
Na temu kada pričamo o tragedijama i kada deveti dan sedimo ovde i pričamo o tome šta je moglo ili nije moglo da se uradi i slušam tačno šta je drugačije moglo da radi MUP. Hvala.

Hvala.
Dakle, ponovo ću jako kratko, zato što se trudim da nekako iskoristimo vreme na najbolji mogući način i u nadi da ova sednica ipak ima neki kraj, jer zaista je postalo političko prazno prepucavanje. Verujem da više ni politički ne znači ništa, verujem da nas zaista niko i ne gleda, jer ovo sve što možemo da čujemo ovih poslednjih dana to zaista niko ne bi ni želeo da sluša. Iskreno sam u to ubeđenja.
Na kraju krajeva i sa ovim prelaskom u paranormalni svet. Dakle, niko se ovde nije smejao zato što se smeju vašoj narodni poslanici, zato što verujem da je svako ovde bio iskreno zatečen time što je čuo da ministar treba da se smeni zato što mu je karma loša. Znate šta sam čula kao predsednica Vlade, ipak to je vaš poslanički klub, tako da ne bude kao iz nekih drugih poslaničkih klubova gde imamo suprotne predloge od toga da mere treba da budu takve da treba da ima više policajaca, do toga da ne treba da bude policajaca u školama. Do vašeg poslaničkog kluba gde ste vi predlagač za smenu Bratislava Gašića, a narodna poslanica još jednom citiram, kaže, molim vas uzmite transkript – ministar unutrašnjih poslova nije odgovoran i ne može biti odgovoran za ove tragedije. Samim tim ne može zbog toga da mu se traži ni ostavka, ni da se traži smena. Treba da se traži smena, odnosno treba da on da ostavku zato što je malerozan čovek, ali za tragedije nije odgovoran. Gospođa je to rekla, narodna poslanica je to rekla, ne može biti odgovoran za takve tragedije.
Jel vi zaista želite od mene da smenim ministra Gašića, sada hoćete da promenite predlog, da ga smenim zato što je malerozan čovek? Ne razumem, kako onda idemo dalje. Onda ćete sutra opet da mi tražite smenu nekog drugog ministra zato što i on ima lošu karmu, ali zato što je on malerozan. Hajde da budemo ozbiljni. Dakle, vaša narodna poslanica je rekla – ministar policije nije odgovoran i ne može biti odgovoran za tragedije, nije mogao to da spreči. Dala je predlog za Mladenovac, predlog glasi da su pripadnici MUP uleteli bez ikakvog odobrenja od tužioca, bez ikakvog upliva sudstva u tu kuću, mogli su da spreče tragediju. Tačno je, to verujem da je tačno, ali još jednom vas pitam – da li želite da imamo sistem u kome pripadnici MUP bez tužioca, bez naloga, bez suda mogu da uđu u bilo koju kuću.
Imaju ovlašćenje, vi ste u pravu, znači, već danas možemo da krenemo da ulazimo po kućama, da trkeljišemo stvari i porodice, da otvaramo njihovu privatnu imovinu i da tražimo da imaju oružja, ako imaju oružje, da li su imali nameru nekog da ubiju, kakva je to država? U kakvoj državi želite da živimo? Čekajte, izvinite, mi smo povukli taj zakon o policiji na zahtev predsednika Republike Srbije Aleksandar Vučića zato što su organizacije civilnog društva tražile da tu odredbu izbacimo iz zakona, da tu odredbu koja je i ranije postojala u zakonu i vi ste tu u pravu, koja je ranije postojala u zakonu, izbacimo iz zakona tako da eksplicitno pripadnici MUP ni po koju cenu bez naloga tužilaštva ne smeju da ulaze u nečiji stan. Oko toga se vodi rasprava u medijima, oko toga se vodi trenutno debata, treći mesec se u okviru nacionalnog konventa o EU. Ljudi ili želite ovo, mi ne možemo da uradimo i jedno i drugo. Nama organiazacije civilnog društva kažu želimo to da izbacimo. Mi kažemo dobro.
