Poštovani narodni poslanici, evo da završim, protest protiv nasilja, poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici sada je, slušajte ovo, sada je registrovan kao udruženje pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ na adresi ugostiteljskog objekta „Estrada“ u Šapcu. Hvala vam.

Hvala vam.
Najvažnija tema ili svakako jedna od najvažnijih tema, ako mogu, ipak sam na vaš poziv došla ovde. Niste me zvali? Pa kako me niste zvali, kada ste zahtevali izveštaj od strane Vlade Republike Srbije i kada ste zahtevali smenu ministra u mojoj Vladi, Bratislava Gašića? Kako je moguće da me niste zvali? Hoćete li to da uradite bez Vlade, bez institucija? Kako me niste zvali?

Dakle, pošto je, čini mi se jedna od najvažnijih društvenih tema u ovom trenutku bezbednost i sigurnost građana, vladavina prava, demokratija, demokratske vrednosti i to ko kakvu Srbiju nudi, ko kakvu Srbiju želi, ko za kakvu Srbiju ima potencijal, izuzetno mi je važno da ispravim narodne poslanike opozicije, da se izvinim građanima, sudijama, tužiocima, njihovim porodicama, koji su nastradali, neki životno, neki profesionalno u reformi sudstva 2009. godine.
Dakle, da bila sam u pravu, nije bilo 670, bilo je 870 sudija i 220 tužilaca. Možda se vi sećate njih 670, ali 200 sudija ste zaboravili.
(Narodna poslanica Tatjana Manojlović dobacuje.)

Tih 200 sudija i njihovih porodica su takođe žrtve tada vašeg režima, a kakve to dalekosežne posledice imalo po ovo društvo, po poverenje građana u pravosuđe, u sudstvo, u pravosudni sistem, u pravdu u ovoj državi, u jednakost pred pravdom u ovoj državi je nešto o čemu je najbolje pričala Verica Barać, koja je vodila tada Savet za borbu protiv korupcije.
Duboko verujem da je to nepoverenje u državu, u vladavinu prava, u pravosuđe, u institucije koje je stvoreno tih godina, a posebno te 2009. godine nešto što mi i svi naši građani na svojoj koži osećamo i danas. Tu reformu, takvu političku reformu, a u stvari prava reč je čistku sudstva i tužilaštva, svi građani Republike Srbije platili su nešto preko 44 miliona evra, iz naših džepova svih građana Republike Srbije, zato što su određene sudije, određeni tužioci tužili i dobili odštetu. To je bila samo direktna novčana konsekvenca toga.
Kakva je bila konsekvenca po društvo? Verica Barać je rekla, citiram, - u odnosu na takozvanu, sve njihove pljačke, dakle citat, sve njihove pljačke su sitnica u odnosu na takozvanu reformu pravosuđa. Do temelja je porušena nezavisna sudska vlast. Temelj pravosuđa je potpuno srušen i tu ništa ne može da se ispravi.
Mi do dana današnjeg pokušavamo tu stvar da ispravimo. Do dana današnjeg pokušavamo da povratimo poverenje naših građana, pa pre svega u pravosuđe i institucije, u to da kao država za naše građane i ovaj parlament i svi odgovorni narodni poslanici u njemu mogu da obezbede za naše građane samostalno tužilaštvo i nezavisno sudstvo.
Ako pričamo o normalnoj, pristojnoj državi jednakih prava, o bezbednosti i sigurnosti, pre svega pričam o pravosudnom sistemu. Ja ću vas podsetiti da smo mi dugo radili na izmena Ustava u oblasti pravosuđa i takođe vas podsetiti, da je deo opozicije, onaj deo opozicije koji danas organizuje protiv nasilja, tada pričao da mi želimo reformu Ustava da bi obezbedili Kosovo i Metohija izbrišu iz preambule, što je bila brutalna i otvorena laž, samo jedna u nizu, ali ni za to nikada nismo čuli izvini.
Znali su da je neistina, ali je u stvari namera bila da se spreči reforma, da se spreči izmena Ustava kako bi i dalje postojala otvoreni politički uticaj na sudstvo ili percepcija političkog uticaja na sudstvo, pa onda da se ostavi praktično samim političarima, odnosno vlasti da po svom nahođenju utiču ili ne utiču. Mi nikada nismo uticali, ali smo takođe i kao odgovorni ljudi obezbedili da to ne bude moguće u budućnosti.
Svi oni koji su pozivali da se tada odustane od toga da je sudstvo nezavisno, tu pre svega mislim na poslanike opozicije, su negde želeli da naša zemlja ostane u stanju kakvo je bilo 2009. godine. Takvi ljudi danas govore o borbi protiv nasilja, takvi ljudi danas pozivaju na to da oni mogu da obezbede normalnu Srbiju, građansku Srbiju, civilizovano društvo, vladavinu prava, perspektivu i stabilnost za sve naše građane.
Ne, poštovani narodni poslaniče, nije bilo 670 već 870 sudija i 220 tužilaca koji su samo isključivo zbog svoje političke pripadnosti ili naklonosti ostali bez funkcije u pravosuđu čiju je stalnost garantovao Ustav Republike Srbije.
I, ne, ja ne verujem da ljudi koji su to mogli da urade, da ljudi koji ni dan danas ne kaju zbog toga već se ponose time, i da ljudi koji danas u ugostiteljskom objektu „Estrada“ mogu da registruju udruženje „Srbija protiv nasilja“, da su to ljudi koji Srbiju mogu da izvedu na pravi put i da od ove zemlje naprave neku bolju zemlju za našu decu. Ne verujem u to, a naš posao je da ovde u Skupštini o tome razgovaramo i dalje ćemo se boriti za sve te vrednosti koje sam upravo pomenula, i za pravosuđe, i za nezavisno sudstvo, i za samostalno tužilaštvo, i za vladavinu prava, i za tolerantniju, demokratsku, snažnu i jaku Srbiju, ali i Srbiju koja je istovremeno može da donosi nezavisne, samostalne odluke o sebi i o očuvanju sopstvenih nacionalnih interesa. Hvala vam.
