Uzimate sebi za pravo da pričate u ime porodica koje su izgubile najmilije.
Ja vam kažem - a gde je bio predsednik Boris Tadić 2007. godine? Jel on otišao rano ili kasno ili se nikada nije pojavio, i nikada čak ni oglasio povodom tog masakra, nikada? Jeste tada vi nešto rekli predsedniku? Sramota i skandal šta vi sebi dopuštate, a šta drugima zamerite.
I konačno, poštovani građani Srbije, i mislim da je ovo u stvari i najbolji pokazatelj toga kakve su vaše vrednosti i na šta se svodi čitava ova naša debata u parlamentu, kako god bilo, na sve što sam ja vama rekla, vi ste meni odgovorili ličnom uvredom, ličnom uvredom.
Ne čudi me da ništa ne razumete, pošto sam ja glupa, ja sam mutava, ja sam nikakva. To je, eto, to je odgovor poštovane narodne poslanice na sve što sam rekla. Vi ste glupi, vi ništa ne razumete. Lična uvreda i ništa više. I svaka naša rasprava na kraju o bilo kojoj temi, pa i o ovoj najtežoj, se svodi na to, na lične uvrede, oni su pametni, mi smo glupi, oni su lepi, mi smo ružni, oni su obrazovani, mi smo neobrazovani. Oni valjda imaju sve zube, bele, predivan osmeh, a mi smo bezubi i krezubi. I sve je to tako. Eto, lična uvreda, opali, kad ne znaš šta drugo da kažeš i to je to. I eto borbe protiv nasilja, samo lična uvreda, šta god vam neko kaže, nemoj da koristite argumente, pošto ih nemate, već uvredite lično. Nikakav problem. Ja sam glupa, nemam problem sa tim. Sve je u redu. I homo premijerka sam i mutava sam i glupa sam i sve je u redu, nego samo vi osudite nasilje i pozive na nasilje Jove Bakića. Eto, tako, da završimo time. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, poštovani gospodine Mirkoviću, žao mi je zbog toga što ste doživeli, ali nisam videla ponovo da se ovi kvazi borci protiv nasilja, da su se preterano uzbudili zbog toga.
Vidite, kao što sam rekla pre neki dan, deluje da u tom sistemu vrednosti kada jure nas, onda nije nasilje. Kada vređaju nas, onda nije nasilje zato što postoji valjda u njihovom koordinatnom sistemu, postoje građani prvog i drugog reda, a oni su građani prvog reda, oni smeju da zatvaraju saobraćaj, oni smeju da određuju slobodu kretanja, oni smeju da prete jurenjem i dok se bore protiv nasilja ništa od toga im nije sporno.
Vidite, poštovani narodni poslanik je govorio i rekao mi je, između ostalog, da opozicija ne odgovara za ponašanje Jove Bakića. Nisam ja ni mislila da opozicija odgovara za ponašanje Jove Bakića. Ja sam samo tražila da ukoliko se borite protiv nasilja zaista, i to u ovako delikatnom trenutku, da ćete vi te pozive osuditi, a posebno zato što dolaze od univerzitetskog profesora. I niste ih osudili. Niste čak iskoristili ni vaše obraćanje da osudite, već ste se izvlačili na to da niste vi odgovorni za njegovo ponašanje. Pa, nisam ni rekla da jeste.
Evo, ako nećete da osudite Milovana Brkića, zato što kažete da on nije valjda vaše društvo, iako je bio u vašem društvu, onda osudite Jovu Bakića. On jeste vaše društvo, u svakom smislu. Učestvuje sa vama na TV emisijama, na debatama, poštovan je, priznat, pozivan, sa najvećim poštovanjem dolazi i vi ga primate na te skupove protiv nasilja. Sve je okej, ali što ne osudite kada kaže da treba da se jurimo po ulicama? Toliko o borbi protiv nasilja.
Samo kratko za ova dva pitanja - da li je u Duboni ili Malom Orašju bilo policije? Naravno da je bilo, kao što postoje pripadnici MUP da čuvaju javni red i mir u svakom mestu u Republici Srbiji. Ali, ne mogu da budu pet, 10 ili 15 njih do zuba naoružanih uz svakog građanina Republike Srbije. Naravno da je nemoguće, nažalost, sprečiti u tom smislu ili prevenirati ovakve masovne zločine. Da je moguće, ne bi se dešavali širom sveta. Reagovali su odmah, uhvatili ga odmah. Ne znam kako očekujete da će jedan pripadnik MUP ili dva sprečiti ovakve stvari? Nisu bili na tom mestu u tom trenutku.
Konačno, za naoružanje, vi kažete - celo selo je znalo da je počinilac naoružan. Zašto nisu prijavili to pripadnicima MUP ili bilo kojoj nadležnoj instituciji? Nemamo nijednu prijavu.
(Aleksandar Jovanović: Kako nema, 15 prijava ima protiv njega?!)
