Ja se izvinjavam. Mislim da je kolega Milenko Jovanov zaista sve objasnio. Nemam šta da dodam. Hvala vam.

Hvala vam.
Da vam kažem, poštovani narodni poslaniče, jedva mi čekamo da odgovaramo pred sudom, zato što nemamo šta da krijemo, nemamo čega da se stidimo i sve što smo radili radili smo i radimo u interesu Srbije, rezultati to pokazuju, tako da bih ja izuzetno volela kada bi me u budućnosti neko od vas tužio, pa da pokažemo na sudu ko je šta radio, ko je šta pričao.
Jedino što je sigurno u ovom trenutku je da ste vi sudski dokazan lažov. Znači, to je jedino što je sigurno što se tiče suda. Vama je sud presudio da ste lagali o Andreju Vučiću u slučaju „Jovanjice“. Vi danas iz pozicije narodnog poslanika, iz ovog najvišeg doma demokratije, indirektno pretite sudijama koje su presudile. Kažete im da su oni naše sudije, pa će valjda i oni odgovarati, jer neće biti abolicije kada vi dođete na vlast. To je takav besprizoran pritisak na sudstvo, to je takvo besprizorno mešanje u sudsku vlast, da bih ja zaista bila zapanjena da ne znam da se radi o čoveku koji je bio na vlasti kada je preko noći, po partijskoj liniji, po partijskom naređenju 900 sudija u Republici Srbiji izgubilo posao, od kojih su neki izvršili, nažalost, samoubistvo zbog takvih postupaka.
Tako izgleda vaša vladavina prava. Tako izgleda vaše pravosuđe. Preko noći, iako Ustav garantuje stalnost sudijske funkcije, vi, vaša stranka smenjujete skoro 900 sudija. Verica Barać nakon toga kaže, da se ni deset godina nakon toga sudstvo u Srbiji nije oporavilo. Šta vi radite onda 2009. godine? Znači, 13 godina nakon toga, šta radite? Ponovo obećavate sudijama da kada dođete na vlast isto to ćete uraditi. To je sramota i to je skandal.
Mi nismo privatizovali sudstvo. Znate, kada smo krenuli u javnu raspravu o ustavnim amandmanima 2018. godine, neke od najvećih oponenata su nam bili ljudi iz Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca. Dobili smo tada zeleno svetlo od Venecijanske komisije da možemo da idemo u izmene Ustava, ali smo onda u toj Vladi od 2020. godine odlučili da uđemo u još jednu javnu raspravu zato što moramo da postignemo makar minimum konsenzusa u društvu oko tako važnih stvari, kao što su izmene Ustava u oblasti sudstva. Odjednom su upravo ljudi iz Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca postali najveći borci sa nama za ustavne amandmane, i rekli, neki od njih, da ne mogu da veruju da su dočekali vlast koja je spremna da se odrekne političkog uticaja nad sudstvom.
Venecijanska komisija je rekla da su ustavni amandmani u skladu sa najnaprednijim i najboljim standardima, međunarodnim standardima, u oblasti vladavine prava, da obezbeđuju potpunu nezavisnost sudstva od politike i da obezbeđuju samostalnost tužilaštva i ponovo danas treći put pitam vas koji se toliko pozivate na sudstvo šta ste u tom odsudnom trenutku za vladavinu prava u Srbiji, nezavisnost pravosuđa vi uradili? Pozvali da se glasa protiv toga, da ostane politički uticaj kakav takav na sudstvo, a vi ste uveli, kada pričate o privatizaciji sudstva, bez bilo kakve javne rasprave, bilo kakvih konsultacija, bilo kakvih konsultacija sa Venecijanskom komisijom i Savetom Evrope, kada se 2009. godine menjao Ustav, tada uveli da se biraju sudije praktično na probni period do tri godine od strane parlamenta i većine u parlamentu. I vi mislite da će neki sudija koji se bira na probni period do tri godine od strane političke većine u parlamentu ići protiv te političke većine? I vi ste želeli to da zadržite?
Dakle, ja verujem vama kada vi kažete da ćemo mi odgovarati zato što verujem da kada vi dođete na vlast, vi ćete biti i tužioci i sudije, kao što je to nekada bilo i smenjivaćete čitavo sudstvo jednim potezom pera, bukvalno preko noći, iako im Ustav garantuje stalnost funkcije.
Takođe mislim da vama građani nikada više neće dozvoliti da se vratite na vlast zato što je vaša jedina politika pretnja i revanšizam. Vi pretite… Hajde što pretite Aleksandru Vučiću, hajde što pretite njegovoj porodici, hajde što pretite meni, članovima Vlade, narodnim poslanicima, vi pretite ljudima na društvenim mrežama. Neko vama nešto kaže, ne slaže se sa vama, vaš predsednik stranke kaže – e i ti ćeš odgovarati. Pa, to je demokratija, to je pluralizam. Tako ćete voditi Srbiju? Neka vam je na čast. Ja mislim da niko u Srbiji to neće ponovo dozvoliti, posebno zbog vaših duplih standarda i zato što jeste poznati kao stranka čiji je predsednik govorio da je protiv NATO-a, a onda smo odjednom videli u „Vikiliks“ depešama da je američkim ambasadorima i na međunarodnoj konferencijama u tajnosti prilazio i izvinjavao se i rekao - moram to zbog građana Srbije, ali mi smo u stvari potpuno posvećeni članstvu u NATO.
Takvo licemerje, takvu dvoličnost nikada neće zaboraviti građani Republike Srbije, ali sam posebno dodatno sigurna da vam neće pokloniti poverenje zato što svima do jednog pretite, i poznatima i nepoznatima. Čim se neko javi ko se ne slaže sa vama, vi mu obećavate da kada dođete na vlast vi ćete ga uhapsiti, vi ćete ga osuditi, one ćete da bijete, one ćete da proterate, nikoga nećete da abolirate i, dakle, čitava politika se svodi na revanšizam. Dobro, vaša politika, vaše pravo.
Vi kažete da su građani Srbije shvatili da manipulišemo podacima. A kada ste vi videli, izvinite, to shvatanje građana Srbije? Na izbornim rezultatima, kada je Aleksandar Vučić dobio rekordnu maksimalnu istorijsku podršku građana Srbije? Tada? Tako su shvatili? Tako su shvatili, jel? Nisu cenili rezultate, nego su valjda verovali vama da manipulišemo podacima, pa su onda svi mahom glasali za Aleksandra Vučića i, na kraju krajeva, za koaliciju koja je do tada vršila vlast.
Ne manipulišemo mi podacima zato što za građane statistika i više i manje, ja mislim, nije naročito važna, tako da možemo mi i ovde da se raspravljamo o statističkim podacima. Njima je važno šta oni vide i šta oni osećaju.
Mislite li da neko ko se lečio od korona virusa u novom najmodernijem Kliničkom centru Niš misli da manipulišemo podacima? Ta osoba zna šta je videla i gde se lečila i kako izgleda ta ustanova. Ta osoba, takođe, zna da do 2017. godine, jer nam je trebalo dve godine da izgradimo to, mi nismo imali nov klinički centar, novu opštu bolnicu, da mi u zdravstvu ništa nismo novo imali, tako da ne moramo da manipulišemo podacima. Ljudi to vide.
Mislite da neko ko živi u Čačku ili u Požegi, kada ide sada auto-putem od Beograda, razmišlja o tome da li mi manipulišemo podacima? On taj auto-put vidi, svaki dan ga koristi. Mislite da neko ko sedne u brzi voz u Beogradu i za 30 minuta stigne u centar Novog Sada, kaže - pa ovi samo manipulišu podacima ili kaže - ovi ljudi su radili nešto što mi nikada nismo mislili da može biti urađeno u našoj zemlji?
Mislite li da neka mlada osoba koja ima startap kompaniju i koja je uspela da dobije svoju kancelariju u subvencionisanom prostoru, u naučno-tehnološkom parku Čačak ili Niš, kaže – ovi ljudi samo manipulišu podacima ili vide rezultate ili vide taj naučno-tehnološki park ispred sebe? Da, mi dajemo, značajna sredstva izdvajamo i, kao što ste videli, vrlo transparentno i građani su to mogli da vide zato što ste sve to naveli za šta smo dali ovoliko novca, za koji softver smo dali onoliko novca, šta smo platili, šta smo kupili, šta smo uradili.
Tako je, dajemo zato što smo mi uveli elektronsku upravu, pa onda moramo, na kraju krajeva, i nešto od toga da radimo. najveći deo toga, sva sreća, radimo interno, našim snagama, sopstvenim kapacitetima, zato što smo 2017. godine osnovali Kancelariju za informacione tehnologije i e-Upravu, pa ona to radi, ali vama nije palo napamet da uvedete e-Upravu. Vama je bilo savršeno u redu da građani izigravaju kurire i da trče od jednog do drugog šaltera, da kupe papire, da šalju po izvod iz matične knjige rođenih rođake, prijatelje, autobuse, da mole da im se to donese da bi ostvarili neko svoje pravo. Nama to nije bilo u redu. Mi smo hteli da budemo na usluzi građanima 365 dana u godini 24 časa u danu. Dakle, zato smo uveli e-Upravu.
Ja se sećam Opštine Trstenik. Postala sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Aleksandra Vučića i bila preponosna što me je Aleksandar Vučić zvao da se pridružim njegovom timu. Sećam se da Opština Trstenik nije prevela ni 10% od ukupno matičnih knjiga te 2016. godine u elektronski oblik, iako je postojala obaveza još 2012. godine zato što to nije bilo važno vama. To je bilo važno samo građanima, vi od toga niste imali ništa i niste osećali da je vaša obaveza da radite u interesu građana i da budete njihov servis.
Pre je trebalo, kada se rodi beba, tri dana da neko šeta po različitim institucijama da prijavi tu bebu za roditeljski dodatak i zdravstveni karton. Danas se to radi za deset minuta u bolnici, bez ikakvog dokumenta, samo sa ličnom kartom. To je naša odgovornost prema našoj zemlji i našim građanima. To pokazuje kolika je bila vaša neodgovornost zato što vam ni u jednom trenutku nije palo na pamet da bi možda bilo dobro da takve stvari uradite za građane.
Dakle, ne verujem ja vama da su građani shvatili da mi manipulišemo podacima. Mislim da građani znaju da mi ne manipulišemo podacima, da vide rezultate potpuno konkretne, opipljive rezultate zaista na svakom koraku.
Kada izađete iz ove Skupštine, ako odete do Kragujevca, ili odete do Čačka, ili odete do Niša, ili odete do Vranja, svuda vidite te rezultate. U Prokuplju radimo Opštu bolnicu. Bila je spomenik našoj neozbiljnosti i neodgovornosti, u sivoj fazi od nekih 80-ih godina. Danas je završavamo i ona je u ovom budžetu o kome ste najmanje pričali.
Vi pričate o našem deficitu od 3,3%. U vreme kada pandemija korona virusa još nije prošla, kada se nisu sve zemlje otvorile, uključujući i jednu od najvećih svetskih ekonomija, a to je ekonomija Narodne Republike Kine, i kada imamo rat na istoku Evrope, mi imamo deficit od 3,3%. Vi ste 2012. godine imali deficit od 6,4%. Tada, čini mi se, niste se naročito brinuli oko deficita.
Pričate o javnom dugu i ja vidim da će Milenko morati da pređe na tih 10 dinara. Javni dug je samo od 2008. do 2012. godine skočio sa 26,8% na 52,9%, 26,8% na 52,9%, deficit, da vam kažem, 6,4%, a vi meni recite, a zašto smo se zaduživali? Zašto smo se zaduživali? Gde su otišle te pare? Gde su otišli ti novci iz budžeta da nakrcamo toliki deficit? Jeste li izgradili neki auto-put? Ne. Jeste li izgradili neki klinički centar? Ne. Neku opštu bolnicu? Ne. Jeste li izgradili neki naučno-tehnološki park? Ne. Jeste li izgradili neku ustanovu kulture? Ne. Upravo suprotno. Zatvorili ste Narodni muzej, zatvorili Muzej savremene umetnosti. Dakle, gde su otišle te pare?
I kada prethodni govornik, vaš bivši partijski kolega, priča o džuboksu i o tome koliko političari para uzimaju, pa to je zato što vi krećete od sebe i uvek krećete od sebe. Vi ste napravili tajkune sa kojima se samo svetski oligarsi mogu porediti. Vi ste napravili čoveka koji je držao video klub u Kragujevcu, čoveka koji sada ima klub u Premijer ligi. To ste vi uradili. Vaši saborci, saradnici i vi ste prijavljivali u 10 godina vladavine 619 miliona evra dodatnog bogatstva, dok ste se bavili politikom. Kako to bilo ko uspe? Kako to bilo ko uspe?
Dakle, meni je jasno i ja mislim da je građanima jasno gde su se ti novci prelili, jel nemoguće da imate 6,4% deficit, a ništa novo niste izgradili. Imate nezaposlenost 25,9%. Imate 6,4% deficit, a gde su novci? Kada je neko kupio klub u Premijer ligi, videli smo gde su naši novci. Kada je neko kupio 35 stanova, videli smo gde su naši novci. Kada je neko prijavio profit od 600 miliona evra, videli smo gde su naši novci. Vi ste te tajkune pravili i takve oligarhe, ali da vam kažem to ima i smisla političkog u vašem slučaju zato što su oni pravili vaše Vlade zajedno sa stranim ambasadorima - sednu u restoran tajkun, ambasador, naprave Vladu. U čijem interesu vi morate da radite? U interesu tog ambasadora i tog tajkuna. Potpuno jasno.