Zapamtite, 870 plus 220.

Hvala vam.
Žao mi je što smo danas počeli ovako ovaj dan. Neljudski je, zaista je neljudski. Još jednom vas molim da to ne radite, nemojte da politizujemo tragediju, nemojte da govorite neistine, nemojte da se igrate ljudskim životima, nemojte da se igrate osećajima tih porodica. Molim vas nemojte.
Kako možete uopšte da mi kažete „nemojte da tražite rupe u zakonu da krivci ne bi odgovarali“? Ko traži rupe u zakonu? Predsednik Aleksandar Vučić je rekao – neće beloga dana videti, a onda su neki drugi skočili i rekli – na šta to liči, pa valjda i oni imaju ljudska prava. Ko traži rupe u zakonu? Zašto nam imputirate… Sad se smejete. Vi se smejete, pa jel to ljudski? Čekajte, dajte, još jednom vam kažem da postoje stvari koje su iznad politike. Molim vas nemojte. Nemojte da nam govorite da tražimo rupe u zakonu da bi nekog izvukli iz zatvora. To je stvaranje haosa, stvaranje panike. To su laži, dezinformacije. Kako vi mislite da se roditelji osećaju kada čuju to, a znate da govorite neistinu?
Drugo, neću dalje da se bavim time, samo vas ljudski molim. Dokle ćemo da idemo, dokle ćemo da tonemo, dokle?
Mi smo na zahteve odgovorili, gospođo, samo da razumete. Mi smo u stalnom kontaktu sa tim porodicama, odmah smo na zahteve odgovorili. Taj dan kada su zahtevi poslati, to popodne sam se videla i imala trosatni sastanak sa predsednikom Saveta roditelja, prošli kroz sve zahteve. Na četiri smo već odgovorili, potpuno su implementirana, uslišena, a svi ostali su u procesu. U subotu su se ministarke videle sa roditeljima tamo. Danas imamo sastanak.
Molim vas nemojte. Nemojte da koristite ovo za politički obračun. Nije u redu. Nije ljudski. Hvala vam.

Hvala vam.
Takođe bih se pridružila ministarki pravde da kaže da zaista ne razumem takvu političku debatu – plašite se dece. A vi se ne plašite dece. Vi ste uz decu, a mi se plašimo dece. Koje dece? Vaše dece, moje dece, njihove dece, koje dece? Deca se zato ne koriste u političkim obračunima i političkim debatama. Nije u redu da nam kažete da se plašimo dece. Prvo, ne plašimo se dece i ne plašimo se nikoga, ali vi nas delite na vas koji ste sa decom valjda i uz decu i deca su uz vas i decu koja su valjda protiv nas. To je krajnje nekorektno. To zaista nikakvog smisla nema. Ni u jednoj civilizovanoj i normalnoj zemlji, ja mislim ni u jednoj zemlji, necivilizovanoj i nenormalnoj, to niko ne radi. Postoji razlog za to. Kako ja da vam dokažem da se mi ne plašimo dece i da deca nisu protiv nas? Kako vi uopšte dokazujete to da se mi plašimo i da su deca uz vas? Kako? Kakve je to politička debata? Na šta smo mi spali, još jednom vas pitam? Vi ste kao nova snaga na političkoj sceni Srbije, valjda treba da unesete neku novu energiju. Valjda ne treba da unesete novo blato u kome ćemo se valjati svi.
Jednu stvar da vam pokažem koja se tiče mera, jer mere me zanimaju i kritike na račun mera. Vi kažete – nama ne treba još policajaca u školi, mi treba da uložimo u nešto drugo. Vaša koleginica narodna poslanica je izjavila, pa da ne interpretiram, istakla da u našim školama ne postoje tri prsta obezbeđenja i složila se da sistem ne funkcioniše. Obezbeđenje ne postoji, u školi u koju moja deca idu školska policija pokriva dve osnovne škole. Dakle, osoba koja je u vašoj političkoj opciji, u vašem poslaničkom klubu, nam je pre 20 dana zamerila to da u školi u koju njena deca idu ne postoje tri prsta obezbeđenja i ne postoji dovoljno policajaca, a vi nam danas zamerate to što zapošljavamo još 1.200 policajaca da budu u školama.
Šta nam zamerate? Da li nam kao odgovorna politička opcija zamerate što nema policajaca ili što ima policajaca? Šta nam vi tačno zamerate i šta vi predlažete građanima Srbije? Koja je vaša mera? Da ima tri prsta obezbeđenja i da u svakoj školi ima policajac ili da nema tri prsta obezbeđenja i da u svakoj školi nema i da na sto metara nema policajaca? Šta je vaša politika, osim toga što ćete nam reći – deca su uz nas i za nas, a vi se dece plašite? Šta je tu politika? Jel treba tri prsta obezbeđenja ili ne treba tri prsta obezbeđenja? Jel treba još 1.200 policajaca ili ne treba 1.200 policajaca? Pošto jedan dan govorite jedno, drugi dan govorite potpuno suprotno. To je odgovorna politika od novih snaga u političkom životu Srbije? E, baš nam se lepo piše.
Da vam kažem, nove snage, da li jesu ili nisu, ja takođe ne mislim da jesu, ali tako se predstavljaju, pa hajde da uvažim to njihovo predstavljanje. I ja tražim da mene uvaže kad se ja predstavljam nekako, pa koga briga.
Da vam kažem još jednu stvar, mi pričamo o borbi protiv nasilja, vi pozivate na borbu protiv nasilja.
Vaša koleginica, takođe stranačka, vaša perjanica koja je bila vaš kandidat za predsednika Republike Srbije juče pozove sve. Kaže ovako - pokažimo Vučiću da ga Beograd ne podržava. U petak, kada uplašeni ljudi budu dovezeni na miting neka zateknu crne marame, trake, oznake na našim prozorima, automobilima, odeći. Crnim florom pokazujemo svoju tugu zbog žrtava AV režima.
