Samo bih rekla da cela poenta sektorskih zakona koji će se doneti tokom 2017. godine, prema ovom zakonu o sistemu plata, treba da obezbedi da imamo konačno načelo ista plata za isti rad, u smislu koeficijenata. Muka da se sredi ceo sistem je bila veća nego što smo očekivali jer je, između ostalog, mislim da sam pomenula to i ovde, analizama pokazano da se u prethodnom periodu uvelo više od 750 dodatnih koeficijenata za plate. Tako da imate jednu šumu plata u kojoj apsolutno ne znate ko je za šta plaćen, kako plaćen tokom ovih svih godina. Tako da, jeste, to je jedan od razloga zbog kojeg reforma traje duže nego što je inicijalno očekivano.
Predlogom zakona koji je završen, završena je čak i javna raspra, koju možemo da produžimo sada svakako, zato što još uvek imamo razgovore sa sindikatima, izuzetno nam je stalo da vidimo kako da stanemo na put tim dodatnim stalno koeficijentima, kako bismo mogli da imamo transparentnost i uporedne plate u ovom sistemu. Masa plata se, naravno, kontroliše preko budžeta i kontroliše je i Komisija za dodatna zapošljavanja, i u odnosu na masu plata se dozvoljava dodatno zapošljavanje.
Konačno, rekla bih samo, da se opet vratimo na celu problematiku koliko je teško uvesti red u ovaj sektor a, čini mi se, da ga uvodimo korak po korak, i ovo što je traženo od Ministarstva da imamo presek broja ljudi u javnoj upravi i jedinicama lokalne samouprave od 2000. godine, do 2013. godine nema podataka. Tek od 2013. godine smo krenuli da pravimo podatke, registre i ažuriramo podatke. Tako da će biti problem.

Meni je potpuno jasno da postoji ovde grupa u Skupštini koja ne želi da ovakav zakon stupi na snagu. To je meni potpuno jasno i stoga da smo trebali da čekamo do 2013. godine da neko uvede red u ovaj sistem u javnoj upravi. Šta je sprečavalo da se tada zna koliko je ljudi zaposleno koji treba da rade, kakva je struktura zaposlenih, što se ne radi funkcionalna analiza, što se ne radi vertikalna analiza? Pretpostavljam da je super funkcionisati u sistemu u kom se ništa ne zna i u kome nikada ništa ne može da se analizira, kao što je bio sistem do 2013. godine, na osnovu čega sada mi generalno da se bavimo tim sistemom 20 godina unazad ne bi trebalo da se bavimo ni jednim drugim poslom u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, već analizom šta se dešavalo ranije. Mi ćemo se baviti onim šta će se dešavati od sada, pa ubuduće, ali nećemo se baviti onim, u ovom trenutku svakako nam neće biti prioritet šta se dešavalo u prošlosti, zato što vodimo reforme i te reforme se vode za budućnost. Tako da, to je moj odgovor.
Što se tiče funkcionalnih analiza, nisam sigurna o čemu je pričao ministar Vujović, tako da ne mogu da se pozivam na to šta je kolega pričao. Proveriću svakako, pa ću vam se javiti. Ja sam vam dala dovoljno jasno i detaljno obrazloženje za ono što se u ovom trenutku radi u ministarstvu.

Hvala.
Na početku bih samo htela da objasnim, zbog građana Srbije, da ovo o čemu se priča ovde i što se pominje u obrazlaganju amandmana, da se ovde donose izmene i dopune zakona da bi se zamazale oči, da bi se dodatno napravila atmosfera za malverzacije itd, hoću stvarno, bez daljnje diskusije o ovome, da kažem o čemu se ovde radi, da se u ovom Predlogu izmena i dopuna zakona u stvari pooštravaju kaznene odredbe kako bi se sprečile bilo kakve malverzacije i zloupotrebe na tržištu. Takođe, da se daje više ingerencija Komisiji za hartije od vrednosti, kako bi se ponovo i na taj način sprečile zloupotrebe na tržištu i ojačalo tržište kapitala u Srbiji. Tako da, stvarno je bespredmetno da pričamo da je nešto potpuno suprotno onome što je očigledno u ovim predlozima izmena i dopuna zakona.

Stvarno u interesu građana Republike Srbije koji nas gledaju ovde i prate, molim vas da budemo stvarno odgovorni u odnosu na ono šta pričamo.
Ovde ste pomenuli, pričajući o amandmanu na ovaj zakon, aerodrom i kako Republika Srbija uništava dalje resurse u Srbiji. Stvarno se nadam i hoću da verujem da narodni poslanici znaju da je promet aerodroma u poslednjih pet godina više nego dupliran.
(Zoran Krasić, s mesta: Ko je to pomenuo?)
Narodni poslanici koji su pričali o svom amandmanu.
Dakle, 2012. godine smo imali 3,3 miliona putnika, 2015. godine 4,8 miliona putnika. Hajde molim vas da pričamo o činjenicama i da ovde ne izvrćemo istinu ruglu.

Htela bih da kažem da na ta pitanja koja ste ovde pomenuli dobili ste tri puta odgovor, ali nema veze, možda sva tri puta niste bili u sali, pa evo i četvrti.
Dakle, 2016. godine Republička direkcija za imovinu uspostavila je program automatske obrade podataka za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini kao veb aplikaciju u okviru informacionog sistema ove direkcije i od tada se ubrzalo prijavljivanje registracija imovine.
Pored toga, rekla sam i više puta, što mislim da je posebno važno, da smo imali još goru situaciju sa matičnim knjigama, sedam godina rok. Dobra vest koju sada mogu da podelim sa Skupštinom, jeste da ćemo to završiti do 1. januara 2017. godine u svim, osim u nekih desetak jedinica lokalne samouprave, gde ćemo posebno matične knjige konačno posle sedam godina.
Tako da, to je jedna paralela između zakona koji nisu mogli da budu urađeni sedam godina i produžavao se stalno rok. Mi smo rekli, evo, za taj da se više neće produžavati rok i završili smo posao.
Tako da će to da se desi i sa ovim Zakonom i tu ćemo imati svakako punu podršku i stalne konferencije gradova i opština u okviru exchange pet projekta EU. Tako da bi trebalo da se završi, ali se puno radilo na tome 2016. godine, a konačno su završili nešto što se mnogo duže čekalo, tako da ćemo završiti i ovo.

Hvala vam, samo još jednom, pošto svakako pretpostavljam da ste videli već i u ranijim nastupima, da svakako volim da pred građanima Republike Srbije i pred vama, poštovanim narodnim poslanicima, uvek kada mogu pohvalim odlične lokalne samouprave.