Danas, toga nema. Da vam kažem za inflaciju. Pogledajte vi ovo. Dakle, ovo je presek pre pandemije korona virusa i presek od 2008. do 2012. godine. Žao mi je što se ne vidi, ali evo da pokažem i guverneru Narodne banke Srbije. Od 2008. do 2012. godine prosek inflacije u Republici Srbiji je bio 9%. Šta je bilo tada? Bila je svetska ekonomska kriza koja po uticaju nije mogla da se meri sa pandemijom korona virusa, ali je bilo da kažete 2008. godine, da kažete 2009. godine, ali vi ste i 2011. godine imali inflaciju 11%. Godišnja inflacija 2011. godine je bila 11%. Nije bilo inflacije u Evropskoj uniji. Nije bilo inflacije u Evropi.
Kako? Kako se tad niste brinuli o inflaciji? Kako vas tada nešto nije bolela glava i kako se niste pitali da nešto možda nije u redu? Godine 2012. je bila 7,8%. Dakle, samo u tom periodu Vlade Mirka Cvetkovića, mi kažemo – bilo je strašno vreme, da, bilo je i više nego strašno vreme, bilo je užasno vreme, prosek godišnje inflacije je bio 9%. Godine 2014. do 2020. prosek inflacije 2%. Mi sada imamo inflaciju 11%. Evropa ima sličnu inflaciju.
Samo da pokušam da nađem. U evrozoni je inflacija u oktobru bila 10,7%. U državama zapadne i centralne Evrope između 7% i 13%. U baltičkim državama preko 20%. U Estoniji 22,4%. Kada ste vi vodili Srbiju imali smo inflaciju od 11%, a u ovim državama nije bilo inflacije. Drago mi je što se danas brinete o inflaciji. To je dobro i dajete mi priliku da podsetim kako je to nekada bilo i kako je to danas.
Kažete da je Srbija jedna od najrazvijenih zemalja. Ne, nije više, na svu sreću. Opet krećete od vas i od vašeg perioda. Ja ću vam ponoviti onu poraznu statistiku, poraznu za sve naše građane. Prosečna plata u Republici Srbiji 2011. godine 331 evro. Prosečna plata u Crnoj Gori 484 evra, u Bosni i Hercegovini 453 evra, u Makedoniji 351 evro, u Albaniji 310 evra. Dakle, jedino je Albanija bila ispod nas. Svi ostali su bili bogatiji od naših građana, i to je 331 evro sa nezaposlenošću od preko 25%. Danas smo mi daleko najbolji u regionu i takmičimo se sa određenim zemljama EU.
Da li smo mi zadovoljni? Ne. Mi mislimo da možemo i da vredimo mnogo više, da naši građani vrede mnogo više, da stvaraju mnogo veću vrednost. I nismo zadovoljni i zato idemo na prosečnu platu od 1.000 evra, što nam je cilj do kraja mandata ove Vlade. Ja verujem da ćemo to postići.
Vi kažete i opet govorite neistinu da je neko od nas ili ministar finansija Siniša Mali rekao da nam ne treba MMF. Upravo suprotno. Vidite, mi sa MMF-om sarađujemo i imamo jednu ili drugu aranžmana od 2014. godine. Radili smo sa njima i kada nam nije više bila potrebna bilo kakva finansijska pomoć i podrška. Radili smo sa njima da bismo imali još jedan par očiju, još jednog objektivnog posmatrača, nekog ko može da posvedoči da imamo fiskalnu disciplinu, da smo makro ekonomski i finansijski stabilni i da te stvari, takođe, prenese investitorima. Mi se toga ne stidimo. Mislili smo da je to najpametnije, a pri tome osigura transparentnost koju vi nikada niste imali. Vi ste pokušali da napravite aranžman sa MMF-om, pa kada su vam prvu stvar tražili, odmah ste odustali, jer ste videli da tu treba da dođe do neke transparentnosti, da mora da pokaže gde se troše pare i za šta se troše pare, do neke budžetske discipline, pa nije ni važno, hvala lepo, ne treba nam MMF, nego ćemo da oteramo MMF, a onda ćemo da se zadužujemo po kamatnim stopama od 6,5%, 7%, i 7,2%. Tako ste vodili politiku i tako ste vodili ekonomiju.
Prodali aerodrom. Opet ne govorite istinu, u vašem maniru. Mi smo aerodrom dali u koncesiju. Dakle, dali smo nekome da upravlja našim aerodromom na 25 godina.
Aerodrom je dan-danas vlasništvo građana Republike Srbije, vlasništvo Republike Srbije. Nikada nije bio otuđen. Oni upravljaju njime.
Sada da vam kažem jednu razliku između vas i nas. Ja se izvinjavam što je zaista potrajalo, ali imam mnogo primera i mislim da je važno za građane Srbije. Izvinjavam se, razumem da vam je teško da me slušate.
(Aleksandar Jovanović: Bez žurbe.)

I meni bi bilo da sam radila tako kao što ste vi radili.
Da vidimo ovako, aerodrom. Vi ste 2008. godine prodali čitavu Naftnu industriju Srbije za 400 miliona evra, 2008. godine.
(Miroslav Aleksić: Pitajte Sinišu.)
Siniša Mali nema nikakve veze sa 2008. godinom, ali nema veze. Bio je tu i Boris Tadić, koliko se sećam, bio je predsednik države, bio je tu i predsednik vaše stranke. Dakle, ta Vlada, Vlada u kojoj je bio Mirko Cvetković, nije je možda tada vodio, ali koliko se sećam bio je ministar finansija. Sećam se da je bio ministar finansija, znate kako? Zato što mi je kao građanki bilo neverovatno da sam gledala tu pres konferenciju Vlade Republike Srbije i neko od novinara pita – ali, zar ne mislite vi da je ovo izuzetno mala vrednost za čitavu Naftnu industriju Srbije? Na šta će ministar finansija odgovoriti – izvinite, nisam bio u prilici da pogledam sve ugovore, bio sam bolestan. To je bio odnos prema državnim resursima. Bila sam šokirana.
Svejedno, da se vratimo. Ko, mi, vi, predsednik vaše stranke i vaša stranka, sada možda bivša, ne znam, vi ste jedan od satelita, ali da se složimo, čitava Naftna industrija Srbije 400 miliona evra. Odlično. Mi smo dali jedan aerodrom, ne naftnu industriju, aerodrom smo dali u koncesiju. Nismo ga prodali, dali smo ga nekome da upravlja. I šta smo dobili za građane Republike Srbije? Kako mi to vodimo ovu državu?
Dobili smo „van of“ naknadu, jednokratnu naknadu od 501 milion evra, plus garantovane investicije od nekih 750 miliona evra, plus godišnju koncesionu naknadu od njihovog profita. Sve u svemu, za aerodrom „Nikola Tesla“ smo mi za građane Republike Srbije prihodovali, uzeli otprilike milijardu i 200 miliona evra, a vi ste za čitavu naftnu industriju uzeli 400 miliona evra. Zauvek prodali. Nikada više nije naša. Zauvek sa svim nalazištima i svim potencijalnim nalazištima, 400 miliona evra. Mi smo kao jednokratnu naknadu za aerodrom dobili 501 milion.
Da vam kažem još jednom plastično kakva je razlika i kako mi upravljamo i kako brinemo o interesima države, a kako ste vi to radili, neću pričati o „Aseku“, zato što ste ponovo uspeli da ponovite laž da je to firma mog brata, poljska firma, multinacionalna firma. To je isto kao da moj brat radi, još jednom ću vam reći, za „Koka-kolu“, a onda vi kažete da je „Koka-kola“ firma mog brata. Tako isto je „Aseko“ firma mog brata. Radio je za „Aseko“, multinacionalna firma, zapošljava preko 600 ljudi u Beogradu. Opet vama na čast, vi ste ipak sudski dokazani lažov, tako da ne mogu sa vama da se raspravljam u tom smislu.
Konačno, „Milenijum tim“. Ja znam ljude iz „Milenijum tima“. Ponosim se što ih znam. Nema nikakav problem to da kažem. Mislim da su odlična kompanija. Još više se ponosim time što mi imamo jake, solidne, fenomenalne domaće građevinske kompanije, nešto što u vaše vreme nismo imali, pošto nije postojala građevinska industrija, pošto je potpuno bila ubijena i zgažena ne samo zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi, već mnogo pre Zakonua o planiranju i izgradnji, ako se ne varam iz 2009. pa 2012. godine, koji je potpuno ubio građevinsku firmu, gde vi niste mogli da dobijete građevinsku dozvolu.
Što niste mogli da dobijete građevinsku dozvolu? Zato što je to bio najkorumpiraniji proces u čitavoj administraciji ove države. I više nije postojala ni jedna građevinska firma. Recite mi jednu građevinsku firmu koja je postojala? I „Energoprojekt“ ste uništili i „Energoprojekt“ više nije postojao, a mi danas imamo i „Milenijum tim“, imamo i „Konkord Vest“, imamo i „M enterijer gradnju“, imamo „Gradinu“, imamo „Termomont“ i to su samo firme kojih sad mogu da se setim da su gradile bolnice, naučno-tehnološke parkove, da su gradile neke razne druge komplekse, FON itd.
Sve domaće firme, velike firme, rade sada i u inostranstvu, imaju reference. Imaju reference sada u izgradnji i najmodernijih „dejta centara“, sada mogu i da ih grade bilo gde u svetu zato što nema mnogo takvih firmi. Domaće firme, pa šta sad hoćete, kad dovodimo strane firme, što dovodite strane firme? Kad jačamo domaće firme, što jačate domaće firme, to su vaši tajkuni? Nisu to naši tajkuni, to su privrednici, naši, kojim Srbija danas može da se ponosi.
„Milenijum tim“ kada vas je tužio, vi ste se, ukoliko se ne varam, pozvali na imunitet.
(Miroslav Aleksić: Da.)
Ako pričate istinu, a što se pozivate na imunitet?
(Miroslav Aleksić: Zato što ste uništili pravosuđe.)
Ja bih jedva sačekala da me takva firma tuži, kakva vi kažete da je „Milenijum tim“, da sve dokažem na sudu, da sve pokažem i za koga rade i kome su plaćali i ko im je davao posao, sve da dokažem, kao što vi ovde pričate, nego je zaista malo bezveze da budete dva puta sertifikovani, sudski dokazani lažov, pa toliko verujete u to što pričate da se pozivate na poslanički imunitet.
Tako da, ja sam rekla šta sam imala, izvinite što sam oduzela malo više, ali mogla sam o tome kako se razlikujemo, da pričam sigurno još čitav dan.
(Vladimir Gajić: Poslovnik.)
(Miroslav Aleksić: Javljam se za reč.)

Hvala vam.
Dakle, samo da vidim odakle da počnem, pošto je bilo dosta teza, dosta pitanja. Vi kažete za mene da koristim uličarski jezik ovde u Narodnoj skupštini. Mislim da je najgrublje što sam rekla narodnim poslanicima sa kojima sam se raspravljala je da su licemeri. Izvukla sam definiciju, tačnu definiciju: „Licemerje ili hipokrizije – zastupanje stavova, vrednosti, uverenja u koje ličnost ne veruje.“ Ako se neko bavi samo isključivo zelenom agendom i dođe ovde i deli papirnate letke koji nisu čak ni reciklirani, to je u potpunoj suprotnosti i mogu da kažem da je to licemerje. Zašto? Zato što je to licemerje. Ako treba da raspravljam sa ljudima koji su bili članovi stranke u čije vreme je ne samo došao „Rio Tinto“, nego počeo istraživanja, dobio dozvole, promenjen zakon u korist „Rio Tinta“, dobio dozvole za istraživanja bušotina velikog prečnika, a sada su odjednom protiv „Rio Tinta“, to je, takođe, licemerje.
Možda je to za vas uličarski rečnik. To je, takođe, vaše pravo, kao što je vaše pravo, kao što sam ja rekla nekoliko puta da otvoreno obmanjujete građane, ali sa potpuno proverljivim informacijama i da nikada na kraju balade se ne okrenete i ne kažete – izvinite što nisam govorila istinu, a kada ste me optuživali da naseljavamo migrante.
Kada se ispostavilo da nismo naseljavali migrante, ne samo da niste rekli - nisam govorila istinu, nego ste onda optužili ministra Vulina kako se loše ponaša prema migrantima. Dakle, to je u krug jedno ludilo. Ja imam pravo to da kažem. Ja imam činjenice da to potkrepim. Možda se to vama ne sviđa, ali onda zaista vodite malo računa o tome šta pričate od meseca do meseca ili od nedelje do nedelje i da ne uskačete sami sebi u usta, verujući valjda da ja onda neću hteti, neću smeti da kažem šta je istina i kako su se stvari dešavale.
Da li mi otvaramo radna mesta samo za stranačke kadrove? Naravno da ne. Od kada je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem i sa našim koalicionim partnerima došla na vlast, mi smo otvorili nešto preko 440.000 radnih mesta. To nije samo za stranačke kadrove, tu su privatne investicije. Nismo mi njima mogli da kažemo – vi kada zapošljavate nekog, vi tražite člansku kartu. Nikada to nismo ni hteli da radimo.
Na kraju krajeva, pa ja sam primer toga. Mene je Aleksandar Vučić kao premijerku pozvao u Vladu, niti sam bila član stranke, niti sam bila bliska stranci u to vreme. U ovoj Vladi imamo nestranačke kadrove, imamo nestranačke kadrove koji vode neka od najjačih i najvažnijih ministarstava zato što je nama stranka skup ljudi koji dele iste vrednosti i koji imaju jednaku energiju da se bore za ovu Srbiju. A, svakako da svakog ko je pun energije i znanja i hoće da pomogne da je dobrodošao u Vladu, a kako tek ne kada otvaramo radna mesta. Tako da, zaista mislim da to činjenično smo pokazali da otvaramo radna mesta i da brinemo o svim građanima Srbije, a ne samo o članovima naše stranke.
