Jednostavno, ne bi bilo u redu prema građanima Republike Srbije, a posebno ne bi bilo u redu i bilo bi vrhunac nepoštovanja prema našem narodu na Kosovu i Metohiji, tako da sve što ste pokrenuli, na sve ću odgovoriti. Ako niste srećni, nemojte da pokrećete. I sve je u redu, tu sam, koliko god dana da treba.
Vi kažete ponovo i evo kakvo je to izvrtanje istine, poštovani građani Republike Srbije, kaže narodni poslanik – ja sam fotošopirala fotografiju da bih ponižavala i omalovažavala građane na ulici. Ne. Ja sam fotošopirala fotografiju da bih pokazala banalno šta ste vi uradili. Taj fotošop i ta fotografija koju sam ja fotošopirala će vama zaista uvek biti podsetnik toga šta ste uradili.
Vi niste bili zadovoljni brojem ljudi koji su izašli, iako je bio impozantan. Vi ste uzeli i fotošopirali fotografiju tako da pokažete veći broj ljudi na ulicama. I onda vi niste omalovažavali i ponižavali te građane koje ste fotošopirali nego ja, koja sam pokazala šta ste uradili, ja sam omalovažavala i ponižavala. Pa, to može samo u vašem svetu i u vašoj logici. U mom svetu, ako ste me već pitali, to što ste vi uradili, fotošopirajući građane, pokazali da ih je bilo više nego što ih je bilo, je omalovažavanje i ponižavanje tih građana. A ja sam pokazala šta ste uradili i zato vas to toliko boli. Ja sam samo pokazala vaš lik u ogledalu, banalno, šta ste uradili. To što ste vi uradili je ponižavanje tih građana, jer vi niste bili zadovoljni time koliko ih je došlo. Toliko o fotošopu.
Dakle, onda ste dalje rekli - posle tragedije sazvali smo konferenciju za medije i predložili mere.
(Dragana Rakić: Četrdeset minuta pričate gluposti.)

Ovo je izuzetno važno i jako bitno. Mi smo, kao što je narodni poslanik rekao, sazvali pres konferenciju i predložili mere. Da, mi smo predložili mere, konkretne mere – razoružavanje Srbije, zapošljavanje još dodatnih 1.200 policajaca da dodatno obezbeđuju škole, izmene Krivičnog zakona, izmene Zakona o oružju i municiji, Radna grupa za mentalno zdravlje, pre svega, mladih ljudi i podršku mentalnom zdravlju, Savet za borbu protiv vršnjačkog nasilja u najkraćem. Šta ste vi predložili? Koje mere ste vi predložili? Nijednu meru i to je, u stvari, problem politike u Srbiji. To je problem sa kojim se suočavamo mi, poštovani građani Republike Srbije, ne samo mi u izvršnoj vlasti, ne u parlamentu, to je problem sa kojim se suočava čitavo naše društvo, problem zbog koga smo negde i došli u situaciji u koju smo došli.
Ja sam se, kao što sam rekla i kao znate, upravo vratila u utorak uveče iz Londona i tamo sam videla jednu zanimljivu stvar koju mogu da podvučem kao paralelu sa političkom scenom u Republici Srbiji. Izašao je državni sekretar za energetiku, koji je po staležu iznad ministra za energetiku, Grant Šaps i predložio građanima Velike Britanije nov energetski plan za Veliku Britaniju.
Znate, šta je uradila opozicija u Velikoj Britaniji? Odmah nakon toga izašla sa svojim energetskim planom. Vlast je predložila plan, opozicija je građanima predložila plan i onda možete da debatujete oko suštinskih stvari, onda možete da vidite šta vlast nudi, a šta nudi opozicija. Mi nikada ovde ne dobijemo kontramere, mi nikada ne dobijemo plan šta vi predlažete, mi nikada ne dobijemo vaše predloge, ni na mere niste odgovorili merama. Pet dana sam bila ovde nijednu meru osim, slovom i brojem, troje poslanika koji su pričali o merama i nešto predložili. Gde je bila ta opozicija, ta ozbiljna opozicija, ta koja traži normalnu, pristojnu, demokratsku Srbiju, da kaže – izvolite, ljudi, ovo je naš plan mera, ovo mi predlažemo, pa da raspravljamo o merama? Ne, naša opozicija toliko ima ideja da uvek kaže – to ne valja, vi ste krivi, vi ste krivi za ubistvo dece i ta mera razoružavanja Srbije i to vam je neka mera, to zapošljavanje još 1.200 policajaca, jedni kažu – da treba, drugi kažu u opoziciji – ne, ne treba. U okviru samih poslaničkih grupa jedni kažu – nema dovoljno policajaca, drugi kažu – ima previše policajaca. Gde su vaše mere? Gde je vaša odgovornost prema građanima?
(Ivana Parlić: Ukinite „Pink“.)

Gde je vaša odgovornost prema tim ljudima koji protestuju da date predlog šta treba uraditi u Srbiji? Nema ga. Nema ga, nema nijedne mere, ni danas nema mere, ni 18. maja kada je počeo ovaj saziv nije bilo mera. Da, mi smo mere predložili. Gde je bila vaša mera?
(Narodni poslanik Tatjana Manojlović dobacuje iz klupe.)

Kako mi da razgovaramo ovde supstancijalno o stvarima na način kako su naši građani zaslužili i kako zaslužuju, ako vi ne date nijedan predlog, nego samo pričate – vi ste krivi, vaša je krivica, a gde su vaše mere? Nijedna mera, dobro.
Opet smo sada čuli – razoružavanje Srbije neće promeniti ništa. Dobro. Čuli smo, dakle, da ni ta mera, je li, nije dobra i da ništa neće promeniti. Ja se ne slažem i verujem da se većina građana Republike Srbije, uključujući i one koji protestuju svake nedelje protiv nasilja i veliki broj njih sa tim ne slaže.
Razoružavanje Srbije, kao meru, su predložili, dakle, pozdravili svi, uglavnom, i da kažem, poštovani građani, do 19.00 časova, juče, 14. juna, ukupno smo prikupili 70.130 komada oružja, 3.176.206 komada municije, 24.498 komada minsko-eksplozivnih sredstava, tako da je ta mera jedna od najboljih mera koje smo do danas imali, ali da ne pričam ponovo. Pričala sam i biće vremena, nažalost, verovatno se ponavljamo, i tokom ove tačke dnevnog reda.
Znate, mi smo razoružavali i značajno se smanjio broj oružja u posedu građana Republike Srbije od te 2012, praktično 2013. godine kada se promenila vlast. Za razliku od vas koji danas nama nešto spočitavate, a koji nikako niste reagovali na slične tragedije u prošlosti, od tragedije užasnog zločina 2002. godine u Leskovcu, a kada je ubijeno sedmoro ljudi, do masovnog zločina 2007. u Jabukovcu kada je ubijeno devetoro ljudi, broj oružja u posedu građana Republike Srbije se drastično povećao. Tako je to izgledalo dok ste vi bili na vlasti.
Tada opozicija nije bila takva da kaže – vi ste krivi. Ne, bila je takva da kaže – hajde da vidimo šta svi zajedno možemo da uradimo zato što je ovo problem našeg društva i mi smo prvo ljudi, a onda političari. Niste vi krivi. Niste krivi vi političari koji ste između 2002. i 2007. godine bili na vlasti zato što ništa niste uradili, zato što ste dodatno dopuštali da se građani Srbije naoružavaju.
Pretpostavljam zato što su mislili da su mnogo bezbedni i da je mnogo sigurna zemlja, pa su se dodatno naoružavali, a vi delili dozvole šakom i kapom. Ne, opozicija to tada nije koristila, kao što niko nikada nigde to nije iskoristio, nigde na svetu, nikada. Dobro.