Trstenik je jedan od tih primera koji je meni lično, u mom resoru pokazao šta može da uradi odgovorna lokalna samouprava. Početak novembra, imali su 1,5% matičnih knjiga preneseno u elektronski oblik. Predsednik opštine se založio da se to završi i danas imaju 70%. Tako da, tako se vodi odgovorna lokalna samouprava. Isto tako, imamo i lokalnu samoupravu Svrljig o kojoj sam pričala koja takav posao završila 2012. godine.
Razlog zašto pričam o matičnim knjigama kada pričamo o javnoj svojini je upravo zato da pokažem da Vlada Republike Srbije završava poslove koji nisu završavani godinama. To je jedan argument koji će da kaže da tom logikom idemo i završavaćemo i druge poslove. Hvala vam.

Hvala.
Samo par stvari, prvo stvarno mi je užasno žao, pre svega kao građanki Republike Srbije, što se ovde sprdamo sa elektronskim uslugama, kao načinom da olakšamo život i građanima i privredi Srbije i to je pretpostavljam razlog zašto od 2015-2016. godine građani žive u Srbiji i nemaju nijednu elektronsku uslugu, moraju da idu na šalter, da skupljaju papire, da se vraćaju sa šaltera, da se vraćaju ponovo na šalter, pa opet da skupljaju papire, pa da se vrate kući, pa da izađu sa posla da odu na šalter i tako sedam, deset sati, sedam, deset dana, ali zato što vidim da sad kada smo krenuli da uvodimo elektronski servis, kao Vlada Republike Srbije, to je potpuno onako stvar sprdnje ovde.
Dobro, ako vi mislite da elektronski servisi nisu važni za građane, sva sreća što ova Vlada misli da su važni, kao način da se konačno u 21. veku olakša život u Srbiji. Ne postoji razlog da se ide na šaltere, nema razloga.
Što se tiče hvaljenja u vezi sa uvođenjem elektronskih zdravstvenih knjižica, ja se izvinjavam građanima Srbije ako je izgledalo da se moje Ministarstvo i ja kao ministar tog resora hvalilo sa uvođenjem zdravstvenih knjižica, elektronske prijave za zdravstvene knjižice, zato što je to stvar zbog koje treba da nas je sramota, da smo ih pustili 9. novembra 2016. godine. Ja se izvinjavam ako je delovalo kao da smo se hvalili. Nije bila namera. Bila je namera da kažemo ljudima da smo konačno uveli mogućnost da se od kuće, od prijatelja, sa posla elektronski prijave za jednu uslugu Republike Srbije.
Tačno je da zato što se ovo uvodi tek 2016. godine nema dovoljno ljudi koji koriste ovaj princip, ali je isto tako tačno da je važno ljudima dati izbor da mogu ukoliko hoće da koriste elektronske servise i da se prijave od kuće ili iz kancelarije ili od prijatelja, a da ako neće, mogu isto tako i osećaju se bezbednije, da stanu u red i da čekaju na šalteru.
Isto tako, treće je tačno da smo zajedno sa Poštom Srbije uveli mogućnost da se za knjižice prijavljuje i preko šaltera Pošte koji postoje u svakom selu Republike Srbije, tako da kada penzioneri koji ne žele da recimo odu u penzionerski klub, jer smo i u penzionerskim klubovima uveli, uz pomoć, još jednom javna zahvalnost volonterima sa FON-a. Oni volontiraju da se u penzionerskim klubovima prijavljuju penzioneri elektronskim putem za zamenu elektronskih zdravstvenih knjižica, da to sada kada idu po svoje penzije mogu da urade na šalterima Pošte.
Dakle, makar smo uveli tri različite mogućnosti da se neko prijavi od kuće elektronskim putem, da ne čeka ni na jednom šalteru, da i dalje čekaju na šalterima RFZO, ili da to urade u pošti. To je najviše što Vlada može da uradi. Vlada ne može i ne treba da ukine jedan metod čekanja u redovima na šalterima ako ljudi hoće da čekaju redove na šalterima ili osećaju da im je to bezbednije, ali je važno da se konačno uvede izbor i da oni mogu da urade to i od kuće.
Dakle, još jednom, nismo se hvalili. Ako je delovalo da smo se hvalili, ja se duboko i iskreno izvinjavam građanima Srbije, zato što je sramota da mi treba ovo da radimo 2016. i 2017. godine, sramota je. Ali, verovatno da se desi da ova Vlada nije tu 2017. godine i da neka druga većina dođe, da bi se opet ukinulo sve što se tiče elektronskih servisa, zato što je to očigledno sprdnja ovde. To je prvo što sam htela da kažem.
Što se tiče same izrade elektronskih zdravstvenih knjižica, to traje vremena. Da li je to nešto što se nama sviđa, što treba da pozdravljamo? Nije. Radi se najbrže što može. I rekli smo da kada se neko prijavi, da neće trpeti posledice toga, što je logistički potrebno neko vreme da se izradi nova elektronska zdravstvena knjižica.
Što se tiče pomeranja rokova, jeste, nije okej da se pomeraju rokovi i jeste, uvek treba tražiti odgovornost kada se pomeraju rokovi. Ali, kako da vam kažem, radi se na velikom broju poslova čiji su se rokovi potpuno sumanuto i bezrazložno za jednostavne poslove pomerali pa i po sedam godina, i ova Vlada treba da ih završi. Uobičajeno, kada želite da završite neke poslove, treba vam neko vreme. I onda sistematski završavate jedan po jedan, po jedan, po jedan posao. To je ono što radi ova Vlada.
Jedan od poslova koji je potpuno nerazumno, nelogično pomeran sedam godina je prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Ponovo, jedan od ozbiljnih poslova važnih za građane Republike Srbije, sedam godina.
Rekli smo, recimo, za to da se rokovi više neće pomerati i ceo sektor radi u ministarstvu na tome. Neće se pomerati. Lokalne samouprave moraju da završe ovaj posao, kako znaju i umeju.
Znate li šta smo nasledili posle šest i po godina od kada je donesen taj zakon? Recimo, opština Trstenik, 1. novembar 2016. godine, posle šest i po godina, više od toga, prenos matičnih knjiga u elektronski oblik 1,5% posla urađeno, 1,5% posla urađeno. Radili smo sa njima i danas je 69% posla urađeno. Znači, može da se uradi za dva meseca, ali niko ga nije uradio šest i po godina. Dok vi niste rekli, kao Vlada Republike Srbije, ovo više nema smisla, uradićete, svaki dan ćemo pomagati i kontrolisati da li je posao urađen.