Upravo suprotno, u vreme dok ste vi bili na vlasti i većina ovde narodnih poslanika jeste bila tada aktivna u politici, oko 450.000 radnih mesta je nestalo i poslove su dobijali samo članovi stranke ili bliski stranci. Pošto nije bilo radnih mesta u privredi, uglavnom su zapošljavani po lokalnim samoupravama, u javnim preduzećima. Tako smo došli do toga da lokalne samouprave imaju neke i po pet puta više zaposlenih nego što je optimalan broj zaposlenih za taj broj stanovnika ili tu veličinu lokalne samouprave. Pa smo onda od 2014. godine išli u optimizaciju, tako da je to takođe pokazatelj razlike.
Kada kažete da me branite, ja se najbolje sećam kako me vi branite i kako ste me branili. Vi ste osoba koja zastupa, kažete, ljudska prava, pa se opet vraćam na onu definiciju licemerja, zastupa ljudska prava, manjinska prava, ali vam nije smetalo da mene nazovete u javnosti „homo-premijerkom“. Ako je to vama zastupanje ljudskih i manjinskih prava, vama na čast.
Ja nikada neću zaboraviti da ste me nazvali „homo-premijerkom“ ne zato što je to uvreda na moj račun, ne verujem da vi nakon svega što ste rekli o meni, mojoj porodici, o predsedniku Aleksandru Vučiću, članovima moje Vlade, narodnim poslanicima, stranci kojoj pripadam, na bilo koji način možete mene više da uvredite, apsolutno ne možete, ali vi ste time uvredili sve pripadnike te manjinske zajednice.
Opet, to vam nije smetalo da onda idete na „Paradu ponosa“, da se slikate, i da se ponosite time što ih podržavate, ali zato ste mene mogli da nazovete „homo-premijerkom“. Još jednom, uličarski rečnik, reći ću vam kako jeste, vi ste jedan licemer.
Hajmo sada ovako. Televizija „Pink“, kažete televizija beščašća. Ja nisam advokat televizije „Pink“, niti ću braniti televiziju „Pink“. Verujem da oni mogu da se brane sami za sebe, ali samo da vas pitam, kada je predsednik vaše stranke bio 10% vlasnik te televizije „Pink“, da li je i tada ta televizija „Pink“ bila televizija beščašća ili je tada bila časna i moralna televizija, jedan svetionik slobode i slobodne reči demokratije?
Ili je to ponovo licemerje, kada je predsednik vaše stranke 10% vlasnik „Pinka“, onda je „Pink“ super, a kada više nije 10% vlasnik „Pinka“, onda „Pink“ ne valja i beščastan je. Ja u to ne verujem i to nije moja životna filozofija, ali, u svakom slučaju, u redu.
Kada kažete da i zbog toga i zbog mog ponašanja i vokabulara u ovom parlamentu i ova Skupština, kažete, postala "ala Pink", ja se naravno sa vama ne slažem, kao ni po najvećem broju pitanja, ali pročitaću vam jedan vaš citat sa televizijske emisije, pa onda možemo reći da to što vi jeste, uvažena narodna poslanice u ovom Sazivu i predsednica vaše poslaničke grupe, može ovu Skupštinu da čini Skupštinom "ala treće oko", to je, citiram: "Ja nisam antivakser, ali smatram da u ovim novonastalim okolnostima, to je pandemija korona virusa, nakon korone i nakon jako puno saznanja da to jeste jedan, po mom dubokom uverenju ipak planski proces i da se radi o veštačkom virusu ne možemo imati isti odnos kao i prema tradicionalnim bolestima. Ponavljam, ja nisam antivakser, smatram da je izuzetno važno da tema vakcinacije kada je reč o Kovidu itd, jer verovatno neće biti poslednji te vrste, "naročito u ovim planetarnim gibanjima", to mora da bude postavljeno kao javno pitanje i zašto da ne da se ljudi o tome, o vakcinaciji izjasne na referendumu". To je "treće oko", prisutno glavom i bradom u ovoj Narodnoj skupštini. Opet, to je nešto o čemu ćete vi morati da objašnjavate građanima i glasačima.
Dakle, kažete da je posao da opozicija bude kritičar vlasti, ja se slažem i ja mislim da je to stub i oslonac demokratije i volela bih da sam čula neku konstruktivnu kritiku, volela bih takođe da sam čula neki predlog, a koji može da radi, da ne bude - hajde da postavimo solarne panele na sve krovove u Republici Srbiji i da priključimo to na naš elektroenergetski sistem, ali sam takođe, znate kako, nažalost, čula od vaše tu koleginice, citiraću: "Najveća opasnost po životnu sredinu Srbije je Ana Brnabić". Tako da, to su konstruktivne kritike koje dolaze od strane opozicije, tako da se ja borim koliko god mogu, jer ja moram da odgovaram narodnim poslanicima, a pre svega građanima Republike Srbije da pokažem zaista argumentima koliko su neke stvari besmislene i koliko jeste, nažalost, prisutno ovde licemerje.
Kad vi kažete - inflacija divlja, odgovorila sam vašem kolegi, inflacija divlja svuda, inflacija divlja u Estoniji 24%, kod nas je 11%, u EU je 11%, ali znate, dok ste vi bili na vlasti, inflacija je bila 11% iako nije postojala u EU i niste govorili - inflacija divlja, nego ste se kandidovali ponovo na izborima i rekli - nema veze što 2008, 2012. godine prosek inflacije 9%, nema veze što je nezaposlenost došla na 25,9%, nema veze što osim Albanije imamo najmanje prosečne plate u regionu, dajte nam još jedan mandat zato što smo dobro radili da nastavimo tako. Niste tada rekli - inflacija divlja.
Poskupljenja galopirajućom brzinom napreduju. Evo vam uporedni pregled cena prehrambenih proizvoda u 14 evropskih država na dan 29. novembar 2022. godine. Ako pogledate cenu hleba, ona je apsolutno daleko najniža u Republici Srbiji. Ako pogledate cenu brašna, jeftinije brašno od Republike Srbije ima samo Severna Makedonija i teritorija KiM. Od obe ove u jednom slučaju države, u drugom slučaju teritorije pod privremenom upravom privremenih institucija u Prištini, mi imamo značajno veće prosečne plate. Tako da je neuporedivo.
Ako pogledate suncokretovo ulje, od nas jeftinije je samo u Severnoj Makedoniji. Ako pogledate so, doduše so je jeftinija u Crnoj Gori, u Grčkoj, u Bugarskoj. Šećer jeftiniji samo u Makedoniji i Albaniji. Zemlje koje imaju daleko nižu prosečnu platu, itd.
Jaja jeftinija samo u Severnoj Makedoniji i to je pokazatelj. Tabela sa svim cenama 14 evropskih država, naravno uključujući države regiona, plus jedna teritorija naša AP pod privremenim patronatom, vođenjem privremenih institucija u ovom trenutku.
Netačno je da je postrojenje za odsumporavanje 2017. godine pušteno i nikada nije radilo. To može lako da se proveri, zato što je jedna od stvari nus projekat tog postrojenja, je onaj prah, gips koji se prodaje kompanijama. Vi možete da proverite da li je to „Kostolac“ prodavao ili nije, a prodavao je. Ako je prodavao, onda mora da je i proizvodio, a ako je proizvodio znači da je postrojenje radilo. Bilo bi prilično neverovatno i dosta besmisleno da mi izgradimo postrojenje za odsumporavanje, ali da ga onda ne pustimo u rad.
U ovom trenutku gradimo još dva postrojenja za odsumporavanje, čisto informacije radi za građane Republike Srbije. Jedno je blok TENT A, blokovi A3 do A6, u koje ulažemo 202,4 miliona evra i blok B1 i B2, takođe na TENT-u, u koji ulažemo 199 miliona evra, tako da je ovo samo investicija od preko 400 miliona evra u kvalitet vazduha u Republici Srbiji.
Znamo i koliko smo dužni i kome smo dužni i to je prilično transparentno. Konačno, žao mi je što moram da se ponavljam, ali, znate, zbog toga je i važno da mi stalno imamo aranžman sa MMF zato što onda imamo još nekog ko gleda sve te budžete i svedoči o našoj izloženosti, odnosno visini našeg javnog duga.
Budžet za privredu je smanjen, zato što više nema subvencija za fiskalne kase i zato što ćemo time što smo učinili mnogo lakše da se borimo protiv sive ekonomije i da napravimo bolji poslovni ambijent, pre svega za naše mikro, male i srednje domaće privrednike i preduzeća. To smo završili. To nije više potrebno u budžetu. Odgovornim ponašanjem to smo izbacili iz budžeta.
Za sve ostale stvari, podsticaje za investitore, za investicije, za opremanje industrijskih zona, za pomoć lokalnim samoupravama itd. ima i nešto više novca nego što je imalo ranije.
Opet, čujemo kako su u neravnopravnom položaju domaći privrednici. Ali, onda kada imamo jake domaće privrednike, kao što su građevinske kompanije, onda kažemo da nisu dobri i koristimo svaki trenutak da širimo neistine o njima, da ubijamo njihov kredibilitet i da pokušamo tako da ih saplićemo da oni nastupaju na inostranim tržištima. Zato što sve to što vi kažete, a dokazano nije istina, pošto da je istina kolega bi išao na sud, ne bi se pozivao na imunitet, se nađe onda na nekim internet pretraživačima, pa kada oni izvuku reference za neki posao u inostranstvu, onda vi naše domaće privrednike ubijate sa kredibilitetom da ne mogu da se takmiče u inostranstvu, ali su vam puna usta domaćih privrednika.
Što se tiče subvencija domaćim privrednicima, pogledajte po broju projekata. I 2021. i 2022. godine 50-50% je bilo subvencije za domaće investitore i subvencije za strane investitore po broju projekata. Imali smo otprilike tridesetak projekata subvencija ili nešto više. Mislim da su 22 projekta dobili su domaći investitori. Proveriću, pa ću vam dati tačne informacije.
Tačno je, veći je apsolutni iznos subvencija za strane investitore, ali to govori o tome da oni više investiraju, da oni takođe mogu da zaposle više ljudi ili da mogu da prebace veći opseg nove tehnologije u Republiku Srbiju. Tako da mi pomažemo našim domaćim investitorima da i oni jedan dan dostignu taj nivo, ali vi ne možete da poredite jednu našu domaću kompaniju kao što je „Imold“ iz Požege sa CTF iz Nemačke, ali vi pomažete i jednima i drugima. Dajete subvencije i jednima i drugima zato što tako podižete celokupnu privredu.
Pitajte sve radnike koji rade kod stranih investitora, pitajte 80 hiljada radnika koji rade u nemačkim kompanijama – da li bi voleli da nismo podržali te strane investitore, da li im je loše u tim kompanijama, da li je država nešto loše uradila? Naravno da nije. Pa sve te strane kompanije i svi ti strani investitori na kraju krajeva zapošljavaju naše ljude, plaćaju porez ovde, plaćaju takođe i imaju podugovorače naše lokalne domaće kompanije, komponentaše, ako pričamo o proizvodnji.
Tako da je to jedan zaista sveukupno prilično prazan i banalan argument i ja to moram da vam kažem. To je moja dužnost. To je moja obaveza. Na kraju krajeva, to je moj posao. To su prazni i banalni argumenti. Molim vas da ukoliko imate imalo ekonomskog znanja prestanete da ih koristite.
Na kraju krajeva, pa pogledajte sve te ljude koje zapošljavaju i svi ti strani investitori.
Sramota su plate nastavnika. Ja se tu slažem sa vama. Ja mislim da su plate nastavnika sramotno male, ali one su nekih 80% veće nego pre 10 godina i uvek mi je neverovatan taj argument – zašto mi kao Srbija ne možemo da damo platu nastavniku hiljadu evra i platu lekaru hiljadu evra od ljudi koji su bili na vlasti i to ne godinu dana, ne dve godine, ne četiri godine, nego više manje 12 godina. Zašto niste to uradili. Izvinite, zašto niste dali te plate? Zašto niste dali te plate doktorima, medicinskim sestrama, medicinskim tehničarima? Što niste dali te plate nastavnicima? Zašto smo mi morali da radimo danonoćno kako bi napravili stabilnu situaciju u državi da podignemo te plate nastavnika 80%, plate lekara 92%, a plate medicinskih sestara 103% i da one i dan danas budu sramotno male.
Koliko su bile sramotno male kad ste vi bili na vlasti onda? Što vam tada to nije zasmetalo?
Što vam tada nije smetalo što je ukinuta i zabranjena specijalizacija?
Sve je u redu, slažemo se. Evo, u tome se slažemo. I ja mislim.
Biće, evo da kažemo, plata nastavnika, evo gledam recimo platni listić Gimnazija „Bora Stanković“ u Vranju će od 1. januara 2023. godine biti 87.000 dinara. Ja mislim da je to sramotno malo. Samo da se složimo u tome. Ali, bilo je jedino održivo tako, tako podizati plate nastavnika.
Znate li kolika je bila 2012. godine? Izvinite, šta da vam kažem, vi ste bili na vlasti, šta da vam kažem? Bila je 49.247 dinara.
Dakle, tada je bila 49.000 dinara, sada je 87.000 dinara i ti koji su bili na vlasti kada je bila 49.000 dinara nama za 87.000 kažu – plata je sramotno mala.

