Ovo nikada nije viđeno u istoriji političke borbe, ne u Srbiji, u Evropi, u svetu. Nikada.
Da li hoćete da oterate najbolje ljude zato što smo ih pozvali i oni su pristali, i hvala im beskrajno, da rade sa nama na mentalnom zdravlju dece? I to hoćete politički da zloupotrebite?
Kada smo već kod zloupotreba, 18 žena žrtava. U redu, nije ih ni 18, ali nema veze, kao da je to važno. Da li je važan broj? Nije. Važno je politički da ih zloupotrebe. A da li je malo? Ne, mnogo je, ali da vam kažem samo, znate, dok ste vi bili na vlasti, svake godine, ali bukvalno svake godine, kada ste vi bili na vlasti, od 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, svake godine je bilo više ubijenih žena u porodičnom nasilju nego prošle godine i pretprošle godine i godine pre toga.
Što se tada niste bavili time? Što tada niste davali ostavke? Zašto? Da li ste tada imali opoziciju koja vas je optuživala za smrt žena? Niste. Da li znate zašto? Zato što ste u opoziciji imali pre svega ljude, a onda političare, a mi danas imamo lokalne secikese, koji nikakve veze nemaju sa moralom, nikakve veze nemaju sa etikom, nikakve veze nemaju sa tim šta znači da se borimo za našu decu. Da li vas je briga? Baš vas briga! Napali ste ženu koja se bori za mentalno zdravlje ove dece. Sram vas bilo!
(Borislav Novaković: Nemoj da vređaš.)

Hvala vam mnogo, poštovani predsedniče.
Pre svega u ime Vlade Republike Srbije i u svoje lično ime želim još jednom da iskažem najdublje saučešće, najdublje saučešće porodicama tragično nastradalih, ubijenih u neshvatljivim monstruoznim zločinima 3. i 4. maja ove godine.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, kao neko ko duboko veruje u demokratske vrednosti, ja verujem da je Narodna skupština pravo mesto za razgovor, razgovor o svim temama, ne performanse, za razgovor o svim temama, a posebno o temama koje su ovako teške, ovako emotivne i ovoliko važne za naše društvo i za naše građane.
Kao predsednica Vlade sedeću ovde, odgovarati na pitanja narodnih poslanika i raspravljati koliko god da bude potrebno o bezbednosnoj situaciji pre i posle ove tragedije, o merama koje smo kao Vlada preduzeli, o očekivanjima od ovih mera i dokle smo stigli sa njihovom implementacijom. Saslušaću sa pažnjom i uvažavanjem svaki dodatni predlog mera kako bi deca iznad svega i svih, ali i svi građani Republike Srbije bili bezbedniji, osećali se bezbednije i kako bi svi zajedno, a ne podeljeno po političkim i svakim drugim linijama, kao što su to radile mnoge druge zemlje nakon sličnih tragedija, a ni u jednoj drugoj zemlji nisu viđene političke podele ili politizacija tragedije, radili na predlozima da kako kao društvo nastavimo dalje.
Mislim da ovo nije vreme za političke podele, iako nažalost upravo sada, danas, vidim da neki i dalje žele da koriste ovo na najgrublji i najbanalniji način za podele. Mislim takođe da je Skupština jedini i apsolutno jedini forum u kome ozbiljni i odgovorni političari treba da raspravljaju o merama, koje kao društvo preduzimamo.
Ukratko ću dati pregled bezbednosnih mera pre tragedije sa posebnim akcentom na škole.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije izradilo stratešku procenu javne bezbednosti za period 2022. do 2025. godine, koja prikazuje stanje i kretanje javne bezbednosti, identifikuje ključne bezbednosne pretnje, rizike, i predlaže strateške prioritete u radu policije. Stanje javne bezbednosti u Republici Srbiji se prati i procenjuje na osnovu dva ključna pokazatelja – objektivne prirode kroz statističke podatke i subjektivne prirode kroz percepciju građana.
U skladu sa strateškom procenom javne bezbednosti između ostalih, strateški prioriteti su sprečavanje i suzbijanje krivičnih dela i prekršaja izvršenih na javnom prostoru i sprečavanje i suzbijanje nasilja sportskim priredbama i školama. Bezbednost dece, učenika i škola je jedan od prioriteta u radu policije.
Policija Republike Srbije kontinuirano prati stanje bezbednosti u ovoj oblasti i u skladu sa procenama bezbednosti o ugroženosti usmerava svoje aktivnosti koje se odnose na preventivno delovanje promotivne i edukativne kampanje.
Na teritoriji Republike Srbije policijske uprave, i ovo mi je izuzetno važno da čuju i svi narodni poslanici i svi građani Republike Srbije, na teritoriji Republike Srbije policijske uprave na početku svake školske godine imaju obavezu da izvrše analizu stanja bezbednosti učenika i škola u prethodnoj školskoj godini sagledavajući krivična dela i prekršajne javnog reda i mira i druge bezbednosne pokazatelje, kao i ostvarenu saradnju sa školama i školskim upravama.
U okviru toga, u prvoj polovini svakog septembra organizuju se sastanci sa direktorima škola i predstavnicima školskih uprava, sa ciljem sagledavanja najprisutnijih bezbednosnih rizika i pretnji i definisanja mera i aktivnosti za njihovo prevazilaženje.
U školama gde je doneta zajednička ocena od strane direktora škole i komandira policijske ispostave opredeljeni su školski policajci koji vrše delatnosti na pozorničkim rejonima koji obuhvataju područje škole i deo naselja u neposrednoj okolini škole.
Radno vreme školskih policajaca je planirano u skladu sa bezbednosnom problematikom, a u vreme raspusta, u skladu sa procenom.
Od 2018. godine obučeno je 327 policijskih službenika opšte nadležnosti da rade kao školski policajci.
U toku školske 2022/23 godine policija je preduzela značajne aktivnosti na realizaciji preventivno edukativnih programa usmerenih na podizanje svesti učenika o bezbednosnoj samozaštiti i održala ukupno 3.385 predavanja, tribina, radionica, poseta učenika policiji, druženja učenika sa policijom na javnom mestu.