Nama je juče došla anonimna prijava u vezi sa …
Gospodin narodni poslanik, koji je jedan od predvodnika tzv. protesta protiv nasilja, je najmanje nekonfliktna osoba koju ja znam. I to je valjda borba protiv nasilja. Verbalno nasilje je ovde od trenutka kada uđemo, do trenutka kada izađemo od strane boraca protiv nasilja. To su vrednosti koje baštinite.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju s mesta.)

Juče nam je, da vam dam primer kako se postupa kada postoji bilo kakva prijava da je neko naoružan, pa čak i da ima legalno oružje, a da je opasan. Pripadnici MUP odmah izlaze na teren, odmah proveravaju i odmah deluju.
Juče je tužilaštvu stigla anonimna prijava u vezi sa jednom porodicom za koju su rekli da je naoružana, a ima potencijalno neki problem zbog kojeg su ti ljudi, koji su opet anonimno dojavili, zabrinuti. Odmah su izašli pripadnici MUP, ušli u stan, dobili nalog, napravili pretres, priveli ljude, razgovarali. Znate šta? Ništa nisu našli. Bila anonimna prijava. Da li se neko šalio, neko je želeo da im naudi, kako god, ali policija je svoj posao uradila, kao i tužilaštvo. Tako da, celo selo zna ne pomaže mnogo ako neko u tom selu nešto ne prijavi, a pripadnici MUP će po tome uvek postupati kao što postupaju.
Ostalo je još vremena. Osudite univerzitetskog profesora Jovu Bakića. Niste odgovorni za to šta kaže, ali osudite pozive na nasilje, makar od strane čoveka koji je svaki dan sa mladim ljudima, sa studentima na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Hvala.
(Aleksandar Olenik: Replika.)

Hvala vam.
Ministar Gašić je otišao zato što treba da putuje u Priboj, treba da razgovara sa ljudima u Priboju zbog incidenta koji se desio, smrtnog ishoda i tenzija koje postoje u Priboju, da država bude tamo još prisutnija i da ti ljudi osete da smo tu za njih. Ja sam tu, tako da ja mogu da vam odgovaram na sva pitanja i, opet kažem, koliko god je potrebno, koliko god dana je potrebno, možemo i bez pauze, nikakav problem.
Vidite, kažete gde je bio sistem da smanji naoružanje. Ja ne znam sada da li se mi toliko ne slušamo ili vi izlazite, pa se vraćate, pa ne čujete sve, pa ste toliko zainteresovani, ali ovo što ću vam reći je, mislim, sigurno šesti put da pričam od kada je počela ova sednica na ovu temu, ali najmanje šesti put. Dakle, ovako, od 2012. godine opada trend broja komada oružja koje se drži i nosi. Godine 2008. je taj broj bio najveći. To je bilo 1.172.468. Do sada je 761.415, poslednji put kada smo podvukli crtu. Pre nego što je krenulo ovo razoružanje u okviru akcije, a u okviru koje smo do sada oduzeli, kao što sam rekla, građani su predali preko 35.000 komada oružja.
Vidite, to je odgovoran odnos države. Ja ću ponoviti još jednom kako izgleda neodgovoran odnos države u odnosu na odgovornu državu. Godine 2002. je bio masakr u Leskovcu, sedmoro mrtvih. U tom trenutku Vlada je tako adekvatno reagovala, toliko je to ozbiljno shvatila, tako su preduzeli ažurne mere da se od tada do sledećeg masakra 2007. godine broj izdatih dozvola u Republici Srbiji za držanje i nošenje oružja podigao za nekih 200.000. Kada se 2007. godine desio Jabukovac sa devetoro poginulih, ni nakon toga nije krenulo razoružavanje Srbije.
Većina poštovanih narodnih poslanika opozicije, većina, ne kažem svi, većina, ali hvala i vama što pokazujete na vaše kolege zato se makar razumemo i slažemo, većina je tada bila na vlasti i ništa nisu uradili, prstom nisu mrdnuli da razoružaju Srbiju, da podignu mere obezbeđenja, da učine da se ljudi osećaju bezbedno.
Nasuprot tome, mi smo od 2012. godine sistematski smanjivali broj dozvola izdatih za nošenje i držanje oružja i sada ćemo oduzeti 90% tog oružja.
Danas imamo određene medije na koje se i vi pozivate, a koji su već krenuli da kritikuju te mere, da kritikuju mere razoružanja. Danas imate tekst kako može da se tumači da je moratorijum na izdavanje dozvola za oružje od dve godine diskriminatorna mera. U tim medijima koji nas svaki dan kritikuju da nismo uradili dovoljno za bezbednost građana. Ne može biti i neće biti da je jedno i drugo. O tome pričam kada pričam o tom vrzinom kolu ludila. Nije važan ni jedan postulat, ni jedna vrednost, ništa, samo je važno da budete protiv nečega što vlast radi, bez obzira da li ste nešto drugo govorili juče, da li tu pričamo o političkoj opoziciji ili o medijima koji ih podržavaju, a opet koji se ponašaju kao politička stranka.