Prvo, da vam kaže, dakle ona simplifikuje da kaže da su ovo žrtve režima. Ima veze sa vama, zato što je ona bila vaš predsednički kandidat. Sa vama je na protestu protiv nasilja, vaša je politička opcija. Dakle, i te kako ima veze sa vama. Svakako ima veze sa vama.
Dakle, i poziva da svi okačimo crni flor u petak, a u subotu da svi izađemo i da se radujemo. U prošli petak je stavila stoličicu na Koridor 10, međunarodni putni pravac i smejala se iz svega srca. Pa, jel tugujete ili ne tugujete? Jel crni flor petak, a radost u subotu i radost prethodni petak? Na šta to liči? Kakve su to podele u društvu? Šta želite da izazovete? Šta je poenta svega ovoga?
Danas, ako ni to nema nikakve veze sa vama, danas, samo da nađem… Pričam o borbi protiv nasilja, a vama sam postavila pitanje. Ne znam na koje pitanje da odgovorim, na ono što ste postavili pre 20 dana, da je sistem zakazao zato što nema policajaca u školi ili na ovo koje ste me danas pitali, a to je – zašto zapošljavate policajce, ne trebaju nam policajci u školi.
Ima vas sve skupa, ja ne znam koliko, evo recite mi, četvoro ili petoro u poslaničkom klubu, imate dva različita mišljenja, potpuno međusobno isključiva.
Danas ste pozvali opet na crni flor i rekli – kada su Musolinijevi fašisti marširali ka Rimu 1922. godine građani Firenci su ostali u kućama i zatvorili žaluzine na svojim prozorima. Šta smo mi, Musolinijevi fašisti? Mi smo Musolinijevi fašisti? I to je vama građenje normalne države?
O merama sam vam rekla šta sam vam rekla. Dakle, samo se dogovorite koje mere, mi ćemo vas zaista sa najvećom pažnjom i uvažavanjem saslušati. Samo da se dogovorite jel treba tri prstena obezbeđenja i dodatno policajaca ili ne treba ništa policajaca i da otpustimo sve policajce i da uložimo u nešto drugo.
Hvala vam.

Gde odoste sada? Uh, čoveče.
Danima mi univerzitetski profesor najveća pretnja. Pa, neverovatno je da vi mislite da nije i sramota je da mislite da nije. Univerzitetski profesor, profesor Filozofskog fakulteta koji predaje sociologiju govori…
(Biljana Đorđević: Vi ne znate šta je sociologija.)
Ja ne znam šta je sociologija? E, dobro je. Važno da vi znate šta je sociologija. Dobro.
Evo opet, mi smo glupi i neobrazovani, a vi ćete da mi objasnite šta je sociologija. To je borba protiv nasilja? I to je borba za bolju Srbiju, jel? Ja ne znam šta je sociologija, ali vi znate šta je sociologija? Divno, stvarno neverovatno.
(Biljana Đorđević, narodna poslanica dobacuje sa mesta.)

Da, ja sam izuzetno zabrinuta što postoji profesor na bilo kom univerzitetu u sistemu Republike Srbije, a moram reći posebno na Filozofskom fakultetu koji predaje sociologiju, koji svaki dan, svaki dan svojim studentima priča da, pretpostavljam, ne znam ni šta priča u učionici pošto ovo priča na medijima, koji kaže – ne možete da ih pobedite na izborima, jurite ih po ulicama.
Da, ja sam zabrinuta. I da, neverovatno mi je da vi koji kažete da se borite protiv nasilja niste.
I neverovatno mi je, takođe, da sam čula od još jednog univerzitetskog profesora da je to samo mišljenje. Šta mislite, kako mislite – to je samo mišljenje? To je indoktrinacija dece. Rezultat smo videli posle dva dana, bukvalno. Napadnut je politički analitičar u sred Beograda dok je sedeo u kafiću i čekao svoju suprugu da bi otišli kući. Vi ne mislite da je to problem? To jeste problem. To je problem i vaše političke opcije i to je problem vas koji se deklarativno borite protiv nasilja. Ali, kada profesor kaže – nasilje, jurite ih, bacajte ih, ubijte ih, vi kažete – sve je u redu. Kakav je to problem. Problem je. Taj čovek je svaki dan sa mladim ljudima i predaje im nešto što bi trebalo da znači da je društvo, društvo u kome niko nikog ne sme da dira, valjda, ali dobro, ako vam nije to problem to dovoljno govori o vašoj iskrenosti u borbi protiv nasilja.
Meni je žao što je to tako. Mislim da ovaj trenutak treba da nas ujedini. Mislim da treba da pričamo o merama. Nemojte da mi pričate o tome šta je rekla vaša koleginica narodna poslanica i u kom je to kontekstu bilo, zato što je rekla – sistem ne funkcioniše, ne postoje školski policajci u svim školama ili obiđu dva puta dnevno. Što? Mogla je odmah da kaže – nije to problem. Evo, ne postoje, obilaze samo dva puta dnevno, ali ne bi trebali ni ta dva puta dnevno da obilaze, bolje da te pare upotrebimo za nešto drugo.
Nemojte tako da se ponašate, nemojte da se politički oportunisti kao ove vaše kolege koje su jedan dan ksenofobi, a drugi dan brane migrante, koji su jedan dan homofobi, a drugi dan se brinu za LGBT prava. Nemojte da radite to. Nećemo, niko od nas, a posebno naša deca neće živeti u boljoj društvu dok god vi to radite.
Mogu tri sata da vam dajem primere licemerja i licemerja od strane tajkunskih medija. Borimo se protiv nasilja, svaki dan se širi nasilje i ludilo u ovoj državi. Evo, danas su našli nekog, opet na jednoj od tajkunski medija, da spočitava kako je Aleksandar Vučić posetio žrtve, porodice žrtava u Mladenovcu i kako je to strašno i kako deli žrtve, a juče mu je isti taj tajkunski mediji je njemu upravo, mu je zamerio to što svi pričaju o „Ribnikaru“. Pa, ljudi, šta želite. Na šta to liči da mi delimo žrtve. Na šta liči uopšte da imamo političku debatu o ovome.