Hajde da uvažimo, pošto ste i vi takođe kao poslanici opozicije tražili da dodatno radimo na tom zakonu, uvažimo to, idemo tri meseca da razgovaramo sa nevladinim organizacijama oko tog zakona. Nevladine organizacije žele taj deo da izbace. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova na tim ogromnim stolovima se bore da se taj deo ne izbaci iz Zakona o policiji. Vi sada kažete – ne, nego treba da proširimo ovlašćenja, pa da u svakom trenutku, bez ikakvog naloga tužilaštva… Oni kažu – pa imam sumnju. Šta? Neko ima oružje nelegalno ili ima legalno oružje, ali mi imamo sumnju da će da počini krivično delo. Kako? U kojoj državi to postoji? Gde to može da se uradi? Postoji onaj film naučno-fantastični u kome možete da predvidite šta će se desiti, pa onda policija ulazi, pa sprečava to što će možda da se desi. Ali, to ne postoji u stvarnom svetu.
I da vam kažem, što se tiče stručnih lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, vi govorite kao da u tom ministarstvu ne postoje uopšte stručna lica. Da, direktor policije još nije imenovan. Da, ja mislim da treba da bude imenovan direktor policije. Da, mislim da treba. Mislim da je to trebalo već da se uradi. U redu, oko toga se slažemo, to prihvatam kao kritiku, nikakav problem. Da li bi direktor policije kao takav mogao da spreči ovu tragediju? Ne. Opet vi, pitam, Bratislav Gašić kako je kriv za tragediju, zato što nije imenovao direktora policije? Ali, znate kako? Kada je u Norveškoj Brejvik ubio 77 ljudi, jedino je direktor policije podneo ostavku. Ne ministar unutrašnjih poslova, nije. Ministar pravde je podneo ne zbog tragedije, nego zbog svojih političkih komentara o drugoj opozicionoj stranci. Tako da opet ovde menjamo lončiće, pa gde je loptica. To je isto kao što ste nas optužili da je 2013. godine u Pokrajini bio protest, da smo mi politizovali tragediju, protest nikakve veze nije imao sa Velikom Ivančom i zločinom.
Dakle, i stalno ukrug, stalno ukrug pokušavamo. Jel pokušavamo nešto da uradimo dobro za ovu zemlju? Jel pokušavamo nešto konstruktivno da uradimo za ove građane ili stalno pokušavamo da se nadmudrujemo, da u stvari predstavimo nešto što je neistina kao istina? Šta mi pokušavamo, da ovde nešto podvalimo narodu?
Dakle, što se tiče stručnih lica, ja sam zaista ponosna i želim da dam priznanje ministru Bratislavu Gašiću kakve ljude je on postavio za državne sekretare u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ja mislim da su to najbolji od najboljih ljudi unutar sistema. Državni sekretar Željko Brkić, državni sekretar Danilo Stevandić su na ponos našoj zemlji i na ponos sistemu. To su policajci koji su krenuli od škole u Kamenici i završili doktorat na Pravnom fakultetu, neverovatni ljudi, par ekselans stručnjaci. Dakle, ne dam da kažete da u Ministarstvu unutrašnjih poslova ne postoje stručni ljudi. Pa dobro, u redu, ako niste to rekli, hvala vam na tome. Eto, onda smo do sada dogovorili makar da u Ministarstvu unutrašnjih poslova na odgovornim funkcija, a to je državni sekretar, što je pritom politička funkcija, da je ministar Bratislav Gašić postavio najbolje stručnjake, najodgovornije ljude, koji pritom nikakve veze sa strankom i politikom nemaju na političkim funkcijama. Ja mislim da su to stvari koje govore u prilog njegovom ministrovanju.
Što se tiče drugih pitanja, opet, pošto nemaju veze sa temom, kao što je Zakon o elektronskim medijima, a rado bih odgovorila i verujem da će biti prilike na nekoj drugoj sednici, u nekom drugom zasedanju, Olivere Zekić, vojnika na Pešteru, „Zadruge 7“, državnom sekretaru i Predragu Koluviji, nikakve veze nemaju sa temom, mi možemo, ako vi želite, kao što znate, mi zaista ovde možemo da sedimo još mesecima, ali nemaju veze sa temom. Ja ću se truditi da bih još jednom iskoristila zaista sa najvećim poštovanjem ovaj dom, a i iz razloga zato što izuzetno, izuzetno važni zakoni čekaju dok mi besomučno pričamo o istim stvarima, izuzetno važni zakoni čekaju na razmatranje od strane Narodne skupštine, ja neću dalje izlaziti van teme. Hvala.

Par važnih stvari.