Kažete – razoružavanje neće promeniti ništa, ali ne predlažete i dalje šta će promeniti, osim što kažete – smena Bratislava Gašića, ali sam čula jednu dobru stvar, u redu, kažete na kraju – i ostavka cele Vlade. Nikakav problem. Kao što sam i rekla, samo nakon toga idemo na izbore. Nema prelazne Vlade. Idemo na izbore. Kada smo rekli – idemo na izbore, onda su se neki od vas javili i rekli – ne izbore, sada pravimo pokret da bi se borili protiv izbora, nego tehnička Vlada, na vlast bez izbora. Ne. Možemo da idemo na izbore u svakom trenutku. Ako mislite da smo izgubili legitimitet, da građani misle da ne radimo dobro, većinska Srbija, u redu, u svakom trenutku, samo što mi se činilo da ste rekli – nikako u ovom trenutku izbori.
Vi kažete – mi ignorišemo građane Srbije koji šetaju, koji protestuju. Upravo suprotno. Institucionalno vi ignorišete te građane. Još jednom da vas podsetim, da nije bilo poslanika većine, ova sednica se ne bi desila, ne samo na ovu tačku dnevnog reda – smena Bratislava Gašića, nego čitava sednica i o REM-u i o bezbednosnoj situaciji i o svemu drugom se ne bi desila, jer vi niste glasali za dnevni red ove sednice. Institucionalno vi ignorišete te građane, ignorišete njihove zahteve i pokušavate da ih zloupotrebite za nasilnu smenu vlasti. Da ne želite nasilnu smenu vlasti, želeli biste izbore. Jedino što vi ne želite su izbori i zato niste ni tražili moju smenu, nego ste tražili smenu Bratislava Gašića, ne moju, da slučajno ne bi doveli do izbora.
(Radomir Lazović: Evo prilike da date ostavku.)

Nikakav problem za moju ostavku.
Poštovani građani Republike Srbije, nekad odgovaram i to toliko i traje iz razloga što ne odgovaram samo narodnom poslaniku koji je izložio i otvorio ovu tačku dnevnog reda, već i onima koji mi dobacuju sve vreme. To je valjda demokratska rasprava. To je valjda kulturno ophođenje među pristojnim ljudima, to stalno dobacivanje, pa da vam kažem – dobačeno mi je - samo dajte ostavku. Nikakav problem, nego kada dam ostavku, nemojte da pravite onda proteste protiv izbora, kao što ste obećali. Da ne bude kao sa ovim što je držao lutku – e, uhapsite onoga što je držao lutku. Kada uhapsimo onog što je držao lutku, što ste uhapsili onog koji je držao lutku, nego hajmo na proteste protiv njega. Samo da se dogovaramo da danas kažete isto ono što ste govorili juče i sve će biti mnogo bolje.
Da vam kažem kakva je razlika između politike i atmosfere u Srbiji nekada i u Srbiji sada, pošto je pričao narodni poslanik i o tome kako je moguće da maloletnik ide u streljanu, da se kupuju sefovi, kako se drži oružje, zašto nema jače kontrole, čija je odgovornost itd, itd. Dakle, samo tri pokazatelja.
Broj teških ubistava u Republici Srbiji bio je najveći u periodu 2001. do 2012. godina, uključujući ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije, i to u dvorištu Vlade Republike Srbije, gde bi valjda trebao da bude najbezbedniji kao predsednik Vlade Republike Srbije, pa onda možete da zamislite koliko su se tih godina građani Republike Srbije osećali bezbednosti, policijskih generala, masovnih ubistava i pucnjava. Broj teških ubistava je bio najveći u tom desetogodišnjem periodu dok ste upravo vi bili na vlasti, 2002. do 2012. godina.
Broj stradalih ljudi, po najviše, nažalost, žena u porodičnom nasilju najveće je bilo u desetogodišnjem periodu 2002. godine do 2012. godine i svaki pojedinačno te godine veći, nego prethodne dve godine pojedinačno, svaki.
Broj oružja po glavi stanovnika je bio najveći u periodu 2002. do 2012. godine. Maksimum dostigao 2008. godine nakon užasnih masovnih ubistava koja su se desila i 2002, a onda ponovo 2007. godine. Od tada kada se ponovila tragedija od 2002. godine, kada se ponovila 2007. godine, ne da niste razoružali Srbiju, nego ste nastavili da dajete dozvole za nošenje i držanje oružja građanima Republike Srbije, pa se onda desilo i ono masovno ubistvo 2013. godine.
Toliko o tome kako su se građani osećali nekada, a kako se osećaju danas. Toliko koliko je tada Srbija bila bezbedna država, a toliko i o vlasti i opoziciji. Nikada ni u jednom trenutku tada to nije bilo iskorišćeno za političku borbu i politički obračun zato što su to ljudske tragedije, zato što se to ne politizuje, zato što ne možete da gradite politiku na grobovima dece i odraslih. Zato što se to jednostavno u pristojnom svetu ne radi. Pristojni ljudi to ne rade. Nikada nisu ni u jednoj zemlji na svetu, ni u SAD, ni u Norveškoj, ni u Nemačkoj, ni u Belgiji, nikada nigde, samo ovde, samo u Srbiji, samo vi u istoriji svetske politike. Samo ovde, samo u Srbiji i samo vi i nastavljate.
Govorite o tome kako funkcionišu službe bezbednosti, time direktno potcenjujete i ponižavate pripadnike službi bezbednosti, a pre svega pripadnike MUP-a. Te pripadnike koji su uhapsili Belivuka, koji su uhapsili pripadnike organizovane kriminalne grupe Balkanski kartel, mnogih drugih organizovanih kriminalnih grupa, koji su upravo juče priveli trojicu pripadnika albanskih, odnosno prištinskih specijalnih ili kako god ih zovu, snaga na teritoriji centralne Srbije. Te ljude vi ponižavate, ne mene, ne ministra Gašića.
Ministar Gašić, iskreno da vam kažem, i na tome mu takođe svaka čast, postavio je sve najbolje ljude na rukovodeće pozicije MUP-a, ljude za ponos, te uniforme Republike Srbije i čitave te službe kao državne sekretare. Fenomenalne ljude. Ne verujete meni? Svakako ne morate, ja nisam objektivna. Evo, razgovarajte sa organizacijama civilnog društva koje su članovi Nacionalnog konventa po EU. Kako ti ljudi razgovaraju sa njima i koliko su transparenti kada se recimo govori o Zakonu o policiji? Pitajte njih kakvi su to ljudi i na koji način obavljaju svoj posao, problematiku MUP-a i kako komuniciraju i sa nevladinim organizacijama, sa civilnim sektorom i sa ljudima koji se ne slažu sa nama po mnogim stvarima po pitanju bezbednosti, da takav niko komunikacija i razgovora nikada u Republici Srbiji postojao takvi stručnjaci, takvi stručni ljudi, ljudi sa toliko poštovanja i prema ovoj zemlji i prema svim njeni građanima. Njih ponižavate, ne mene.
Kao što ste, kada sam bila ovde prošli put ponižavali i pokušavali da urušite profesionalni integritet jedne od naših najvećih stručnjakinja ili stručnjaka, ako govorimo o jeziku rodne ravnopravnosti, mentalnog zdravlja dece, zato što vam to nije važno. Zašto bi to vama bilo važno? Pa, jel vama stalo do mentalnog zdravlja dece? Ne, vama je stalo da pokupite neki političke poen na ovoj tragediji, pa onda hajde kolokvijalno, kako bi se reklo, da bacimo pod autobus i najveće stručnjake, one od čijeg profesionalnog integriteta nama danas zavisi mentalno zdravlje naše dece. Nema veze, danas je na dnevnom redu policija i pripadnici službi bezbednosti.