U redu, sedimo ovde pet dana, vama hvala, lično zato što ste vi sedeli ovde pet dana, vi se niste pomerili i hvala vam, vi ste ozbiljni i odgovorni. Ne znam gde su vaše kolege? Pošto ste vi tražili ovu sednicu i tražili ove izveštaje i pošto ste mislili da je dovoljno važno. Pošto možete i svaka čast, izađete svaki petak da protestujete na ulicama, super, ali gde ste u Skupštini da razgovarate pred svim građanima Republike Srbije? Gde ste? Samo ste vi ovde sedeli, gospodin pored vas je dolazio i odlazio, više nije bio tu, nego što je bio tu, ali dobro, vi jeste. Tako da svaka vam čast, makar na tome, odgovorni ste i ozbiljni. Ne slažemo se, žao mi je što ste rekli da nije važno šta priča jedan univerzitetski profesor, izuzetno je važno. Hvala vam.

Malo se čudim, zato što sam upravo čula kada je rečeno da predsednica Vlade čeka da odgovori a narodni poslanik koji me pozvao, između ostalog, sa 83 svojih drugih kolega da dođem ovde i predstavim izveštaj, kao, je odgovorio – e, to me jako interesuje. Eto, takav je odnos prema ovoj temi i pozivu koji ste valjda deklarativno uputili. Uopšte vas nije zanimao ovaj izveštaj, niti vas je zanimala ova debata, to ste sada pokazali, pokazujete poslednja četiri i po dana. Evo, samo još jednom.
Valjda ste se nadali da kada zahtevate izveštaj i ovu sednicu Vlade, da će neko od toga da pobegne. Ja sedim ovde pet dana i petog dana čujem od tih narodnih poslanika koji su me pozvali i tražili izveštaj, kada čekam da odgovorim na nešto – e, to me baš jako interesuje, ironično. Ali, dobro, to je odnos prema građanima, nije odnos prema meni, nije odnos prema Ani Brnabić. Odnos je prema Vladi Republike Srbije i predsedniku Vlade Republike Srbije.
Vidim da čitava ova koalicija ovde paradira sa tim snimkom Aleksandra Vučića kada je rekao, tada je bio u opoziciji, valjda nije teško ministru unutrašnjih poslova da podnese ostavku, nije ministar unutrašnjih poslova važniji od nečijih života. Tako je, to je rekao tada Aleksandar Vučić.
Da li znate, poštovani građani Republike Srbije, u vezi sa čim je to bilo? To je bilo u vezi sa ubistvom Ranka Panića. Ranko Panić je ubijen tokom protesta, 29. jula 2008. godine. Tada deo opozicije je izašao na ulice da protestuje oko nečega, da iskaže svoje neslaganje sa nečim, 2008. godine. Policija, tada represivni aparat, je reagovala na način da je jedan čovek mučki ubijen na protestima. To je tada, kako vi kažete, 2008. godine bila slobodna i demokratska država, a danas, 2021, 2022, 2023, 2020, 2018, 2019. godine, vi imate ne prijavljene skupove, vi imate zatvaranje međunarodnih putnih pravaca. Nemate ni jednog policajca na ulici, a danas je to diktatura i zarobljena država.
Zamislite, poštovani građani Republike Srbije, da danas imate protest opozicije na kome policija reaguje na način da neko pogine, da nekog ubije. Nečije dete, nečijeg sina su ubili 29. jula 2008. godine. Na to je tada Aleksandar Vučića rekao ministru unutrašnjih poslova – pa valjda treba da se podnese ostavka. Niko nije našao za shodno tada iz Vlade ili iz bilo kog ministarstva, ne da ne podnese, nego da predloži, da da, pa da mu se odbije. Niko. Da li možete da zamislite šta bi se danas desilo da postoji protest opozicije i da policija izađe i da ubije nekog ko učestvuje na tom protestu. To bi bila tada, je li, slobodna država i demokratija. Dakle, pazite o čemu pričate zato što možete da pokažete kakva je tada sloboda i demokratija bila 2008. godine, kada opozicija protestuje i ubijete čoveka na ulici zato što je izašao da kaže drugačije mišljenje, i 2023. godine kada svako može da radi, bukvalno, šta hoće, protestuje, govori, zatvara putne pravce, maltretira građane zato što je to demokratija i imaju pravo. Hvala.

Samo ću bukvalno jednu rečenicu.
Znate, jedan od vaših predloga, kao što ste i sami rekli, je bio pojačan psihoterapeutski rad nad nasilnicima. Ja sam mislila ako vi zaista mislite ozbiljno, da ćete vi da krenete od sebe, pa kada vi krenete na pojačan psihoterapeutski rad, da ćemo onda na vašem primeru svi da učimo, pa ćemo to da proširimo na celo društvo. Hvala vam.

Iskoristiću samo na početku da kažem da mi je ponovo užasno žao što je baš ovaj narodni poslanik bio poslednji govornik, zato što smo nakon pet dana ove sednice, koja je iznimno važna, u stvari poslednje što smo čuli je da određeni poslanici opozicije, a posebno oni koji organizuju proteste protiv nasilja, upravo ovaj narodni poslanik je organizator protesta protiv nasilja. On je taj koji je prijavio skup MUP.
Poslednja stvar koju smo čuli na ovoj užasno važnoj sednici je ponovo podela i vređanje velikog dela našeg naroda, jer kada kaže – dođite, u subotu je skup slobodnih, dostojanstvenih i uspravnih ljudi, uvredio je sve one ostale, sve one koji možda žele da dođu sutra, u petak ili one koji možda ni ne žele da dođu ni tada, a ne žele da dođu ni u subotu. Svi oni ostali su zarobljeni, nedostojanstveni i potčinjeni. I takve podele mi ne želimo. I to je ono što je moja najveća, najvažnija poruka danas.
Mi ne želimo podele. Ja ne mislim da u ovoj zemlji postoje slobodni ljudi i potčinjeni ljudi. Ja mislim da u ovoj zemlji postoje ljudi, ljudi koji različito misle, ali i jedni i drugi su slobodni, zato što smo mi u svojoj srži, suštini slobodarski narod.