Dakle, kažete ovo su teme odgovornosti i integriteta, čime u stvari hoćete da kažete da, na primer, u jednoj Norveškoj ministri i tadašnja Vlada nije imala ni odgovornost, ni integritet, jer niko nije podneo ostavku, a takođe ni njihova opozicija u jednoj Norveškoj nije imala ni odgovornost, ni integritet, pošto nisu ni tražili smenu, niti je bilo ko od njih rekao - e baš vas briga za ubijenu decu.
Ili, recimo, u SAD ili na primer u Belgiji, nakon terorističkih napada, niko nije podneo ostavku i niko nije tražio tu ostavku. Ti ljudi, pretpostavljam, hoćete da kažete su primer neodgovornosti i nedostatka integriteta. Ili, u Nemačkoj, nakon masakra u Erfurtu, kada je u gimnaziji ubijeno 16 ljudi. Ni tamo, Nemačka je poznata kao zemlja u kojoj nema odgovornosti i nema integriteta, pa eto ni tamo nije niko ni smenjen, niko nije dao ostavku. A opozicija, u sred kampanje, ako se ne varam, u to vreme, nije od toga pravila temu, zato što su rekli – to se, jednostavno, ne radi, to nije ljudski, to pristojni ljudi ne rade.
Godine 2002. vaše kolege koje sede pored vas, tada vodile državu, masovno ubistvo, masakr u Leskovcu, sedmoro mrtvih, uglavnom svi izuzetno mladi, pošto je taj monstrum ubio svoju bivšu suprugu, koja je imala 28 godina samo i šest članova njene porodice, dakle, 2002. godina, niko nije podneo ostavku, a niko nije ni smenjen. Pretpostavljam da ćete se sada okrenuti oko sebe, iza sebe i reći vašim kolegama – a zašto vi tada niste imali odgovornost, a ni pokazali integritet?
Ili, 2007. godine, kada je bio masakr u Jabukovcu, kada je devet ljudi pobijeno. Ne sećam se da su tada vaše kolege koji sada sede svuda oko vas, podnosile ostavke, smenjivali svoje ministre ili da je tada opozicija preterano nešto tražila, zato što nije pristojno i nije ljudski. A ja ne kažem da oni nisu imali tada, vaše kolege koji su sada pored vas u poslaničkim klupama, odgovornost i integritet.
Mislim da se to ne gleda u tome, jer na kraju krajeva, videli bi od nekih drugih zemalja, razvijenijih i iskusnijih demokratija, kako to izgleda odgovornost i integritet, nego nigde nismo videli. Jedino što smo videli je da u Srbiji opozicija u nedostatku političkog programa, u nedostatku bilo kakvog plana, u nedostatku toga da ima bilo šta konkretno da ponudi građanima, izađe i kaže – ju, tragedija, možda bi mi nekako mogli ovde da pokušamo da se politički profilišemo, pa da kažemo mi se borimo protiv nasilja, pošto se valjda mi svi ostali borimo kako bi bilo više nasilja u Srbiji. To je kao kada kaže – borim se za zdraviju životnu sredinu. A šta, mi se borimo za prljav vazduh? Ne razumem. To su te političke parole.
Pariz, Francuska, čitala sam, ne znam da li ste bili, tu na prošloj sednici prošle nedelje, Pariz, Francuska, teroristički napadi, nije bilo izgleda, po vama, ja se sa tim ne bih složila, ni u Francuskoj, ni odgovornosti, ni integriteta, pošto niko nije podneo ostavku, ali nije bilo ni odgovornosti, očigledno, i integriteta opozicije pošto oni je nisu tražili, jer su rekli suviše su teška i kompleksna vremena da bi se sada politički delili, ili će to reći da su u stvari oni imali odgovornost i integritet, ali da ga ovde nema u slučaju opozicije.
Tako da samo mi pokažete gde se to u svetu desilo da nakon tragedije ministri podnose ostavke ili se smenjuju, pa ćemo pričati o odgovornosti i integritetu.
Ono gde je ipak država, je li, to jesmo svi mi, pa i jednu odgovornost i integritet društva čini i opozicija. U tim zemljama ponovo opozicija je tada rekla – društvo je pogođeno, teška su vremena, teški su trenuci, ljudi su uplašeni ili tužni, ili nesigurni, hajde da se okupimo oko te ideje, pa ćemo politiku, oko politike i političkih tema, ekonomije, energetike, socijalne zaštite, kulture, obrazovanja, prosvete itd, onda ostaviti samo da se prvo kao društvo iz ovoga spasemo ili da izađemo ujedinjeniji. To su onda političke teme za političku borbu i politički obračun, i to možemo da učimo iz drugih država.