Kad ja to kažem…

Kada ja to kažem jedini argument protiv je – ma, ti koristiš kafanski rečnik.
Šta sam ja sad neadekvatno rekla, evo vi meni recite?
Završiću sa ovim ekstra profitom. To jeste nešto što jeste u skladu sa vašom politikom, da kako može nekom da se naplati ekstra profit, gde se te pare onda stave? Videli smo opet u tom periodu od 2000. do 2012. godine, nisu ih videli građani Srbije.
Mi za sada nećemo uvoditi ekstra profit, samo da budem potpuno jasna. Ja mislim da bi to bilo kobno po investicioni ambijent u Republici Srbiji za koji smo se toliko borili i borimo se svaki dan da ga unapređujemo. Mislim da je to esencija nestabilnog poslovanja, mislim da je to takođe esencija arbitrarnog odlučivanja. Ja takođe u potpunosti razumem da je arbitrarno odlučivanje u skladu sa vašom političkom filozofijom. Tako ste otpustili 900 sudija, tako ste i naplaćivali ljudima ekstra profit.
Dakle, to nije naša politička filozofija. Mi ne mislimo da je to u najboljem dugoročnom, a ni srednjoročnom interesu naše ekonomije, samim tim ni naših građana. Borimo se za sve naše građane, ne samo za članove naše stranke.
Hvala vam.
(Aleksandar Jovanović: Poslovnik.)

Hvala vam.
Na kraju današnjeg dana, na kraju današnje rasprave, želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima i želim još jednom da zamolim za podršku budžetu za 2023. godinu.
Kao što ste videli i kao što sam pokušala da objasnim i na početku današnje rasprave ali i tokom same rasprave, budžet je u potpunosti u skladu sa prioritetima Vlade Republike Srbije koji smo predstavili ovde vama, poštovani narodni poslanicima, i građanima Republike Srbije i usvajanje ovog i ovakvog budžeta će nama omogućiti kao Vladi, kao izvršnoj vlasti, da nastavimo da radimo u interesu apsolutno svih građana Republike Srbije, da nastavimo sa projektima kapitalne infrastrukture, da završimo mnoge auto-puteve i brze saobraćajnice tokom sledeće 2023. godine, započnemo neke nove projekte, da izgradimo neke nove mostove, da izgradimo i renoviramo neke nove opšte bolnice, da završimo Klinički centar u Vojvodini, ali i da započnemo drugu fazu Kliničkog centra Srbije.
Takođe, da idemo dalje u renoviranje i opremanje naših škola, da izgradimo dodatne naučno-tehnološke parkove, dodatni u Nišu, dodatni u Čačku, potpuno novi u Kruševcu, naučne institute i sve u svemu da nastavimo, uprkos svim izazovima sa razvojem Republike Srbije, na ponos i na sreću svih građana naše zemlje.
Ja želim da kažem, takođe i da uverim sve građane Republike Srbije da ćemo nastaviti da radimo posvećeno na daljem podizanju životnog standarda građana Republike Srbije, na dodatnom kontinuiranom rastu plata i penzija, uprkos svim izazovima, naravno, nastavku i na mnogo većim ulaganjima u zaštitu životne sredine i na najkonkretnijim projektima u tom pogledu, a ne samo praznim pričama i floskulama političkim koje možda lepo i prijemčivo zvuče, ali iza toga nemaju naročitu ideju šta stvarno uraditi za našu zemlju i za naše građane u toj oblasti.
Još jednom, hvala vam na strpljenju, hvala svim građanima koji su nas pratili i želim da vam garantujem da će čitav tim Vlade Republike Srbije nastaviti da radi naporno i svakodnevno, samo i isključivo u interesu našeg građanina i naše zemlje. Hvala vam.

Hvala vam.
Zarad efikasnosti i vremena danas ću pokušati da grupišem vaša pitanja i komentare i onda da odgovorim na to, pa ću prvo da odgovorim na neke kritike, komentare i pitanja ove, kako god da se zove, Zeleno-leva koalicija gde smo čuli da ono što mi radimo i što obećavamo su Potemkinova sela, prazne kulise, pa bih onda pretpostavila da želite da kažete da su tri Kovid bolnice, koje smo izgradili u mandatu prethodne Vlade kulise, da ih nema, da se tamo niko ne leči, da se tamo niko nije izlečio, da tamo ne rade nikakvi lekari i doktori, medicinske sestre, tehničari, jel? To hoćete da kažete? Time direktno vređate njih, a time direktno takođe i nipodaštavate njihov rad, ali i sve one ljude koji su se tamo izlečili i ušli u te bolnice u teškom stanju, sa Kovid virusom, i izašli zdravi i izlečeni.
To smo uradili u mandatu prethodne Vlade, u prethodne dve godine. Ako su to za vas Potemkinova sela – u redu. Još jednom kažem – vama na čast. Klinički centar Srbije, prva faza, takođe verujem Potemkinovo selo. Izvoz IT sektora – 2,6 milijardi evra – Potemkinovo selo? Kada kažete da to kulisa, samo fasada, prazno nešto, Potemkinovo selo, to znači da ste uvredili sve te ljude koji rade u tim firmama, koje su uglavnom domaće firme, star ap preduzeća, inovativne firme, naši mladi ljudi uglavnom, talentovani ljudi ili ljudi srednjih godina. Za njih vi kažete da su Potemkinova sela? Zato što smo mi kao Vlada radili samo ono što je naš posao, a to je da stvorimo uslove da oni najbolje moguće rade, a ti rezultati su njihovi. Mi se tim rezultatima ponosimo zato što smo mi stvorili uslove, ali kada pričate o Potemkinovim selima, kulisama, fasadama, onda razmišljajte da li zaista ima nekog iza toga zato što ste onda svima njima rekli da su samo fasada.
Znam lično ljude koji su bili u Kovid bolnici u Batajnici, izlečili se i danas u svojim kućama sa svojim porodicama. Vi za njih kažete da su Potemkinova sela, da oni nikada nisu bili bolesni, da nikada nisu otišli u bolnicu zato što ta bolnica ne postoji, da ti lekari i medicinske sestre koje idu svako jutro u tu bolnicu i bore se za svaki ljudski život u stvari ne postoji, to su Potemkinova sela.
Brzi voz koji je takođe završen, počet u mandatu prethodne Vlade, ali završen u mandatu ove Vlade od 2020. godine, Potemkinovo selo? Jeste li se vozili možda tim brzim vozom ili niste uspeli da uđete u njega, pošto je kao u Hari Poteru na jednom i po peronu pa ne možete u njega da uđete ili postoji ili je takođe jedan od najznačajnih ne samo transportnih projekata i transportne infrastrukture, železničke infrastrukture, već i jedan od najvažnijih projekata za zaštitu životne sredine, zato što otpuštanja tog Potemkinovog sela i tog brzog voza u šest meseci milion i 200 hiljada ljudi smo mi prevezli tim Potemkinovim vozom, milion i 200 hiljada ljudi koji nisu išli od Beograda do Novog Sada ili od Novog Sada do Beograda automobilom nego su išli tim vozom pa samim tim drastično smanjili emisije štetnih gasova u atmosferu i to je Potemkinovo selo ili je svejedno u stvari šta je istina, nego je važno da kritikujete i da dobro zvuči? Pre bi bilo da je ovo drugo, ali opet vama na čast što takve stvari nazivate Potemkinovim selima.
Dakle, 440 hiljada novih radnih mesta je stvoreno. Potemkinova sela? Dvadeset i šest hiljada samo u poslednje dve godine. Potemkinova sela ili ti ljudi stvarno postoje ili zaista danas primaju plate kao što vaše plate danas primaju prvu platu i imaju svoje prvo zaposlenje u ovoj Narodnoj skupštini? Jel i to Potemkinovo selo ili kolege postoje i ovo im je zaista prva plata i prvo radno mesto?
Mislim da kada pričate takve stvari zarad vaše ozbiljnosti treba više da se posvetite onome što mi radimo i da nađete neke stvari koje smo obećali a nismo uspeli da uradimo. Ima ih. Čini mi se da bih ja mogla mnogo više da sam na vašem mestu da nađem stvari oko kojih bih kritikovala i sebe i svoju Vladu jer smo mogli neke stvari da uradimo i brže i bolje, što i očekujem i od ove Vlade, ali smo mnogo uradili. Ali da kažete da pričamo o Potemkinovim selima i da to ništa ne postoji, pa govori o vašem kredibilitetu.
Fond za nauku, da, nijedan projekat nije raspisan 2021. godine, zato što su se implementirali svi projekti iz 2020. godine i pripremali projekti, a imamo tri nova programa koja će biti raspisana u ovoj godini i 2023. godine.
Da vidim, Fond za nauku, dakle, budžet Fonda za nauku koji smo mi osnovali 2019. godine je bio 13,8 miliona evra u 2021. godini, od čega 12,1 milion evra iz budžeta Republike Srbije. I da, vi ste u pravu, jedan deo tih sredstava je finansiranje Svetske banke, kredita Svetske banke. Dakle, takođe se plaća iz budžeta Republike Srbije. Kako mislite da se plaćaju krediti koji se uzimaju od Svetske banke, Evropske investicione banke, daju nam kao poklon, sredstva? Kako mislite nešto se finansira iz budžeta, a nešto se finansira iz kredita, pa zašto Svetska banka daje pare, a ne damo mi iz budžeta, pa mi damo iz budžeta sve. Jel moguće da toliko ne znate? Pa, jel moguće? Jeste. Pa, dobro. Ali, evo da vam kažem, dakle, znate kada uzmemo, recimo, kredit Evropske investicione banke za Klinički centar Srbije koji je završen, a koji je za vas Potemkinovo selo, nije to finansirala Evropska investiciona banka kroz poklon sredstva, to takođe plaćamo mi iz budžeta Republike Srbije, samo kroz kredit. To je kao kada uzmete kredit za stan. Nije vam banka kupila stan, vi ste kupili stan, nego samo vraćate banci, pa vam je nešto olakšano.
Tako da sve što u Fondu za nauku finansiramo mi. U 2022 . godini budžet Fonda za nauku 22,5 miliona evra, od čega je 40% direktno iz budžeta, ostalo kredit. Imali smo pet projekata, velikih projekata preko Fonda za nauku, odobreno je 282 naučna projekta na kojima učestvuje 1.737 istraživača, u šta smo uložili 43,9 miliona evra, 1.737 istraživača koji te projekte ne bi imali da se mi nismo setili da 2017. godine krenemo da razmišljamo o Fondu za nauku, da pripremamo ozbiljan zakon, da uđemo u Skupštinu, da onda budžetiramo i krenemo sa tim.
Pored toga ono što se posebno, čime se posebno ponosim kada pričam o mladima i mladim istraživačima je da smo mi od 2018. godine krenuli da imamo otvorene pozive da uključujemo mlade istraživače i doktorante u naše naučne institute i da im starije kolege oslobode mesto što se decenijama pre toga nije dešavalo i od tada smo uključili 1.951 mladog istraživača u naučni sistem Republike Srbije i pored toga svake godine obezbeđujemo oko 200 stipendija za doktorante.
Ali i to je pretpostavljam Potemkinovo selo i ti ljudi ne postoje, tih otprilike 2.000 mladih naučnika, nego mi to samo pričamo, tek tako i tih 200 godišnje ne dobijaju stipendiju, valjda, ako je verovati vama, nego su to samo fasade i kulise, ali može da se upoznate sa nekima od njih, pa njima da kažete kako oni za vas ne postoje.
Dakle, toliko o Fondu za nauku. Što se tiče privatizacije, koji god instituta, šta se privatizuje, kako, ko kupuje je stvar otvorenog tržišta. Ja vam kažem, što se tiče instituta, posebno naučnih instituta mi posebnu pažnju obraćamo na to, mislimo da je to važno za konkurentnost naše privrede.
Neki instituti su se ugasili nažalost zato što privrede nije bilo ranije, nije bilo potrebe ni da se ulaže valjda u konkurentnost. To su sve vremena koja su sva sreća ostala za nama. Tako je i Institut Kirilo Savić ugašen. Nismo ga mi ugasili, ugasio se zato što nije bilo posla. Nismo mi krivi. Da smo bili tada na vlasti, ne samo da bi preživeo, nego bi kao što ste videli, osnivali i nove naučne institute. Još vek nisam čula one koji su juče rekli da je netačno da su poslednji naučni instituti osnivani u vreme SFRJ, pa onda u naše vreme. Nisam još čula koji je to u međuvremenu naučni institut osnovan, ali nema veze. I to je onako samo da se kaže.
Energetska tranzicija, čula sam juče koliko znate o energetskoj tranziji i koliko ste dobro izučili tu materiju koja je vama primarna agenda, idejom da na sve krovove svih kuća i zgrada u Republici Srbiji, stavimo solarne panele, priključimo ih i napravimo jedan kratak spoj i srušimo čitav energetski sistem Republike Srbije, hvala vam, to bi svakako pomoglo zagađenju i energetskoj efikasnosti, ali ne bi pomoglo našim građanima pošto ne bi imali struje i ne bi našoj privredi pošto ne bi mogla da radi. Boga mi, ni onom grejanju, pošto ne bi mogli da imamo ni grejanje.
Tako da vas molim da samo malo bolje proučite vaše predloge koje iznosite ovde pred svim građanima Republike Srbije i da oni budu nešto malo više utemeljeni u realnosti.