Urnisali smo policiju. Vi imate obraza to da kažete? Ja mora da nisam baš sasvim sama svoja ako vas četvrti put pitam da li imate obraza, pošto ga očigledno nemate, ali ja se i dalje čudim, pa očigledno vređam sebe…
(Borislav Novaković: Vređate poslanike.)
Vređam sebe, rekla sam da nisam sama svoja…

Sebe vređam.
Urnisali smo policiju, kažu oni ljudi koji dok su bili na vlasti plata pripadnika MUP je bila čitavih 41.740 dinara. Vi ste mislili da oni toliko vrede? Vi ste mislili da oni toliko zaslužuju? I to je, samo da vam kažem, bila maksimalna plata u to vreme.
Uzela sam najveću platu u tih 10 godina dok su bili na vlasti, 41.740 dinara. Pitajte pripadnike policije da li su imali cipele, čizme, cokule? Da li su imali uniformu? Da li su imali kape i koliko uniformi su imali ? Da li su imali zimsku uniformu? Pitajte, molim vas kako je to bilo biti pripadnik policije dok ste vi bili na vlasti?
(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje s mesta.)

Danas pripadnici policije imaju platu od 82.014 dinara, što je za čitavih 96,5% više. Dakle, čitavih 100% više nego pre deset godina. Tako smo urnisali policiju.
Vi danas kada pogledate pripadnike našeg MUP-a, vi ste ponosni. Oni imaju nove, lepe uniforme, imaju po nekoliko komada. Juče kada su privodili ove albanske teroriste, kada pogledate kako su opremljeni, šta imaju, kakve su im sposobnosti, koliko su spremni, na ponos ovoj državi. E tako smo mi urnisali policiju, a tako su oni bili u dobroj situaciji dok ste vi bili na vlasti.
Evo, rekla sam vam prošli put da vam obećavam da neću da vas nazovem nikada više poštovani, a sada vam obećavam da nikada više vam neću postaviti pitanje – imate li obraza? Jasno mi je.
Jovanjica, ponovo čovek o Jovanjici, jedini političar koji je sudski dokazani lažov i upravo na temu Jovanjice, ponovo govori o Jovanjici, ali ovo nije samo nepoštovanje građana Republike Srbije, ovo je nepoštovanje sudstva, čitavog pravosuđa Republike Srbije, zato što kada vam sud kaže – ne govorite istinu, molim vas nemojte da nastavljate da govorite laži. On kaže – baš me briga šta je sud rekao, ja ću nastaviti da govorim neistinu. I nije samo sud, ako je vama sud „samo“, nego i novinarka Jelena Zorić. Ona je takođe rekla…
Samo da znate, poštovani građani Republike Srbije, narodni poslanik razgovara mobilnim telefonom, toliko mu je stalo do mojih odgovora na njegovo izlaganje. Toliko o poštovanju vas, poštovani građani Republike Srbije.
Dakle, da vam kažem što se tiče Jovanjice, Tužilaštvo je navelo da ne postoje osnovi i sumnje da su Aleksandar i Andrej Vučić izvršili bilo koje krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Iz izveštaja o prikupljanju podataka iz mobilnih telefona i sim kartica oduzetih od okrivljenog Koluvije, sačinjenog od Službe za specijalne istražne metode MUP Srbije, akvizicijom memorisanog sadržaja, kao i sadržaja svih instaliranih aplikacija za komunikaciju putem interneta, proizilazi da nije utvrđen ni jedan kontakt sa Aleksandrom Vučićem i Andrejom Vučićem.
Komunikacije koje su ostvarene 13. i 14. novembra 2019. godine, o kojima je govorio narodni poslanik u medijima, ne mogu se na bilo koji način dokazano dovesti u vezu sa Aleksandrom i Andrejem Vučićem. Da smo čuli – izvinite, lagao sam, neću nikada više - nismo.
Da li je gospodin Aleksić prestao da širi neistine po istom principu? Jeste. Da li je njegove neistine opovrgla i novinarka Jelena Zorić? Jeste. Ali, znate kako Tijanić je jednom rekao, a to je sve više prisutno na političkoj sceni Srbije, zahvaljujući tome kakva nam je opozicija, a i kakvi su im mediji koji ih podržavaju, rekao je – ako ti je istina ostala jedini argument, e onda si nadrljao. E, tako i u politici Srbije. Ako je nama istina, a jeste, argument, onda ćete bez obzira na taj argument svaki dan morati da odgovarate na laži koje ponavljaju.
Kaže – mi branimo Koluviju. Poštovani građani Srbije, koliko puta ste čuli da mi branimo Koluviju? Aleksandar Vučić, vlast, Bratislav Gašić, Zagorka Dolovac, ne znam ni ja više ko. Koliko puta? Preko 1.000 puta ste čuli tezu da mi branimo Koluviju.
Tog Koluviju koga toliko branimo, taj Koluvija je od novembra 2019. godine do septembra 2021. godine proveo zatvoren u pritvoru. Eto toliko ga branimo. Dve godine je bio zatvoren u pritvoru. Mogao je da se brani sa slobode, kao što se toliki brane sa slobode. Ne, taj čovek je bio zatvoren u pritvoru, dve godine pošto je naš čovek i mi ga branimo, valjda mi tako, jel te, koje branimo prvo ih zatvorimo, onda da ne vide svetlo dana dve godine i to ne zato što je neko rekao da su krivi, nego dok traje suđenje, dok traje postupak, on je u pritvoru. Pa, ako je kriv onda se vraća u zatvor. I sada je izašao sa nanogicom. E, tako mi branimo tog Kuluviju.
Ali, to vi poštovani građani Republike Srbije, nikada nećete čuti od ovog narodnog poslanika, pripadnika njegove stranke i ostalih iz opozicije koji i dalje pričaju o toj Jovanjici. Nikada. Zato što nije važna istina, nego je važna laž. Važno je da lažima dođete do percepcije da mi nekoga branimo. Dosta su uspešni u tome. Pa zahvaljujući i ogromnoj medijskoj mašineriji koju imamo ti ljudi tako svaki dan plasiraju laži, a odgovoriću danas tokom dana i verujem i ovih narednih dana i na ostale očigledne laži da danas kada pitate ljude – jel vlast brani Predraga Kuluviju, verovatno će vam reći – da brani ga. Da li je Predrag Kuluvija bio dve godine u zatvoru? Reći će vam – nije. A, istina je potpuno suprotna tome. Toliko o tome koliko danas vredi istina, a koliko vrede, stalno ponavljanje, ponovljene laži opozicije i medija koji ih podržavaju.
Belivuk, šta da vam kažem o Belivuku osim da je u zatvoru, i on i čitava njegova kriminalna grupa i da su prikupljeni takvi dokazi i da je to takav slučaj da ne prejudiciram presudu i da se ne mešam u pravosuđe, u sudstvo, deluje kao da je sve jasno i da belog dana neće videti. E, tako je Belivuk naš.
Ali, tu dolazite opet do jedne nelogičnosti koja je toliko prisutna nažalost u velikom delu naše opozicije, a posebno kod narodnog poslanika koji je obrazlagao sve ostalo osim za šta je odgovoran Bratislav Gašić.