U skladu sa programom rada Vlade Republike Srbije do 2026. godine i prioritetom unapređenje bezbednosti dece, mladih i prosvetnih radnika u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, preduzete su aktivnosti na pripremi za puštanje u rad elektronskog sistema prijave nasilja za građane i nadležne organe i ustanove u okviru nacionalne platforme za prevenciju nasilja koja uključuje decu, to je platforma „Čuvam te“.
Pored video snimaka sa predavanjem na različite teme u vezi sa bezbednošću i vršnjačkim nasiljem, na platformi „Čuvam te“ kreiran je sistem za prijavu nasilja koji će koristiti građani, nadležni organi i ustanove.
Na jednom mestu, preko trijažnog tima koji je uspostavljen u okviru Ministarstva za informisanje i telekomunikacije, svi nadležni organi će pratiti svaku, bukvalno svaku prijavu nasilja prema detetu i tok njenog rešavanja, tako da će status prijave biti dostupan u svakom trenutku, a takođe i građani će moći da podnose prijave trijažnom timu i prate tok i ishod.
Ovaj sistem za prijavu nasilja će početi da funkcioniše od sutra, 19. maja ove godine.
Što se tiče policijske uprave za grad Beograd, na području Beograda nalazi se 327 vaspitno-obrazovnih ustanova, i to 199 osnovnih škola, 103 srednje škole i 25 škola za osnovno i srednje obrazovanje.
Od 3. maja ove godine na unapređenju stanja bezbednosti u školama u Beogradu je bilo, odnosno do 3. maja u školama je bilo angažovano 140 školskih policajaca koji su pokrivali 205 škola, 140 osnovnih i 65 srednjih škola, za koje je na početku godine procenjeno da su bile bezbednosno ugroženije, dok su ostale škole pokrivane kroz redovnu službu.
Nakon tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, istoga dana je naloženo da policijske uprave ostvare kontakt sa direktorima svih škola, radi usaglašavanja prioriteta za unapređenje bezbednosti u školama i da izvrše analizu stanja bezbednosti.
Naloženo je da novim planovima pojačanih mera i aktivnosti planiraju angažovanje maksimalnog broja policijskih službenika na pozorničkim rejonima u blizini škola, uz intenziviranje zajedničkog rada svih linija policije.
Nakon drugog tragičnog događaja u skladu sa merama koje je Vlada Republike Srbije donela, naloženo je hitno pojačano vidljivo prisustvo policije na javnim prostorima i objektima.
Policijski službenici su u obavezi da na područjima svih osnovnih i srednjih škola za vreme održavanja nastave odnosno prilikom dolaska i povratka učenika iz škole preduzmu mere bezbednosne zaštite i posebnu pažnju usmere na rano prepoznavanje mogućih rizika i pretnji.
Policijski službenici opšte nadležnosti, njih 12.368, saobraćajne i kriminalističke policije, su već počeli i u narednom periodu će nastaviti obezbeđivanje 1.832 škole, kako državne, tako i privatne. Angažovan je maksimalan broj policijskih službenika na javnim prostorima i objektima na kojima boravi ili se okuplja veći broj građana. Preduzimaju se intenzivne aktivnosti na kontroli držanja i nošenja oružja, prikupljanju saznanja i pronalasku neovlašćenog držanja i nošenja oružja.
Na području Beograda uspostavljena je akcija „Salus“, u cilju stabilizovanja stanja bezbednosti i vraćanja osećaja sigurnosti građana. Akcija „Salus“ na teritoriji grada Beograda sprovodi se od 8. maja ove godine, u vremenskom periodu od osam časova do 22 časa, a angažovani policijski službenici sprovode opservaciju kritičnih mesta u i oko školskih objekata, legitimišu sumnjiva lica, proveravaju sumnjiva vozila i rade na zapažanju bezbednosno interesantnih pojava.
Nakon donošenja zaključaka Vlade Republike Srbije od 4. maja…
Ja se izvinjavam, ali mi je zaista žao što narodni poslanici, određeni narodni poslanici opozicije, koji su takođe tražili i zahtevali ovaj izveštaj koji smo sa dužnom pažnjom i poštovanjem pripremali, došli u Skupštinu, na vaš poziv, treba da predstavimo Skupštini, da razgovaramo na najozbiljniji mogući način o najtežoj mogućoj temi, jedino što je vama važno izgleda je da li vas je RTS snimio ili vas RTS nije snimio, a ne šta ja imam da kažem u okviru izveštaja koji ste sami tražili.
(Jovanović Stefan: Jel vam žao ili vam je smešno?)
Jel zaista mislite da je ovo način na koji mi kao odgovorni ljudi, valjda svi mi odgovorni, ja ne delim ovde vas i nas i ja nisam od onih koji kažu da vama nije žao a da je nama žao, valjda je žao svakome ko je čovek, ali svako ko je odgovoran političar, ako je želeo da traži izveštaj, tražio ga je valjda da bi ga čuo, a ne da bi pravio performans.
(Dragana Rakić: Šta je smešno?)

Hvala.
Nakon donošenja zaključka Vlade Republike Srbije od 4. maja, ministar unutrašnjih poslova naložio je da se preduzmu sve mere u cilju provere ispunjenosti zakonskih uslova svih vlasnika za dalje držanje oružja, sa posebnim osvrtom na to da li se to oružje drži obezbeđeno i zaključano…
(Milenko Jovanov: Koliko puta treba majku da mi psujete. Koliko puta, Rakićka? Kako te nije sramota? I vi da pričate o nasilju?)

Hvala.
Dakle, 4. maja, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić naložio je da se preduzmu sve mere u cilju provere ispunjenosti zakonskih uslova svih vlasnika za dalje držanje oružja, sa posebnim osvrtom na to da li se oružje drži obezbeđeno i zaključano, kao i da li se drži odvojeno od municije.
Preduzete su takođe mere i radnje sa ciljem da se obezbedi moratorijum od dve godine na izdavanje dozvola za držanje i nošenje oružja. Naloženo je da se izvrši kontrola rada svih streljana na teritoriji Republike Srbije i do sada je izvršena kontrola rada u 25 streljana. Ove godine, 5. maja ministar unutrašnjih poslova doneo je naredbu o predaji neregistrovanog oružja, koja je otpočela 8. maja i trajaće do 8. juna ove godine.