Kada smo kod grejanja, vi ste se poštovani narodni poslaniče koji ste govorili, za mene proslavili kao jedinstven slučaj protesta zašto nema grejanja, u kratkim rukavima. Očekujem da to bude vaša politička agenda i u buduće, da to uvek može da bude razlog za protest. To može da vam bude razlog za protest i u julu i u avgustu. Ponovo ćete izaći majica sa kratkim rukavima i protestovati zašto lokalna samouprava ne pusti grejanje. Napolju je 25 stepeni, ali je neophodno da ima grejanja. I to je dobra agenda za političku borbu. Dakle, u svakom trenutku, u oktobru kada je 25 stepeni, u julu kada je 28, u avgustu kada je 42 izađite i protestujte, tražite od lokalne samouprave da uključi grejanje, inače ćete još da radikalizujete proteste, pa ćete samo u majica sa kratkim rukavima izaći u radikalnije proteste u majicama sa kratkim rukavima i bermudama. I to je takođe dobra zelena agenda.
Kada je između 22 i 25 stepeni temperatura, mi treba da uključimo grejanje, pa onda da zagadimo životnu sredinu za koju se borite. I to je zaista vrlo dobro utemeljeno. Potkrepljeno činjenicama i čestitam vam na toj političkoj agendi.
Odličan je predlog iako nažalost ne možemo sada da ga usvojimo, ali bi ozbiljno razmislili o tome, ali to je bio Zakona o ministarstvima, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ovaj zeleno levi blok je predložio da, slušajte sada molim vas, da uz Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture tu priključimo i Ministarstvo energetike i Ministarstvo za telekomunikacije i da imamo jedno ministarstvo za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, rudarstvo, energetiku, telekomunikacije i informisanje. Mislim da je to fenomenalan predlog i opet najbolje od svega što mogu da kažem, pokazuje koliko ste vi ozbiljni u vašoj zelenoj agendi, a koja bi trebala da vam bude jedina agenda koju imate, dakle, energetika, energetska tranzicija, zelena tranzicija, energetska efikasnost vam je toliko mnogo važna da treba da se priključi jednom i te kako velikom Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture i plus sa telekomunikacijama i plus sa rudarstvom, pa ćemo valjda ona tako imati više kapaciteta da se bavimo energetskom tranzicijom, efikasnošću i zaštitom životne sredine, kad to sve bude jedno mega ministarstvo.
Postoje ljudi koji bi to prihvatili, Vesić bi bio oduševljen, Dubravka nešto manje, Mihajlo je takođe nezadovoljan, ali taj voz je prošao. Ni ja nisam baš za, zato što mi je stalo da se energetikom i rudarstvom ozbiljno bavimo i da zaista imamo čitavo ministarstvo koje će se svakog bogovetnog dana od sada pa nadalje, uključujući i sve vikende time baviti, ali dobro.
Dobro je još jednom za naše poštovane građane da su čuli još jednu agendu onih zelenih koji protestuju zato što nema grejanja na 25 stepeni, u kratkim rukavima. Ti isti bi priključili energetiku građevini, saobraćaju, infrastrukturi i telekomunikacijama. Dobra politička agenda, zaista za svaku pohvalu.
Što se tiče ovog kvazipatriotskog bloka, par stvari. Da prvo kažem o ovome, pošta u Sjenici. Vlada, a bogami ni lokalna samouprava se ne bave postavljanjem direktora u javnim preduzećima po lokalnim samoupravama. Ja mogu svakako da proverim sa vršiocem dužnosti direktora Pošte Srbije Zoranom Đorđevićem o čemu se radi, ali nije fer da to prebacujete lokalnoj samoupravi. Nije to zaista do lokalne samouprave. Dakle, i ko kakav CV ima i kakve ovde kvalifikacije ima, ja znam uvek da svako od nas voli da kaže da je neko bolji, a neko lošiji, ali to moram da proverim. Bez veze je da to koristite za, čini mi se, ako sam ja to dobro razumela, neke međunacionalne i međuetničke tenzije, zato što to nema veze sa lokalnom samoupravom i to bi toliko morali da znate. Zaista bi morali da znate, čini mi se, ako se ozbiljno bavite politikom, da u javnim preduzećima lokalna samouprava ne postavlja direktore.
Što se tiče, rekla bih, investitorske neosetljivosti na spomenike kulture i istorijsko nasleđe, opet nažalost, na moju veliku žalost, na kraju krajeva i mog tima i ovde i prethodne ministarke i nadam se potvrdiće se i nove ministarke kulture Maje Gojković, nešto čime se mi ozbiljno bavimo, to je nešto što, rekla sam na jednoj pres-konferenciji u Vladi Republike Srbije, ne možete da spočitate samo investitorima, kada država decenijama pre toga nije vodila računa ni o kulturnoj baštini, ni o istorijskoj baštini, ni o svemu onome što imamo. Pa kako bi onda privatni investitor vodio računa o tome? To smo krenuli da menjamo. Ali tu država mora da da jasan signal i da naglasi koliko je to važno, kao što to upravo radimo sa, kao što sam juče pomenula, arheološkim nalazištem Vinča – Belo brdo, koje se zaista decenijama obrušavalo u Dunav. Najveće svetsko nalazište iz doba neolita. Decenijama nikoga nije bilo briga.
Ono što mogu da vam kažem, što je negde na pohvalu resornom ministarstvu, to je da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u tom slučaju odmah reagovao, preduzeo mere i podneo krivične prijave. Gledaćemo da sve tako dalje radimo u Srbiji, kako bi takve stvari sprečili, prevenirali i zaštitili.
I vi ste u pravu u jednoj stvari, mogu da kažem, i kritika je na mestu. Bazen u Kraljevu. Iskreno da vam kažem, sramota me. Dakle, žao mi je što nisam uspela to da izguram, izguraćemo. U međuvremenu smo završili sportsku halu, sredili atletski stadion, zaposlili i sada imamo 4.330 ljudi u „Leoniju“. Ne možemo sve da stignemo. Završićemo bazen. Ja stojim pri tome, to je svakako nešto, Gorane, vidi i ti, zapiši, nešto što smo ljudima davno obećali. Za takve stvari nemam šta da kažem. To je kritika na mestu. Ja sam kriva. Žao mi je što je tako. Izvinjavam se svima iz Kraljeva.
Takođe i za ove zgrade. Ali, ako se sećate, ja sam javno reagovala, sa našim kolegom i gradonačelnikom Kraljeva, da to što se dešava sa zgradama ugroženih porodica nije okej. Tu smo ubrzali i završili tu jednu zgradu. Ali to je sramota. Ja nemam šta tu da kažem. Mi se ozbiljno bavimo našim poslom. Nisu za mene to Potemkinova sela. Kad nešto nismo uradili, nismo uradili. Moram da vidim sa gradonačelnikom Kraljeva kako to da ubrzamo. Koliko god treba, Gorane, opet vidi da se time pozabavimo. To su četiri zgrade. Još tri je ostalo. To moramo da završimo. Tako da vam je tu kritika na mestu. Ja nemam šta o tome dalje da kažem, osim da se zaista iz sveg srca izvinim građanima Kraljeva zato što nismo stigli da uradimo sve ono što smo obećali.
Što se tiče dalje kanalizacije u Raški, mi smo završili opet i tamo prvu fazu postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, treba da idemo u drugu fazu koja će uključivati i najveći deo Kopaonika. Kanalizacija Kopaonik počinje u narednih pet dana, imamo regionalnu deponiju na kojoj radimo Raška, Tutin, Novi Pazar, to radimo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Tu sam, moram da kažem, zaista prilično zadovoljna dinamikom i kako je to Irena pokrenula sa našim partnerima iz EBRD i nastaviće se.
Da konačno kažem par stvari oko drugih, izvinite sada, trudiću se opet da budem nešto kraća, ali ima dosta stvari.
Zašto je značajna poseta kancelara Šolca i pre toga oproštajna poseta Angele Merkel? Meni je neverovatno da to bilo koji ozbiljan političar pita, bez obzira kakve je orijentacije i kakvi su pogledi na to da li treba Srbija da ide u Evropsku uniju ili ne treba ili treba da ima strateška partnerstva sa nekim drugim ili ne treba, kako god. Ali postoje, da vam kažem, dve važne stvari zbog čega ovo mora da bude tretirano kao jedna od najvažnijih poseta.
Ima tu još važnih poseta. Rekla sam, jedna od najvažnijih je meni takođe i poseta predsednika El Sisija, Arapske Republike Egipat, koja je istorijska poseta svakako i koja treba da nam donese i sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom i poseta ministra spoljnih poslova Narodne Republike Kine Van Gija, prva poseta u istoriji predsednika Vlade Španije, koji su naši veliki partneri takođe i u odbrani našeg teritorijalnog integriteta, važna zemlja članica Evropske unije.
Ali Nemačka je svakako jedna od najvažnijih i najjačih zemalja. Komunikacija sa njima, stalna komunikacija i konsultacije, pa i u onim pitanjima u kojima se ne slažemo, izuzetno je važna, ukoliko smo mi ozbiljna i odgovorna Vlada. Veliko hvala predsedniku Vučiću što je uspeo da podigne Srbiju i nametne kao zemlju u koju u oproštajnu posetu dolazi i bivša kancelarka i odmah zatim novi kancelar i ministarka spoljnih poslova Nemačke i ministarka odbrane Nemačke i sad smo imali prekjuče još jednu ministarku iz Vlade Nemačke. Treba uskoro da imamo i posetu predsednika Savezne Republike Nemačke Štajnmajera. To je nama važno. Dobro je da imamo komunikaciju sa njima. Ako je jedna od najvažnijih zemalja, pa sve da se ne slažemo sa njima ni po čemu, pa je važno da su tu u Srbiji, da pokažu dužno poštovanje prema ovoj zemlji.
Druga važna i ogromna stvar je što nemačke kompanije u Republici Srbiji zapošljavaju sada nešto preko 78.000 ljudi. Za 78.000 porodica je to važna stvar. Zato što je to takođe jako važan signal nemačkim investitorima i ovima ovde i onima koji tek razmišljaju da dođu. Neodgovorno je reći – pa zašto je to jedna od najvažnijih poseta? Pa zato što je potpuno prirodno zašto, i zbog naših ljudi i zbog naše spoljne politike i naše pozicije.
Nemačka jeste za priznanje nezavisne tzv. Kosovo i vi ste čuli potpuno jasan i direktan odgovor predsednika Aleksandra Vučića pred svim važnim nemačkim medijama kancelaru Šolcu ovde u Beogradu na toj pres-konferenciji i mislim da nema, možda ima, ali poneka osoba koja nije bila tada izuzetno ponosna time kakvog predsednika imamo i kako brani boje i interese Srbije. Ali to što Nemačka kaže da je uslov za ulazak u Evropsku uniju da mi priznamo tzv. Kosovo je mišljenje Nemačke, naravno, izuzetno važno, jedna od najvažnijih zemalja.
Pogledajte sve naše dokumente, pregovaračke pozicije, predpristupne dokumente koje mi imamo sa EU i nigde to nećete naći, štaviše, na svakom stoji da sve mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i nažalost, nesrećnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, koji su nam zakovali naši ljudi i jedan od onih ministara spoljnih poslova koje nikada nećemo zaboraviti ni mi ovde u centralnoj Srbiji, a Boga mi, ni svi oni u Prištini.
Postavila sam upravo prekjuče na mom sastanku sa nemačkom delegacijom pitanje recite mi šta to onda znači za pet država članica nepriznavača, kao ćete njih da naterate? Kako ćete onda, ako to uslovljavate nama, šta ćete da radite sa njima, jer, tu je i Rumunija i Slovačka i Grčka i Kipar i Španija, šta sa njima.
Kako možete to nama da nametnete, ako imate države članice koje to ne priznaju. Neke države članice, kao što je Španija, koji su rekli- nećemo ni ako Srbija prizna, mi svakako nećemo priznati. Ali imamo i ovde u ovom domu političke opcije koje su rekle da moramo da priznamo i da treba da priznamo i da treba da priznamo što pre.
Možda će u jednom trenutku oni kao politički faktor imati većinu, ja ne verujem, ja ne verujem takođe, ali vam kažem – mi nećemo. Ovde neće proći. Tako da, nije to vaš to tako lako i jednostavno, posebno ako imamo Aleksandra Vučića koji se bori za interese Srbije na način na koji se bori, i koji je opet, čovek koji je vratio pitanje Kosova i Metohije na agendu međunarodnu, jer pre Aleksandra Vučića to više nije bilo pitanje za međunarodnu agendu. To je bila zatvorena stvar. Ni dan danas ne razumem kako je uspeo političkom pameću i veštinom da vrati to na agendu.
Šta nam je EU pomogla tokom Kovida? Iskreno, baš ništa. Pomogli smo mi njima, slali vakcine, i to Boga mi, 100 hiljada vakcina nekim državama članicama EU, nekim drugim članicama EU slali medicinsku pomoć u vidu medicinske zaštitne opreme i drugih stvari. Ništa.
Ali, sa druge strane, opet ako pomislite odgovorno na građane naše zemlje, na naše domaće privrednike, na naše kompanije, do kojih mi kažete da vam je toliko stalo, znate 70% našeg izvoza je u EU, i to zahvaljujući naravno, svemu onome što smo uradili mi da privučemo investicije, ali takođe u mnogome SSP koji smo potpisali sa EU, koji praktično, Sporazum o slobodnoj trgovini plus, i još neke druge stvari podrazumeva. Zahvaljujući tom sporazumu SSP našem evropskom putu smo mi došli na takav nivo razmene. Tako da, je opet važno i treba gledati širu sliku.