Taj posao, veliki posao koji je trebao da bude urađen pre četiri godine će do kraja ove godine biti završen, a onda očigledno poučeni ovim kako mora da se uradi, da bi posao bio završen, zajedno sa Ministarstvom finansija prelazimo na registraciju imovine, da završimo i to. Reći ćemo – neće se pomerati više rokovi, završićemo tokom 2017. godine. Završavamo poslove koji se nisu završili sedam godina, i to valjda nešto znači, i to je valjda nešto što treba pohvaliti i nešto što je garant da se ovi rokovi neće pomerati.
Na kraju krajeva, usvajane su, kao što kažete, 2008, 2009, 2010, 2011. godine odlični zakoni. Ja sam rekla BMV zakoni, Audi zakoni, a mi i dalje vozimo Zastavu i Fiću, nisu implementirani. Sada se implementiraju posle sedam godina i da zbog toga je potrebno pomeranje nekih rokova, jer sistematski radimo na završavanju posla i završavamo posao po posao.
Konačno, još jedno objašnjenje, čini mi se da je potrebno, refundacija i ukidanje prava na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe. Pokušala sam da objasnim. Jeste, to se neće desiti dok Narodna skupština, odnosno Vlada ne završi rad na Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dok se ne završi rad na tom zakonu i Vlada Republike Srbije ne usvoji taj zakon, neće se ukidati pravo na refundaciju PDV, jer nećemo moći da zamenimo tu socijalnu meru jednokratne pomoći.
Pored toga, postoji više razloga za ovu meru, važnih razloga za građane Republike Srbije, a jedan od tih su ti smešni elektronski servisi zato što ćemo onda to u stvari uvrstiti u ovaj servis koji smo počeli da pružamo ove godine, a to je elektronska prijava u porodilištima za roditelje novorođene dece, koja po prvi put uskraćuje potrebu da idu na tri različita mesta i da čekaju u proseku sedam sati na šalterima. Sada će se oni i za ovo prijaviti u porodilištima i neće morati da skupljaju račune i neće morati da prolaze kratak kurs obuke kako da rade refundaciju PDV, nego će odmah i svi roditelji, kako se beba rodi, biti prijavljeni za tu socijalnu meru.
Važan razlog zašto ovo radimo je što institut refundacije PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe nije u skladu sa propisima EU i što ukidanjem ovog instituta izvršavamo dalje usaglašavanje sa propisima EU i time pokazujemo još jednom da je Vlada Republike Srbije duboko posvećena što bržim evropskim integracijama.
Kada govorimo o neznanju, onda bih pretpostavila da se makar u nekim političkim strankama koje su deklarisane da Srbija treba strateški da se opredeli za EU i brzo priključivanje EU, čini mi se da zbog ovog ovakvog neznanja, to je možda onda razlog i objašnjenje zašto su te evropske integracije išle tako brzo do 2014. i 2015. godine. Hvala.

Hvala vam.
Svakako treba da kažem par reči oko Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, jer nekako mi se čini da nema dovoljno dijaloga oko Predloga zakona, pa onda kada se pomenu već, svakako je važno i zbog vas, poštovani narodni poslanici i zbog građana Srbije, da kažem par reči.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala se radi uglavnom u cilju da se smanje zloupotrebe na tržištu. Pored toga, ponovo, i to je jedan od tih zakona u okviru našeg evropskog puta. Dakle, kada smo završili skrining za Poglavlje IX - finansijske usluge, svakako je zaključeno da zakon nije usklađen sa evropskim direktivama od zloupotreba na tržištu, pa je to jedan bio razlog. Ali, u okviru toga se onda išlo na to da se i prošire i uvedu još neke odredbe koje bi mogle da naprave ovaj zakon i samo funkcionisanje na tržištu kapitala transparentnijim.
S tim u vezi, čini mi se važnim pomenuti da se uvodi čak i pokušaj krivičnog dela kao institucija koja se kažnjava, ili koja je kažnjiva, da se bliže određuje i pojam insajderske informacije i rok u kom insajderske informacije mogu biti objavljene i da se daje veća, ili se svakako predlažu veće ingerencije Komisije za hartije od vrednosti, da bi se sprečavale manipulacije. Isto u cilju transparentnosti, da se predviđa obaveza da Komisija za hartije od vrednosti informiše javnost o izrečenim nadzornim merama u vezi sa kršenjem odredbi o zloupotrebama na tržištu. Tako da je to bila intencija. Hvala vam.

Hvala puno. Odgovoriću na neka od postavljenih pitanja, koliko mogu i koliko sam zapisala. Bilo je dosta kritika i činilo mi se, krenulo se jako, ali, posle, već u drugom delu izlaganja, malo su posustali argumenti. Ovaj prvi deo mi je bio dosta naporniji i moram da kažem da sam se u jednom trenutku uplašila. Posle mi je laknulo.
Vidite, ja očigledno nisam baš dugo u politici i ne znam puno stvari, učim. Ali, evo, danas sam, recimo, naučila da je ovaj set zakona od 27 ništa u odnosu na ono šta je rađeno. Imali smo sednice sa 89 tačka, šta je sve bilo hitno i po hitnom postupku u ranijim zasedanjima je za priču zašto je ovo po hitnom postupku. Postoje razlozi zašto su neki od ovih zakona po hitnom postupku. Ako ćemo o akcizama, onda je jasno da je to zbog akciznog kalendara koji ističe 2016. godine i u 2017. godini treba to da se radi. Da li se podižu akcize na cigarete, duvanske proizvode, one su svakako najniže u Evropi i da dodatni priliv u budžet od dve milijarde dinara može da se iskoristi za nešto drugo, u smislu zdravstva i podrške zdravstvenom sistemu, da leči sve one posledice koje se dešavaju zbog pušenja duvanskog dima, ali, o tome će možda ipak bolje da objasni ministar zdravlja.
Što se tiče Zakona o tržištu kapitala, odličan pokušaj, da smo ga usvojili 2016. a odmah ga menjamo, usvojen je 2011. godine. Bila je jedna mala izmena u januaru 2016. godine, tako da ne stoji da smo ga 2016. godine doneli i da je tada stupio na snagu a da ga sada menjamo. Zakon je iz 2011. godine.
Kada se radi o opremi za bebe, mislim da smo to dovoljno objasnili. Čini mi se da je ovo što predlažemo lakši i pravilniji način da svi roditelji novorođenih beba ostvare svoje pravo. Da li treba ukidati PDV za opremu i hranu za bebe, vidite, to je dosta kompleksno ekonomsko pitanje i šta bi moglo da dođe kao malverzacija, ali, opet, moram da podsetim da postoji i oprema za bebe koja nikako nije u socijalnoj kategoriji. Postoje kolica za bebe koje su 600, 700, 800 evra. Zašto ukidati PDV za opremu za bebe koja je u toj kategoriji? Čini mi se da nema ekonomske isplativosti. Ovako, u svakom slučaju, svaki roditelj svakog novorođenog deteta će dobiti ono što je u proseku potrošeno u ovom trenutku za PDV za bebe.