Ovom naredbom predviđeno je da vlasnici oružja koji drže neregistrovano oružje mogu predati to oružje i municiju bez dokazivanja porekla i bez pravnih posledica za neovlašćeno držanje i nošenje nelegalnog oružja.
Od pokretanja akcije, 8. maja u 7.00 časova do 17. maja do 19.00 časova, za devet dana, ukupno je predato 26.339 komada oružja, od toga 21.059 oružja i 5.280 minsko-eksplozivnih sredstava i 1.105.267 komada municije. Koliko je ova akcija uspešna, najbolje govori podatak da je tokom celog prethodnog poziva 2020. godine predat ukupno 541 komad vatrenog oružja, 11 bombi i jedno minsko-eksplozivno sredstvo i 2.978 komada municije. Ja i ovom prilikom želim da se zahvalim svim našim građanima koji su odgovorno i ozbiljno postupili i odazvali se na poziv da predaju oružje i pozivam sve da ovo učine do 8. juna 2023. godine.
Višestruka ubistva su, nažalost, okarakterisala i ranije periode. Počev od 2000. godine izvršeno je ukupno 14 višestrukih ubistava na teritoriji Republike Srbije, sa četiri i više usmrćenih, od kojih su najmasovnija bila u Velikoj Ivanči 2013. godine, sa 13 usmrćenih, u Jabukovcu, Negotinu 2007. godine, sa devetoro usmrćenih lica i Leskovcu 2002. godine, sa sedam usmrćenih.
Kako bi se ovome oduprli i pokušali da sprečimo ovakve tragedije i zločine u budućnosti, Vlada nastavlja sa implementacijom mera koje smo usvojili u borbi protiv nasilja.
Pod jedan, i najvažnija mera, razoružavanje Srbije, sa ciljem da se smanji broj oružja u posedu građana Srbije i do 90%.
Pod dva, zapošljavanjem dodatnih 1.200 policajaca koji će raditi na bezbednosti u školama. Ovo možemo da završimo do kraja godine, imajući u vidu da u okviru Centra za osnovnu policijsku obuku trenutno na obuci imamo 1.312 polaznika koji će obuku završiti u narednih šest meseci, i to 35. klasa – 251 polaznik, koji završavaju 17. jula, 36. klasa – 271 polaznik, koji završavaju 18. jula, 38. klasa – 233 polaznika, koji obuku završavaju 6. novembra, 39. klasa – 311 polaznika, koji obuku završavaju 11. decembra i 40. klasa od 246 polaznika, koji obuku završavaju 27. novembra.
Pod tri, radimo na izmenama svih zakona potrebnih za punu implementaciju mera koje je usvojila Vlada Republike Srbije i svih mera usmerenih na borbu protiv nasilja. Ministarstvo pravde pripremilo je izmene i dopune Krivičnog zakona i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i započelo konsultacije vezano za navedene izmene. U okviru ovoga se razmatra smanjivanje starosne granice krivičnopravne odgovornosti maloletnih lica sa 14 na 12 godina starosti.
Imajući u vidu da je pitanje krivičnopravne odgovornosti maloletnih lica veoma kompleksno, mi želimo da čujemo mišljenje i struke i nauke, ne samo pravne, već i medicinske – psihologe, pedagoge, sociologe, kao i stručnjake međunarodnih organizacija koji se bave zaštitom prava deteta. Izmene i dopune Krivičnog zakona koje je Ministarstvo pravde pripremilo obuhvataju propisivanje dva nova krivična dela – nesavesno držanje vatrenog oružja i obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja, kao i pooštravanje kazne zatvora za sve oblike krivičnog dela – neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. Krivičnog zakonika.
Takođe, u skladu sa inicijativom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predviđene su pooštrene kazne u odnosu na krivično delo nasilje u porodici i grupu krivičnih dela protiv polne slobode. Prihvatanjem inicijative predsednika Vučića, državni organi šalju jasnu poruku žrtvama nasilja u porodici, a pre svega svim ženama, da će država najoštrije reagovati s ciljem da se svi oblici nasilja odlučno suzbijaju i najoštrije kazne svi učinioci ovih krivičnih dela.
Konačno, u cilju podizanja nivoa bezbednosti građana, krenuli smo u proces izmena i dopuna Zakona o oružju i municiji, kako bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje vatrenog oružja.
Sve navedeno predlaže se kako bi se, sa jedne strane, broj komada oružja u posedu pravnih i fizičkih lica drastično smanjio i, sa druge strane, preventivno delovalo u cilju sprečavanja zloupotreba i na taj način podizanje nivoa javne bezbednosti u Republici Srbiji.
Neću ići dalje u detalje izveštaja koji je dostavljen narodnim poslanicima. Kao što sam rekla na početku, tu sam za sva pitanja i pojašnjenja i iskreno želim da tokom ove rasprave čujemo možda predlog dodatnih mera za podizanje bezbednosti građana u našoj zemlji, za smanjenje nasilja, kao i smanjenje poziva na nasilje, a čuli smo ih toliko u poslednjih nekoliko dana, za smanjenje tenzija u društvu, ali i zamerke na konkretne mere koje preduzimamo i koje smo preduzeli.
Mislim da ćemo time poslati pravu poruku našim građanima. Još jednom mi je žao što se deo opozicije odlučio već na samom početku za performans, a ne za razgovor, za performans o raspravi koja se tiče najteže teme koju smo do sada ikada imali u našem društvu i najteže situacije koju smo do sada ikada imali u našem društvu. Za performans, a ne za razgovor.

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, mislim da se borba protiv nasilja ne vodi na „Gazeli“, ne vodi na „Gazeli“ nasiljem nad svim drugim građanima kojima uskraćujemo pravo na slobodno kretanje, odnosno kojima se uskraćuje pravo na slobodno kretanje, već se vodi rečima u Skupštini, pred očima svih građana naše zemlje. Hvala vam mnogo.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, vidite, ja se u potpunosti slažem sa vama i mislila sam da je možda danas prilika ili još jedna šansa da prestanemo sa političkim podelama oko ove teme.
Mislim da je sramota da se politički delimo oko ove teme. Mislim da možemo da se delimo politički po bilo kojoj temi, osim po ovoj temi. Ovo prevazilazi politiku. Ovo je par ekselans tema čitavog našeg društva o kojoj ne treba da pričamo politički, ne treba da politizujemo zato što je to neodgovorno i simplifikacija i ne da na nas ne vodi ka rešenju, već nas vodi sve dalje od tog rešenja.