Tom Belivuku veruju sve. Na njega se pozivaju u Skupštini. Njega citiraju. Veruju mu sve. Znate šta jedino ne veruju? Da je pripremano ubistvo Aleksandra Vučića od strane klana Veljka Belivuka. Samo to ne veruju. Sve ostalo veruju, a pripremano je. Toliko je Belivuk naš. Tako što on sa svojim šefovima pripremao ubistvo Aleksandra Vučića i to potvrđeno i od strane nekih evropskih bezbednosnih službi. A vi nemate obraza čak ni toliko da u tom smislu kažete – da, ajde da ispoštujemo institucije ove države kakva je institucija predsednika Republike da se sa tim stvarima makar ne igramo. Nego nema veze. Nema veze. Da ne kažem nešto više i gore od toga, jer niste malo puta vaši podržavaoci pozivali pa upravo na to isto takvo ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, vaši kolege poslanici organizatori protesta Srbija protiv nasilja na ubistvo i njegovog starijeg sina i njegovog brata, pa onda valjda zato…
(Narodni poslanici dobacuju.)
… nemojte da mi dobacujete. Čovek je napismeno to uradio. U svakom trenutku mogu da vam pokažem to nažalost. I meni je žao. Mogli biste da ogradite od toga umesto što mi dobacujete, ali nije ni važno.
Mogli bi eto toliko makar da poštujete instituciju predsednika Republike.
Konačno, kažete – mi ćutimo i razmišljamo kako da ostanemo na vlasti. Pod jedan, ne ćutimo. Kad god nas pozovete mi smo tu i kada predložite sednicu, a nećete da glasate za taj dnevni red da bi ispoštovali građane Republike Srbije, a i da ovaj poštovani parlament ne bi izrugivali pred građanima Republike Srbije i ne bi od ovoga pravili šaradu, onda mi glasamo za taj dnevni red koji ste vi predložili, a za koji nećete da glasate i tu smo, sedimo i razgovaramo, ne ćutimo. Bila sam ovde pet dana, i uprkos svim okolnostima vratila sam se i sedeću ovde koliko god i kad god je potrebno.
Razgovaramo. Ne želimo nasilje i mislimo da u normalnom demokratskom društvu bilo kakva kriza, bilo kakvi sukobi, bilo kakva nerazumevanja, neslaganja moraju da se reše na kraju krajeva razgovorom. Ničim drugim nego razgovorom, a da nasilje na ulicama ne može da nanese ništa dobro.
U Republici Srbiji svakako nasilje ne može da donese promenu politike i na vlast ne može da se dođe tako što pravite nasilje na ulicama već samo i isključivo izborima. Od tih izbora, još jednom vam kažem, ne bežimo. Uvek smo spremni za njih. Računajte da imate moju ostavku. Slobodno, samo se dogovorite, ako želite, da idemo odmah na izbore možemo. Ja bih svakako volela to zato što mislim da je važno da se legitimitet potvrdi ili opovrgne pa da onda vi valjda ponovo dođete na vlast, pošto ste vi kao što kažete predstavnici tih nezadovoljnih ljudi na ulicama, pa će onda vas da biraju da bi plata policajca u Republici Srbiji ponovo bila svedena na 41 hiljadu dinara, a plata medicinske sestre na 37 hiljada dinara. Verujem da je to Srbija koju će većinska Srbija želeti ili možda ipak nije pa zbog toga ne želite izbore.
Konačno, dve reči da zaključim. Mislim, a pričaćemo o tome, i ostavila sam najmanje vremena za to zato što vi o tome niste pričali, a biće vremena, da Bratislav Gašić radi ozbiljno, odgovorno i posvećeno svoj posao ministra unutrašnjih poslova.
Mislim da je to dokazao u prethodnih nekoliko meseci od kada je formirana ova Vlada, to je kraj oktobra prošle godine. Mislim da nema nikakvu ličnu odgovornost za tragedije koje su se desile. Mislim da je policija postupala maksimalno efikasno i brzo nakon tragedije i monstruoznih zločina. Ne vidim kako smo mogli da sprečimo, najmanje vidim kako smo mogli da sprečimo ovu užasnu tragediju u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“
Nisam za smenu Bratislava Gašića, upravo zato što mislim da treba da čuvamo ljude koji odgovorno rade svoj posao i ne samo u bezbednosnom smislu i u smislu svog resora, već koji su po prvi put, i opet ću vam reći, pitajte, to je organizacija civilnog društva, sa kojima evo već treći mesec traje dijalog oko Nacrta zakona o policiji, ne znam da je postojao ministar unutrašnjih poslova sa svojim timom koji je toliko bio otvoren i za razgovor i saradnju sa organizacijama civilnog društva. Ni u jedno vreme u Republici Srbiji. Ja sam mu zahvala na tome, zato što mislim da je taj dijalog važan i da je možda posebno važan u sektoru bezbednosti.
Nisam za smenu Bratislava Gašića. Možete da dobijete i više od toga, umesto što tražite smenu Bratislava Gašića, možete da dobijete ostavku čitave Vlade, ukoliko to budete želeli. Nakon toga idu izbori. Vlast u Srbiji će se menjati samo i isključivo demokratskim putem na izborima. Ako to želite, dobrodošli ste, ali nisam spremna kao predsednica Vlade i šef tog tima da mi bilo ko drugi kadrira u timu i da mi se kadrira na ulici. Mislim da je važno i za bezbednost i stabilnost i demokratske vrednosti u Republici Srbiji i poštovanje procesa i demokratskih procesa i institucija da mi to radimo na demokratski način.
Tako da, apsolutno ne. Neću predložiti smenu Bratislava Gašića sa mesta unutrašnjih poslova. Hvala vam.

Hvala vam.
Kažem, kada pričamo o odgovornosti, 30. septembra 2003. godine Vladimir Rovčanin, radnik BIA, ubio je četvoro i teško ranio trojicu kolega u Nišu. Nikome nije palo na pamet iz čitavog sistema odbrane, odnosno bezbednosti da podnese ostavku, nikome. Radnik BIA uzme i ubije četvoro i teško rani trojicu kolega. Niti je nekome palo na pamet da da ostavku, niti je više-manje neko tražio nekome da da ostavku.
Ubije se… Ne ubije, strelja se, bukvalno se strelja, u dvorištu Vlade Republike Srbije, dok ide na posao, žuri na sastanak, predsednik Vlade. Niti je od ovih ljudi ovde koji su tada bili na vlasti, koji danas pričaju o političkoj odgovornosti, niti je ko podneo ostavku, niti je kome palo na pamet da traži neku ostavku. Predsednik Vlade nije ubijen u drugoj državi, nije ubijen na letovanju, na zimovanju, ubijen je na svom radnom mestu, u Vladi Republike Srbije.
Dakle, nije postojao bezbednosni sistem. Znate kakva je odgovornost? Tada ili do skoro savezni ministar odbrane Zoran Živković je dobio unapređenje i postaje premijer. To je odgovornost. Pričamo o političkoj odgovornosti. Tako ste vi vladali. To govori dovoljno o vašoj političkoj odgovornosti. Ubiju premijera, a onaj ko je bio savezni ministar policije, umesto da podnese odgovornost, i svi ostali u bezbednosnom sistemu, svi dobiju unapređenje.
(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje.)

Ovi narodni poslanici su zaista jedno lice borbe protiv nasilja, zaista jedna tolerantna, pristojna, normalna Srbija. Tako valjda komunicira, jel, u jednom ovakvom forumu.
Dakle, ukidanje rijaliti programa, određenih, ukidanje frekvencija za određene televizije, „Pink“ i „Hepi“, smena REM-a, zabrana štampanja tabloida, ponovo, određenih tabloida, ne svih tabloida, nego onih tabloida koje oni kažu da ne smeju da se štampaju, smena rukovodstva RTS-a, smena Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina. To su, poštovani građani, čuli ste, mere koje je predložila opozicija.