Konačno, da vam kažem za te ubačene elemente na protestima. Koliko god, vidim da vam je ta mantra zanimljiva, vi morate da shvatite da je nemoguće da mi ubacimo nekog na protest ako će onda da poziva na ubistvo nas ili predsednika naše stranke, a predsednika Republike Srbije, a pri tome je to osoba koja svakodnevno u svim svojim novinama, nastupima itd, govori sve najgore o predsedniku Vučiću i njegovoj porodici.
(Narodni poslanik Tatjana Manojlović dobacuje sa mesta.)

Šta je sad? On je blizak nama.
Da ne ulazimo ni u to, mislim da je narodu potpuno jasno, ali da kažemo ovako – ubačeni elementi na protestima koji su se sada pobili na tom protestu protiv nasilja. Pobio se Savo Manojlović iz „Kreni-pokreni“ ili kako ja volim da kažem, nakon onog ražnja od strane Zelenih, kreni-okreni, sa narodnim patrolama. Narodne patrole samo mi hapsili 2020. godine. Branio ih je Zoran Lutovac. Sad mi recite koji je naš tu od tih što su se tukli? Ove što smo hapsili, Savo Manojlović ili Lutovac? Koji je tačno tu naš od svih koji su se tukli i koji su ih branili? Neće biti baš da je tako.
Ako vam tako prija i ako vam tako odgovara, a vi onda samo tako i sutra, prekosutra, kad god imate sledeći protest dobrodošli. Kažem, ovo je demokratska zemlja, otvorena zemlja. Nikad nisam nazivala te ljude ruljom, to ste lagali, govorili ste neistinu. Molila sam samo da ne sprečavaju slobodu kretanja drugim građanima zato što je to nasilje nad svim drugim građanima. To je Ustavom zagarantovana sloboda, pravo građana na slobodno kretanje.
Samo to da ne rade, a ovo ostalo, što se mene tiče, ako vi želite na vašim protestima da imate Dejana Petra Zlatanovića, koji poziva na ubistvo predsednika, koji kaže – ko potpiše njega ubiše, ako želite Mlađana Đorđevića, Mladena Obradovića iz „Obraza“, ako želite Milovana Brkića, Srđana Noga, ovoga raspopa i ostale, izvolite ljudi, ovo je slobodna zemlja. Možete da se šetate sa njima koliko god hoćete, samo vam kažem da ti ljudi, možda, nisu protiv nasilja.
Na kraju krajeva, i taj protest vam organizuje kolega narodni poslanik koji je prvi pozivao na ubistvo Danila i Andreja Vučića, pa i to možete da podvedete, valjda, pod tu borbu protiv nasilja. Hvala.

Hvala vam.
Dakle, čuli smo da sam se juče trudila da potrošim sve vreme kako narodni poslanici ne bi mogli da postave pitanja. Pričala sam 30 minuta i danas sam se vratila.
(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje iz klupe.)

Trideset minuta sam pričala, odgovarala na brojna pitanja i otvorene teme koje ste mi postavili, odgovorno, zato što je važno za sve naše građane da čuju odgovore Vlade Republike Srbije kao izvršne vlasti na sve ono što ste pokrenuli kao teme, vratila se danas i sedeću ovde i danas i sutra i prekosutra i za tri dana i za pet dana i za 10 dana, koliko god treba, da razgovaramo o ovim temama.
Dakle, ne znam kako sam potrošila sve vreme da narodni poslanici ne bi mogli da postavljaju pitanja. Pa, evo, postavili ste pitanje, evo, ja sam tu da odgovaram dalje na pitanja. Čemu to? Čemu te neistine? To bi bila istina da sam odgovarala juče pola sata i da se danas nisam vratila. Tu sam i biću sutra tu ako treba i prekosutra. Postavljajte pitanja, ja ću odgovarati na ta pitanja, zato što nemam šta da krijem.
Kao odgovorna Vlada i kao predsednica Vlade tu sam ako treba 10 dana, 15 dana, 20 dana, da obrazložimo šta smo radili. Ali, meni je žao što vi ništa niste slušali od onoga što sam ja pričala. Tako je izgledao taj dijalog. Ja vas pažljivo slušam i odgovaram, trudim se da odgovorim na svako pitanje i svaku temu.
Vi mene ništa juče niste slušali. Vi meni danas ponovo, meni, nama kao Vladi, zamerate, kažete - razoružavanje ste trebali da počnete ranije, a ne nakon ovih tragedija. Ja sam vam juče dala egzaktne brojeve o naoružanju, o izdatim dozvolama, koji pokazuju koliko smo mi smanjili broj dozvola i koliko je oružja oduzeto od građana Srbije. I ponovo sam vam rekla, od 2002. godine, kada se desila prva velika tragedija, masovno ubistvo u Leskovcu, kada je broj komada oružja koje se drži i nosi pod dozvolom organa unutrašnjih poslova bio 1.064.595, do, na primer, 2007. godine, kada se desila još veća tragedija, još veći zločin, masovno ubistvo u Jabukovcu, se povećao broj dozvola i broj oružja u posedu naših građana 1.160.277 i nakon toga ti ljudi koji su bili u tadašnjoj vlasti, većina koja sedi ovde u opoziciji, su nastavili da izdaju dozvole za oružje i 2008. godine smo mi imali u Republici Srbiji maksimalni broj izdatih dozvola za oružje od 2000. godine, preko milion i 100 hiljada.