Nažalost, od kako sam ušla u ovu salu određeni deo opozicije je iskoristio ovo samo i isključivo za politizaciju. To je problem. Nije ih interesovao izveštaj koji ste vi, narodni poslanici, tražili. Moja obaveza je da dođem i da predstavim i da slušam predloge, konkretne predloge, a ne psovke, ne dobacivanja, ne performanse, predloge.
Znate, kao što sam i rekla, svako od nas zna, ovo se dešavalo u većini zemalja sveta i Evrope. U SAD ove godine bilo je, ako se ne varam, do danas 190 različitih masovnih ubistava, od toga 18 u školama, više nego dana u godini i tome pristupaju kao društvo koje gleda šta može da se uradi.
U Norveškoj koja je, rekla bih, jedna od najnaprednijih demokratija, građanskih društava na svetu, 2011. godine je Brejvik ubio 77 ljudi, više od 60 dece, mladih ljudi i to predstavnika jedne političke stranke, podmlatka jedne političke stranke i to nikom u toj Norveškoj nije palo na pamet da za to optuži vlast, da za to optuži neku drugu političku stranku, da za to optuži bilo kog pojedinca u tom društvu. Nikom nikada to nije palo na pamet.
U Erfurtu u Nemačkoj 2002. godine mladić od 19 godina je došao u svoju bivšu školu, gimnaziju i pobio 16 ljudi. Nikome nikada nije palo na pamet da za to optuži vlast u Nemačkoj, saveznu ili vlast u toj nemačkoj državi ili da optuži nekog pojedinca ili neku političku partiju. To ne da nisu uradili, to zaista nikome nikada nije palo na pamet. To, jednostavno, nije normalno. To, jednostavno, nije ni ljudski, ni pristojno.
To se, jednostavno, nikad nigde u svetu nije dogodilo da imate ovakvu tragediju, ovakav zločin i da neko nepunih tri sata nakon tog užasnog, najodvratnijeg, najmonstruoznijeg, najneshvatljivijeg prvog zločina nakon tri sata neki političar izađe i kaže – ti si kriv, predsedniku te države, vi ste krivi iz neke stranke. To je zaista jedinstveno. U svetu to nije viđeno.
Znate, 2002. godine u Leskovcu počinjen je taj masovni zločin, masovno ubistvo sa sedam ubijenih, uglavnom sve jako mladi ljudi. Godine 2007. Jabukovac - devetoro ubijenih, 2013. godine Mala Ivanča - 13 ubijenih. Ne pričamo o ranjenim. Niko tada u Srbiji, niko, nijedna politička partija, nijedan politički pokret, stranka, niko nikada nije uzeo to i rekao - vi ste krivi, uperio prstom u bilo koga i rekao – vi, političari, ti i ti, taj i taj, vi ste krivi, vaša stranka je kriva. Niko nikad nigde pre ove tragedije i ovih ubistava, niko nigde u svetu.
Toliko je to nenormalno, toliko je to neljudski, toliko je to… To, jednostavno, pristojni ljudi ne mogu da zamisle da urade. Kako može neko da ubije nekog i vi da kažete – ti si kriv i da iskoristite to za političke proteste? To se nigde na svetu nije desilo i nikad pre u Srbiji, ni 2002, ni 2007, ni 2013. godine, nikada. Jednostavno, ovo je jedan presedan gde se vi zaista zapitate ali kako je moguće i kakva je poruka našem društvu da vi za to optužite jednog čoveka ili jednu političku stranku, kako to radi deo opozicije. To je relativizacija. To je, takođe, odlazak od rešenja. To znači da vas rešenje ne zanima, da vas pravi uzrok ne zanima, da vi samo želite da politizujete to da bi napravili neki politički ćar. Kako je to uopšte ljudski moguće ja vas zaista pitam? Ja ljudski ne razumem kako je to moguće.
Kako to nisu uradili nikad u Americi, kako nisu uradili u Nemačkoj, kako nisu uradili u Norveškoj? Kako nije uradila opozicija 2002. ili 2007. godine? Zato što se to ne radi. ljudski to nikom ne bi palo na pamet zato što su to stvari gde se društvo ujedini u tuzi i kaže dajte da vidimo šta dodatno možemo da uradimo i to je dodatan problem koji mi danas imamo.
Još jednu stvar samo da kažem zato što mi je zaista stalo da to kažem, zato što ponovo mislim da nekad uzmemo, idemo u ekstreme, simplifikujemo stvari. Kažete da je derogiran svih ovih godina i decenija prosvetni sistem, pogubili smo konce u prosvetnom sistemu. Znate, ja mislim da mi moramo još mnogo da radimo na jačanju našeg prosvetnog sistema i pritom mislim da smo mnogo i uradili, ali još mnogo, mnogo, mnogo moramo da radimo, ali ne mogu da se složim sa vama da je derogiran, da je sve loše, da je sve strašno, da tu nema kvaliteta zato što ga ima i te kako.
Mi smo u poslednjih pet godina, ne mi, sistem, naši đaci, učenici, studenti, njihovi profesori i mentori, postizali najbolje rezultate u istoriji Srbije. Najbolje rezultate imamo na takmičenjima.
Na matematičkoj olimpijadi 2019. godine bili smo deveti u svetu, 2020. godine smo bili među prvih deset u svetu u informatici. Od 2018. do 2021. godine na svakom takmičenju matematičke olimpijade vraćali su se u Srbiju sa medaljom.
Godine 2021. po prvi put smo doneli zlatnu medalju, naši učenici, sa filozofske olimpijade.
Ove godine studenti FON-a su bili prvi na svetu u Case study competetion u rešavanju problema.
Studenti sa Pravnog fakulteta vicešampioni sveta. Ja sam primila njih, čestitala im, zahvalila se na svemu što rade oni i njihovi profesori, njihovi mentori, na tome kako promovišu našu zemlju.
Godine 2017. učenici Sportske gimnazije prvi na svetu u košarci u školskim takmičenjima. Dakle, nije tačno, ne možemo da pričamo da je sve loše i da je sve strašno.