Kakve veze to ima tačno sa tragedijama koje su se desile? Kako bi to sprečilo bilo koju od ove dve tragedije? Šta tu ima mera? Gde je tu bezbednost u školama? Gde je tu, na primer, predlog promene nastavnog plana i programa, kako bi decu učili više toleranciji, sposobnostima komunikacije, razumevanju, nenasilnoj komunikaciji? Da li je to možda među zahtevima, da promenimo nastavni program? Ne, nije. Ali jeste „Pink“ i „Hepi“.
Da li ste videli neku meru koja se tiče mentalnog zdravlja mladih, više pedagoga i psihologa u školama? U redu, ne slažemo se sa tim da bude više policajaca, ali zaposlite više pedagoga. Ne, ni to niste predložili kao meru. Predložili ste ukidanje tabloida koji se vama ne sviđaju i promociju valjda tabloida koji se vama sviđaju.
(Aleksandar Jovanović: Može to mnogo bolje.)
A ko od političke elite i političkih lidera predlaže ove mere, na primer, ukidanje rijaliti programa? Ljudi koji su doveli rijaliti program u Republiku Srbiju, dok su bili na vlasti. I ne samo to. Nisu samo doveli rijaliti program u Srbiju dok su bili na vlasti, već je to bio njihov rijaliti program. Oni su bili delom vlasnici tih rijaliti programa i direktno zarađivali novac od tih rijaliti programa i stavili ih na televiziju B92, kao tada čuvenu građansku televiziju, koja se na kraju krajeva nikad od toga nije ni oporavila.
I to su ljudi koji danas brinu za decu, bore se protiv nasilja, protiv rijaliti programa, koji su kuću „Velikog brata“, dakle rijaliti program, uselili u Pionirski grad i iselili instituciju koja je bila nadležna za decu i omladinu, iselili tu instituciju, uzeli to praktično besplatno, jer su bili na vlasti, kao vlasnici rijaliti programa uzimali pare od rijaliti programa, emitovali rijaliti program, uveli rijaliti program u Srbiju i ne samo taj rijaliti program, to je čitav niz rijaliti programa koji su od tada, dakle od kad su ova gospoda koja danas pričaju o rijaliti programima bila na vlasti, od tada postali nova normalnost na malim ekranima u Republici Srbiji. Besplatno dali Pionirski grad, iselili decu i omladinu. Nije potrebno uopšte za decu i omladinu.
Zašto da ne, najjeftinije nam je da stavimo to u jednu instituciju zato što tu, pošto smo vlast, možemo da izdejstvujemo da ništa ne plaćamo. Ako ništa ne plaćamo, a vlasnik smo „Veliko brata“, onda znači da možemo više para da stavimo u naš džep i da imamo veći profit. E, ti ljudi danas pričaju o ukidanju rijaliti programa i o brizi za decu i omladinu. Licemerje maksimalnih razmera. E, onda kada se taj „Veliki brat“ završio, onda su otišli. Da li su vratili Pionirski grad nameni? Nisu.
Svi vi, poštovani građani Republike Srbije, odnosno, da budem precizna, svi mi smo dali novac iz naših džepova, kroz poreze, da iselimo „Velikog brata“ iz Pionirskog grada, da popravimo Pionirski grad i da ga vratimo deci i omladini, kao što je to danas. E, to su ljudi koji danas kažu – predlažemo mere, između kojih je rijaliti program.
Ajmo dalje – „Pink“ i „Hepi“. Ko je dao nacionalne frekvencije televizijama „Pink“ i „Hepi“? Gospoda sa moje leve strane koja su kada su došli na vlast ne samo da ne samo svesrdno pomogli ovim televizijama da postanu medijske imperije, jedna više, jedna manje, ne, ne samo to, nije to bilo dovoljno, nego su bili i delom vlasnici tih televizija. Makar 10% u „Pinku“.
E, ti ljudi danas spočitavaju nama zašto nama zašto „Pink“ i „Hepi“ imaju nacionalne frekvencije. Oni im dali nacionalne frekvencije i bili vlasnici tih televizija, jer valjda je bilo nedovoljno isplativo da budete samo vlasnik „Velikog brata“ kao prvog rijaliti programa u Srbiji, nego dajte da budemo i delom vlasnik „Pinka“. E, oni se danas bore protiv nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“.
Smena REM-a. Sve je u redu. Izvolite, ni to nikakve veze baš nema sa nama.
Zabrana štampanja tabloida. Vidite, jedan od tabloida, ne od onih koje oni žele da zabrane, njih žele da promovišu, je tokom ove tragedije objavio prvi puno ime i prezime maloletnog monstruma koji je pobio tu decu. Taj tabloid vama ne smeta ili želite da i njega neko zabrani, pošto to ne može Vlada da radi, Vlada ne zabranjuje medije? Taj tabloid je prvi brutalno uznemirio javnost time što je objavio lažnu vest – da je preminula ranjena nastavnica. Taj tabloiod, ne ovi tabloidi o kojima vi pričate, nego taj vaš tabloid.
Dobro, smena rukovodstva RTS-a. Slobodno, što se mene tiče, opet nikakve veze ili ingerencije Vlada Republike Srbije nema sa tim, ali ako neki od vas onda, u tom smislu, ostanu bez posla, pošto ste u RTS-u, nemojte opet onda mi da budemo krivi.
Smena Gašića i Vulina – o tome sada razgovaramo.
Dakle, kao što sam rekla, poštovani građani Republike Srbije, ovo su predlozi mera. Ako mogu da kažem – ovi predlozi mera nikakve, odnosno zahtevi, ovo nisu mere, nikakve veze nemaju sa tragedijama. Znate sa čim imaju veze? Ovo je zahtev za kontrolu nad celokupnim medijskim tržištem od strane Dragana Šolaka. To je jedino što ovih zahtevi predstavljaju. To je – ukinite „Pink“, „Hepi“, „Informer“, „Alo“, koga god, pustite Šolakove medije, dajte im nacionalne frekvencije, svi ostali moraju da se zatvore i, kao što su rekli i neki predstavnici opozicije – ni to neće biti dovoljno, nego ovima i da oduzmemo imovinu, pa besplatno da damo Šolaku da on može da širi svoju imperiju. To je, u stvari, logika iza tih zahteva – kompletna kontrola medijskog tržišta.
Da se radilo o deci, da se radilo o tragediji, da li u Duboni ili Malom Orašju ili Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, mogli smo da pričamo o nastavnom programu. Želela sam da pričamo o nastavnom programu i možda merama, ono što je, recimo, Radna grupa za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja mladih preporučila. Mi ih napravili, dali ih ljudima da rade, oni preporučili da sednu preko leta sa predstavnicima Filozofskog fakulteta. Nadam se da neće biti jedan od onih što poziva na nasilje da pravi program o nenasilju u školama, ali neću da se mešam u to, ipak su oni svakako mnogo stručniji i pozvaniji od mene. Dakle, sa predstavnicima Filozofskog fakulteta ćemo adaptirati nastavni plan i program i u vrtićima i u osnovnim školama i u srednjim školama kako bi mnogo više u okviru kurikuluma radili na toleranciji, nenasilnoj komunikaciji i svemu onome što suštinski može da promeni ovo društvo, a da krenemo ipak od obrazovanja. Ali, da li je to mera koju je opozicija predložila? Ne, nije im palo na pamet.
Da li ste u ovim merama videli povećanje broja pedagoga i psihologa u školama? Ne, to je mera, recimo, koju je predložio Savet za borbu protiv vršnjačkog nasilja, pa ćemo sada raditi i to, odvojićemo i dodatni budžet. Ali, to nismo čuli od opozicije.