Mi smo krenuli da smanjujemo broj izdatih dozvola i broj oružja tako da smo ga sa tih 1.172.468 smanjili na 761.415. Da ste me slušali, ne bi danas ponovili netačnu tezu da nismo to radili pre ovih zločina. Ali, niste me slušali, zato što vam nije ni važno. Važno je ponavljanje floskula, da bi se samo reklo nešto da kao ispadne da mi nešto nismo radili, što sam vam juče faktografski objasnila da smo radili.
Zašto sada opet? Pa, zato što ste mi ponovo ponovili istu laž. Eto, zato. Laž da nismo razoružavali pre ove tragedije, da smo trebali da oduzimamo oružje i pre tragedije, a ne nakon.
(Narodni poslanik Siniša Kovačević dobacuje s mesta.)

Da li mislite da ja mislim da treba ovo da se ponavlja sto puta? Ne, zato što smo to valjda prošli kao temu juče, ali pošto nismo, ako treba, i svaki put tokom ove rasprave kada mi ponovite istu tezu zašto razoružavate sada, a niste razoružavali pre, ja ću vam ponoviti iste brojeve, zato što ne mogu i neću da pustim da lažete, da govorite neistinu. Neću, nije u redu, nije u redu posebno po ovako važnoj temi.
Čekajte, ako neko govori neistinu, kako da kažem tačno? Malo lakše, dobro, niste lagali, ja se izvinjavam, niste lagali, govorili ste neistinu.

Jel vi meni pretite?

Hvala vam.
Takođe, ono što mi je zanimljivo, obzirom na tu deklarisanu borbu protiv nasilja, danas ste opet mogli da čujete, poštovani građani Srbije, koliko je ona selektivna. Opet smo od narodnog poslanika čuli kako govorimo o bujicama nasilja sa „Pinka“ i sa „Hepija“ i ni jednu jedinu reč nakon mog jučerašnjeg izlaganja, ni jednu jedinu reč o bujicama nasilja koje možemo da čujemo sa N1 i „Nova S“, ni jednu jedinu reč osude, recimo, od profesora Jove Bakića i poziva na nasilje, ni jednu jedinu reč o tome da kada se, kako kažete, borite protiv nasilja da osudite da neko u danima nakon ovakve tragedije preti nekom da će ga juriti po ulicama, ni jednu jedinu reč nismo čuli o osudi toga, o brutalnim pretnjama za obračunavanje na ulicama, valjda za svrgavanje vlasti na ulicama i u krvi. Jel to ta Srbija protiv nasilja? Jel to tako? To je vaše obećanje kako će izgledati Srbija to je ono što mi želimo da ostavimo našoj deci, našim potomcima, to je ono kako mi vidimo našu zemlju.
Profesor Beogradskog univerziteta na televizijskoj emisiji gde dva sata poziva na nasilje, a novinarka se smeje i kaže - a kako bi to izgledalo da se jurite po ulicama, kako ćete ih juriti po ulicama, a kako će oni plivati. Nije to „Hit tvit“. To je „Utisak nedelje“ na „Nova S“. Jeste osudili? Niste. Hoćete da mi kažete da je takva vrsta poziva na nasilje okej? Zašto? Zato što je poziv na nasilje nad Aleksandrom Vučićem, njegovom porodicom, SNS, jel, to je u redu? Jel moguće uopšte? Dobro, čuli smo ponovo kakva je to selektivna borba protiv nasilja, makar reda radi da ste rekli.
Konačno kažete - ne možete ignorisati zahteve, pa što se zahteva tiče za izvršnu vlast ona su dva, a to je ostavka, odnosno smena ministra unutrašnjih poslova i o tome ćemo raspravljati i direktora BIA Aleksandra Vulina. To su ti zahtevi. Svi ostali zahtevi o kojima ste mi pričali i juče, očigledno ćemo pričati i danas, možemo naravno da pričamo o svemu, nikakve veze nemaju sa Vladom Republike Srbije. Nikakve. Regulatorno telo za elektronske medije, smena REM-a. Da vam kažem samo da građani Srbije znaju, Regulatorno telo za elektronske medije ima devet članova. Ti članovi se biraju ovako dva nadležni odbor Narodne skupštine, jedan nadležni odbor AP Vojvodine, jedan sa univerziteta, jedan Udruženje izdavača elektronskih medija i Udruženja novinara, jedan Udruženje filmskih, scenskih i dramskih umetnika i Udruženja kompozitora, jedan Udruženje čiji su ciljevi ostvarivanje slobode, izdržavanja i zaštite dece, jedan iz nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jedan predstavnik crkava i verskih zajednica. I? Kako je to zahtev za Vladu?