Takođe, pomogli su generalno našem zdravstvu, i nekim drugim stvarima, ali svakako jako mnogo našem zdravstvu. Sve kliničke centre koje smo radili smo kreditima Evropske investicione banke, koji inicijalno nisu uzeti, to sam vam već rekla, kao povoljni krediti, ti krediti se vuku iz 2006. godine, mi smo uspeli opet zahvaljujući zaista mom prijatelju ministru Siniši Malom, uspeli smo da ih refinansiramo, uspeli smo da smanjimo te kamatne stope, uspeli smo neke stvari ranije da otplatimo da ne bi plaćali toliko neverovatne kamate i da to dovedemo nekako u neki red i neku stabilnost za naš budžet.
Evropska investiciona banka nam je pomogla da finansiramo i Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i sada Klinički centar Kragujevac i čitav niz takođe, ustanova i sekundarne zdravstvene zaštite opštih bolnica po Srbiji. Tako da, treba svakako gledati širu sliku.
Konačno, na kraju, opet sam odužila, izvinite. Dakle, što se tiče Kine, mi smo ti koji smo napravili tako dobre odnose sa Kinom, pre svega ipak, opet, zarad istine moram da kažem zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.
Stali smo iza njega i kao pravi tim nastavili da radimo, ali on nam je otvorio ta vrata zahvaljujući svom jako dobrom odnosu sa kineskim predsednikom Si Đi Pingom. Predsedniku Vučiću se još jednom zaista od srca zahvaljujem na tome. To je samo fer tako raditi.
Kada kritikujete broj ministarstava, videla sam da ste kritikovali broj ministarstava, onda opet, tu ulazite u neke makazice i vidi se da niste o tome dobro i odgovorno promišljali zato što kritikujete recimo posebno ministarstvo trgovine, a to ministarstvo trgovine je zaduženo da u narednih par meseci završi „Fri trejd agriment“, odnosno Sporazum o spoljnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom.
To su stvari, kada slušate mene i da ste videli i da ste dobro pročitali ekspoze, slušali tamo videli bi da ne ulazimo mi ovde kao politikanti, nego zaista sa jednom ozbiljnom i odgovornom vizijom kako da idemo dalje. Hvala vam, i izvinite.

Hvala vam.
Pa, evo, da krenem i ja od kraja. Ja se slažem da je država ozbiljna stvar. Politika je ozbiljna stvar, posebno u ovako teškim vremenima i onda čujete da je Vlada preglomazna i ima mnogo ministarstva, ali fali jedno. Da li ih ima mnogo ili jedno fali ili je potrebno da imamo još jedno da bi rekli - šta će vam i to jedno kada je već velika Vlada?
Ali, što se tiče dijaspore, ne znam za vlade koje su toliko radile, sve kada su imale ministarstvo u dijaspori, kao što smo mi uradili od 2018. godine na ovamo, zato što ja jednom godišnje imam konferenciju sa našim ljudima u dijaspori. Meni nekako deluje smešno da kažem sa našom sestrom i braćom u dijaspori, tako da od 2018. godine svake godine ih okupljamo i razgovaramo šta je to što mi možemo da uradimo sa dijasporom.
Znate, smanjili smo takse, da kada se vraćaju u Srbiju ne moraju da plaćaju takse na svoju imovinu koju vraćaju u Srbiju, što nije bio slučaj ranije, a niko od svih koji su se bavili toliko i busali u grudi dijasporom nije ni znao da oni plaćaju carinu na ličnu imovinu koju vraćaju u Srbiju.
Vidite, mi smo pitali dijasporu šta je problem. Oni su nam rekli na toj konferenciji, mi to rešili za šest meseci i pitali dalje šta je problem. Rekli su da je problem sa nostrifikacijom diploma. Mi smo rešili nostrifikaciju diploma tako što smo smanjili rokove i to vi usvojili u ovoj skupštini. Šteta što ne znate, ali toliko se ozbiljno bavite tom problematikom, a sa prve tri najvažnije liste fakulteta se automatski sada priznaju te diplome.
Takođe, ove godine završili sa Bankom „Poštanske štedionice“ uz ogromnu podršku Narodne banke Srbije i ja sam zahvalna i guverneru, gospođi Tabakovići i čitavom njenom timu, tako da konačno možemo da imamo i kredite, da ljudi iz dijaspore kupe stanove i imovinu u Republici Srbiji, što do sada takođe nije moglo, osnovali tačku povratka da ljudi koji žele da se vrate iz dijaspore odmah direktno mogu da kontaktiraju nekog u Vladi Republike Srbije i da bukvalno jednu po jednu osobu vraćamo iz dijaspore. Vratili ih već, bogami, stotine i hiljade. Kao što sam rekla juče, vratili smo preko 20 najboljih stručnjaka koji danas rade u Institutu za razvoj veštačke inteligencije, uvećali broj škola srpskog jezika u dijaspori za 26 i povećali broj dece u školama za 20%.
Vidite, sve to smo uspeli da uradimo bez ministarstva zato što smo mislili da je to zaista važno i da o tome ne treba da se priča, da na tome samo treba da se radi i to uradili.
Takođe, uveli, ako niste primetili, poseban program „Karta Serbika“ za one naše ljude, braće i sestre u dijaspori koju su u zemljama koje ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo, a oni neće da se odreknu tog državljanstva zato što, recimo, tamo primaju penziju ili imaju neke druge koristi, ali hoće da se vrate u svoju zemlju i da ovde žive kao da i dalje imaju naše državljanstvo. Sada se lepo prijave za taj program „Karta Serbika“, pa dođu ovde i troše svoju, recimo, penziju inostranu ovde, ali imaju i pravo na zdravstvenu zaštitu, mogu da kupe nekretninu, mogu ovde da žive kao da imaju sopstveno državljanstvo.
Dakle, to smo uradili samo u poslednje dve godine i to bez ministarstva za dijasporu, tako da nije potrebno, ali lepo zvuči i ja sam razumela konačno i za ovaj dan i po da ono što lepo zvuči za vas je, u stvari, najveći prioritet, a šta se zaista dešavalo i šta je tačno to na čemu treba raditi, to nije baš naročito važno.
Šta imamo još od dijaspore? Mi smo na tome toliko radili da sam rekla da je prvi put u periodu između 2015. i 2019. godine, a na kraju krajeva, zato što su ljudi videli da Srbija ide u pravom smeru i da ima neku perspektivu, Srbija beleži neto priliv visokoobrazovanih ljudi iz dijaspore, dakle, vraćaju se u Srbiju, od 90.000.
Ono što je, takođe, jako zanimljivo, i to govore podaci Evrostata, da je broj radnih dozvola u zemljama EU iz Srbije pao u 2020. godini u odnosu na 2010. godinu za čak oko 150 hiljada. Dakle, naši ljudi se ne prijavljuju više za radne dozvole u EU, što znači da se vraćaju u Srbiju i ostaju ovde i sve smo to uradili bez Ministarstva za dijasporu, ali dobro je čuti da, kada kritikujete da je Vlada preglomazna, vaše rešenje je na tu kritiku – osnujte još jedno ministarstvo ili zašto niste osnovali još jedno ministarstvo.
Što se tiče nataliteta, mnogi su to pominjali i ponovo se ovde frljamo i bacamo sa paušalnim informacijama, a ja ću vam reći ovo, jedna činjenica na koju smo, takođe, posebno ponosni. Stopa ukupnog fertiliteta, kako se broji, praktično je to broj dece po ženi, je u 2019. godini, izuzetno važna informacija, prvi put nakon 15 godina bila veća od 1,5, bila je 1,52. Treba 2,1, ali je prvi put nakon 15 godina prešla 1,5 i ona je, takođe, u 2021. godini bila 1,52, tako da idemo u pravom smeru, ali treba vremena da se te stvari promene. U svakom slučaju, važno je da smo videli važni pomak nakon 15 godina.
Od nekih nisam čula baš ništa o programu Vlade koji sam predložila, ni komentar, ni kritiku. Valjda je nešto drugo bitno i valjda je bitno da se samo nešto kaže. Pa, dobro, neka, saslušali smo ih, ali zaista nemam šta da odgovorim pošto nije bilo ništa u vezi sa temom, a ni programom koji sam predstavila.
Kako da se preživi sa minimalcem? Teško se preživljava sa minimalcem i nikada nismo rekli da se preživljava lako, ali ću vam reći preživljava se nešto lakše sa minimalcem od 40.020 dinara u odnosu na minimalac od 15.000 dinara.
Nećete me ubediti, kao što pokušavate evo već godinama da nas ubeđujete vi i vaši koalicioni partneri, da je 14 i 15 hiljada dinara više i bolje od 40 hiljada dinara.
Dakle, ako je neko uspeo da poveća minimalnu zaradu sa 153 evra na preko 300 evra, što je rast od više od 100%, onda je očigledno da je neko ozbiljno na tome radio i nije dovoljno dobro, ali kad krenete iz minusa, još jednom ću reći, teško se dođe na zelenu granu na koju mi sada izlazimo.
Opet kada pogledate, ovo je, kada pričamo o minimalcu, dobar grafikon koji pokazuje odnos dve minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe, recimo, za tročlanu porodicu. Ovde smo bili 2012. godine kada su vaši koalicioni partneri i vi sa njima vodili Srbiju i polako, teško, ovo je doba fiskalne konsolidacije, išli na gore, išli na gore. Tada su dve minimalne zarade pokrivale 1,2 minimalne potrošačke korpe, danas 1,85, da vide i sa ove strane narodni poslanici. Teško ide, teško je, nije lako, ali ide na bolje i to građani vide. Tako da, svakako ne kažemo i nikada nismo tvrdili da ide dobro.
Opet, vaši koalicioni partneri su tvrdili, tvrde i danas da su odlično radili svoj posao, da je 15.000 dinara bila taman minimalna zarada, nije trebalo više, pa u čitavom svom mandatu su je, ja mislim, povećali za 4%. Nekako su oni videli da je to mera valjda za srpskog čoveka i to da je nezaposlenost 26% i danas se bore ponovo grčevito da se vrate na vlast da nastave tako. I danas je loša minimalna zarada, svakako, duplo bolja nego što je bila i više od toga, ali nije, naravno, za nas dovoljno, ali opet neko sa minimalcem može danas da kupi 40% više svinjskog mesa, nego što je mogao pre 10 godina.
U julu 2012. godine minimalna zarada je pokrivala 62% minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu. U julu ove godine pokrivala je 78%, tako da je nešto bolje.
Što se tiče siromaštva, ja ovde imam podatke Svetske banke, ali tek od 2017. godine. Nama je tada procenat siromaštva bio 22,1%, danas je 8,8% u Republici Srbiji. Daleko smo najbolji u regionu. Mi smo tada, još 2017. godine, bili lošiji od Crne Gore, izvinite, bili smo lošiji od Severne Makedonije i Crne Gore, a danas smo bolji od svih u regionu. U svakom slučaju, 22,1, pa smo smanjivali na 17,3, 12,1, 10,5, 9,99388 stopa siromaštva u Republici Srbiji, polako se smanjuje i to je takođe jedan od rezultata.
Vama hvala što ste mi dali priliku da pričam o tome, iako verovatno niste namerno mislili da mi pomognete i na vašu ponudu da nam pomognete, ja ipak lično, ali zaista sasvim lično moram vama da kažem – ne, hvala, nikakva mi pomoć i podrška od vas ne treba, zato što ste vi čovek koji je javno pozvao na moje silovanje, tako da mi pomoć od vas nikakva ne treba. Na čast onim vašim koalicionim partnerima koji su vas stavili da budete uz njih rame uz rame u Narodnoj skupštini Republike Srbije i ta vaša poslanička grupa je time dala više nego jasan signal šta misli o ženama u Republici Srbiji, šta misli o rodnoj ravnopravnosti, šta misli o diskriminaciji svake vrste i ponosno sede uz vas koji ste javno pozvali na moje silovanje na nacionalnoj televiziji i nacionalnim frekvencijama. I sutra kada mi spočitavaju o nasilju nad ženama, samo da mi oni ništa ne spočitavaju, pošto ste na nasilje vi pozvali na najbrutalniji mogući način i ne treba mi, još jednom, vaša pomoć i bilo kakva podrška od ljudi kakav ste vi i oni koji sede uz vas.
Što se tiče Rio Tinta, da kažemo ovako. Čujem podnet je niz krivičnih prijava. Ja to pozdravljam. Ja verujem u naše sudstvo, verujem u naše nezavisne institucije i odmah da kažem, sve što sam radila sa Rio Tintom, radila sam javno, radila sam svesno, radila sam sa predumišljajem i to ću reći i na sudu. Sve što sam radila sa Rio Tintom ponosna sam što sam radila i kako sam radila. A vi ako mislite da je to za krivičnu prijavu, a očigledno mislite, ja vas molim da podnesete iste takve krivične prijave i protiv vaših stranačkih kolega. Oni su doveli Rio Tinto u Srbiju. Oni su, kažete, mi smo menjali zakon. Nijedan zakon promenili nismo za Rio Tinto. To su već sve vaše stranačke kolege uradile 2006. godine, izmenile Zakon o rudarstvu tako što su obezbedile da onaj ko ima istražna prava automatski dobije prava na eksploataciju.
I molim vas, kumim vas, podnesite krivične prijave i protiv njih, jer mislim da je to jedino fer, a ja ću sa najvećim zadovoljstvom da se odazovem sudu, da branim šta sam radila, argumentujem šta sam radila i pokažem, takođe, i zašto sam to radila, za razliku od vaših partijskih prijatelja i kolega koji se u sudu ne pojavljuju, ali i dalje šire te laži zbog kojih je ovde u Narodnoj skupštini, zbog kojih ih je neko tužio, a oni sudski proces izbegavaju.