Nismo čuli od one opozicije koja kaže da…
(Narodna poslanica opozicije dobacuje.)

Ako sam čula, onda gde je napisano? Pošto ste mi rekli da sam dobila napismeno zahteve? Ja sam pročitala zahteve, zahtevi se tiču kontrole medijskog tržišta u Srbiji, ne dece, ne nastavnog plana i programa, ne škola.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Tako da, toliko što se tiče programa.

Ja ću vam reći, još jednom ću ponoviti.
Dakle, u nekim drugim zemljama…

U nekim drugim zemljama mi kao Vlada, ili neka vlada da plan i program, opozicija da svoj plan i program i onda građani mogu da vide šta ko nudi i šta ko zastupa, a mi kao političari, koji valjda treba da rade u interesu građana i ove zemlje i njene budućnosti, onda možemo da suočimo naše planove i mere i preporuke i da debatujemo oko njih, ali mi ovde nemamo o čemu da debatujemo.
Mi ovde pričamo, kao što sam rekla i onih prvih pet dana, valjamo se u blatu gde vi kažete – pobijeno je 40 žena u porodičnom nasilju, a ja valjda treba da vam odgovorim – da, ali u vaše vreme je ubijeno 80, a ne o merama, zato što vi mere niste predložili, osim da ukinemo televizije ili novine koje vam se ne sviđaju.
Dobro, moguće da u jednom trenutku, na kraju krajeva, možda i nakon izbora, valjda kada vi pokušate da budete vlast, a mi budemo opozicija, vi date plan. Mi ćemo svakako u tom trenutku da odgovorimo sa našim planom, pa ćemo pričati valjda o planovima i programima, o merama i preporukama, o tome šta mi mislimo kako Srbija treba da ide napred, a ne da damo mere koje realno rade u interesu jednog tajkuna koji je postao daleko najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od najbogatijih ljudi Evrope u vreme dok ste vi bili na vlasti, pre toga držao je video klub u Kragujevcu. Pa, mu valjda sada dugujemo da mu još para uteramo u džep time što ćemo da ukinemo sve ostale, da on nema nikakvu konkurenciju, pa da ima medijsku imperiju u kojoj će on praktično voditi Srbiju.
To je demokratija? To je bolja, normalnija Srbija? To je tolerantnija Srbija? Ne bih rekla, ali, dajte, budite iskreni prema sebi, pa razmislite i vi dokle bi dovelo to što vi tražite? Samo do toga da Šolak bude mnogo moćniji, mnogo bogatiji i da vodi praktično, bez toga da je ikada izašao na izbore, ovu zemlju.
Što se tiče Kosova i Metohije…

Ono kako vi govorite o Kosovu i Metohiji najbolje govori o tome da je vaša politika i dalje dekosovizacija Srbije.
Citiraću vas, pogledajte tu transkriptu, rekli ste - bezbednost građana je ugrožena i u Srbiji i na Kosovu. Kosovo je sastavni deo Republike Srbije.
Pogledajte tu transkriptu. Nikakav problem, ja pravim mnogo lapsusa, kao što znate. Pogledajte, pa se izvinite građanima na Kosovu i Metohiji zato što ste upravo tako rekli - bezbednost građana je ugrožena i u Srbiji i na Kosovu.
Ili vam je to, ono što bi se zvalo frojdovski lapsus, pobeglo, pošto zaista to i mislite?
Pomenuli ste šta radimo sa javnim preduzećem i imovinom građana Srbije, vi koji ste prodali čitavu naftnu i gasnu industriju Republike Srbije za 400 miliona evra?
Ponoviću vam samo poređenje kako se mi odnosimo prema imovini građana Srbije, a kako ste se vi odnosili prema imovini građana Srbije. Prodali ste čitav NIS za 400 miliona evra. Mi smo dali aerodrom u koncesiju, on je vlasništvo građana Republike Srbije i dalje, koncesija znači da na 25 godina neko drugi upravlja tim aerodromom, sve to vreme je u vlasništvu građana Republike Srbije, za preko 1.200.000.000 evra.
Prvo, da smo tada bili na vlasti, ne bi se NIS prodavao, a da smo hteli da ga prodajemo, ako smo u koncesiju dali aerodrom za milijardu i 200 miliona, zamislite koliko bi dobili za NIS?
Da li smo „Telekom“ prodali? Ne. Bio je tender, tada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, izašao je pred građane Republike Srbije i rekao – mislim da ponude nisu dovoljno dobre i u ovom trenutku nećemo prodavati „Telekom Srbije“ zato što mi mislimo da to ne bi bio dobar posao za građane Republike Srbije, ali ste zato vi bili na vlasti kada ste mislili da je dobar posao za građane Srbije da čitav NIS date za čitavih 400 miliona evra.
Nama je jednokratna naknada za koncesiju za aerodrom, a sada uporedite šta je aerodrom, a šta je NIS, bila 501 milione evra. Oni su čitav NIS zauvek dali za 400.
Bioskopi. Kada su privatizovani bioskopi? Da li je to bilo dok ste vi bili na vlasti? Svi privatizovani, svi zatvoreni.
Da vas podsetim, sva vodoizvorišta kada su privatizovana i prodata i predata u ruke stranaca? Dok ste vi bili na vlasti ili kada smo mi bili na vlasti? Pa, dok ste vi bili na vlasti. Tako da nemojte nama da pričate kako se ko brine o imovini građana Republike Srbije.
O građanima i imovini građana Republike Srbije se brinemo tako što smo u 10 godina više nego duplirali vrednost svega što mi svi zajedno kao nacija, kao država stvorimo.
Lagali ste za aerodrom da smo ga privatizovali, širili lažne vesti, dezinformacije. Trebalo nam je tri meseca da se borimo sa tim i opet nismo čuli –izvini. Sada znate da je aerodrom i dalje naš i o tome dalje ne pričate.
Kažete - dosta više, šta je sada važno šta je ko radio pre 10 ili 12 godina. Shvatam da vi ne želite to da čujete i da ne želite da se podsetite, ali sada ću da vam kažem zašto vam ja to ponavljam. Opet, ponavljam vam zato što ste vi nametnuli te teme. Niste vi meni rekli da je MUP ili policija danas u lošem stanju. Ne, niste vi to rekli, vi ste meni rekli - upropastili ste policiju, što znači da je bila dobra ili je nešto bilo dobro, pa smo je mi upropastili. Zato ja kažem kako je to nekada bilo.
Da ste mi rekli - pa, u užasnom stanju je policija, pa da ne pričam to. Pa ok, da kažem u redu, dobro, i tada je bila u užasnom stanju i danas je u užasnom stanju, ali ne, vi ste bili dovoljno bahati i bezobrazni da nama prebacite da smo mi upropastili policiju. Onda moram da vam kažem kakva je bila pre 10 godina. Moram da vam kažem da je pre 10 godina plata bila 41.000, a da je sada skoro 82.000 prosečna plata policajca. Rekli ste da smo mi upropastili. Upropastili smo policiju, poštovani građani Republike Srbije, tako što smo podigli platu sa 41.000 na 82.000. Tako smo upropastili policiju.
Zato pričam o tome šta je bilo pre deset godina, zato što ste vi imputirali da je pre bilo bolje, jer da niste kako bi mi mogli da upropastimo? Upropastiti možeš nešto samo što je nekada bilo bolje, a sada je lošije.
Upropastili smo tako što svi danas imaju po više uniformi, što su svi opremljeni, što imaju bolje plate, a samim tim imaju mnogo bolje penzije, što imaju bolje uslove. Tako smo je upropastili.