Imamo prosvetni sistem koji može da se takmiči u nekim aspektima sa najjačima na svetu i da pobeđuje, ali moramo još mnogo da uradimo, još mnogo da uradimo. Samo da ne smetnemo sa uma i tu drugu stranu medalje zato što onda zaboravimo na njih, te profesore, te učitelje, te nastavnike, i te đake, i te studente. I to je neki sistem napravio.
Znate, kada kažete – apsolutna vlast, apsolutna odgovornost, apsolutna odgovornost i za rezultate, ako već želite tako da kažete, mada mislim da je i to potpuna simplifikacija, da je prilično beskorisno tako nešto pričati, ali dobro, kako god.
Dakle, nemojte nikada da zaboravite i u najtežim trenucima i na tu drugu stranu medalje i na taj ponos tog sistema koji je, takođe, rezultat čitavog našeg društva, a da moramo još mnogo da radimo, moramo. Hvala vam.

Hvala vam.
Dakle, ja nikada nisam rekla - sve je u redu. Rekla sam - sistem nije zakazao i takođe sam to obrazložila i mogu ponovo zato što sam odgovorna osoba i ne bežim od svojih reči.
Dakle, da, mislim da se ovo desilo negde drugde gde možda nismo stigli još dovoljno da uradimo, da otvorimo još neku fabriku, da podignemo plate, da ljudi imaju kvalitetnija radna mesta, da opremimo školu, da je jedno od 37, samo 37 škola u Srbiji, a samo 37 osnovnih i srednjih škola u Srbiji nema pedagoško-psihološku službu, sve ostale imaju, da je bila takva škola, da je bilo prijavljeno nasilje, a da nismo reagovali, da sistem nije reagovao, da je bio bilo kakav takav događaj, verujte rekla bih - da, sistem je zakazao tu i tu.
Ali, Osnovna škola "Vladislav Ribnikar" u sred Beograda na Vračaru, na najbogatijoj opštini u celoj Srbiji jednostavno ne možete da kažete da je sistem tu zakazao. Imao je pedagoga, imao je psihologa, imao je školskog policajca, imao je privatno obezbeđenje, imao je sve.
Sve je u redu. Opet vam kažem, ja zaista iskreno i duboko baštinim demokratske vrednosti i verujem u različita mišljenja i u raspravu, ali takođe razmišljam intenzivno svih ovih dana da nasilje u društvu, nego jedino mi ne pada na pamet kako to, kao što je i narodni poslanik, gospodin Jovanov, rekao - kako to nikada ne krenete od sebe, kako smo to mi krivi za sve, a vi nikada ne krenete od sebe, a pritom upravo na prethodnoj prošloj sednici Vlade, kada sam bila ovde, sam vam rekla - zamislite kako mladi ljudi gledaju na primer na autoritet policijskog službenika kada vide narodnog poslanika koji ga psuje i gura. Da li vi mislite da je to normalno i da li to nije širenje nasilja?Neverovatno. Zaista neverovatno da se ni danas ne pogledamo i kažemo - da, ja sam možda mogao nešto drugačije.
Što se tiče našeg obrazovnog sistema, znate šta, nisam ja rekla i možete da vidite to u transkriptu, nisam ja rekla ni da je najmoderniji, ni da je najbolji. Ja sam pričala o rezultatima i pritom sam rekla da su to rezultati učitelja i nastavnika i profesora i njihovih mentora i učenika i studenata. Nikada ih nisam pripisala ni sebi. Samo sa rekla da su takođe rezultat nekog sistema. Da, jel treba da se izvinim što sada neću da pljunem naš obrazovni sistem?
Kada pljunem na naš obrazovni sistem pljunula sam na sve te ljude koji svaki dan prekarno rade u tom sistemu. Da, imaju odlične rezultate. Da li može biti jače, da li može biti modernije, da li još mnogo stvari moramo da menjamo u našem obrazovnom sistemu, da li još mnogo toga moramo da uradimo za nastavni kadar? Da, upravo sam to rekla kada sam odgovarala prethodnom narodnom poslaniku. Upravo to.
Šta vi želite - da sporite rezultate koje imaju ti studenti i učenici i njihovi mentori, nastavnici i profesori? Oni postoje, oni su na papiru, oni su svetski, evropski, međunarodni. O tome sam pričala i pričala da sada ne treba da zaboravimo ni tu stranu medalje, ni tu decu, ni njihove mentore i nastavnike i da, imamo neke od najboljih rezultata u smislu prosvete ikada i to u poslednjih pet godina. Znate kako, i to jeste neki sistem.
U poslednjih 10 godina plata nastavnika, nastavnog kadra u Republici Srbiji je povećana 68,8%. Da li ja mislim da je plata nastavnog kadra u Srbiji zadovoljavajuća? Ne, nikako. Daleko od toga, ali je za tih 70% iz budžeta koji se plaća trebalo mnogo, mnogo, mnogo raditi i napraviti stabilnu ekonomiju da bi te plate mogle da se isplaćuju i išlo bi mnogo brže, kao što je išla 2018. i 2019. godine da nas nije zadesila i pogodila Korona, kada smo većinu novca usmerili na plate zdravstvenih radnika da bi njima pomogli i da bi se njima zahvalili.
Znate, 70% ipak nije tako malo i opet ću reći bez obzira, ne želim da današnja ili sutrašnja ili koliko god traje ova sednica na ovu temu da prebacujem šta je neko nekada uradio ili šta nije uradio, ali znate da je pre 10 godina plata bila zadovoljavajuća, pa da je neko podigao 70% danas bi bila odlična.
Kada krenete iz minusa mnogo vam treba da stignete u plus, a mi nismo krenuli ni iz nule. Ti ljudi, kao i svi drugi ljudi u državnom javnom sektoru, policajci, vojnici, medicinske sestre i tehničari, zdravstveni radnici, profesori bili su na ivici egzistencije i da, danas je nešto bolje i nije dovoljno dobro. Razgovarala sam pre tri nedelje sa sindikatima i jasno im rekla šta mislim da treba da uradimo u smislu njihovih plata, a posebno koliko treba da ulažimo u predškolsko.