(Tatjana Manojlović: Ne rade svoj posao.)

Od devet izvršna vlast ne bira ni jednog. Nikakav uticaj. Nacionalne frekvencije nikakve veze nemaju sa Vladom Republike Srbije, ali dobro, nema veze, ima vremena, naučiće se i to, pa ćemo videti onda, je li, kako rade institucije. Izvolite, na kraju krajeva, nadležni odbori Narodne skupštine Republike Srbije imaju dva člana, izvolite, razgovarajte. Ako želite vi to da pokrenete, pokrenite lepo u Skupštini. To je u svakom smislu iznad Vlade. Vidite sa univerzitetom. Vidite sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Vidite sa crkvom i drugim verskim zajednicama, sa udruženjima izdavača. Vidite i rešite to na demokratski način. Nemojte maltretirati sve ostale građane zbog toga.
Protesti, u redu, uvek su dobrodošli u jednom demokratskom društvu, ali samo da se ne maltretiraju drugi građani i da se ne uskraćuju njihove Ustavom zagarantovane slobode, pre svega sloboda na kretanje. Mislim da je to najmanje što mogu da molim kao predsednica Vlade, obzirom da kažete da je protest protiv nasilja. Hvala.
(Siniša Kovačević: Poslovnik.)

Hvala vam.
Trudiću se da budem jako kratka.
Zaista sam osetila potrebu da se javim opet zato što se radi o čini mi se najvažnijoj temi za naše društvo i za našu zemlju u poslednjih ne znam koliko decenija.
Vi pričate, poštovani narodni poslaniče, o spirali nasilja i zla koje vlada ovim društvom. Vi pričate o tome? Vi ste okosnica spirale nasilja koje vlada ovim društvom.
Vi pričate o prevenciji nasilja u našem društvu, o mirnom i demokratskom rešavanju. Vi predlažete mirno i demokratsko rešenje, vi koji ste paradirali vešalima na Terazijama, vi koji ste motornim testerama upadali na RTS, vi koji ste pretili linčom predsedniku Republike Srbije ispred Predsedništva i to ni manje ni više nego na petnaestogodišnjicu obeležavanja pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohoji?
Vi pričate o spirali nasilja i zla u našem društvu i imate predlog za mirno i demokratsko rešavanje sporova, vi koji ste kao narodni poslanik fizički napadali kolege narodne poslanike, pa i predsednika kada je bio ovde na vaš poziv da razgovara o situaciji na Kosovu i Metohiji, podnese izveštaj svim građanima?
Vi zaista pričate o spirali nasilja u našem društvu, vi koji ste me ne prošli put, nego jedan put pre toga, kada sam bila ovde kao predsednica Vlade nazvali u ovoj sali ustaškom kurvom, vi i vaše kolege? Prvo ste mi rekli da sam gospodin premijer, a onda ste mi rekli da sam ustaška kurva i vi pričate o spirali zla i nasilja u našem društvu, vi kao narodni poslanici? To su neverovatne stvari.
Vi ne polazite od sebe i sopstvene odgovornosti za nasilje u našem društvu. Vi pričate o tome da mi vređamo svakoga ko drugačije misli?
Samo da vam kažem, dok ovo pričam i o ovoj temi, ostalo je ovde iz redova ove, kako bi se oni nazvali, demokratske opozicije, tačno četiri narodna poslanika koji su tražili ovu sednicu, tražili ovaj izveštaj i toliko ih zanima ova tema.
Vi pričate o tome da mi vređamo svakoga ko drugačije misli. Ja ne mislim da ne postoji reč u srpskom jeziku koja nije korišćena kao negativni epitet za SNS, naše simpatizere i naše članove. Ne postoji. Rečeno je da smo bezubi, krezubi, glupi, idioti, sendvičari, droce, starlete, kurve. Ne postoji reč koja nije korišćena za SNS.
Ako pričamo o medijima, pričamo, kao što vi to volite uvek da pomenete, o Pinku i Hepiju. Na N1 je emitovan, da ne pričam o mnogim drugim, što sam juče pričala - Decenija AV vlasti, Junaci doba zlog, u kome su me ovde prisutni narodni poslanici optuživali da sam čuvar u nacističkom logoru. I ništa nismo odgovorili. I nikad ništa ne odgovorimo.