Javna svojina – 100% se slažem sa vama, apsolutno i neverovatno frustrirajuće, pet godina nije završeno i ja kažem uvek i uvek podvlačim paralelu sa problemom mog resora, matične knjige nisu završene sedam godina. Rekli smo da nećemo više produžavati rok i završićemo to do kraja ove godine. Ja vam obećavam da ćemo se, čim završimo ove matične knjige, posvetiti potpunoj kontroli i podršci lokalnim samoupravama da se završi ova javna svojina. To je nedopustivo. Nedopustivo je da imamo pet, šest, sedam godina a da se nešto ne završava, ali se menja i to.
Što se tiče opaske od čega je nezavisno Ministarstvo finansija, odlično, isto je dobro, ali verovatno ste i vi razumeli da se misli o tome da je nezavistan u odnosu na drugostepeni organ. Dakle, ne znam kako može da bude? Prvi put uvodimo nešto da nije kadija te tuži, kadija ti sudi, nego idemo na prvostepeni organ i drugostepeni organ nezavistan od prvostepenog organa, ali dobro zvuči i to, tako da je legitimno da se iskoristi u skupštinskoj raspravi.
Što se tiče zaduživanja, javni dug Surčin, Obrenovac, nije novo zaduživanje, odobren je od strane Skupštine 2016. godine, 250 miliona dolara. Ono što se u stvari dešava je da se povlači manje, 198 miliona ili, kako vi kažete, 200, ali makar 50 manje od onoga što je inicijalno odobreno.
Autentično tumačenje eksproprijacije, meni jako zanimljivo. Slažem se za pravo svojine, mislim da je to jedno od osnovnih prava i svakako treba da bude. Ali, vidite, radi se o dve stvari. Prvo, mi ovde razgovaramo o dalekovodima, ako još razgovaramo o visokonaponskim dalekovodima, onda razgovaramo o dalekovodima koji se postavljaju na visini od 20 i više metara. Pravo svojine, ako ja imam svoju parcelu i onda na 20 ili 30 metara iznad nje prolazi vod, jel to i dalje moja parcela gore na 30 metara? Ili na 100 km? I do galaksije je to sve moja parcela…
(Vjerica Radeta, s mesta: To treba da se plati zato što ne može da se koristi.)
Na 30 metara iznad može da se koristi. Ali, i tada ostaje otvoreno za nadoknadu, ali ne po zakonu o eksproprijaciji, zato što su sudovi krenuli da uvode faktičku eksproprijaciju koja ne postoji. Dakle, nije to oduzeto po Zakonu o eksproprijaciji, pa ne može da se sudi po Zakonu o eksproprijaciji, nego neka se dodeljuju nadoknade po Zakonu o obligacionim odnosima i bilo kakvim obligacionim zakonima, dokaže se šteta i dobije se nadoknada. Ali, ovako, da se sudi, samo protiv države, zato što se protiv države lako suditi… Pa samo da odvalimo od sudova što više može i onda dolaze ljudi od po 30, 40, 50. godina, koji su nesmetano obrađivali svoju zemlju i sada kada je jedan sud u odnosu na izmišljen termin faktičke eksproprijacije dosudio, e, onda krenu svi i sudovi samo krenu. Meni se stvarno čini da mi svi treba da stanemo u odbranu takvih stvari.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, ispred Vlade Republike Srbije želim da predstavim u načelu predloge zakona koje kao Vlada Republike Srbije predlažemo na razmatranje i usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Važno je, čini mi se, na početku napomenuti da većina od predloženih zakona su u stvari izmene i dopune zakona i izmene i dopune zakona koje su predložene se u stvari mogu u principu svrstati u četiri grupe, u stvari u četiri razloga zašto se radi na izmenama i dopunama ovih zakona i zašto se u nekim slučajevima predlažu potpuno nova zakonska rešenja.
Prvi i osnovni razlog i čini mi se prva grupa zbog čega se usklađuju trenutni zakoni u Republici Srbiji je usklađivanje sa zakonodavstvom EU i u stvari sve ono što treba da uradimo u predpristupnom procesu Srbije Evropskoj uniji i ono što je svakako jedan od najvećih prioriteta Vlade Republike Srbije.
Dakle, stvari koje ovde predlažemo i koje usklađujemo su rezultat naših razgovora sa kolegama iz EU i rezultat su razgovora oko otvaranja benchmarking analiza, pojedinačnih poglavlja na kojima trenutno rade sva ministarstva u okviru Vlade Republike Srbije.
Drugi razlog svakako za izmene i dopune je usklađivanje zakona, u stvari usklađivanje zakona sa pravnim okvirom i drugim zakonima u Republici Srbiji. U proteklom periodu je Narodna skupština Republike Srbije usvojila niz važnih zakona i ono što je danas potrebno jeste da se ostali zakoni usklade sa tim drugim zakonima. Takav dobar primer je Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona, koji se, pored toga što se usaglašava sa zakonodavstvom i regulativom EU i pravilima STO, usklađuje i sa nizom naših zakona, a to je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o prekršajima, Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o leku i medicinskim sredstvima.
Dakle, imamo celu grupu zakona koje samo usaglašavamo sa već usvojenim zakonima, zakonima koji su već prošli proceduru usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada i ove zakone dovodimo u vezu sa njima.
Treći razlog zbog koga predlažemo izmene i dopune zakona i nekad nove zakone je u stvari jednostavno pomeranje rokova za implementaciju zakona i takvih zakona ima čak tri. Dakle, u tim zakonima se ne menja ništa. Tu se samo odlažu rokovi i u principu se rokovi za implementaciju zakona odlažu na godinu dana, do juna meseca, odnosno do kraja 2017. godine, sa punom primenom od 01. janura 2018. godine i ništa drugo se u tim zakonima ne menja.
Četvrti razlog je donošenje jedne grupe zakona, izvršavanje obaveza Republike Srbije u skladu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava, a ovi zakoni se prvenstveno tiču devizne štednje. To je neisplaćena devizna štednja građana položena kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, odnosno Savezne Republike Jugoslavije. Postoje važeće presude Evropskog suda za ljudska prava sa kojima Vlada Republike Srbije svakako nije srećna, ali koje Republika Srbija mora da ispunjava, s jedne strane zbog svog integriteta i svog imidža, a s druge strane, zato što neispunjavanje ovih obaveza može dalje da dovede do zahteva za nadoknađivanje nematerijalne štete, pa ukoliko se ovi zakoni ne usvoje po hitnom postupku, onda u stvari možemo da trpimo dodatnu štetu po budžet Republike Srbije između 30 i 40 miliona evra i to je ono što treba da se izbegne.