Ja ne mislim da postoje robovi i mislim da je strašno i skandalozno što svaki dan u tajkunskim medijima čitamo da postoje robovi. Danas su rekli da ljude trpamo u pokretne torove u jednom od tajkunskih medija, pokretne torove. Sve te ljude nazvali ste ovcama. I dok god opozicija misli da ljudi mogu da se kupe za dve hiljade dinara ili tri hiljade dinara ili pet hiljada dinara, da su oni robovi, potčinjeni, zarobljeni, ovce, sendvičari, dok god to mislite, ljudi neće glasati za vas, zato što to mislite o vašem narodu. Vi delite ljude. To nije u redu. I na kraju naravno da takva atmosfera završi u jednom ili u drugom obliku nasilja.
Strašno je da mi danas živimo u državi u kojoj jedan univerzitetski profesor, profesor sa filozofskog fakulteta, kaže da ukoliko nekoga ne možete da pobedite na izborima, a vi ih jurite po ulicama. I kaže – jurićemo vas po ulicama. I nakon dva dana to se i desi, neki mladi ljudi su poslušali, napali jednog političkog analitičara. Nismo čuli osudu tog napada. Čuli smo ograđivanje nakon četiri dana rasprave, ograđivanje i osudu tog univerzitetskog profesora od dela opozicije, ne čak ni cele opozicije.
Odmah nakon toga, sat vremena nakon toga, što kaže moj kolega Milenko Jovanov, zaokružili smo, napravili pun krug, odmah su posuli pepelom i rekli - ma nije on u stvari ni mislio i u stvari mi njega i ne osuđujemo i ne ograđujemo se. To je samo njegovo mišljenje.
Danas smo videli salvu odbrana tog univerzitetskog profesora zato što nema veze da li univerzitetski profesor koji svaki dan provodi sa decom poziva direktno na nasilje. Ako je to nasilje nad neistomišljenicima, vašim neistomišljenicima, vi ne možete da delite ljude na elitu i sendvičare, na lepe i ružne, slobodne i zarobljene. Nije u redu. To nije u redu.
Rekla sam, što se tiče protesta protiv nasilja, najveće poštovanje prema svim ljudima. Nemam nikakav problem. Pokazali smo u poslednjih deset godina vlasti da svako u ovoj zemlji može da kaže mišljenje suprotno onome što mi mislimo kao vladajuća stranka ili vladajuća koalicija, da ljudi mogu da izađu, da protestuju iz dana u dan, iz nedelje u nedelju. Nikakav problem, čak i kad dođemo do toga da blokiraju druge građane i da njima oduzimaju slobodu kretanja, uvek uvereni da će na kraju razum preovladati i da će ljudi razumeti da nikakvog smisla nema da u jednoj demokratskoj državi uvek na kraju moramo da sednemo za sto i da se dogovorimo.
Nije potrebno da Ministarstvo unutrašnjih poslova deluje represivno, da nekog blokira, gura, tuče, ne daj Bože, ubije, kao što je to bilo na protestima 2008. godine, već da će se ljudi izraziti i posle nekog vremena shvatiti da ipak treba da pričamo i da će se tako sve smiriti i do sada se uvek tako sve smirivalo. Na kraju smo došli i razgovarali.
Zbog toga sam sa ministrima iz Vlade došla i sedela, sedela, evo, skoro čitavih pet dana da razgovaramo o Izveštaju koji ste tražili da vam Vlada napiše, pošalje i predstavi i da razgovaramo o ovoj ne samo izuzetno važnoj temi, nego i jednoj od najvažnijih temi, na jednoj od najvažnijih sednica koje smo mi ikada imali.
Žao mi je što deo onih koji su nas pozvali i tražili taj izveštaj predložili ovu sednicu, prvo, uopšte nije ni glasao za dnevni red te sednice, koju su sami predložili i sami tražili. Mislim da je to politička manipulacija koja pokazuje nedostatak odgovornosti i nedostatak smislenosti u ovom teškom trenutku, ali odgovornost pre svega prema građanima. Nema veze usvojen je dnevni red, usvojen je glasovima narodnih poslanika koji ga čak nisu ni predložili, a da bi imali tu debatu. Šta bi vi rekli građanima da poslanici koji čine većinu u ovom parlamentu nisu glasali za taj dnevni red? Kako bi to objasnili građanima? Predložili smo sednicu, tražili izveštaj, predložili dnevni red i nismo glasali. Pa kakav je to odnos prema građanima? Gde mi tu pokazujemo ozbiljnost i odgovornost?
Želim i kao predsednica Vlade da se zahvalim poslanicima SNS i našim koalicionim partnerima zato što ste glasali za dnevni red nekih drugih narodnih poslanika, narodnih poslanika opozicije koji su to predložili, a onda na kraju za to nisu čak ni glasali, jer da niste to uradili ne bi ni mi danas bili ovde, da niste to uradili ne bi ni predstavili ovaj Izveštaj, da niste to uradili ne bi ni razgovarali u ovom domu, domu naroda, domu demokratije o ovako važnoj temi, ne bi nas čuli građani.
Onda su neki odlučili i da napuste ovu sednicu prvi dan. Počeli smo u četvrtak, odlučili su da napuste već u petak. Neki se nikada nisu vratili zato što im ova tema uopšte nije bila važna, a neki su se vratili.
Mislim da smo pokazali, i na tome zahvaljujem i predsedniku Narodne skupštine, najveći i najširi stepen razumevanja i demokratije i poslali takvu poruku upravo iz ovog doma. Ne da se neko nekog plaši, ne da neko od nekog beži, ne da neko nekom nešto uskraćuje, već upravo suprotno, da imamo razumevanja i da mislimo da demokratski principi i načela moraju da se poštuju.
Podsetiću sve građane Republike Srbije, mi smo završili sednicu Skupštine u petak u 17.00 časova. Zašto? Da bi oni koji žele da budu na protestu protiv nasilja u 18.00 časova mogli da stignu na taj protest protiv nasilja. Mislim da je to najveći stepen demokratije i najlepše lice i demokratije i Srbije u ovom teškom trenutku.