Ali, bio je onaj, ako se sećate, dokumentarac „Vladalac“, emitovan na N1. U tom dokumentarcu 442 puta je pomenuto ime Aleksandra Vučića, 43 epiteta negativne konotacije su iskorišćena za Aleksandra Vučića, u jednom dokumentarnom filmu, na jednoj tajkunskoj televiziji koju nikad niko ne pominje, kao ni onu drugu tajkunsku televiziju koja ima istog vlasnika, za promociju nasilja. Hoćete da vam kažem samo neke od tih – neiskren, bahat, besprizoran, destruktivan, radio-aktivan, samoljubiv, despot, bolestan, zao, nesimpatičan, manipulativan, lažov, narcisoidan, nevaspitan, toksičan, beskrupulozan, isključiv, bahat, osion, nesiguran, neempatičan, netolerantan, neuračunljiv, destruktivan, prepotentan, agresivan, samoživ, beskrupulozan, negativni vođa, slep, ne vidi, populistički, vođa bez harizme, kontinuitet ludila, negativno rođen, autokrata, prevarant. To je samo jedan deo toga što je tada izgovoreno u jednoj emisiji o Aleksandru Vučiću. To nije promocija nasilja, to je promocija mržnje, najstrašnije, iskonske, ljudske, lične mržnje prema nekome.
I tako iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec i iz godine u godinu, sipanje mržnje, legitimizacija svake vrste mržnje i nasilja. Nema veze ako je prema Aleksandru Vučiću, nema veze i ako je prema njegovoj porodici – neka crknu, neka umru u najgorim mukama.
Neko ko je bio predsednik nečega što se zove Pokret slobodnih građana preti da će pišati nekom po grobovima. Niko se na to nije oglasio. Vi mislite da to nikakve veze nema sa atmosferom nasilja u društvu? Vi zaista mislite da to nikakve veze nema što to radi Pokret slobodnih građana, što to rade glumci, kulturni radnici, umetnici, profesori na beogradskom univerzitetu, uvaženi?
Nažalost, da vam kažem, od vas bi se to i očekivalo, ali od njih možda ne, tako da je, što se mene tiče, njihova odgovornost mnogo veća. Makar se vi ne krijete iza tih plašteva kulisa intelektualnosti, modernizma, demokratije, pa me, evo, sad čudi da ste vi našli da se zalažete za prevenciju nasilja u našem društvu kroz mirno i demokratsko rešenje.
Žao mi je ljudski što potežete to pitanje gde je bilo privatno obezbeđenje u vreme masakra. Čovek je poginuo, poginuo na svom radnom mestu, poginuo sa tom decom i braneći tu decu. Mislim da je ljudski nekorektno da se uopšte pominje to, zato što deluje kao da bi njemu nešto zamerili, a on je svoj život dao, pa da ne idemo tamo.
Kažete – ne možemo pobeći od odgovornosti i da podnesemo ostavke. Nikakav problem, mi ne bežimo od odgovornosti, nikada nismo i nikada nećemo.
Da kažem još jednom vama i vašim koalicionim partnerima – niko nikoga neće juriti po Srbiji. Niko nikoga po Srbiji neće juriti. U Srbiji se vlast neće menjati na izborima, u Srbiji neće biti Majdana. Pod jedan, zato što mi nećemo dozvoliti da se institucije urušavaju i mi nećemo dozvoliti da se volja građana prekraja na ulicama. Građani imaju svoju volju, za to postoje izbori, neka lepo izađu na izbore i neka građani kažu šta žele.
Pod dva, niko nikog neće juriti zato što mi nigde nećemo bežati, pa neće biti potrebe da nas bilo ko juri.
Što se ostavke tiče, još jednom da kažem – nikakav problem. Samo neće moći tako kao što vi to priželjkujete.
Poštovani građani Republike Srbije, vi ste čuli kakav je u stvari modalitet koji oni zahtevaju, a to je – nije da mi podnesemo ostavke pa da se lepo raspišu izbori, pa da postoji tehnička Vlada, pa da postoje sve institucije koje rade, koje obavljaju svoje dužnosti u interesu građana, jer Srbija ne sme da stane, ne, ne tako, nego mi da podnesemo ostavke a onda oni da dođu na vlast, bez ikakvih izbora, bez ičega. Oni će se dogovoriti ko će da dođe na vlast, ko će biti u toj Vladi, ko će da bude premijer, ko će da bude ministar. Pretpostavljam da ste sebi namenili resor ljudskih i manjinskih prava i društvenog dijaloga, pošto vidim da zastupate sada te demokratske vrednosti, a to ste zastupali tokom čitave svoje političke karijere, pa kakva vlast, takav će biti i ministar. I onda će oni da zasednu, oni će da naprave vladu i oni će da vladaju.
U međuvremenu, jedini cilj im je da ugase sve medije koji ih ne podržavaju, koji se sa njima ne slažu i takođe da mi koji drugačije mislimo, ne samo da nemamo pravo da sedimo u Skupštini, ne samo da nemamo pravo da učestvujemo na izborima sa Aleksandrom Vučićem i da bilo koja lista nosi njegovo ime, ne, to svakako ne može, a videćemo i da li će on ikada smeti da se bavi politikom, a čuli smo takođe i da je pitanje da li bi smeo Aleksandar Vučić ikada i da glasa, pa u tom smislu da ima bilo koja građanska prava. Ne, ni to, nego nećemo moći mi ni na mitinge, jer šta ćemo mi na mitinzima, ima ko će da mitinguje, a vi nećete.