Izvinite, ali neću reći sve najgore o našem obrazovnom sistemu. Neću pljunuti naš prosvetni sistem i neću pljunuti naše prosvetne radnike zato što sa resursima koje imaju daju neke od najboljih rezultata na svetu.
Vi mi kažete - nije ovo politički protest, to je protest građana. Reći ću vam, kao što sam javno rekla, mislim da je onaj prvi protest možda bio protest građana.
Ovaj drugi protest, kao što ste i vi rekli i kao što su rekli drugi iz opozicije i napisali javno i govorili po emisijama u kojima su gostovali, jeste samo i isključivo politički protest. Ne komemorativni skup, ne protest građana, nego politički protest koji organizuju političke stranke, čiji je organizator narodni poslanik koji je prvi pozivao na nasilje u poslednjih 10 godina, na ubistvo predsednika, na ubistvo članova predsednikove porodice. Taj čovek poziva na borbu protiv nasilja.
Zaista, da li vi zaista mislite da je to bilo kako normalno i razumno?
Čekajte, u redu je da je on to uradio, a da se pre toga izvinio za sve ono što je radio. Ne, nikada se nije izvinio. Ne, nastavio je i na tim protestima da poziva na nasilje, jer je, valjda, opravdano pozivati na ubistvo Aleksandra Vučića i ljudi iz SNS, sve zajedno sa članovima, simpatizerima i svima ostalima. To je, valjda, u redu i legitimno i to je bogougodno i to je baš lepo. Jel?
Zašto onda niste osudili? Zašto, ako se ne slažete i mislite da nije lepo, kao što ja mislim da nije lepo? Što niste osudili? Što niste rekli jednu reč? Što ste dopustili da organizator protesta protiv nasilja bude čovek koji direktno poziva na ubistvo starijeg sina i brata predsednika Aleksandra Vučića? Zašto ste dozvolili to? Zašto pod njegovom kapom idete u kao, tzv. borbu protiv nasilja?
Politički skup, ali dobro.
Znate šta takođe mislim da nije normalno i šta mislim da je strašno? Vi meni pričate šta sve nije normalno. Apsolutno, ja zaista još jednom kažem, nije normalno, nije normalno da se nakon ovakvih tragedija to politizuje.
Još jedan dokaz, osim bazične, osnovne ljudskosti za to, osnovni dokaz da to nije normalno i da to normalni ljudi nekako, političari, zaista zato što je ovde odgovornost na nama kao političarima, dokaz za to je da se to nigde nije desilo na svetu. Nigde. Ni u Nemačkoj, ni u Norveškoj, ni u SAD. Ni 2002. godine, ni 2007. godine, ni 2013. godine. Nikada, nigde.

Nikada, nigde neko nije optužio vlast za takvu tragediju.

To, jednostavno, nije normalno. To nije ljudski, ljudi. Da ne pričam kakva je to relativizacija.
Vi pričate, i svih ovih dana, o ubistvima žena. Vi pričate o pozivima na nasilje, relativizaciji nasilja. Pričate o nacionalnim frekvencijama. Vi pričate o „Pink-u“ i „Hepi-ju“.
Čekajte, da vas podsetim samo na kampanju na „N1“, tajkunskoj televiziji. Deset godina, decenija AV vlasti. Decenija vlasti Aleksandra Vučića, gde su stavili pretučenu ženu, žrtvu porodičnog, valjda, nasilja na poster „Sada nas je manje“.
Da li vi mislite da je uopšte normalno da se za ubistvo žena, za femicid direktno optuži Aleksandar Vučić?
Da li vi mislite da je to normalno?
Da li vi mislite da je ta televizija korektna? Da je profesionalna? Da je objektivna?
Da li vi uopšte, da li bilo ko može politički da stavi neke stvari sa strane i kaže – ali, ljudi, ako ništa, u redu, mrzim Aleksandra Vučića, odvratan je, najgori je, ovakav je, onakav je, svejedno, ali da kažete – ali, ljudi, to je relativizacija. Pa, vi ne kažete – kriv je onaj što je ubio tu ženu, nego je kriv Aleksandar Vučić, a ovaj jadan, pa, njega je Aleksandar Vučić iznervirao, kakve veze ima.
Jel vi razumete da iz takve relativizacije onda idu dalju ubistva i dalje nasilje, kada kažete da je za sve kriv Aleksandar Vučić i kada kažete da nikad nije bilo gore.
Evo da kažemo i ovo, prošle godine je u okviru porodičnih i partnerskih odnosa, dakle, najviše žena ubijeno, nastradalo 40 ljudi. Naravno, i to se koristi za politizaciju. Eto, kakva je ova vlast, eto kakvo je nasilje, pa na kraju krajeva i direktnom optužbom sa „N1“ „Decenija AV vlasti“ kako je Aleksandar Vučić kriv za to. Godine 2012. je 64 osoba nastradalo u porodičnom nasilju, 2011. godine 48, 2010. godine 43, 2009. godine 51. Sve veće nego ovaj užasan broj.
Recite mi sada svi vi zajedno koji protestujete protiv nasilja politički, recite mi 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine, kada je bilo više ubistava u porodičnom nasilju, da li je postojala politička stranka, organizacija ili politički lider, lider neke stranke koji je za to optužio vlast? Da li se to ikada desilo? Ne, nikada se to nije desilo. Nikada se to nije desilo, zato što to jednostavno prvo nije pristojno, drugo, nije ljudski i treće to je relativizacija zločina, kriv je onaj koji je ubio.
Ne mogu biti krivi ovi ljudi. Ne mogu biti krivi ljudi koji glasaju za Aleksandra Vučića. Ne može biti kriv Aleksandar Vučić, aman zaman, zaboga ljudi. Pa to se nikada nije dešavalo. Nikada. To nije normalno. Vi ste u vašem obraćanju pričali ponovo o ubistvu žena, kao da smo mi krivi. Takve stvari se, ne u ovom društvu, ni u jednom društvu, ni u jednoj zemlji nikada nisu dešavale. Kakva je to politička borba? Zar nemate nešto drugo politički da nam zamerite, nego nam kažete da smo ubice? Jel politička borba kada se ubije 17 ljudi, kada se ubiju deca, da kažete vama nije žao, nama je žao? Zar zaista ljudski mislite da je to normalno?