Kada mi već to kažete, zašto bežite onda od toga šta je bilo pre deset godina? Zašto se ne ponosite time kako je bilo pre deset godina? Što ne kažete da je pre deset godina bilo odlično? Podsetite građane Republike Srbije na to kako je bilo pre 10 i 12 godina. Podsetite građane Republike Srbije da je tada bila prosečna plata mnogo veća, a sada je mnogo manja. Podsetite građane Republike Srbije - mi dok smo bili na vlasti pre deset godina nezaposlenost je bila 9%, a da je danas 26%. Pa, ne možete to da kažete zato što dok ste vi bili na vlasti bila je 26%, a kada smo mi na vlasti došla je na 9%, uprkos svim krizama, uprkos svemu.
Valjda kao odgovorna vlast i ljudi koji se ponose onim što su i kako radili, pa valjda bi vi trebali…
(Narodni poslanik dobacuje iz klupe.)
Trebalo, hvala vam.
Hvala vam što ste me ispravili. Mislim da je to baš lepo i zaista vam se od srca zahvaljujem. Mislim da je to lepa komunikacija, dobra.
Valjda bi trebalo da se ponosite time, da se ponosite vašim rezultatima? Što vi ne kažete - pre 12 i 10 godina mi smo izgradili auto-put do Čačka, mi smo bili završili Koridor, 10 i južni i istočni krak, izgradili smo brzu prugu do Novog Sada, a šta ste vi od tada uradili? Ništa niste izgradili. Nijedan kilometar brze pruge niste izgradili. Niste izgradili nijedan auto-put. Pa, ne možete zato što to nije bilo tako, zato što vi niste izgradili nijedan kilometar auto-puta.
(Narodni poslanici dela opozicije dobacuju iz klupa.)

Pa, niste izgradili brzu prugu.
Što ne kažete – u vaše vreme, u poslednjih deset godina, u vreme užasne vlasti užasnog Aleksandra Vučića 500.000 ljudi je ostalo bez posla, 500.000 porodica je ostalo na ulici? Pa, ne možete zato što je 500.000 ljudi dobilo posao, zato što je 500.000 porodica dobilo ili prvu ili još jednu platu.
Što se stidite toga da se stalno upoređujemo sa periodom od pre 10 ili 12 godina? Pa, vi se onda stidite toga kako ste radili. To je u redu, ali onda nemojte da koristite termine kao što su upropastili ste, zato što kada mi kažete – upropastili ste, onda ja moram to da poredim sa periodom dok ste vi bili na vlasti, pa da pokažem da li je upropašteno ili nije upropašteno.
Kao što ste videli, građani Republike Srbije, policija je upropaštena na način da su duplirane njihove plate.
Imovinu smo, dakle, verujem zatvorili kao temu. Lagali ste građane Republike Srbije uz zdušnu pomoć i podršku Šolakovih medija da smo predložili zakon o upravljanju preduzećima u vlasništvu, odnosno većinskom vlasništvu Republike Srbije, da smo ga proturili u javnosti, da smo ga proturili iznenada, da smo ga proturili zato da bi prodali nacionalne parkove i da bi rasprodali javna preduzeća. Četiri brutalne laži i od tada su otvorili tu temu valjda kako su oni brinuli o imovini, a mi ne brinemo o imovini.
Poštovani građani Republike Srbije, promena, izmena tog zakona je u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije, ni manje ni više, nego u poslednjih tri godine, od 2020. godine. Toliko se bave svojim poslom i toliko im je stalo do imovine i strateških dokumenata i suštine, jer da im je stalo 2020. godine bi u prvom strateškom dokumentu, kada se pojavio i kada je usvojen, rekli – ljudi mi se ne slažemo, nego nema veze, ako prođe, prođe, da napravimo još neku gužvu, da vidimo ponovo sa građanima Republike Srbije, uz podršku naših medija, gde je loptica, pa možda i na talasu toga da izvučemo neke ljude na protest.
Čitava poenta predloga tog zakona je u tome da javna preduzeća više nikada ne budu partijski plen, nego profesionalizacija, da nemate više koalicione sporazume i dogovore oko toga ko vodi koje javno preduzeće.
Godine 2020. ili 2021, kada smo usvajali te strateške dokumente, tih godina je valjda delovalo da ste mnogo daleko od vlasti, pa nije to bilo ni važno, a sada vam deluje valjda da ćete uspeti valjda vlast na ulici da promenite, pa je onda u stvari panika, ne oko tih javnih preduzeća, nego kako sad baš da profesionalizujemo, kako sad baš da usvojimo zakon da ne budu više partijski plen kada ste vi valjda nadomak vlasti, pa ćete opet da ih delite i da uzimate novac iz tih preduzeća, kao što su neki uzimali novac iz Kolubare, ali dobro.
Ja ću svakako držati, što se toga tiče, još jedan krug javnih rasprava. Taj zakon je dobar za Republiku Srbiju, dobar za građane, trudićemo se da objasnimo građanima, a posebno sindikatima i zaposlenima u tim nacionalnim parkovima i javnim preduzećima, to bolje, pa ćemo ići ponovo na raspravu u Skupštinu.
Ono što mi je tu, takođe, važno da napomenem i još jednom da naglasim zbog građana koji nas prate i slušaju, ljudi, brutalna laž je da smo želeli da prodamo nacionalne parkove. To ne može po zakonu. To ne može po Zakonu o javnoj svojini, tako da ili ne znaju zakone ili namerno obmanjujete građane Republike Srbije. Od ta dva, ja u stvari ne znam šta je gore. Možete vi sami da izaberete i da objasnite građanima Republike Srbije da li ne znate zakone ili ih namerno obmanjujete.
Uputili ste svima nama, narodni poslaniče, kao i svim građanima Republike Srbije još jednu brutalnu pretnju. Uzmite transkript, pa pogledajte. Rekli ste, citiram – vi ćete tek da platite. To je borba protiv nasilja. To je normalna Srbija. To je tolerantna Srbija. „Mi ćemo tek da platimo“, a šta vam znači to?
(Tatjana Manojlović: Tako je.)
Da vam kažem, poštovani građani Republike Srbije, dobacuju mi – tako je. To je normalna demokratska Srbija, Srbija u kojoj će valjda biti vladavina prava. Vladavina prava onakva kakva je bila kada je 900 sudija ostalo bez sudijske funkcije koja im je garantovana Ustavom.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)
Pa 800 i nešto.
(Borko Stefanović: Nije, 670.)
Kaže – nije, nego 670.

Nije 900, nego 670 sudija je ostalo preko noći bez posla, bez funkcije koja im je garantovana Ustavom, stalnost funkcije. Vama je to u redu i kažete – nije 900, nego samo 670.
Sa tužiocima, poštovani građani Republike Srbije, je mnogo više od toga, ali nema ni veze.
Pošto ste priznali sada još jednom javno, da vam kažem kako će izgledati to kada vi dođete ili vratite se na vlast, ako tako građani Srbije žele i kažu to na izborima, kako će izgledati to što ćemo svi mi da platimo i kako izgleda onda sudska vlast. Sudije se biraju na opštinskim odborima vladajuće stranke i, evo, pečati i potpisa i zvaničnog dokumenta tada iz opštinskog odbora tada vladajuće stranke, jednog od opštinskih odbora tada vladajuće stranke, kako su se birali. Sudija 670, kažu nije bilo više od toga, samo 670, ode, promeni se preko noći, a znate kako se novi biraju?