Sa druge strane, ne razumem da ti isti nekom brane da se okupe na svom skupu, na skupu nade, na skupu jedinstva i na tom skupu su dobrodošli svi i oni koji protestuju protiv nasilja i oni koji traže nečije ostavke i svi ostali. Nemamo nikakav problem, ali zašto ponovo delite ljude na one koji imaju pravo da imaju skup i na one koji valjda nemaju pravo da imaju skup? Zašto su jedni divni, a drugi su sendvičari? Zar nije to sve naš narod? Zar nismo to svi mi zajedno? To je, takođe, neka borba protiv nasilja.
Konačno, želim, takođe, da kažem da sam zaista iskreno očekivala da na ovoj sednici, tokom čitave ove sednice čujem nešto o merama, o konkretnim merama kako da se borimo protiv nasilja. Slovom i brojem, a sve sam, kao što ste videli pisala, slovom i broje, osim četiri narodna poslanika opozicije, niko drugi iz opozicije nije govorio ni o jednoj jedinoj meri, da li nekoj novoj meri koju predlažete ili o našim merama, pa kakve očekujete da će dati rezultate i zašto neće raditi ili zašto su pogrešne i kako da ih unapredimo ili zašto uopšte da ih ne implementiramo. Četiri, slovom i brojem, poslanika opozicije su pričala o merama. Tim pojedinačnim poslanicima opozicije sam se beskrajno od srca zahvalila zato što su pokazali da postoji nešto iznad politike.
Ja mislim da je ovaj trenutak i ovakva sednica Vlade u stvari svim našim građanima trebala da pokaže da svi mi razumemo da nije politika sve, da postoji nešto iznad politike i da postoje određene stvari koje nisu, ne smeju i nigde nisu stvar političkog obračuna i političke borbe. Ne smemo da licitiramo i da se borimo tako što kažemo – e, u vaše vreme je ubijeno ovoliko i ovoliko žena, a mi kažemo – ali u vaše vreme je ubijeno ovoliko i ovoliko žena. To nije stvar političke borbe zato što ljudi nisu brojevi.
Kada sam govorila da se valjamo u blatu, govorila sam o tome zato što čim vi nama spočitate da smo mi krivi za ubistvo nekih žena ili, užas još veći, neke dece, čim mi na to odgovorimo, mi smo već svi zajedno neljudi i u blatu. Zato sam pet dana apelovala da ne pričamo o tim stvarima na taj način. Nadam se zaista da ćemo, nakon ove sednice svi otići dalje na posao ili večeras kada dođemo kući, razmisliti o svemu i razmisliti šta još dodatno možemo svi zajedno da uradimo za naše društvo dijalogom, a ne time da pokušamo da upotrebimo užasne ljudske tragedije za političke borbe, političke obračune.
Reći ću vam još jednom i da se složimo, molim vas, važno je oko toga zato što je važno za političku budućnost dalju u Srbiji.
Rekla sam, mnoge zemlje na svetu, i u Evropi i na svetu, su imale, doživele, nažalost, slične tragedije i slične masakre, ali niko, nikada, nigde nije to koristio za politički obračun i političku borbu. Niko nikada nigde to nije koristio da pozove ljude na proteste protiv neke vlasti imputirajući time direktno da je određeni čovek, pojedinac iz te vlasti ili mi kao vlast odgovorni ili krivi za to. Niko nikada nigde. Po tome smo uspeli da budemo, nažalost, jedinstveni.
Ali, mislim da nismo propustili priliku i da nismo propustili šansu. Mi stojimo tu sa pruženom rukom. Ta ruka je pružena kada smo, odnosno vi, poštovani narodni poslanici, kada ste vi glasali za dnevni red koji vi niste predložili, već je predložila opozicija. Kada ste vi glasali za taj dnevni red, za koji oni koji su ga predložili nisu glasali. Kada se vi rekli – želimo da se o ovome razgovara. Tada je, ako ne ranije, pružena ta ruka.
Sedela sam ovde da vam pokažem pet dana da je ta ruka pružena i zahvaljivala se od srca onim narodnim poslanicima koji su bili konstruktivni i davali predloge i kritikovali i mene lično. Ništa strašno, sve je u redu. Naravno, ja sam predsednica Vlada. Ni po jada da sam samo ja kriva i odgovorna. Sve je u redu. Zato što su pričali o merama i pričali šta bi još dodatno mogli da uradimo, a takvih je bilo. Rekla im – hvala vam beskrajno, hvala vam zato što smo pokazali da postoje stvari iznad politike.
Stojimo i dalje sa pruženom rukom. Ova prilika koju smo imali nije prošla. Nije jedna od tih prilika i šansi koje dođu, prođu i nikad se ne pojave. Mi stojimo tu sa pruženom rukom i ja verujem da će to ljudi prepoznati. Zaista iskreno, duboku verujem da će to ljudi prepoznati.
Ako sam pravila greške, za sve greške koje sam pravila u ovim teškim trenucima želim da se izvinim građanima Republike Srbije. Svako ko se našao povređenim ili uvređenim mojim gestom želim da im se izvinim. Žao mi je. Da, pravimo greške pod pritiscima. Žao mi je, ali ja mislim da građani ne smeju da se dele i mislim da u ovoj tragediji mi moramo da ostanemo jedinstveni.
Mislim da ako pozovemo da razgovaramo da onda glasate za dnevni reda da razgovaramo. Ako Vlada predloži mere, ako predsednik Republike predloži mere, da je ovo dom u kom se tokom pet dana razgovara o mera, a to se nije desilo. Stalno sam molila i stalno vraćala da razgovaramo o merama i stalno molila i stalno vraćala na to da osudimo nasilje, bez obzira da li su pozivi bili upućeni sa ove ili sa one strane, ali uglavnom su podele i pozivi na nasilje bili upućeni od strane onih koji organizuju protest protiv nasilja.
Razumem da ti ljudi nisu sledbenici tih političara. Potpuno mi je to jasno. Ali, molim vas, još jednom, da pokušamo da premostimo sve ove razlike i da pokušamo da se uzdignemo i da kažemo – nije sve u životu i na svetu politika, postoje i važnije stvari.
