Jako kratko ću zato što zaista u nekim trenucima ovo deluje potpuno besmisleno, jer nikakve veze sa temom nema. Ja ću sedeti ovde koliko god bude potrebno iz poštovanja prema građanima Republike Srbije, ali ću pokušati, koliko god mogu, da se držim teme, a koliko mogu da branim rad Vlade po svim ostalim pitanjima, svakako ću pokušati da odgovorim na to.
Što se tiče konkursa za medije i finansiranje tabloida, slobode štampe, slobode medija, pozivam vas, uzmite današnji „Danas“ i pogledajte oglase koji su u tom listu. Imate obaveštenje o javnom pozivu za učešće na konkursu za sufinansiranje projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja opštine Arilje. Dakle, opština Arilje je platila oglas u tabloidu „Danas“. Pored toga, imate konkurs za izbor direktora škole na period od četiri godine. Dakle, opet jedna škola, javna sredstva, plaćen oglas u tabloidu „Danas“. Izvolite, pogledajte. Izvolite, današnji „Danas“.
Ne znam ponovo šta tačno očekujete kada je istina svuda pored vas, bukvalno gde god pogledate je istina. Suprotno onome što vi pričate – ubijamo medije, ne dajemo im ništa, finansiramo samo tabloide koji podržavaju vlast, a današnji „Danas“ uzmete, imate oglase, iz javnih sredstava jedna lokalna samouprava, jedna škola. Današnji primer, rekla sam vam, konkurs za 2022. godinu. Ovo su lokalne samouprave i škole, ali nema veze šta je istina. Važno je šta je vama politički oportuno da kažete, pa dokle stigne ovo društvo, nije ni važno.
Još jedna stvar, da li ste čuli, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dodao je još jedno pitanje, pitanje u okviru ovih pitanja da li ću smeniti REM, da li je Koluvija kriminalac? Ja sam predsednik Vlade. Ja nisam ni tužilac, ni sudija. Kako ja mogu da kažem da li je neko kriminalac ili nije kriminalac? Valjda sud to mora da kaže, a pri tome je u ovom trenutku suđenje u postupku, dakle, proces je u toku. Vi razumete kako su oni navikli da se vodi država. Predsednik Vlade ili predsednik Republike će da kaže ko će da dobije pare od medija, ko će da bude u REM-u i šta će REM da radi i ko je kriminalac i ko nije kriminalac. To je tako nekada bilo, ali ako pričate o demokratskoj državi, o vladavini prava, vladavini institucija, sve ono u šta mi verujemo i šta se trudimo da postignemo i ojačamo u Srbiji, onda je zaista besmisleno da pitate predsednika Vlade da li je neko kriminalac. Kada sud presudi, ja ću da poštujem odluku suda. Dok sud ne presudi, ni vi ni ja ne možemo da kažemo da li je neko kriminalac, ali to je vladavina prava. Samo polako, polako, polako i naučićete. Hvala.

Hvala.
Hajde prvo da opet odgovorim na brutalne neistine, pa kao što je i narodni poslanik, poštovani moj prijatelj i kolega, Milenko Jovanov, rekao na koje smo odgovorili sto puta, ali moderno ih je ponavljati, a to je - hoćete privatizaciju javnih preduzeća.
Pod jedan - nećemo. Pod dva - da smo hteli, mogli smo i do sada, ali nismo hteli. U tom smislu zakon koji smo predložili ne bavi se tim. Pod tri - to baš nikakve veze nema sa dnevnim redom ove sednice, ali dobro, nema veze.
Da vidite jednu zanimljivost kako ide kod njih u njihovim tajkunskim medijima. Vidite, to je bila sredina juna, ona prva polovina u stvari, kada su svi tajkunski mediji pričali o tome da želimo, jel, privatizaciju javnih preduzeća, nacionalnih parkova i svega toga, što zdušno, onda preuzima i poštovani narodni poslanik koji je sada govorio.