I da, sedeću ovde koliko god treba da razgovaramo o tim stvarima. Pre nego što sam ušla u ovu salu, slušala sam poslanička pitanja. Narodni poslanik ovde, gospodin Aleksić, za 18 mrtvih kaže – bas je baš briga. Pa koji čovek normalan može da kaže da je nekog baš briga? Jel politika 18 smrti? Vas nije baš briga, a nas je baš briga, jel? Mi nismo roditelji, mi nismo ljudi, mi nismo sestre. Niko od nas nije ništa. Nije ljudsko biće, pa nam nije žao, a vama je užasno žao.
Jel to politika? Jel to vaša politička agenda? Jel zaista želite sa tim da izađete pred građane Srbije? Jel zaista mislite da je to blagotvorno, da to ne bi radili u nekim drugim društvima? U ovom trenutku je potrebno zajedništvo, a ne da pozivaju na protest protiv nasilja ljudi koji su najveće siledžije u ovom društvu.
Pričate o „Hepiju“ i „Pinku“, imali ste na „Nova S“ u „Utisku nedelje“, dva sata ili koliko god traje ta emisija, sat, sat i po, dva sata, paradu nasilja i to od strane profesora sa Beogradskog univerziteta Jove Bakića. Paradu nasilja. Ne mogu da izgube na izborima, jurićemo ih po ulicama. Jel se neko od vas koji se svake nedelje okuplja na protestu protiv nasilja oglasio? Jel rekao aman ljudi, nemojte pozivati na nasilje? Niko. To je profesor Beogradskog univerziteta, taj čovek je svaki dan sa mladim ljudima. Zašto mislite da sutra taj mlad čovek, neki njegov student se ne oseti pozvan i ohrabren da uzme pušku i da ubije nekog i da kaže – pa meni je moj profesor sociologije, moj voljeni profesor, uvaženi profesor rekao da je to u redu.
Jel može neko od vas da se oglasi i da kaže da i to je nasilje. A voditeljska se smeje i kaže, ne razumem to, malo mi je smešno, recite a kako bi ih jurili, kako će to da izgleda? I nikom ništa. Niko ne kaže, znate šta „Nova S“ možda ste malo preterali. Ne, to je mnogo lepo, to je isto bogougodno, jurite naprednjake, kakve veze ima, oni su ružni, glupi, bezubi, krezubi, droce, sendvičari. To smo sve čuli u poslednja četiri dana i niko od vas nije rekao ljudi to je takođe nasilje nad nekim ljudima. E takva je vaša borba protiv nasilja.
Ako može SNS, može sve, ubij ih, juri ih, baci ih, ali za ove druge slučajno nemoj da si im rekao, slučajno nemoj da si im rekao, nemoj slučajno za ove nas, lepe, pametne, inteligenciju, nemoj slučajno da si ih izvrgao ruglu zato što su fotošopirali sopstveni protest da bi pokazali da ima više ljudi. Što, jel malo bilo ljudi? Što, jel malo da se 10 hiljada ljudi ujedinilo?
(Ivana Parlić: Sto pedeset hiljada.)
Ma 150, 800. Da vam kažem, da je bilo 150 hiljada ljudi, ne bi morali da ih fotošopirate, pod jedan.
(Predsednik: Nemojte da govorite iz klupe, Parlić.)
Da je bilo 150 hiljada ljudi, zaista ne bi morali da ih fotošopirate, ali nema ni veze, da je bilo 150 hiljada ljudi, da je bilo 100 ljudi, eto, o tome se radi. To je vaš problem. To je ono gde vi vidite, gde je sve politika.
Kakve veze ima da je bilo 100, kakve veze ima da je bilo 100? Ujedinili su se u tuzi, imaju predlog da se nešto menja, imaju konkretan predlog. Kakve veze ima? Što moraš da ih fotošopiraš da izgleda da ih ima više? Zato što nema veze sa tugom, ima veze sa politikom. Nikakve veze sa tugom nema. Ima veze samo sa politikom.

Zvali ste me da dođem da odgovaram, sada mi ne date vreme da odgovorim. Imam pravo da odgovorim. Jel dosadno? Vama je dosadno? Šta vam je tačno dosadno?

Znate, vi kažete – imamo akciju oduzimanja oružja, odnosno razoružavanja Srbije. Da, koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, da, odlična je akcija, i da, znate, pohvalila je Evropska unija, usudio se, napravo je grešku i „Gardijan“ da pohvali, pa su na pritiske iz Srbije morali da se isprave da demantuju sami sebe i tekst, što je svojevrsni pokazatelj koliko su mediji zastranili, pa i najjači, najbolji, najprofesionalniji mediji koliko su pod uticajem politike i da moraju da demantuju nešto što su rekli da je lepo.
Vi kažete – pa niste vi zaslužni, zaslužni su građani. Ponovo, opet, kao i sa uspesima u prosveti, ja sam se, poštovani gospodine narodni poslaniče, zahvalila građanima, ja sam se građanima zahvalila. Nisam rekla – da, mi smo. Mi smo dali inicijativu, predsednik, mi smo usvojili kao Vlada, odlična je inicijativa, i da, daje odlične rezultate, ali građani su bili odgovorni i zahvalila sam se građanima.
Što se tiče oružja, znate, opet kada pogledate, kada se desilo masovno ubistvo 2002. godine, broj komada oružja koje se drži i nosi po dozvolama legalnog oružja, ko zna koliko nelegalnog, ali legalnog oružja 2002. godine u Republici Srbiji bilo je 1.064.595. Kada se desila još veća tragedija 2007. godine, broj legalnih dozvola je bio 1.160.277. Da li se sećate, poštovani narodni poslanici, koji se borite protiv nasilja, da je neka politička partija tada, neka politička organizacija, neki političar to zamerio tadašnjoj vlasti 2007. godine, u kojoj ste vi bili, i rekao – ljudi, od 2002. godine, kada smo imali ono masovno ubistvo, što niste razoružavali Srbiju, zašto niste, vi ste krivi? Ne, niko to nije rekao. Niko to nije rekao. Zato što niko nije bio dovoljno nečovek da za to optuži neku vlast.
(Predsednik: Lazoviću, nemojte da urlate iz klupe, čoveče.)