(Aleksandar Jovanović: Zašto je Branko Ružić dao ostavku?)

Kao što sam rekla, ponovo kažem, ovo je već deveti dan da sam u Skupštini samo na ovu temu, tako da nema naročito novog šta mogu ja da kažem ili šta možete vi da kažete, možemo samo da idemo u krug i da ponavljamo stvari koje smo već ispričali. Ako to želite, opet iz poštovanja prema Narodnoj skupštini, ja ću biti tu pa ću dalje pričati. Vi pričate isto, pa ja onda odgovaram isto, ne znam, dok se ne umorimo ili shvatimo da, takođe, i naša politička odgovornost dolazi dotle da ova Narodna skupština mora i da usvaja neke druge zakone, neke zakone koji su važni za kvalitet života građana Srbije, kao što je npr. predlog zakona koji je trenutno na čekanju, a od koga zavisi uplata finansijske podrške od 10.000 dinara deci. Dobro, valjda će to sačekati dok mi, ne znam, 100 puta ili 1.000 puta ili 10.000 puta ne ponovimo ove iste stvari o kojima smo već razgovarali i pre dva, i pre tri, i pre četiri dana.
Dakle, predsednik Vlade Republike Srbije ubijen je 2003. godine u dvorištu Vlade Republike Srbije, na svom radnom mestu, streljan. Ko je podneo ostavku? Ko? To su vaše, danas, partijske kolege, ljudi koji sede i desno od vas, i iza vas. Ko je tada od nadležnih podneo ostavku?
Kada pričate o klanu Belivuk – Miljković, da, taj klan je priveden u vreme dok je Bratislav Gašić bio direktor BIA, Aleksandar Vulin ministar unutrašnjih poslova, a predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je objavio rat mafiji koja je pomislila da može da bude jača od države. I da, pobedili smo u tom ratu i nakon toga je pao i taj tzv, ako se ne varam, vračarski klan, pa smo sada uhapsili pre nekoliko nedelja i ovaj balkanski kartel ili kako se zove za trgovinu drogom. Čini mi se da u tom smislu oni rade dobro svoj posao, ali bih volela da postoji način da neko može da predvidi tragediju i da spreči tu tragediju. Zaista bih volela zbog svih nas i svih nas, dakle čitavog ljudskog roda i svih ljudi na svetu, da tako nešto postoji, ali nažalost ne postoji, što može da se vidi i po ogromnom broju sličnih tragedija ili masakra na svetu.
Pokušavate da mi imputirate, i to pokušavate već prilično dugo i izuzetno je nekorektno i nije fer, mislim da ni to nije baš domen političke borbe, da sam ja rekla da su ljudi koji protestuju na ulicama potaknuti od strane stranih službi i da rade, da je to u stvari maslo stranih službi i direktna destabilizacija Srbije. Ja to jesam rekla da je u ovom trenutku na delu destabilizacija Srbije i da ja verujem da to rade strane službe, ali nisam to rekla za proteste.
Ja sam to rekla, ako vratite, za plasiranje laži, lažnih vesti, dezinformacija, poluinformacija koje su knjiški primer kako se prave obojene revolucije, kako se pravi haos, destabilizacija i kako se izaziva panika u jednoj zemlji, a tako da građani, zahvaljujući društvenim mrežama ili uticaju određenih medija, ne znaju više šta je istina u jednoj zemlji. To sam rekla, sećam se, onaj dan, sedela sam ovde, u Narodnoj skupštini, kada su tajkunski mediji objavili da je potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade, dakle ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić demonstrativno napustio sednicu Vlade. Dakle, to je direktno plasiranje dezinformacija da bi se destabilizovala jedna zemlja. Nisam pričala o protestima. Nemojte da mi imputirate da bi vi onda sutra to iskoristili da pozovete ljude na protest, lažući ih ponovo da sam nešto rekla što nisam.
Takođe, mi smo danas imali vest u tajkunskim medijima na isti kalup, potpuna laž, da je sada ministar Novica Tončev demonstrativno napustio sednicu Vlade na kojoj sam ja, ne na kojoj je smenjen ministar Basta, jer je to predlog premijera, to se ni ne diskutuje na sednici Vlade, niti Vlada o tome odlučuje, već sam ja donela tu odluku i poslala je Skupštini, a kolege ministre, članove Vlade samo obavestila i niko nije demonstrativno napustio sednicu Vlade. Šta vi mislite ko plasira i u koju svrhu takve lažne vesti i dezinformacije?