Ali, vidite odjednom naslovna strana jednog ovog tajkunskog dnevnog lista „Nova“. Dakle, 16. jun, odjednom kažu - država spremna da plati za gubitaše 1,6 milijardi evra, dugačak spisak javnih preduzeća za čije dugove garantuje Srbija. Pa čekajte, zar nismo trebali ta javna preduzeća da rasprodamo? Čekajte zar nas niste tri dana pre toga optužili da hoćemo ta javna preduzeća da prodamo, a šta, sada nas optužujete u stvari da mi pomažemo ta javna preduzeća, garantujemo za njihove dugove i dalje ih podržavamo. Samo se dogovorite za šta nas optužujete, da prodajemo javna preduzeća ili da pomažemo javna preduzeća? Samo da se dogovorite i da se dogovorite vi sa ovim vašim tajkunskim medijima koji vas podržavaju, a čije laži zdušno podržavate i dalje širite vi. Tako da toliko o javnim preduzećima. Samo da se dogovorite, da li hoćemo da ih prodajemo, jel nas za to optužujete ili nas optužujete što bacamo novac i podržavamo ih i pomažemo, jer ne može biti jedno i drugo? Nego vi stalno idete iz krajnosti u krajnost, pa šta da radiš, ali dobro. Te privatizacije javnih preduzeća to sam vam sada odgovorila.
Uglavnom, opet pričamo sada ovde uglavnom o KiM, opet nikakve veze nema sa temom ove sednice i ovom tačkom dnevnog reda, nikakve. Nikakve veze sa tragedijama, možemo da pričamo o stanju u društvu, ali KiM svakako nema. Vi ste izabrali o tome da pričate. U redu. Sve u redu. Ja ću da pričam kao što sam rekla. Dakle, biću ovde koliko god treba da budem, razgovaraću, odgovaraću, braniću stavove Vlade.
Vi koji ste 2005. godine, rekli Kosovo je de fakto nezavisno, vi danas pričate o KiM. Možda je smešno, ali građani Republike Srbije su to videli, to postoji, bili ste gost u jednoj emisiji 2005. godine, citiram – Kosovo je de fakto nezavisno. Onda se nakon toga Priština setila pa tri godine kasnije proglasila nezavisnost i vi ste se sada zabrinuli za KiM. Kada, kada ste potpisivali ugovor sa narodom, sa vašim koalicionim partnerima u kome nijedna jedina reč nije bilo o KiM, pa se niste tada setili da kažete, hajde u ugovor sa narodom kada dođemo na vlast mi svi zajedno ovi koji su usput za NATO i članstvo Srbije u NATO-u, pa ste sa njima bili u koaliciji i sa njima protestujete, niste se setili da kažete – hajde samo da u sporazum sa narodom ubacite jednu reč o KiM, jednu tačku koja će reći KiM je sastavni deo Republike Srbije. Niste. Zato što to vaši tadašnji koalicioni partneri, oni sa kojima ste protestovali ne bi prihvatili. Tako da tako ne bi bilo sporazuma ili ugovora sa narodom. Ne bi ga bilo. Ali je bilo važnije potpisati sporazum sa narodom i sa vašim preferiranim koalicionim partnerima brinuti o tome šta obećavate ljudima što se tiče KiM, jedan dan kada budete došli na vlasti i se vratili na vlast. Jer ste na vlasti bili. Niko ko nije bio na vlasti nije svoju stranku i politički pokret finansirao iz javnih preduzeća, a vi jeste i 2008. i 2009. godine, što znači da ste bili na vlasti. Bili ste koalicija. Finansirali ste se iz javnog preduzeća i nije vam smetalo, nije vam bilo mrsko da uzimate od „Elektroprivrede“ Republike Srbije da bi finansirali vašu stranku. Sve u redu. Promenili ste mišljenje, promenili ste moralne norme. Promenili ste moralna načela, sve u redu, samo vratite te pare „Kolubari“. Vratite taj novac sa kamatom i ja vam nijednu jedinu reč više neću reći o tome.