Dakle, da se nadovežem, još jednom, bilo je – deci je potreban vazduh, voda, zdrava hrana, a vi pričate o internetu. Ja nikako ne isključujem ta dva. Upravo suprotno, ja mislim da mi možemo i moramo i jedno i drugo. Dakle, to ne isključuje jedno drugo, nego samo svi ti što su bili u bivšoj vlasti, a čuli smo ovde jednog poslanika koji je pričao da je životna sredina najvažnije i najživotnije pitanje i kritikuje mene zato što sam rekla da smo postigli nivo ekonomskog razvoja da možemo da razmišljamo o životnoj sredini. Sve u redu, da, nego ponavljam moje pitanje od juče – a šta smo mi to pokvarili? A šta smo mi to zatvorili što ste vi u odnosu na životnu sredinu izgradili? Jesmo li zatvorili neko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, neku elektranu na obnovljive izvore energije, ili je 2014. godine prvi put usvojen Zakon o energetici koji je uneo u taj zakon obnovljive izvore energije? A onda 2021. godine i doneli prvi put poseban Zakon o obnovljivim izvorima energije. Jesmo li to mi uradili ili ste to vi uradili, kojima je životna sredina danas najživotnije pitanje?
Vidite, ja stojim pri svojoj izjavi. Ja mislim da se mi nekada nismo bavili zaštitom životne sredine iako to jeste izuzetno važno pitanje za kvalitet života. Ali, znate šta, da li je najživotnije pitanje? Pa, kada nemate posao i kada nemate perspektivu za svoje dete i kada ne možete da obezbedite da kupite detetu sladoled, kao što je to bilo dok je minimalac bio 14.000 dinara, a nezaposlenost 26%, a nezaposlenost mladih 51%, šta vi mislite, da su tada ljudi razmišljali kakav vazduh udišu? Ne, razmišljali su kako da nađu neki kakav-takav posao da obezbede nešto svojoj deci. I, da, tek kad smo spustili nezaposlenost na ispod 10%, kada smo krenuli da gradimo i da podižemo naš BDP pa sada na preko 60 milijardi evra, rekli smo – da, ljudi, hajde da se bavimo zaštitom životne sredine. Jeste važno pitanje, nego kad je najživotnije, što ništa niste uradili po tom pitanju?
Kada vam smeta Rio Tinto, što ste doveli Rio Tinto? Kada hoćete da podnosite krivične prijave, što ne podnesete prvo protiv onog koji je promenio zakon 2006. godine? Meni je drago što ste podneli protiv mene zato što ću ja sve svoje odluke sa najvećim ponosom braniti. Tako da vam hvala na toj prilici i molim vas još jednom, evo, recite samo šta ste to vi uradili za životnu sredinu kao najživotnije pitanje? Hvala.

Na ovo odmah moram da reagujem, zato što sam to jasno rekla i u svom govoru.
Znate, ja sam 100% sigurna, znam, imam na kraju krajeva i dokaze, da bi naš evropski put išao mnogo brže da se EU drži svojih dogovora i principa. Zašto to kažem? Zato što smo godinama bili ubeđivani da su reforme u oblasti vladavine prava te koje će praktično, ako ih mi uradimo i završimo, pogurati brzinu na našem evropskom putu.
Ali, kada smo to uradili i dobili pohvale, evo, već dve godine Evropska komisija u svom izveštaju preporučuje otvaranje klastera 3. Ali, države članice ne žele da otvorimo klaster 3. Dakle, mi smo uradili svoj posao, samo što države članice EU ne žele da postupe onako kao što je u skladu sa pravilima EU.
Vi meni kažete da bi mi mogli još brže. Mogli bi, naravno, i vi to znate. Ja sam sigurna da bi nas vi uveli u EU mnogo brže nego što će vas uvesti ikada moja Vlada. Vi bi odmah priznali nezavisno Kosovo, uveli sankcije Rusiji i onda ubrzali put u EU. Možda. Ukoliko EU onda ne bi izašla sa još nekim uslovom, jer nisu i ovo bili uslovi na putu. To što se ti uslovi stalno menjaju, kako da vam kažem, mi i kada smo krenuli u pregovore, da vas podsetim, 2014. godine, u vreme mandata premijera Aleksandra Vučića i SNS, ne nikog pre, niko pre nije krenuo, nije bio dovoljno brz, dovoljno agilan i dovoljno efikasan, tada je bilo potpuno jasno definisano u okviru EU da nema reči o priznavanju nezavisnosti Kosova. Kao što znate, to nigde ne piše. Ali evo, danas nam kažu recimo iz Nemačke – nema govora da ćete postati članovi ako ne priznate Kosovo.
Kako onda vi možete nama da zamerite to, kada sutra mogu da kažu bilo šta. Evo šta je uradila Severna Makedonija, promenila ime. Nisu dobili status kandidata. Ali postoje tamo neki veliki Evropejci koji će da kažu – a mi bi to bolje. Pa vi tako možete bolje jedino ako prihvatite baš svaki zahtev koji dolazi. Koliko god bio sumanut i koliko god bio nenormalan i koliko god bio bezobrazan, ako tako zaista mogu da kažem, zato što takvi jesu, a takvi će tek postati sada kada je Bugarska uvela nove presedane u odnosu na Severnu Makedoniju, pa da sada to moraju da se rešavaju i bilateralna istorijska pitanja koja nemaju nikakve osnove faktičke, gde će Bugari verovatno da kažu u jednom trenutku da Makedonci moraju, pored toga što su promenili ime zemlje, da kažu da ne postoji makedonski jezik, nego je to dijalekt bugarskog jezika, pa ako ne pristanete ne možete u EU. A šta bi vi onda u tom trenutku uradili? Rekli – šta god mi kažeš, ja kažem da. To mi vi kažete sada.
Dakle, bez veze je da nam to prebacujete, makar da smo uradili ono što smo uradili, pa da su oni postupili tako da su nam otvorili i taj nesrećni klaster 3, pa da kažete – pa dobro, niste uradili nešto dalje.
Pozivaju se na usaglašavanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Mi to poglavlje nismo ni otvorili. Oni od 2014. godine čekamo da nam usvoje screening report za to poglavlje i kažu – uskladite se. Čekajte, mi nemamo opening benchmarks, merila za otvaranje toga, ali već treba da se uskladimo. Znate, kad pričamo o nacionalnim interesima, pa valjda oko tih minimalnih nacionalnih interesa treba da se složimo, a to je da ako nešto nije fer – nije fer, ako nešto nije u skladu sa standardima – nije u skladu sa standardima. Ako nam ta EU svaki dan priča i spočitava o vladavini prava, pa neka oni pokažu tu vladavinu prava, a vladavina prava je da poštuju ono što su oni potpisali u pregovorima sa nama, ali takođe recimo i u Briselskom sporazumu. Pa gde je tu EU? Gde je tu vladavina prava? Deset godina čekamo Zajednicu srpskih opština. Gde je vladavina prava?
Dakle, ja imam mnogo toga da zamerim EU, ali nemojte vi da mi pričate da bi mogli nešto da ubrzamo.
Možda bi mogli da uvedemo sankcije Rusiji i da priznamo nezavisnost tzv. Republike Kosovo, a možda i ne bih mogli. A zašto možda ne bi mogli? Pa, zato što je Bugarska uvela novi presedan, a to je da rešavaju bilateralna i istorijska i filozofska pitanja ukoliko bi da puste nekog drugog da postane član EU.
Pa, vi mislite da Hrvatska neće da ponovi taj presedan, sve da priznamo Kosovo, pa sve da uvedemo sankcije, pa ne radi se o tome, radi se o tome da branite principijelnu poziciju, tako da, hajde da ne pričamo tako, zato što nije fer nekako, da kažete, niste uradili dovoljno, pa ne znam uradili smo dovoljno i dve godine Evropska komisija poziva na otvaranje Klastera 3, pa nisu otvorili Klaster 3, ajde makar neka otvore taj Klaster 3 i implementiraju Briselski sporazum, pa onda da dođete, da opet dođe lopta u naše dvorište, pa da kažete niste uradili dovoljno da nešto ubrzate.
Pritom, kako da vam kažem, mi kada pričamo o nacionalnom interesima, stranka kojoj ja pripadam ili ne znam, pokret i stranka kojoj vi pripadate, ne znam da li pokret ili stranka, izvinite zbog toga, zaista nije maliciozno, zaista ne znam, i izvinjavam se, moja je greška i moj propust.
Mi imamo potpuno drugačije shvatanje nacionalnog interesa. Vaš pokret i vi lično, kao predstavnik tog pokreta ste glasali za prijem demokratske partije Kosovo DPK-a, Hašima Tačija u organizaciju liberalnih partija jugoistočne Evrope. Ja to nikada ne bih uradila.
Zašto bi neko ko je na sudu za najgore ratne zločine uključujući i trgovinu o organima, Srba i drugih nealbanaca sa KiM. Zašto bih ja na bilo kom međunarodnom forumu podržala takvu stranku ili stranku koji ima takvog predsednika? Zašto?
Pa, hajde da ste sačekali makar da se završi suđenje, da ne verujete u ono što govore naše institucije, na kraju krajeva što govori, pa i Nataša Kndić i ostali fondovi ovde, nego da verujete u taj međunarodni sud, pa da sačekate to, pa da ih primite i da glasate za njih u organizaciju libelarnih partija jugoistočne Evrope.
Šta je to liberalno? Šta ima Hašimova stranka da traži u liberalnoj organizaciji? Šta je liberalno? Što vadite ljudima organe i prodajete ih na crnom tržištu, to je valjda liberalno, pa ste vi zbog toga glasali za njih, verujem?
Tako da, kada pričamo o nacionalnim interesima, da mi se 10 godina, odnosno devet i po, jel su te promene bile sredinom 2012. godine, borimo za nacionalne interese i ja mislim da se borimo prilično dobro, ako hoćete u odnosu na KiM, to, recimo, što smo krenuli od toga da je bilo, da je većina država članica UN tada priznavala tu nezavisnost, a da sada većina ne priznaje tu nezavisnost. Mi se tako borimo za nacionalne interese. Ja razumem da bi se vi borili potpuno suprotno za te nacionalne interese.
Ali, sada da se vratim na još neke stvari ne koje nisam odgovorila. Zaista sam se iz petnih žila ovde i sa Sinišom i sa Jelenom trudila da razumem o kojim ciframa priča poštovani narodni poslanik, kada kaže, da smo 2008. godine, već imali BDP preko 50 milijardi, da je bio 52 milijarde, pa zašto mi kažemo da smo sad prvi put u istoriji prešli 50 milijardi dolara i da vam kažem, vrtela sam, vrtela, vrtela, zaista smo se uplašili ovde da vidimo šta smo mi to pobrkali.
Kako je to moguće da smo mi tada u stvari, već 2008. godine, prešli 50 milijardi? Sigurna sam da zna narodni poslanik o čemu priča kada vrtimo, vrtimo, vrtimo, a on priča o dolarima, ne priča o evrima.
Tako da smo mi u dolarima prešli 2008. godine, naš BDP 52 milijarde dolara, što je u evrima o kojima mi pričamo i za šta se na kraju krajeva vezuje naša nacionalna valuta, bio 35,7 milijardi evra i lepo je što je uzeo 2008. godinu, zato što je do 2012. godine, naš BDP padao, tako da je posle bio 32,3 milijarde evra.
Dakle, imamo kada nam trebaju dolari, ali poštovani narodni poslaniče, ja imam jedan savet za vas.
Ja mislim da bi vi od sada sve što ste radili u tih 12 godina, od 2000. do 2012. godine, trebali da izračunavate u jenima i prosečnu platu i minimalnu platu i BDP, vi to lepo u japanskim jenima i to će da zvuči, bombona, biće. To bi bilo u jenima, bi bilo da smo 2008. godine, naš BDP je bio 4.541 milijarda BDP Srbije. Tako da svaka vam čast, zaista ste vodili zemlju uspešno, isto uspešnu koliko sada predstavljate te uspehe, pa kako, što bi se reklo, kako smo se nadali dobro smo se udali za tih 12 godina.
Da vam kažem još neke stvari što se tiče inflacije, ma nije sramota, što je sramota, pa dala sam, pa čekajte, sada recite da nisam kolegijalna i da mi iz SNS nemamo tu političku kolegijalnost. Dala sam vam savet parekselans, u to vreme, vi ste za ovakav savet milione evra ste plaćali, pa nešto se vrati i u vaš džep, savetnicima, konsultantima.
Kako mi to da predstavimo lepo građanima Republike Srbije, oni kažu, kolika vam je prosečna plata, 300 evra, auf, pa predstavite u japanskim jenima, dobro će zvučati, šta vas briga i samo nastavite dalje, gurajte. Tako je bilo i u predizbornoj kampanji, šta da radimo sankcije – Rusija. Šta vam je politika? Politika nam je da uvedemo sankcije. Neće vam to doneti glasove. Recite u kampanji da nećemo uvesti, pa kada prođu izbori, vi onda recite istinu i tako je i bilo, tu su platili neke konsultantske usluge i tako slagali građane, dobili neki glas više, prešli cenzus od 3% i onda rekli, mi insistiramo da se sankcije uvedu što pre.
Što se inflacije tiče, samo ovako, da vam kažem, eksperti za inflaciju. Svake godine od 2010. godine do 2012. godine, inflacija je godišnje bila oko 10%.
Godine 2012. inflacija je bila 12,2% u Republici Srbiji. U Evropi je tada inflacija bila 2,2%, tako da je pre 10 godina u Srbiji, u odnosu na EU, inflacija bila šest puta veća.