Možemo, i uvek smo tu, da razgovaramo oko toga da li smo ili nismo nešto doprineli ekonomskom rastu. Mislim da jesmo i da je to više nego očigledno, vi mislite da nismo.
Da li smo dobro ili dovoljno brzo gradili puteve ili pruge ili nismo? Mislim da jesmo, vi mislite da nismo.
Da li smo dovoljno ili ne uložili u poljoprivredu, da li smo dobro raspodelili budžet, da li smo trebali više u obrazovanje, a manje u vojsku? Mislim da smo uradili najbolje što smo mogli u datom trenutku za našu zemlju i da ona napreduje, vi mislite da nismo.
To je domen politike i političke borbe, ubijena deca nisu. Ubijene žene, nisu. Molim vas da se makar oko toga razumemo.
Zahvaljujem svima što ste mi dali priliku da budem ovde sa ministrima, da odgovaram na pitanja i zaista se nadam da ćete pozdraviti sve skupove na koje naši građani žele da dođu.
Ja u svoje ime želim da kažem građanima da su uvek svi dobrodošli na skup protiv nasilja u subotu da svakako, sa moje strane, ja ću biti tamo, pa zato želim da pozovem građane jer to skup koji ja osećam bliže svom srcu, skup nade, skup jedinstva i želim da ih pozovem da dođu i u petak i da pokažemo da postoji Srbija nade i da postoje stvari koje su iznad politike i da su u ovoj zemlji svi jednaki.
Hvala vam mnogo. Živela Srbija!

Hvala vam.
Samo ću kratko. Želim da vam kažem da sam još juče proverila dokle je stigla vaša inicijativa. Primili smo je u Vladi Republike Srbije, u resorno ministarstvo, i već smo ubacili u nacrt tih mera, tako da smo to pojasnili u skladu sa vašim predlogom. Potpuno ima smisla. Hvala vam konstruktivnom stavu. Hvala vam na podršci i hvala vam što kao poslanik opozicije pokazujete da postoje stvari koje su iznad politike. Nadam se da se već sledeće nedelje mi vidimo. Hvala mnogo.

Hvala vam.
Spala knjiga, šta ste rekli, na dva slova?
(Radomir Lazović: Odgovorite mi, molim vas.)
Spala vaša knjiga na Stanislavu Pak. Svaka čast. Evo, sada Stanislava Pak vam je vođa. To dosta pokazuje. Kako da vam kažem, sigurna sam, prilično sam sigurna da to što Stanislava Pak priča nije istina. Poznajući kako radi predsednik Republike Aleksandar Vučić i kako radi sistem u predsedništvu Republike Srbije, ali ću svakako ostaviti Predsedništvo da se oglasi tim povodom, ali baš je lepo videti vašu odgovornost pošto niste sačekali drugu stranu da se oglasi nego ste odmah uzeli zdravo za gotovo da to što Stanislava Pak priča da je to istina. Vama svaka čast.
Takođe je, ja moram da kažem da sam se i ja prijatno iznenadila kada sam videla da je istupila i Stanislava Pak i mogu reći, bogami, da SNS ide sve bolje. Zahvaljujući ovim protestima do sada su iz SNS istupili Zorana Mihajlović, Dragan Šormaz i Stanislava Pak. Pa, mi smo ljudi sve jači. Pa, mi vama dugujemo mnogo zahvalnosti. Hvala Bogu, istupiše ljudi iz naše stranke.
Tako da, što se Stanislave Pak tiče, ja očekujem da će vam ona biti negde na listi pred sledeće izbore. Vi se nadate da nas poslednji put vidite u ovom sastavu i ja se takođe nadam da ćemo uskoro da idemo na izbore, pa da građani ponovo kažu šta misle o našem radu, šta misle o vašem radu i šta misle takođe ovih poslednjih pet dana kojih sam ja sedela ovde svaki sekund, svaki minut, odgovarala na svako pitanje, a vi koji ste tražili tu sednicu niste mogli.
Vas je sada od 16.00 časova dva puta više nego što vas je bilo u bilo kom trenutku na temu Izveštaja o stanju bezbednosti i svemu onome što se desilo i u školi „Vladislav Ribnikar“ i u Duboni i u Malom Orašju. Eto, toliko vas zanima ta tragedija koju ste iskoristili samo i isključivo za politizaciju.
Tako da, sve najbolje sa Stanislavom Pak i Draganom Šormazom, a bogami i sa Zoranom Mihajlović.
I ja vas molim, ali opet, kao što sam vas molila onda kada je bilo oko onog policajca da ne psujete organe javnog reda i mira, Ministarstvo unutrašnjih poslova, pripadnike Ministarstva zato što ne dajete dobar primer, ja vas molim da se ne obraćate članovima Vlade koji su ovde došli zato što je to naša obaveza.
Moramo da budemo ovde, ali ja vas molim da se ne obraćate sa „hajde, bre“. „Hajde, bre“ zaista nije rečnik za ovaj narodni dom. Mislim da je to nešto što…
(Stefan Jovanović: Vi ste psovali.)
Tako, da toliko o tome.
Što se tiče oružja zaista smo pet dana proveli pričajući o oružju. Dala sam sve podatke, ministar Gašić je dao sve podatke, svaki dan smo pričali o tim podacima, mislim da je besmisleno da sada trošimo vreme da vam ponovo čitam podatke. Hvala vam.

Izvinite, ja, da, nisam odgovorila na taj deo vašeg pitanja. Ne bežim, kao što ste mogli da vidite i čujete u poslednjih pet dana. Odgovorila sam na to pitanje nekoliko puta. Ako vi nemate ni jednu novu tezu i ništa nama da zamerite kao Vladi, e onda nema zaista potrebe, čini mi se, ali dobro, vi insistirate, da se vraćam na to šesti put.