Tako neće moći. Nikakav problem, od izbora nikada nismo bežali, za funkcije se nikada nismo borili, tako da slobodno građani neka kažu i sve će biti u redu. Kako građani kažu, tako će Srbija dalje da napreduje. Hvala vam.

Hvala vam.
Dobro, ja još jednom da ponovim, vi kažete ne možete više, isteklo vam je vreme. Možda i nikakav problem. Radili smo i radimo i srcem i dušom za ovu zemlju i za ovaj narod, srcem i dušom. Sve svoje smo dali. Uradili smo mnogo stvari. Izgradili najviše puteva u istoriji ove zemlje. Izgradili prve moderne brze pruge, izgradili četiri naučno-tehnološka parka, uveli internet u sve škole, u sve školske uprave, pa i u škole izdvojena odeljenja koja imaju troje ili četvoro dece.
Uveli smo informatiku u osnovne škole, izgradili prvi ikada završen Klinički centar u istoriji Srbije, Klinički centar Niš. Završili smo prvu fazu KCS, krenuli Klinički centar Vojvodine. Izgradili smo desetine opštih bolnica po Srbiji, domova zdravlja, zdravstvenih stanica, otvorili Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti. Gradimo još jedno pozorište sada u okviru Kulturnog centra „Ložionica“, koje smo zaštitili zato što nam je kulturno-istorijska industrijska baština, koja sledeće godine slavi sto godina, a da nije bilo nas srušila bi se. Narodno pozorište u Vranju.
Podigli smo plate, više nego duplirali u odnosu na pre deset godina, smanjili nezaposlenost sa 25,9% na 8,9%. Zaposlili smo Srbiju, krenuli da izvozimo, više nego duplirali BDP i sve to za samo 10 godina. Dali smo sve od sebe.
Kažete da nam je isteklo vreme. Moguće. S tim što će građani to da kažu. Njih ćemo da pitamo i oni će to da kažu, ali pre toga vi nećete moći da uzurpirate vlast. Ne postoji način na koji ćete vi da oformite neku vašu tehničku, ekspertsku vladu bez volje građana, bez ikakvih institucija, na ulici. Ne. Sve u redu, isteklo nam je vreme, idemo na izbore. Mi podnesemo ostavke, radimo nešto drugo, sve u redu, nastavićemo da se borimo iz opozicije. Nastavićemo da se borimo za onakvu Srbiju kakvu sanjamo. Nastavićemo da se borimo i za puteve i za pruge i za mlade ljude i za obrazovanje i za kulturu, za zdravstvo i za Srbiju koja konačno poslednjih deset godina može i sme da vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku. Radićemo to iz opozicije, ništa strašno, nikakav problem.
To će na kraju da kažu građani, građani će odlučiti, a mi ćemo da poštujemo volju građana. Nema tehničkih vlada u međuvremenu, nema nasilnog gašenja medija ni ovih, ni onih. Nema dodeljivanja frekvencija kako vi želite van institucija, neće toga biti. Štitićemo institucije i volju građana.
Kažete, vi ste lično, svako ko vas lično zna, zna da ste ne konfliktan. Ja vas lično ne znam, ne želim lično ni da vas upoznam, kao što pretpostavljam da vi ni ne želite mene, ali sve što znam o vama je sve suprotno o tome što vi kažete. Sve što vi svakim minutom pokažete je nasilje i agresija, svaki minut. Ne znam da li vas poznaje lično narodni poslanik Atlagić ili Marijan Rističević, ali poznaju vaše nasilje, fizički ste ih napali, kolege narodne poslanike.
Ministra zdravstva u mojoj Vladi, ministra koji nas je zaista izvukao, spasao sa svim ostalim zdravstvenim radnicima, medicinskim i nemedicinskim koji rade u zdravstvu iz Kovid krize. U to vreme ste ga fizički napali da se obračunate sa njim. Ne znam kako ste ne konfliktan.
Pričate o korumpiranom i kriminalnom režimu, a pri tome rekli ste jednu dobru stvar, istinitu stvar, hvala vam na tome, da ste vi 11 godina žestoko opozicija ovoj vlasti. Jeste, kao što ste bili deo prethodne vlasti.
(Boško Obradović: Ovo je neverovatno. Kada smo bili deo prethodne vlasti?) Samo da vam kažem, pogledajte transkript, niste vi rekli…

Niste vi rekli – ja sam 25 godina opozicija svakoj vlasti.
Poštovani građani, izletela je istina. Rekao je čovek, nije rekao – ja sam 25 godina opozicija svakoj vlasti, nije to rekao. Rekao je – ja sam 11 godina opozicija ovoj vlasti; zato što ste bili deo prethodne vlasti, kada ste uzimali novac iz Kolubare i iz sistema EPS-a. Nije to mogla opozicija, to je mogla samo vlast. Takva vlast.
(Boško Obradović: To je rijaliti. Sramota.)
Bili ste deo vlasti koja je dovela rijaliti programe u Srbiju, koja ih je dovela i to na elitnu tada tu građansku televiziju „B92“, deo vlasti koja je dovela rijaliti, izmestila decu iz Pionirskog grada i uselila „Velikog Brata“. Bili ste deo takve vlasti.