Vi danas imate, i najveći broj dozvola za oružje smo dostigli 2008. godine, kada ste na vlasti vi koji se borite protiv nasilja, od 1.172.468 dozvola. Mi smo tada, odnosno od 2013. godine realno, uspeli to da spustimo na ispod 800.000. Imate 771.701, a u prvom kvartalu, na kraju prvog kvartala došlo je na 761.415 dozvola. Dakle, radili smo svoj posao ozbiljno i odgovorno. I ponovo vam kažem, kada pogledate u odnosnu na to šta je nekada bilo i šta smo uradili, nije sistem ovde zakazao. Ali da, sada ćemo razoružati Srbiju, oduzećemo 90% oružja i svakako ćemo svi biti mnogo bezbedniji.
Ali se ponovo radi o tome da je to manipulacija brojevima, da bi pokazali da je neko bio neodgovoran, da neko nešto nije radio, što niko ranije u Srbiji nikada nije radio tako, ni nigde u svetu, da politizuje na taj način.
(Radomir Lazović: Hajde još malo, do šest, još tri minuta.)
Ali nije problem, do šest, do osam, do sedam, nije problem, ja se vraćam sutra, nastavićemo polemiku, nastavićemo debatu. O čemu se radi? Šta je tačno problem? Hoćemo li da razgovaramo ili nećemo da razgovaramo?
(Predsednik: Obuzdajte se, Lazoviću.)
Šta, kao vi treba tri minuta, a ja treba dva minuta? Hoćemo ozbiljno da razgovaramo.
Vi mi kažete – REM. Evo, došla sam ovde da čujem, evo, došla sam ovde, pa pola sata ili sat, mogu i sedam, valjda je važno, valjda je bitno, za REM, da vam kažem, i time ću završiti. Završiću, zato što ste tražili da završimo do šest, tako da, što se mene tiče mogli smo do ponoći. Ostala bih ovde 24 časa da pričamo o ovome, ali nema veze. Tražili ste do šest, završiću do šest.
(Predsednik: Milivojeviću, da li je moguće da toliko pristojnosti nemate?)
Nisam za Vladu kao izvršnu vlast čula nijedan predlog, niti jedan predlog, meru za borbu protiv nasilja, osim da smenim ministra unutrašnjih poslova koji radi svoj posao dobro i direktora BIA, koji zaista ne znam kakve veze ima sa tragedijama koje su se desile. Bezbednosno-informativna agencija tek nema nikakve veze.
Ali kada kažete – REM i meni pričate o nacionalnim frekvencijama i REM-u, izvršna vlast niti bira REM, niti deli nacionalne frekvencije, to radite vi ovde u Skupštini. To nije predlog za vlast.
Dakle, kada izbrišete to, vi nemate i svih ovih dana nama niste dali, i to da ostane zapisano, niste nam dali nijedan jedini konkretan predlog šta da uradimo i kako da smanjimo nasilje u Republici Srbiji, šta da uradimo i kako deca i njihovi roditelji da se osećaju bezbednije. Svi predlozi, svi do jednog, bili su vam politički, i to takođe govori o karakteru vašeg protesta. Hvala vam mnogo.

Hvala vam mnogo.
Drago mi je što sam danas ovde poštovani narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije i makar ja bih, ipak ja sam izvršna vlast, vi ste zakonodavna vlast, ali bih volela da čujem šta su optužbe, ne znam da neko ovde treba da beži od bilo kakvih optužbi.
Dakle, ne znam zašto se vi poštovani narodni poslanici opozicije bunite što sam se ja javila da čujem kao izvršna vlast o čemu se radi, da čuju građani Republike Srbije, pa i vi i ja, da uradimo svoj posao da odgovorimo na te optužbe sigurna sam pošto se radi o narodnom poslaniku, gospodinu Aleksiću, da tu nema ništa što je inkriminišući, on je jednostavno poznat kao jedan čovek koji po svemu uvek radi u skladu sa zakonu, pa i onda kada je morao da plati kaznu kada je sebi kao predsednik opštine dodelio najveću platu, kao predsednik opštine Trstenik. Pa i onda, čini mi se kada je izvodio određene malverzacije sa svojom širom porodicom, ali je u redu da se čuje i ne znam čega se plašite.
Dakle, ja znam gospodine Aleksiću da se vi kad god vas neko za nešto optuži, vi se branite poslaničkim imunitetom. Da sam ja na vašem mestu, ja bih išla i dokazivala istinu, ali vi se od istine branite. Tako da što se mene tiče, ja bih volela da čujem šta je narodni poslanik želeo da kažem, ali mogu da razumem opoziciju da ne želi to da čuje. Hvala vam.

Samo bih vas zamolila da, ukoliko niste, nadležnim organima pošaljete svu tu dokumentaciju, pa ćemo mi svakako ispitati u skladu sa svim zakonima.
Dakle, nema potrebe da se plašite od istine. Sve će biti u redu.
Hvala vam.

Hvala vam.
Evo, ja ću odgovoriti na ovaj deo pitanja koji se tiče otvaranja još jednog novog graničnog prelaza.
Mi nemamo tu informaciju, da budem sasvim iskrena. Pošaljite nam, pa da pogledamo. Mi moramo da odradimo određenu studiju opravdanosti finansijskog uticaja zato što svako otvaranje novog graničnog prelaza košta i nije jeftino, ali obećavam da ćemo pogledati i MUP i Ministarstvo finansija, tako da ćemo vam dati odgovor u najkraćem mogućem roku.

Ja ću vam odgovoriti na ovo drugo pitanje u vezi sa Pribojem, pa će onda ministar Vesić odgovoriti na pitanje u vezi sa magistralnim putem Sjenica-Prijepolje.
Što se tiče Priboja, tačno je, ja sam u toj poseti obećala da ćemo to rešiti. Pre tačno 48 sati su mi mejlom poslali i građani Priboja to pitanje. U ovom trenutku proveravam sa Republičkom direkcijom za imovinu dokle se stiglo, šta su oni uradili. Republička direkcija za imovinu je trebala da reši deo imovinsko-pravnih problema, da ustupi deo zemljišta, tako da ću vam i na to odgovoriti. Da vam kažem da su i nama stigla direktno pitanja iz Priboja, tako da radimo na tome. Stigli su na moj kabinet.