Dakle, nacionalna frekvencija koju imaju bilo koji TV kanali nema nikakve veze sa Vladom Republike Srbije. Ja sam vam čitala ko bira članove REM-a. Jeste li videli negde da tu ima Vlada Republike Srbije? Od devet, dva bira Narodna skupština, jedan bira Nacionalni savet nacionalnih manjina, jedan bira, ja mislim, Univerzitet, jedan bira, nemam sad ovde, to je devet, nikakve veze nema Vlada. Niko od ovih ministara koje ovde vidite nema nikakvu ingerenciju da priča o nacionalnim frekvencijama. Ne znam ko ovde brani „Pink“ i „Hepi“?
Dakle, čekajte, sad mi recite, pri tome, kada pričamo o televizijama, da li je taj „Pink“ i „Hepi“, jesu li oni imali nacionalne frekvencije dok su ove vaše kolege sa protesta protiv nasilja bili na vlasti? Da, u svakom trenutku.
Ne samo to, oni su bili delom vlasnici „Pinka“, 10% vlasnik „Pinka“ jedan od ljudi koji je danas vođa opozicije i učestvuje na protestu protiv nasilja 10% vlasnik „Pinka“. Jel „Pink“ bio drugačiji tada?
Ne razumem zašto meni pokazujete sliku gospodina Marića sa pištoljem? Meni pokazujete iz kog razloga?
(Radomir Lazović: Sa pištoljem.)
(Jelena Jerinić: Da li je u redu?)

I još nešto da vam kažem ako mislite nešto o „Pinku“ i „Hepiju“ sve u redu, možemo da imamo debatu o tome, nikakav problem, da li ja volim sve što je na tim televizijama? Ne volim. Kakve ja veze imam sa tim? Kakve mi ovde imamo veze sa tim? Kako vi to nama pripisujete? Izvinite?
(Jelena Jerinić: Ima REM.)
Jel ima REM? Odlično, evo izvolite pokrenite promenu u REM-u. Mi ovde svi koji sedimo, ljudi mi ne možemo čak ni da ih pokrenemo. Mi nikakve veza sa tim nemamo.
Taj „Hepi“ je imao nacionalnu frekvenciju dok su gospoda bila u vlasti više od 10 godina, 12 godina. „Pink“ je imao nacionalnu frekvenciju dok su gospoda bila u vlasti. Gospoda, odnosno njihov predsednik je bio 10% vlasnik „Pinka“, kakve to veze ima sa nama?
Dakle, izvolite pokrenite tu promenu i sve je u redu što se nas tiče ovde kao izvršne vlasti, ali ja nisam licemer da pričam kako je „Pink“ i „Hepi“ super, a ovi su odvratni drugi ili ovi su odvratni, a ovi su super. Vi kažete da oni imaju užasan uticaj na našu decu i našu zemlju, a profesor fakulteta Beogradskog univerziteta nema užasan utucaj i nema gori uticaj direktno na decu. Hvatate se za glavu. Hajde, molim vas, recite mi ovako. Dakle, profesor Beogradskog univerziteta, istaknuti, koji je stalni gost na ovim drugim tajkunskim televizijama nema lošiji uticaj na decu od „Pinka“ i „Hepija“? Vi zaista to verujete, pošto studenti gledaju „Pink“ i „Hepi“? Jel? Dobro, u redu, to ste vi i to su vaše vrednosti.
Poštovani građani Republike Srbije, pošto ih ne čujete, samo da znate da su rekli da profesor Beogradskog univerziteta, koji svaki dan sedi sa studentima, nema veći uticaj na studente od „Pinka“ i „Hepija“. Dakle, „Pink“ i „Hepi“ imaju veći uticaj pošto ti studenti gledaju samo „Pink“ i „Hepi“, pa će da se ugledaju valjda na Marića ili na rijaliti i „Zadrugu“, a neće na svog profesora koga uvažavaju, vole i svaki dan ga slušaju. E, ako je to vaša istina, ako je to vaša politička odgovornost, onda u redu, svaka vam čast. Ja mislim da to baš nikakvog smisla nema.
Znate kako, vi imate tajkunske medije koji svaki dan iz ove sale izveštavaju pristrasno, neobjektivno i plasiraju takve poluinformacije da direktno plasiraju laži, iz minuta u minut, je li, i to nema je li nikakvog uticaja na situaciju u zemlji, to nema nikakvog uticaja na tenzije.
Mi imamo medije koje su pre četiri dana rekli da je potpredsednik Vlade Ivica Dačić napustio sednicu Vlade, pa smo odavde morali takvu brutalnu laž da demantujemo.
Vi imate medije za koje vi, je li, pretpostavljate da su elitni, da su divni, objektivni, nepristrasni, nezavisni, itd. koji juče kažu da Aleksandar Vučić deli žrtve, odnosno, izvinite, jutros kažu da Aleksandar Vučić deli žrtve zato što je bio u Mladenovcu, a prekjuče kažu da je Aleksandar Vučić kriv zato što su svi zaboravili
žrtve u Mladenovcu i svi pričaju samo o žrtvama u Ribnikaru. Jel vi razumete kakva je to neprincipijelnost, jel vi razumete kakvo je to trovanje nacije, kako je to trovanje ljudi, kakvo je to sejanje mržnje, svakodnevno iz minuta u minut, iz sata u sat, a o njima ne pričate, pričate samo o „Pinku“ i „Hepiju“.
Sve u redu, ljudi vi ste Skupština, vi imate veću odgovornost za to nego što mi imamo ovde. Ja nemam nikakav uticaj na nacionalne frekvencije, vi imate makar neki uticaj na nacionalne frekvencije, a zašto „Pink“ i „Hepi“ opstaju, zašto žive, zašto su preživeli vi pitajte vaše kolege pošto su im oni nakon 2000. godine, oni su ih sponzorisali, oni su ih podržavali, oni su bili delom vlasnici, tako da su oni to uradili, ti isti ljudi koji su doveli rijaliti programe u Srbiju, ti isti ljudi koji su u rijaliti programe, koji su ih uselili u Pionirski grad, ti isti ljudi se danas bore protiv rijalitija kao i ti isti ljudi se danas bore protiv nasilja kao. Hvala mnogo.