Sad ću vam reći. Neću čitati imena zato što ne želim te ljude da targetiram, neki od njih možda nisu ni među živima. Ko god želi može da ima uvid u ove dokumente, ali oni su javni. Ime i prezime osobe, kaže – nestručan, osoba bez ugleda, verovatno korumpiran, radikalno raspoložen. Dakle, čovek koji je verovatno bio pristalica tada, pretpostavljam, SRS, pa je to bio u stvari kriterijum – stranačka pripadnost ili čak ne stranačka pripadnost, nego raspoloženje i onda je taj čovek verovatno korumpiran. Nemamo nikakve dokaze, ne postoje zato što verovatno nije bio i tako su se birale sudije.
Jedan drugi čovek, ime i prezime, kaže, kao najvažnija karakteristika za njegovu sudijsku funkciju, dugogodišnji simpatizer te vladajuće stranke, piše, odbacivao, pa zarez, ljudi, slušajte ovo, sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora te vladajuće stranke, zaslužan da bude izabran za sudiju. To su samo neki od primera. Oni se ni dan danas toga ne stide. Oni i dan danas kažu – nije 900, nego samo 670 sudija. Najmanje dvoje od tih 670 se ubilo, izvršilo samoubistvo zato što su izgubili svoju čast i svoj ugled, smenjeni samo zato što nisu bili simpatizeri ili članovi tada vladajuće stranke. Ni danas se ne stide i danas kažu – tek ćete vi platiti na taj način.
Kako su birane sudije? Ja verujem, ako se vi vratite na vlast, da ćemo mi platiti, da ćemo svi mi biti u zatvoru. Ja zaista verujem u to. Ništa nismo skrivili, ništa nismo radili protiv zakona, ali dođu sudije koje oni žele i onda bude kao što onaj jedan vaš nezavisni novinar i urednik jednog od nezavisnih, kako kažete, i profesionalnih medija kaže – svi vi, ne svi vi funkcioneri, ne svi vi političari, nego svi vi iz SNS, svi vi glasači SNS, svi vi simpatizeri SNS, svi vi ćete u logore. Tako izgleda valjda ta normalna i pristojna, razumna i tolerantna, demokratska, građanska Srbija.
Za sudiju Osnovnog suda u Požegi, poštovani građani Republike Srbije, nakon te reforme pravosuđa i takve vladavine prava koju nam i danas ne samo obećavaju nego potvrđuju, je izabran sudija koji je preminuo, pa je tadašnje Ministarstvo pravde moralo Visokom savetu sudstva da priloži, verovali ili ne, izvod iz matične knjige umrlih. Izabran je čovek, ni kriv, ni dužan, već pokojni, zato što je bio simpatizer tada stranke na vlasti. Ali, dobro, pretite.
Ja sam zaista sigurna i ubeđena u to, zato što ja verujem u Srbiju, verujem u naš narod, ja verujem u građane Republike Srbije, da i ako ne misle da mi radimo dobar posao, nikada, nikada više neće birati takvu Srbiju. Nikada više neće birati te ljude koji kažu – nismo preko noći promenili 900 sudija nego samo 600 sudija i time prekršili Ustav. Nikada se više ta vremena u Srbiji neće vratiti.
Što se tiče Koluvije, jel ste primetili poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici da nestade iz te priče Andrej Vučić. Sada se pojavio Bratislav Gašić. Sada nema ni Aleksandra ni Andreja Vučića. Prošlo. Lagali, lagali, lagali, sud kaže – lagali ste, novinarka koja se bavila tim slučajem kaže – lagali ste i odjednom kao da nikada nije ni bilo. Nestalo je u magli i zamenila je, kao što to obično biva, nova laž, e sad Bratislav Gašić. Sad će da vuče tu – Bratislav Gašić, Bratislav Gašić, Bratislav Gašić, dok i to ne nestane, a onda će verovatno da bude Ana Brnabić ili ko zna koga će da izvuku iz šešira da se čuo i dopisivao sa Koluvijom. Sa tim Koluvijom koji je proveo dve godine zatvoren dok traje proces. Tako ga branimo. I onda još dodatne dve godine dok traje proces sa nanogicom, pod elektronskim nadzorom, da ne može da mrdne. E, tako mi branimo, valjda, i tako je taj Koluvija naš.
Ko nama priča o tim stvarima, kad pričamo o normalnoj, tolerantnoj, demokratskoj, pravednoj Srbiji? Znate, ljudi, postoji i ja mislim u istoriji Srbije da je postojao samo jedan jedini naš državljanin koga je ni manje ni više istraživala CIA – Vuk Jeremić. Centralna obaveštajna agencija Sjedinjenih Američkih Država istražuje samo jednog građanina Republike Srbije, samo jedan se vinuo u te visine belosvetskog kriminala i korupcije da dođe do CIA – vaš šef, Vuk Jeremić. Vi da stavite na gomilu Koluviju i sve ostale protiv koga se sada vode procesi, istraživanja za kriminal, korupciju, sve njih da stavite na gomilu, ne da nije ništa nego su oni vrtićka grupa u poređenju sa Vukom Jeremićem i Patrikom Hoom. Vrtićka grupa. Lider vaše stranke je proslavio, u negativnom smislu, Republiku Srbiju.
Da li vi mislite da bi u Hong Kongu ikada čuli za Republiku Srbiju da nije Vuka Jeremića? Nikada. Prvi put su čuli za Srbiju kada su videli da je njihov belosvetski kriminalac Patrik Ho, koji je uhapšen, najbolji prijatelj našeg, nažalost našeg, kad kažem našeg mislim iz Republike Srbije, vašeg ne našeg, ali iz Republike Srbije, belosvetskog kriminalca Vuka Jeremića, koga istražuje, ni manje, ni više, nego CIA. Ali mi o Koluviji ovde pričamo evo već tri sata, koji je dve godine u pritvoru i dve godine još dodatno u kućnom pritvoru pod elektronskim nadzorom. A Vuk Jeremić, koji je glavna vest svih svetskih medija, nema vize, i dalje je predsednik vaše stranke.
To vam je, narodni poslanici, poštovani građani Republike, to će da bude vladavina prava. Takvi koje CIA istražuje. Takvi koji su Srbiju proslavili u najnegativnijem smislu u Hong Kongu. E, ti će da biraju sudije. E, ti će nama da prete revanšizmom. E, takvi će da vam dovedu pravdu i da se bore protiv korupcije. Samo da prvo završi sa CIA, pa onda, ako ga puste, možda se obračuna sa korupcijom i u Republici Srbiji.
Konačno, evo završiću, izvinite, stvarno. Vi meni kažete, nema veze, to ću neki drugi put, ovaj deo, vidim da ste se unervozili, pa da završavam polako. Da završim temom koja vam je među najmilijima, a to su rijaliti programi.
Nekako sam počela time, to je jedan od najvažnijih zahteva protesta protiv nasilja opozicije, pa da vam kažem. Obišli ste, obrnuli ste pun krug. Prvo ste uveli rijaliti programe, doveli ih u Srbiju, onda ste ih smestili u Pionirski grad, u instituciju za decu i omladinu. Onda ste bili, odnosno ne vi, vaši lideri i organizatori, neki od organizatora protesta protiv nasilja, onda ste bili i vlasnici „Velikog Brata“, odnosno te produkcije, pa ste na rijaliti programima zarađivali, a bili ste, Boga mi, i vlasnici „Pinka“, delom vlasnici „Pinka“ koga sada želite da ukinete.
Onda, gle čuda, ste i registrovali udruženje pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ i time završavam. Nije to sve, nemojte molim vas, poštovani narodni poslanici, nemojte, samo me pustite da završim da vam pokažem kakve to veze ima sa rijalitijem.
Danas je, a i poštovani građani koji protestvujete zato što vam se…
(Aleksandar Jovanović: Poštovane hijene.)
… ne sviđa atmosfera u društvu i iskazujete naravno nezadovoljstvo sa određenim stvarima u društvu.