Dakle, u ove četiri grupe razloga može da se ubroji sve, razlozi zbog kojih se predlažu izmene ovih zakona. Ono što mislim da je pored toga posebno važno da se pomene, a to je predlaganje donošenja potpuno novih zakona, i to je čini mi se ono na čemu bi trebali apsolutno da se fokusiramo i mi ovde i građani Republike Srbije, jer su novi zakoni nešto što postavlja nove osnove i nove standarde, a to je u ovom trenutku Predlog zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti, jedan jako važan zakon, zakon koji je dugo, dugo pripreman i jako dugo čekan, zakon koji su tražile pre svega banke i finansijske institucije, a zatim i privreda i građani, kako bi se konačno uveo red u sferu procene vrednosti nepokretnosti.
Kao što svi mi vrlo dobro znamo, do danas su se dešavale razne mahinacije sa procenama vrednosti nepokretnosti, koje su uticale loše i na bankarski sistem u Republici Srbiji i na stabilnost bankarskog sistema, ali i na tržište kapitala i na tržište nekretnina.
Ono što je najvažnije pomenuti, a biće svakako prilike da razgovaramo malo više o predloženim zakonskim rešenjima, to je da se Predlogom zakona o proceniteljima vrednosti nekretnina uvodi licenca za vršenje procene vrednosti nepokretnosti, da se konačno u Republici Srbiji uvodi institucionalni okvir za sprovođenje nadzora nad licenciranim proceniteljima i pod tri, da se konačno uvodi nacionalni standard i kodeks etike u procenu vrednosti nepokretnosti. Ovim ćemo konačno dobiti i odgovornost za procenitelje vrednosti nepokretnosti i mogućnost da se u slučaju malverzacija pokrenu određeni postupci koji će zaštiti sve strane u tom postupku.
Nadamo se da će Predlog ovog zakona dovesti do dodatne stabilnosti bankarskog sistema, zato što je, mislim da se svi slažemo u tome, tačnost procene vrednosti nepokretne imovine jedan od stubova stabilnosti bankarskog sistema, ali takođe, i da će doći do poboljšanja pristupa finansijama i povećanja razvoja privredne aktivnosti, time što se konačno staje na put malverzacijama u ovoj važnoj sferi.
Pored ovoga, htela bih samo i pre načelne rasprave da se dotaknem nekih tema koje su, čini mi se, od posebne važnosti za građane, a koje su bile predmet spekulacije u proteklom periodu i za koji je iz tog razloga važno da ispred Vlade Republike Srbije da ih pojasnim i da jasno i glasno kažemo građanima šta od ovoga mogu da očekuju, šta je predlog Vlade Republike Srbije i šta će na kraju biti usvojeno od strane Narodne skupštine Republike Srbije.
Na prvom mestu i svakako najvažnije, radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i onoga što će svakako biti i bilo je predmet polemike, a to je predlog ukidanja prava na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i oprema za bebe.
Na početku bih volela svakako da otklonim sumnju da će ovo značiti da Vlada Republike Srbije oduzima sredstva roditeljima novorođenih beba koje su dobijali za kupovinu hrane i opreme za bebe, već da pojasnim da će se učiniti samo zamena socijalnom merom koja će se definisati Zakonom o finansijskoj podršci porodica sa decom, na kojoj trenutno radi Vlada Republike Srbije, a zakonom o finansijskoj podršci porodice sa decom će se u stvari definisati jednokratna isplata novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe. Tako da će u stvari ova mera, mera podrške roditeljima u stvari preći u socijalnu meru iz poreskog sektora, zato što ovakve mere ne bi trebalo da budu predmet bavljenja poreskom politikom i svakako, neopravdano opterećuju poresku upravu, već će se prebaciti u domen socijalne zaštite i obezbediće se Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom da uniformno svi roditelji dobijaju ovu jednokratnu isplatu novčanih sredstava, dok je u ovom trenutku postojećim rešenjem to dostupno roditeljima koji se sami prijave, koji imaju vremena i imaju znanja i sposobnosti da skupe sve račune i onda da prođu kroz donekle komplikovan proces refundacije PDV-a.
Ovde će, i to je Vlada Republike Srbije usvojila pre nekih desetak dana Akcionim planom „Stop birokratiji“, radićemo tokom 2017. godine na drugoj fazi ovog fantastičnog projekta „Bebo dobro došla na svet“, odnosno „E beba“, gde ćemo u stvari u drugoj fazi, pored prijave novorođene dece, automatski će roditelji na jednom mestu u porodilištu moći da se registruju i za ovu jednokratnu isplatu novčanih sredstava, tako da će ona biti dostupna svim roditeljima. Biće elektronska usluga i neće biti dodatne administracije, bez dodatnog odlaska na šalter i dostavljanja dodatne dokumentacije, svi roditelji će moći da se registruju za ovu jednokratnu isplatu.
Pored toga, čini mi se važno je da kažemo da će ova mera koju predlažemo, ukidanje prava na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe, u stvari stupiti na snagu tek kada se usvoji zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom i kada taj zakon stupi na snagu, dakle, istovremeno, da ne bi došlo ni do jednog dana da postoji propust gde roditelji nisu u situaciji da dobiju ili refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe ili socijalnu jednokratnu isplatu novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe, a koja je definisana uz podršku Ministarstva finansija, tako da smo izdvojili koliko u proseku se u ovom trenutku daje za refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe, tako da bi što više olakšali život građanima Republike Srbije, napravili manju administraciju, oslobodili poresku upravu, a obezbedili da svi koji treba dobiju ovu jednokratnu isplatu.
Druga stvar na koju bih htela da skrenem pažnju je takođe u okviru zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, to je smanjenje PDV-a za promet i uvoz drvenih briketa i peleta, koji predlažemo da se smanji sa 20% trenutnih na 10% i da ta mera krene već od 1. januara 2017. godine. Cilj ovoga je bio povećanje obima proizvodnje drvenih briketa i peleta i u stvari povećanje zaposlenih u sredinama koje su bogate drvnom biomasom, koja je karakteristična za ruralna područja koja su i ekonomski devastirana, tako da se nadamo da će u stvari ova mera pomoći dodatno zapošljavanje u ovim lokalnim samoupravama.
Tu je takođe važan aspekt životne sredine. Mi ćemo pokušati da što više insistiramo da se prelazi na grejanje drvnom biomasom, u cilju zaštite životne sredine, ali i takođe u cilju dodatne energetske sigurnosti građana Srbije i Republike Srbije, zato što ovim u stvari prelazimo na naš sopstveni izvor i na sopstvenu sirovinu koju Republika Srbija ima u izobilju.
Važno je, činilo mi se, pomenuti i određene predloge u okviru Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona koje mogu biti kontraverzne i koje je važno, kao što sam i rekla na početku, objasniti građanima Republike Srbije.