Laž, direktna laž plasirana putem plakata društvenih mreža, tajkunskih medija da želimo da prodamo javna preduzeća i nacionalne parkove je direktno usmerena na destabilizaciju Srbije i na to da ljudi potaknuti takvom vešću, a koja je laž, izađu na ulice i nesvesno učestvuju u nekoj obojenoj revoluciji koju neko drugi organizuje. Dakle, to je zaista knjiški primer toga.
Dakle, ako vi želite da zloupotrebite te ljude, a vi slobodno. Vi niste bili tada u sali, ali sam ja rekla upravo suprotno. Rekla sam – verujem u građane Srbije i verujem da oni razumeju, na kraju krajeva, i šta ko radi i ko se za šta bori i ko radi u interesu Srbije, a ko radi samo i isključivo u interesu svoje političke karijere. Ja i dalje stojim pri tome.
Dakle, ne, nisam rekla da su protesti direktno maslo stranih službi i direktna destabilizacija Srbije. To sam rekla za laži koje se tendenciozno i dobro, planirano, sistematski plasiraju putem društvenih mreža i putem tajkunskih medija.
Konačno, kada mi kažete – nije pošteno da istu odgovornost dele svi u Vladi, Vlada je kolektivni organ, kolektivno telo, Vlada je takođe političko telo. Dakle, hoćete smenu jednog ministra za koga ja, kao predsednica Vlade, mislim da radi dobro svoj posao. Mislim da je u skladu sa najboljom demokratskom praksom, da kažem, nikakav problem, može smena cele Vlade, a vi onda kažete – ne, pa nisu vi krivi, ali ovi ministri, ako mene pitate, kažete – Miščević, Begović, oni valjda dobro rade, a Bratislava Gašića ćemo da smenimo, a onaj drugi ima lošu karmu, a ovaj… Kakva je to Vlada?
Vladu valjda ja predlažem kao mandatar, a vi je valjda birate. Ne možete onda vi da mi birate svakog pojedinačnog ministra u Vladi. Ovaj mi se sviđa, a onog smeni, a ovaj neka dođe. Sve uredu. To je kolektivni organ.
Ja mislim da smo da li više nego fer ponudu. Nikakav problem. Ja mislim kao predsednica Vlade da Bratislav Gašić dobro radi svoj posao, da ga radi u najboljem interesu građana Republike Srbije i svih građana Republike Srbije, ali ako vi mislite da smo mi izgubili legitimitet, sve uredu, idemo na izbore. Rekla sam, možete da računate na moju ostavku. Započnite tehničke razgovore oko izbora i idemo na izbore.
Ali ne, onda u stvari nije fer da se sada ide na izbore i niko neće u stvari sada izbore od opozicije, nego ako bi mogao taj ministar, pa ćemo onda da vidimo šta dalje. A mi pre toga, morate, vi ćete da uredite ko će da ima nacionalnu frekvenciju, koji dnevni list će da izlazi, a koji neće da izlazi, koji će i kako biti finansiran, ko će biti u REM-u i ko će imati nacionalnu frekvenciju i tako posmatrate demokratiju. Ja tu ne vidim ni „d“ od demokratije ili ni zrno od demokratije. Verujem da smo mi u tom smislu bili više nego fer i više nego korektni. Toliko o odgovornosti i integritetu, da se vratim na to.
Ta helikopterska nesreća koja zaista baš nikakve veze nema sa ovom tačkom dnevnog reda, ali je do sada tri puta pomenuta. Da vam kažem, znate šta je isto nedostatak odgovornosti i integriteta? To da u to vreme nije podignut taj helikopter da pokuša da spasi tu bebu, ta beba bi svakako, pretpostavljam, preminula zato što je jedini način da se stigne do te bebe i da se uputi u zdravstvenu ustanovu bilo helikopterom, nažalost zbog obilnih padavina i puta koji je bio neprohodan.
Da se to desilo i da u tom trenutku neko nije pokušao da spase tu bebu, svi bi bili krivi i nehumani zato što nisu podigli jedan helikopter, pa su valjda štedeli, valjda život jedne bebe nije dovoljno vredan ili kako god. To je taj nedostatak integriteta i odgovornosti, da šta god da se desi ovo drugo je trebalo da se uradi ili ovo drugo je bilo bolje.