Ove godine inflacija u Srbiji će biti oko 11% i u EU će biti oko 11%, tako da, kada pričate o inflaciji, zaista jeste eksperti o inflaciji, došli smo tada bili do toga da je šest puta veća inflacija nego u EU, na nezaposlenost od 26%, nezaposlenost mladih od 51% i sa prosečnim platama od 330 evra, ne znam koliko je bilo u jenima, ali to ćete izračunati za jednu sledeću debatu kada se vratimo u jedan četvrtak u Skupštinu. Hvala vam.

Dobro, zaista sam morala da se javim da vam kažem i da vam bude zaista u potpunosti jasno, ali kristalno jasno da se ponosim što je Miloš Vučević u ovoj Vladi, što je potpredsednik Vlade, što je moj stranački kolega, što je bio izvanredan gradonačelnik sa kojim sam najbliže radila, čini mi se, od svih gradonačelnika ili predsednika opština upravo zato što smo, čini mi se, u Novom Sadu i imali najviše i najambicioznije projekte. Mnogo sam od njega naučila i radujem se našem budućem radu.
Apsolutno nemam nikakvu sumnju da će nastaviti da jača i snaži Vojsku Republike Srbije, kao i da će nastaviti da jača i snaži našu odbrambenu namensku industriju i da će to raditi sa istom energijom, istom željom i istom ljubavlju kako je to radio i na primer Aleksandar Vučić kao ministar odbrane u svoje vreme, kada smo nekako i našu vojsku iščupali i podigli je na noge, jer je namenska industrija pre svega bila uništena, a vojska nepostojeća. Da se i dan-danas trudite da je uništite, to se vidi i po raznim izjavama i vas i vaših koalicionih partnera koji samo čekaju da nešto daju nekoj stranoj službi ili nekoj stranoj zemlji kako bi optužili „Krušik“ ili neku drugu našu fabriku u okviru namenske industrije, a da neki stranci dobijaju te poslove koje smo mi imali.
Miloš Vučević će se protiv toga boriti i verujem da će uspeti da se izbori protiv toga. Tako da ima svo moje poverenje.
Kada pričate o svim tim ljudima o kojima pričate, ja ih zaista ne znam, nisam se time bavila. Imam informaciju da ste vi sedeli i sa tim gospodinom i sa njegovim bratom, Nenadom Milutinovićem, da ste ih pozivali da se priključe protestima, tako da je molba da ne optužujete nas ili Miloša zbog toga što neko neće vama da se priključi i vama da da podršku, a vi ga molite za to. I nemojte te ljude koje molite za podršku posle da pljujete ovde ispred građanki i građana Republike Srbije, jer sutra treba ponovo, verovatno, da ih zamolite za neku podršku kada budete organizovali protest zato što na 25 stepeni celzijusovih nema grejanja. Mislim da je to nekorektno sa vaše strane.
Što se tiče dalje Miloša Vučevića, Miloš Vučević je u taj Novi Sad i našu Srbiju doveo prestižnu titulu omladinske prestonice Evrope, što niko pre njega nije uspeo. Doneo je takođe i titulu Evropske prestonice kulture i ne samo to - Novi Sad je proglašen za najbolju evropsku prestonicu kulture, dobio nagradu za to i samim tim dodatno pozicionirao Srbiju i pomogao Srbiji.
Zajedno i u timu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, Miloš Vučević je doveo po prvi put nakon ne znam koliko decenija, on će bolje znati, četiri decenije, neke investitore u Novi Sad i ne investitore koji zapošljavaju jeftinu radnu snagu, motaju kablove ili šta već, ne, što samo po sebi nije nikakv problem, ali je doveo kompanije, kao što je nemački „Kontinental“ koji je u Novom Sadu otvorio istraživački i razvojni centar, „Nidek“ jedna od najsofisticiranijih investicija koje imamo. Pomogao meni da podignemo i dodatno ojačamo IT sektor u Novom Sadu i tamo imamo sada neki od najprestižnijih institucija u čitavoj Republici Srbiji, „Biosens institut“ kao evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi.
Imate „Vega IT“ domaću kompaniju koja je kupila onaj razrušeni stari radnički univerzitet i sada ga sređuje. Imate jednu od najboljih kompanija u Evropi „Trilateral“ takođe u Novom Sadu, sa kojima smo radili rame uz rame da vidimo kako možemo da planski dokumente rešimo i već su ljudi krenuli tamo i njima zahvaljujem. Mi nismo imali tu mnogo veze, ali smo pomogli da efikasno dobiju sve dozvole, da krenu da rade, da grade istraživački i razvojni centar u Novom Sadu, za najsavremenije tehnologije. Zajedno smo izgradili Naučno-tehnološki park, na njegovu inicijativu deo tog parka, deset hiljada kvadrata je otišlo Fakultetu tehničkih nauka. Biće zbog toga, verovatno jedan od najuspešnijih Naučno-tehnoloških parkova i tako bih mogla da vam nabrajam još mnogo, mnogo stvari koje je Miloš Vučević uradio iz raznih oblasti, pa će tako uraditi i u odbrani i ja se radujem da nastavim da učim od Miloša Vučevića.
Sad da vam kažem još neke stvari oko kriminalnih grupa. Kada mi kažete – kriminalna grupa Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića vi mi pokažite presude gde su oni kriminalna grupa ili nemojte dalje, makar vi, a rekao vam je to i zamolio vas je i predsednik Aleksandar Vučić kada je ovde bio nekoliko puta. Nemojte da kriminalizujete Srbe sa KiM. Nemojte da kriminalizujete Srbe sa Srpske liste. Neki drugi u vašoj bivšoj koaliciji sa kojima ste se posvađali veče nakon izbora su otišli u Vašington i pričali Amerikancima kako su Srbi sa Srpske liste pravi kriminalci i kako Kurti treba da se obračuna sa njima. I vi nastavljate tu retoriku ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vi iz stranke koja je dozvolila da sve puteve, ono malo, doduše, što su građani rekonstruisali, gradi Čume ili „Inkop“ Dušana Petrovića…
Da li tako mislite da svi…
(Narodni poslanici dobacuju.)
Izvinite molim vas, „Interkop“, ali dobro, važno je da znate kako se zove firma Dušana Petrovića zato što je bila zlatna koka za vašu tadašnju stranku, a sve po grbači našeg naroda. Tako da samo napred, vi opet krećete od sebe.
To što ste vi radili sa Čumetom i to što ste vi imali vaša preduzeća pa su oni radili to malo što su radili, ali naplaćivali puta šest, to je tako bilo.
Ovde, samo vas molim, da imate obzira prema Srpskoj listi, položaju srpskog naroda na KiM i da im ne odmažete previše, ako već ne možete da im pomognete. Hvala.
(Borislav Novaković: Replika.)

Ovo je užasno teška tema o kojoj ne znam tačno ni kako da pričam, a da nekog ne povredim i da budem dovoljno oprezna da ovo politički ne zloupotrebim. Onda mi, iskreno da vam kažem, nije baš ni jasno zašto ste vi pokrenuli ovo u okviru rasprave o ekspozeu i programu nove Vlade.
Ono što je strašno, jedna od stvari od kada se bavim politikom iz 2016. godine bila je zloupotreba svih ubijenih žena u kampanji, u političkoj kampanji. Ako se sećate, vidite, to je ovo: „Sada nas je manje. Za 10 godina vlasti Aleksandra Vučića ubijeno je 298 žena, žrtve porodičnog nasilja“. Je l' se sećate, to je bilo u svim tajkunskim medijima? Direktno su u izbornoj kampanji optužili Aleksandra Vučića i sve nas za smrt svih ovih žena. Zamislite vi ne samo kakva je to politička zloupotreba, pa danas ponovo pričamo o tome, nego koliko je to brutalno abolisanje, abolicija onih ljudi koji su ubili te žene, jer šta su ih oni ubili zato što ih je Aleksandar Vučić iznervirao, je l'? Pa smo mi krivi što su ubijene? Aleksandar Vučić je kriv? I to tada niko, osim nas, nije osudio. Niko. Da kaže – ali čekajte, kakve veze ima?
Nažalost, žene su ubijane i u ovoj zemlji i u svim ostalim zemljama u partnerskim i porodičnom nasilju svake godine. Ja ću vam reći: 2009. godine – 26 žena, 2010. godine – isto 26 žena, 2011. godine – 29, 2012. godine – 32, 2013. godine – 46, 2014. godine – 27, 2015. godine – 36, pa 33, 26, 30, 28, 26 i ove godine do sada 20 žena je ubijeno. Ovo su podaci zvanični koje ja imam, tako da nije ni važno, i da je jedna i da je 35, strašno mi je.
Da li smo mi nešto pokušali da učinimo tim povodom? Pa, da, pooštrili smo kaznenu politiku i za to bili kritikovani i nisu svi ni glasali čak za to. Pooštrili kaznenu politiku, uveli kako se to zove, ono pravilo „trećeg udarca“, hitne mere, kao što su hitne mere udaljenja iz doma, itd.
Kada smo usvojili Tijanin zakon nema ko nas nije kritikovao iz opozicije i organizacije od civilnog društva zato što smo usvojili zakon da oni koji su silovali ili ubili dete imaju automatski doživotnu kaznu zatvora bez dopusta za uslovnu. Rekli su da se vraćamo u vreme divljaštva, da smo protiv standarda Saveta Evrope, da to nije u redu i svaki put kada nešto uradimo nešto tu nije u redu.
Još jednu stvar da vam kažem kao žena ženi i kao neko kome je ova čitava tema zaista strašna i jeste ogroman problem, a ne samo našeg društva. Još jednom ću reći, vi sedite u poslaničkom klubu sa čovekom koji je meni javno rekao –„ Draga fikus premijerko, želim ti da te jednom taj isti Mitrović zatvori u „Zadruzi“ u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim afroamerikancem tek puštenim iz zatvora i da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgore ovozemaljski šljam“.
Vi sa takvim čovekom sedite u poslaničkoj klupi, vi sa takvim čovekom sedite u istom poslaničkom klubu, jel vi mislite da ovo nije poziv na nasilje nad ženama, poziv na najbrutalnije silovanje i nasilje na nacionalnom kanalu, na nacionalnoj frekvenciji, sa takvim čovekom vi sedite u poslaničkom klubu i pričate o ovoj temi.
Pa, zašto ne krenete od sebe? Zašto ne krenete od svog kluba? Zašto ne promenite klub? Zašto ne kažete – ja kao žena koja želi da se bori za ženska prava ne mogu da sedim u istom poslaničkom klubu sa čovekom koji je bilo koju ženu pozivao na silovanje javno bilo koje žene, bilo zbog čega, šta politički se ne slaže sa fikus premijerkom, pa zato treba da me siluju na nacionalnoj frekvenciji. Sedite sa tim čovekom u istoj poslaničkoj grupi. Pa, hajde da krenemo odatle. Hajde. Hvala.

Dakle, vi ne znate u kom vremenskom periodu se to desilo taj tvit. Jel? I, to je relevantno. Što jel prošlo dovoljno vremena da mu oprostimo što je pretio jednoj ženi silovanjem? Ne znate za Tviter onda ste vi jedini u Republici Srbiji koji ne zna za taj tvit, evo ja ću vam pokazati taj tvit.
Evo, ga tvit Željka Veselinovića vašeg kolege iz klupe, vašeg kolege iz vašeg pokreta stranke, šta god je.
Dakle, 20. septembra 2018. godine, jel mislite da je prošlo dovoljno vremena da sedite sa njim u istoj klupi? Jel? To je sad prošlo, nije ni važno. Neko je tukao svoju ženu, tukao svoju taštu, tukao svog tasta, tukao pretio pred decom, pa je prošlo vreme, pa nije ni važno, sad je u redu da se bavi politikom i da vodi stranku i da vodi pokret i da sedi i da bude narodni poslanik kako god.
Znači, mislite da je to u redu i to je ta relativizacija koja, pa šta da vam kažem nisam znala za tvit, a i kad je to bilo? Pa, i da je bilo pre 10 godina, kakve veze ima. Pa, ja ne bi sedela sa čovekom da je tako nešto napisao i da je napisao pre 20 godina.
Što se tiče Jutke, ma ja vidim…..
( Narodni poslanici dobacuju, ali se ne razumeju.)

Pa ja vidim da ste navikli na tu vladavinu prava, samo polako, bez nervoze, nervozni ste, zato što ne možete ni sami sebi da objasnite kako uopšte izdržavate da pored takvog čoveka sedite, koji je javno pozivao na silovanje bilo koga. E da vam, kažem, to je tako bila vladavina prava dok ste vi bili na vlasti…
(___________: Sa ubicama se družite.)
Družimo se sa ubicama….

Videli smo još jednu stvar, koliko im je važna tema nasilje nad ženama, da su je prebacili u dva laka koraka, na neku drugu temu i zaboravili ubijene žene i šta mi činimo povodom toga da smanjimo ta ubistva, ali, u redu, mi ćemo se boriti, vi nastavite sa tim kako ste počeli, najbolje o sebi sve govorite i najbolje o vama govori vaše društvo.
Što se tiče Jutke i ostalih, kojih je, da bilo na žalost i u našoj stranci, pošto se na kraju prebacio iz jedne u drugu u treću. Samo da vam kažem, znate šta, jedino ga naša stranka nije zaštitila, jedino ga članska karta naše stranke nije zaštitila, već kada je krenula optužba mi smo rekli, izvolite ljudi, sudite, presudite, u zatvor.