Dakle, u okviru zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona predloženo je da se briše deo odredbe koji se odnosi na povlastice za osobe sa invaliditetom. Predloženim rešenjem samo se preformulišu odredbe koje se odnose na oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina osoba sa invaliditetom, tako što se na širi način definiše to pravo kao pravo na uvoz svih predmeta, posebno namenjenih za obrazovanje i zapošljavanje ili društveni napredak osoba sa invaliditetom, umesto trenutno važećeg rešenja prema kome su taksativno nabrojani predmeti koji mogu biti oslobođeni plaćanja carine. Smatramo da smo ovim na još jedan način olakšali da osobe sa invaliditetom dođu do svojih prava i da ih nekako definišemo na jedan sveobuhvatniji i širi način umesto taksativnog nabrajanja.
Takođe se predlaže brisanje dela odredbe koja se odnosi na oslobađanje za fizička lica od plaćanja uvoznih dažbina na lekove na ličnu upotrebu koju primaju iz inostranstva u pošiljkama. Samo jedno pojašnjenje, da je brisanje overa odredba iz razloga što se zakon usklađuje sa Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, jer ova odredba koja se odnosi na oslobađanje za fizička lica od plaćanja uvoznih dažbina na lekove za ličnu upotrebu i nije bila praktično primenjiva zato što je Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima izričito zabranjivao promet lekova poštom, osim slanja uzoraka leka, u skladu sa istim zakonom.
Takođe, što se tiče ukidanja prava na oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina na putničke automobile i druga motorna vozila za osobe sa invaliditetom, treba naglasiti da se samo menja osnov po kom se može ostvariti ovo pravo i, s obzirom da je puna liberalizacija i trgovine u skladu sa postojećim Sporazumom o slobodnoj trgovini postignuta 1. januara 2015. godine, putnički automobili i druga motorna vozila mogu danas da se uvoze bez plaćanja carine iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima pomenute sporazume, tako da je i ova odredba u stvari postala nepotrebna i iz razloga usklađivanja se briše. I to bi bilo otprilike to što se tiče ovih odredaba.
Čini mi se da je, takođe, važno pomenuti u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, jer je u ovome danas već bilo reči u medijima, da su Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije predložili utvrđivanje akciznog kalendara na cigarete za period od 2017. do 2020. godine, jer trenutni akcizni kalendar ističe 2016. godine. Ovo smo svakako morali da predložimo.
U ovom trenutku važeća akciza na cigarete je 61,72 dinara po paklici cigareta i ona će se od 1. januara, ukoliko Narodna skupština usvoji ovaj Predlog zakona, povećani na 64 dinara po pakli, što je povećanje od 2,28 dinara po pakli. Takođe se predviđa da će se specifična komponenta akcize usaglašavati svakih šest meseci, odnosno svakih šest meseci će se ona podizati za 1,5 dinar po paklici, dok će ad valoren komponenta akcize od 33% na maloprodajnu cenu cigareta ostati ista. Dakle, svakih šest meseci će se za 1,5 dinar po paklici cigareta usklađivati, po akciznom kalendaru, akciza na cigarete.
Ovim će se istovremeno doći, sa jedne strane, o ovome su vođene konsultacije, ovo je usaglašeno sa proizvođačima cigareta. Ne možemo očekivati, to je jako važno, da će se ići u dublju sivu ekonomiju zbog ovog predloga. Ovo je takođe usklađivanje sa direktivom Saveta Evrope iz juna 2011. godine i treba reći da očekujemo da će biti veći prihodi od oporezivanja akcizom cigareta u 2017. godini za oko dve milijarde u odnosu na prethodnu godinu za budžet Republike Srbije.
Sa ovim usklađivanjem, važno je napomenuti, ukupni nivo oporezivanja akcizom u Republici Srbiji na cigare iznosi 54 evra na 1.000 komada cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene, dok u EU ukupna akciza ne može biti niža od 90 evra na 1.000 komada cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene, tako da je razlika između Srbije i EU i dalje značajno velika.
Ovim Predlogom zakona se od 1. januara 2018. godine predlaže da se na drugačiji način uredi oporezivanje akcizom kafe. Ovde se neće povećavati akciza, već će se proširiti obuhvat obveznika akcize na kafu. Do sada je to bilo samo pri uvozu. Sada je to u celom procesu. Dakle, u procesu prerade, prženja, pakovanja, kao i druge sa njima povezane radnje. Dakle, u celom ovom lancu će se uvesti akciza. Ona se neće povećavati, već će se samo raspoređivati na sve ove učesnike u procesu.
Predlaže se da se pored piva i nisko alkoholnih pića koji sadrže manje od 5% alkohola ne obeležavaju kontrolnom akciznom markicom. Nisko alkoholna pića sa sadržajem alkohola od 1,2% do 5% alkohola ostaju predmet oporezivanja akcizom, ali se predlaže da se ne obeležavaju kontrolnom akciznom markicom.
Čini mi se da je ostala samo još odredba koja je od velike važnosti za građane i za privredu Republike Srbije, a koju u načelu treba da pomenemo, ali svakako ćemo u pojedinostima razgovarati u nastavku i tu će naravno biti, kao što vidite, druge kolege iz Vlade Republike Srbije, da što podobnije objasnimo razloge i logiku za ove predloge.
Ono što je važno, čini mi se, za privredu, a to je da je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predloženo, konačno, čini mi se, da drugostepeni poreski postupak vodi poseban organizacioni deo u Ministarstvu finansija, čime ćemo konačno da obezbedimo, ukoliko Narodna skupština usvoji ovaj predlog Vlade Republike Srbije, da u drugom stepenu odluku donose nezavisni organi u odnosu na prvostepeni organ, jer je do sada postojao veliki problem da prvostepeni organ donese odluku, da se onda neko na tu odluku žali, a da u stvari drugostepeni organ bude, manje više, isti onaj koji je bio u prvom stepenu. Ono što se konačno predlaže i što mislim da će biti veliko unapređenje i za građane i za privredu Republike Srbije jeste da će to sada biti nezavistan organ u okviru Ministarstva finansija i da će konačno ceo postupak na drugom stepenu obezbediti određenu objektivnost.
Ovo isto se podrazumeva i u okviru Carinskog zakona gde je praktično drugostepeni organ takođe posebna jedinica u okviru Ministarstva finansija da bi se utvrdila objektivnost.