Na kraju, krajeva i tu užasnu tragediju ne bih ponovo zloupotrebljavala, odnosno ne bih zloupotrebljavala kao što se zloupotrebljava ova tragedija. Molim vas da ne radimo to i da ne vodimo politiku na taj način, jer opet kažem, važno je biti čovek i valjda postoje neke stvari koje su nešto važnije od politike. Hvala vam mnogo.

Hvala.
Dobro, dakle zaključili smo da od vaših političkih kolega i sa leve i desne strane i iza vas, dakle, od svih onih što su bili vlast do 2012. godine, niko nije imao ni političku odgovornost ni politički integritet, da li je tako? Nije baš, ali jeste. Čak ste i vi to sada rekli, ali dobro, to vi raspravite onda sa njima.
Zašto to pominjem? Zato što to pokazuje stepen licemerja koji je ovde na delu. Dakle, to su ljudi čijeg je premijera neko streljao u dvorištu Vlade. Nije bilo ni smene ministra unutrašnjih poslova, ni sektora bezbednosti, ni vojske, ni bilo koga drugog. Nije smenjen ni čuvar u Vladi, šef obezbeđenja u Vladi, ni on nije smenjen, ali su se danas setili da kažu – pa, ako sada nema ostavke, onda vi nemate odgovornost ni integritet.
Opet se služite jednom poluinformacijom, valjda da bi opravdali svoju tezu, što nije korektno, a to je da je u Norveškoj ministarka pravde podnela ostavku. Podnela je ostavku, ali ne zbog tragedije, podnela je kasnije i podnela je zbog svog okršaja sa jednom opozicionom strankom i rečnikom koji je koristila, ali ne zbog tragedije.
Dobro, nema veze, to vam se ne uklapa potpuno u priču, pa onda ni nema veze, to je ista priča kao 2013. godine ste vi politički zloupotrebili masakr u Ivanči tako što ste organizovali protest u Novom Sadu. Jedna i druga stvar nemaju nikakve veze.
(Pavle Grbović: To ja nisam rekao.)

To vi niste rekli? Dobro, okej, vaši koalicioni partneri, ali dobro, okej, makar vi onda niste.
Dakle, ne, u Norveškoj je podneo direktor policije. Tako je i niko više. Što se tiče svih ostalih, sad me podsetite u Francuskoj u nekoj od bilo kom terorističkom napadu podneo? U SAD-u, u Belgiji, u Erfurtu, u Nemačkoj, 2002. godine zbog masakra u Leskovcu, 2007. godine u Jabukovcu? Ne, niko nigde nikada.
Ali, nema veze, opet. Vi ste tu danas da nama pričate o integritetu i odgovornosti. Ljudi koji su pokazali da nemaju nikakav integritet i nula odgovornosti su ipak tu pričaju o integritetu i odgovornosti. Vaš ne bih komentarisala. Upitan je za mene zato što služite poluinformacijama. Dakle, zato što ste rekli da sam ja optužila za nešto ljude koji demonstriraju, koji su na protestu, kada je bilo više nego jasno i opet niste imali sada bilo šta da mi zamerite na to kad sam vas podsetila zbog čega sam pričala o destabilizaciji Srbije. Zbog jasnih plasiranja lažnih informacija, opasnih informacija koje mogu da budu izuzetno osetljive, na koje ljudi reaguju emotivno i koje naravno onda mogu da dovedu do velikog nezadovoljstva, a bazirani su na potpunim lažima i plasiraju se preko društvenih mreža. Sistemski se plasiraju, imate plakate, imate urađen dizajn, imate urađene ključne poruke, koje onda drugi kupe, influenseri i ostali sa društvenih mreža, pa onda političari, pa onda mediji, hteli, ne hteli, da li misle da je laž ili ne misle da je laž, kako god, ali tako se prave da obojene revolucije i da to je ono što se svakako pokušava u Republici Srbiji.
Da li su to radili protestanti, nisam to nikada rekla i ne bih ljude za to optužila.
O vašem integritetu i odgovornosti u stvari od svega toga najbolje govori to što ste morali da mi kažete i da sam optužila i bebe koje idu na protest za to. Tako da, rekli ste i bebe i pse koji šetaju. Tako da ste morali da idete do patetike enormnih razmera valjda da bi pokazali vašu poentu. Ali, dobro, eto toliko o tome koliko imate zaista tu suštine, a koliko mora da bude patetike. Hvala.