A da sa te lično ne konfliktan, pokazujete i sada. Hvala.
(Boško Obradović: Upozorite premijerku.)

Hvala vam.
Samo dve stvari koje su mi izuzetno važne. Prva, zato što je poštovani narodni poslanik naš koalicioni partner, u tajkunskim medijima se pojavila svakako namerno plasirana, neverovatna laž i dezinformacija, više od lažne vesti, a to je da je ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić demonstrativno napustio sednicu Vlade. Da vam kažem odmah i da svi građani Republike Srbije znaju zato što mi je ovo dobar trenutak da ovo kažem. Mi smo juče imali u 13.00 časova redovnu sednicu Vlade. Ta sednica Vlade je prošla u najboljem redu. Mi smo usvojili izuzetno važne oduke. Pre svega, i najvažnije za poljoprivredne proizvođače, dodatno podigli premiju za mleko sa 15 na 19 dinara, regres za mlečne krave sa 30 hiljada na 40 hiljada dinara, za prelevmane na sir na 300 dinara. Nikada do sada nismo imali, ikada, u Srbiji takvu zaštitu naših proizvođača i takve prelevmane i druge izuzetno važne odluke za građane, privredu i poljoprivredu Republike Srbije.
Nismo imali nijedan neusaglašen zahtev, a ne da je neko napuštao sednicu Vlade, pa mi je bilo važno da iskoristimo ovo i da kažem građanima Srbije da ne veruju u laži, dezinformacije, u pokušaje da se stvara haos u Srbiji.
Ovo što se dešava je direktno maslo stranih službi. Ovo sve što se dešava je direktno destabilizacija Republike Srbije, direktna destabilizacija Republike Srbije!
Poštovani građani Republike Srbije, da ne bi izvlačili moje reči iz konteksta, nisam pričala o tragedijama, pričala sam o svemu onome što se dešavalo nakon tragedija, što se svaki dan pojačava. To da je Ivica Dačić napustio sednicu Vlade može da plasira samo neko ko želi da destabilizuje Srbiju. Takvu bezočnu laž može da plasira samo neko ko želi da destabilizuje Srbiju. To je lako proverljiva laž.
Druga stvar, vidim, iako sam ovde najmanje 20 puta i juče i danas ponovila da će se vlast u Republici Srbiji menjati samo voljom građana iskazanom na izborima, da neće biti Majdana i da se neće menjati na ulici i da su izbori jedini mehanizam, a da se mi funkcija držati nećemo i da su ostavke najmanji problem, da možemo da idemo na izbore i da idemo na izbore, ali samo da neće biti dozvoljeno da se bez izbora menja vlast.
Vidim da su uhvatili jedan moj lapsus gde sam rekla, umesto da će se menjati, neće se menjati na izborima, rekla neće se menjati na ulicama, iako je potpuno jasno iz svega što sam pričala i danas i juče da smo za to da u Srbiji postoje jake institucije, da se zaštite jake institucije, da vlast može da se menja samo na izborima i da građani uvek odlučuju o tome ko će voditi njihovu zemlju, ko će je voditi i da će to reći na izborima. Samo da vam kažem da se sada i to koristi kao da smo mi sada, ja kao predsednica Vlade pozvala, u stvari, rekla kako će biti diktatura.
Molim vas, građani Republike Srbije, ne nasedajte na takve stvari, pogledajte čitavu sednicu Skupštine i vidite šta sam govorila. Može da se menja vlast u svakom trenutku. Mi smo uvek spremni na izbore i rekla sam – borićemo se iz opozicije, nije strašno. Borićemo se i dalje za one vrednosti koje smo baštinili dok smo bili na vlasti – za jaku Srbiju, za samostalno i nezavisno odlučivanje, za puteve, za pruge, za veći budžet i veću podršku za naše poljoprivrednike, za škole, za zdravstvene ustanove, za veće plate, veću zaposlenost, bolja, kvalitetnija i bolja plaćena radna mesta, za digitalizaciju, za e-upravu zbog transparentnosti i efikasnosti, za borbu protiv korupcije, za te stvari ćemo se boriti iz opozicije. Nikakav problem. Neće nam pasti kruna sa glave.
Mi smo ovde zbog Srbije, zbog našeg naroda, da radimo u interesu naše zemlje i našeg naroda. Jel nam isteklo vreme? Sve u redu. Neka kažu građani to na izborima i mi ćemo da se povučemo, ali tražimo da građani to na izborima kažu, a ne da vi pravite vašu vladu bez građana, bez izbora, da gasite medije, da menjate institucije samo zato što vi mislite da ste mnogo jaki, mnogo pametni, da ste vi elita, a da svi ostali građani Srbije ne smeju da se pitaju ni za šta.
Dakle, samo da pojasnim, samo i isključivo na izborima se menja vlast, a mi od izbora nikada nećemo bežati. Hvala vam mnogo.