Dakle, sve u svemu čini mi se da apsolutno nema velikih i bitnih izmena, ako uzmete sve u obzir da tu postoje samo predlozi izmena i dopuna zakona, samo u smislu pomeranja rokova za implementaciju ovih zakona i to tokom 2017. godine, ne duže od toga, sa implementacijom od 1. januara 2018. godine, da imate usklađivanje sa pravnim okvirom EU i sa zakonima koje je već usvojila Skupština Republike Srbije i da imate jedan novi zakon, važan zakon svakako, o proceniteljima vrednosti nepokretnosti.
Čini mi se da je, sve u svemu, moguće da razgovaramo o ovom setu zakona prilično otvoreno, da tu ne postoji ništa što, kako se insinuira skriva Vlada Republike Srbije. Ove najosetljivije stvari sam i navela u ovom uvodnom objašnjenju i Vladi Republike Srbije je takođe važno da građani razumeju promene koje mi hoćemo, predlažemo Narodnoj skupštini da uvede ovim izmenama i dopunama i novim zakonima, a konačno, čini mi se i da se uvode neke nove institucije i neka nova zakonska rešenja, koja su, sve u svemu, jako pozitivne i za privredu i za građane. Hvala vam puno.

Hvala vam.
Samo da dodam, na ovo što je rekao ministar Vujović, i mislim da i vi to znate, da je tek od pre dve godine uvedena kontrola nad onim šta se dešava u lokalnim samoupravama i kroz rino sistem, zahvaljujući Ministarstvu finansija, a i kroz odluku o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, zahvaljujući koje se sada u stvari u poslednjih dve godine smanjuje broj zaposlenih u lokalnim samoupravama. Ali imamo lokalne samouprave tipa, izvinjavam se sada ponovo moram da pomenem Smederevsku Palanku, stvarno nije ništa lično, samo zato što je to jedan od tih ekstremnijih primera, koji je 2014. godinu završila sa 820 zaposlenih. Dakle, mi sada to spuštamo, sada trenutno imaju oko 650 zaposlenih, to je jako težak i jako bolan posao i za ljude na lokalu i za budžet i za Republiku Srbiju.
Mislim da ako govorimo o kontroli trošenja novca u lokalnim samoupravama da se tu vidi jedan značajan pomak u poslednje dve godine, na čemu ćemo nastaviti da insistiramo zajedno sa Ministarstvom finansija i na transparentnosti, a time i što ćemo uvesti u novi zakon obavezu da postoji javna rasprava o budžetu na lokalu. Hvala.

Hvala vam.
Mislim da svi znate ovde i kao što su kolege rekle, imamo među narodnim poslanicima dosta ljudi iz lokalnih samouprava, koliko su ozbiljni i kompleksni problemi lokalnih samouprava, i premijer je i rekao i danas i juče da je to jedan od najtežih problema sa kojima se suočavamo u Vladi, tu dolaze deficiti i pokušavamo da rešimo nešto što nije rešavano godinama i godinama. Bukvalno krpimo rupe i gledamo kako da zaustavimo vodu koja otiče kad smo već kod rastora.
Ono što je jako važno za nas, da vam kažem samo sistemski na čemu radimo, to su izmene i dopune Zakona o lokalnim samoupravama. Taj nacrt zakona je završen i javna rasprava je počela. Ja se nadam, u zavisnosti od raspoloživosti Skupštine, da ću uspeti da ga branim pred vama, da ga obrazložim, do kraja godine. Dakle, idemo na izmene i dopune Zakona o lokalnim samoupravama, koji opet, na žalost, ne rešavaju sve probleme zato što ćemo morati da sačekamo ustavne izmene da bi rešili neke ozbiljne probleme, kao što je – kakav je u stvari status gradskih opština, kakav je status okruga itd, ali će rešavati neke važne probleme koje će, nadam se, i namera nam je da uvedu neku veću efikasnost u radu lokalnih samouprava.
Drugi ozbiljan zakon koji smo upravo završili je zakon o platama na lokalu, jedinicama lokalne samouprave i AP Vojvodine, koji ću takođe, nadam se, uspeti da branim, obrazlažem, pred vama, do kraja ove godine, ako ne, onda svakako u prvoj sledećoj prilici 2017. godine. To su dva zakona koja smo u ova četiri meseca završili i koja treba da usvojimo i koji će uvesti još malo transparentnosti u radu i nadam se, u smislu zakona o platama na lokalu, to je onaj deo u koji ulazimo i u platne razrede, iako za njim idu neke drugi sistemski zakoni, ali to je ono što se trudimo da uspostavimo princip jednaka plata za jednak rad.
Onda imamo strategiju o decentralizaciji. Tu ćemo uvesti jedan drugačiji način rada, pošto je ovo ozbiljan dokument za celu Srbiju. Pre nego što uđemo u rad na strategiji, uradićemo samo koncept decentralizacije koji ćemo onda predstaviti javnosti, imati široku javnu raspravu da se dogovorimo oko koncepta decentralizacije, pa da onda idemo u strategiju.
Paralelno sa tim što su sistemske promene, mi u ovom trenutku moramo da krpimo rupe koje su prvenstveno dalje racionalizaciji, dalje smanjivanje broja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, kao što ste i rekli.
Vidite, kada se krenulo u racionalizaciju, smanjivanje broja zaposlenih na lokalu, išlo se postepeno da ne bi negde davali instrukciju da se otpušta više od pola trenutno zaposlenih na lokalu, što bi bila socijalna katastrofa. Dakle, imamo neke lokalne samouprave kojima je bilo posebno teško u smislu broja zaposlenih. Svakako je tu u najgoroj situaciji bila lokalna samouprava Prokuplje, koja je 2014. godinu završila sa 856 zaposlenih, sa 45.000 stanovnika, a realno je da imaju oko 400. Dakle, mi smo išli na odluku o maksimalnom broju zaposlenih koji će do 2020. godine sve lokalne samouprave dovesti u taj plan racionalizacije.
Tako da je i u ovom trenutku dosta teško reći ko je iznad, ko je ispod, zato što, ali ćemo sa Ministarstvom finansija u martu 2017. kada donosimo novu odluku o maksimalnom broju zaposlenih za 2017. godinu, videti, u stvari da podelimo lokalne samouprave u šest grupa, od -3, koje najviše moraju radikalno da se racionalizuju, do +3, koje su se već racionalizovale da ne bi trpeli nivo usluga za građane. Tu ćete imati vrlo transparentnu tabelu tih lokalnih samouprava u tih šest grupa. To je ta racionalizacija jedan, rekla bih, onako krizni plan.
Drugi krizni plan je svakako, ove lokalne samouprave koje se nalaze u užasnim finansijskim poteškoćama sa kojima mi stvarno moramo da se napregnemo i napravili smo u okviru Ministarstva državnu upravu i lokalnu samoupravu, tim koji zajedno sa jedinicama lokalnih samouprava, u ovom trenutku radi na kriznom planu ekonomskog oporavka, zato što ne znate šta da radite. Ne znate ni da li idete levo, ni da li idete desno. Ako imate u lokalnoj samoupravi koja ima 50.000 stanovnika, dug od tri milijarde dinara, tri i po budžeta te lokalne samouprave, vi stvarno ne znate gde da krenete. Imate nasleđene probleme, upravo one koji najviše ugrožavaju ljude gde oni nemaju osnovne uslove za život. Nemaju vodu. Imaju vodovodne sisteme gde imaju 57% gubitaka.
Batočina, oko 60% gubitaka, 32% ljudi i to je skrenuta pažnja na prethodnoj raspravi kada sam bila u parlamentu, 32% ljudi uopšte nije priključeno na vodovodni sistem, imaju bunare, nemaju kvalitetnu vodu.
Dakle, moramo stvarno ozbiljno da sednemo i u ovom trenutku ovaj tim radi sa tri lokalne samouprave, to je Smederevska Palanka, Prokuplje i Kragujevac, na tom kriznom planu ekonomskog oporavka, da bi uopšte postavili neke standarde kako da idu dalje. Dakle, da uradimo što je uradio ministar Vujović sa ekonomskim planom zemlje.
Na kraju i konačno, samo da vam nekako pojasnim u kakvoj situaciji se nalazimo i šta radimo. Te famozne matične knjige koje moraju da se prenesu u elektronski oblik da bi mi mogli da omogućimo građanima punu primenu Zakona o opštem upravnom postupku koji je osnovni zakon za kvalitet života građana, za elektronsku upravu, da kada dođu na taj šalter dobiju sve svoje dokumente odmah u tom trenutku na istom mestu ili nadamo se od kuće.
Lokalne samouprave su imale rok od sedam godina da prenesu matične knjige u elektronski oblik. Svako ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je ovaj rok dodatno produžavalo i dodatno produžavalo i dodatno produžavalo dok nismo rekli sada da se neće više produžavati. To su smešni problemi lokalnih samouprava za koje vi ne možete da verujete da ministarstvo mora uopšte njima da se bavi.
U ovom trenutku 23 lokalne samouprave, a 6. decembar je, postoje koje su ispod 50% u smislu prenosa matičnih knjiga u elektronski oblik. Postoji ceo sektor ministarstva koji na ovom radi da bi građanima i privredi od 1. juna sledeće godine omogućili kvalitetniju i efikasniju državnu upravu. Radi da bi završili taj posao, a od 1. januara da krenemo da šaljemo upravne inspekcije.
Dakle, to je ono što možete očekivati u smislu rada sa lokalnim samoupravama u 2017. godini. Hvala.

Ja samo kratko da vas zamolim i da apelujem u stvari da pogledate Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, on je na sajtu Ministarstva, počela je javna rasprava, i da nam pošaljete komentare. Svakako bi nam značilo, jer to je sistemski zakon, jako važan, i ako bi mogli da postignemo što veći stepen konsenzusa, svakako su nam važna i vaša iskustva u tome, kao regionalne stranke. Tako da, pogledajte taj zakon, pa možemo da vidimo onda kako da ga sredimo pre nego što krene u proceduru.

Hvala vam.
Pošto nemam puno vremena pažljivo sam pročitala sve amandmane, predloge. Hoću samo da kažem da mislim da sam se trudila, dala sam stvarno sve od sebe da u poslednja 72 sata, zajedno u ponedeljak sa odborima, obrazložim i građanima i narodnim poslanicima zašto je važan ovaj zakon.
Ako hoćemo da simplifikujemo možemo da simplifikujemo i kažemo da je važan, na kraju krajeva, bio i zbog brzog pozitivnog zaključka MMF, koji jeste važan za Srbiju, koji u stvari pokazuje da je Srbija ozbiljna, odgovorna zemlja koja je siguran i stabilan partner, a to ova Vlada dokazuje i to je važno i ovom premijeru.
Jako mi je važno, još jednom da napomenem za sve koji prate prenos i za sve narodne poslanike, da su dva principa bila važna kojima smo se vodili. Prvi, da su najmanje pogođene najsiromašnije lokalne samouprave i drugi da je najviše oduzeto od grada Beograda, čak 40% ovog tereta koji predlažemo pada na grad Beograd, zato što grad Beograd ima najveće prihode od poreza na zarade i grad Beograd je svakako, pa samo zato što ima status glavnog grada, u velikoj meri ekonomski povlašćen.
Amandmane mogu da stavim u tri grupe, ali najviše amandmana predlaže da se podigne učešće u porezu na zarade za lokalne samouprave malo, ali manje nego iz zakona 2011. godine, ali zato najveća grupa amandmana kaže da se Beogradu poveća učešće u porezu na zarade više nego u zakonu iz 2011. godine, za 5%, 8%, 10%, 15% i 17% idu amandmani. Dakle, da se Crnoj Travi u najboljem slučaju da 77%, a da se Beogradu da 87% od učešća na zarade.
To nije ravnomerni razvoj i ne razumem zašto su narodni poslanici imali želju da grad Beograd nagrade u odnosu na sve ostale opštine i gradove u Srbiji, da njima ide manje nego u zakonu od 2011. godine, a da Beogradu ide i do 17% više nego u zakonu iz 2011. godine. Ovo nije ravnomeran razvoj, ovo meni nisu bili ozbiljni amandmani i ovo govori da je cela rasprava od 72 sata u kojoj su učestvovali i predstavnici Vlade i Ministarstvo finansija, svi vi narodni poslanici, građani Republike Srbije, da je ovo bila jedna farsa koja dokazuje da ravnomerni regionalni razvoj ovde nije bila poenta. Hvala puno.

Hvala puno.
Tačno je, ovaj amandman predlaže da se umesto 74% za lokalne samouprave daje 85% i to bi bilo lepo, ali je svakako neostvarivo...
(Goran Ćirić: Dobacuje s mesta.)
Na 85, neostvarivo, ne bi bilo finansijski odgovorno, ali bi bilo lepo. Ali je istina nažalost da najveći broj amandmana, iako postoje i ovi koji su se, amandmani, predlozi amandmana gde se borilo za veći, ravnomerniji, regionalni razvoj i veću podršku lokalnim samoupravama koje su siromašnije, koje imaju manji prihod od poreza na zarade. Nažalost, čak pet amandmana, čak pet predloga amandman govori isključivo o tome da se Beogradu daje više nego što je čak 2011. bilo. Znači, bilo je i čak do 17%. Razumem da postoje veliki broj narodnih poslanika iz Beograda, i ja sam iz Beograda, ali moramo da se fokusiramo i na druge lokalne samouprave.
U ovom slučaju ovaj amandman pozdravljam, ali je finansijski neodrživ i zato je odbijen. Hvala.