U redu je da je neko grešio, pa je naučio, pa sada razume šta je država i šta je domaćinsko ponašanje i sada vam je stalo do javnih preduzeća i javnih resursa svih građana Republike Srbije. U redu, vratite taj novac koji ste uzimali.
Sednica o KiM, predsednik Aleksandar Vučić je dva puta bio ovde, razgovarao. Veći deo opozicije uglavnom nije bio u sali ili je bio kao što obično biva, a to je da nešto kaže i kada nešto kaže i snimi se i to ide na medijima ili snime sami svoj selfi i okače na društvene mreže, izađe iz ove sale. Ono što je najgore da poslednji put kada je predsednik Aleksandar Vučić bio ovde, da ste vi fizički napali na predsednika Republike Srbije i time naneli nemerljivu štetu i Srbiji i statusu i položaju Srba na KiM, zarad vaše lične promocije i ničega drugog. Nemerljivu štetu.
Znate ko je bio najradosniji, albanski mediji i Aljbin Kurti, najradosniji kada ste fizički nasrnuli na predsednika Aleksandra Vučića nakon što ste ga ovde pozvali drugi put na temu KiM i fizički nasrnuli na njega. Bili ste junaci svih albanskih medija. Svih. Šta sada, treba treći put da dođe da bi ponovo to uradi, jel?
Ono što je u stvari izuzetno opasno i što ne želim da ostane neprimećeno, što ne želim zaista da ostane ne primećeno i da ne bude odgovoreno. Ovako nešto do sada još ni od koga nismo čuli u srpskom parlamentu. Ovo treba da čuju pre svega Srbi sa KiM, ali i naši mediji, a to je da ne samo vi tražite vlast bez izbora, ovde u Beogradu i tražite prelaznu Vladu, kada za prelaznu Vladu ne postoji nikakva potreba, ono što tražite kao što ste rekli, a što je mnogo opasnije od toga je zahtev koji je pročitao, da Srpska lista više ne može da govori u ime Srba na KiM. Vaš zahtev je da Srpska lista više ne može da govori u ime Srba na KiM. To je zahtev i Aljbina Kurtija, to je zahtev Vljose Osmani, to je zahtev Viole Fon Kramon, to je zahtev svih njih. Da Srpska lista koja predstavlja preko 90% Srba na KiM ne može da govori u ime Srba na KiM. To je i njihov zahtev i prvi put ga čujemo ovde u srpskom parlamentu na teritoriji centralne Srbije.
Vi ste sve bliže tome da uz Vuka Jeremića dobijete naslovnu stranu – hvala Boško. Sve bliže tome. Srpska lista je zaslužila pravo da govori u ime Srba na KiM, iz izbora u izbore. Srpska lista ima daleko preko 90% podrške Srba na Kim, a ko želite da govori u ime Srba na KiM, ako ne Srpska lista? Da ne možda Rada Trajković, Aljbin Kurti? Ko želite da govori umesto Srpske liste o Srbima na KiM?
Srpska lista je donela jedinstvo, donela stabilnost, jedan glas i ovo je izuzetno opasno. Ljudi, ja vas molim da preko ovoga ne prelazimo lako. Zahtev da Srpska lista više ne može da govori u ime Srba na KiM je zahtev Aljbina Kurtija i to zahtev koji godinama ponavlja Aljbin Kurti i sada ste se vi pridružili njima. Svaka vam čast.
Ajde da pričamo malo o ovome što je tema, a to je da vlast ne prihvata političku odgovornost. Sada ću ponovo da vam pročitam neke stvari da vidite i da se prisetite poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, kako je to zloupotrebljeno kod nas, sve ove tragedije.
Dakle, ni 2002. godine, ni 2007. godine, pa ni 2013. godine, nakon sličnih masovnih zločina nikome nije palo na pamet ni da podnosi ostavku, a uglavnom malom broju ljudi koji su tada razapeti od strane režimskih medija da traži odgovornost ili ne daj bože ostavku ministra unutrašnjih poslova. Nikada, ni 2002, ni 2007, ni 2003. godine, kada su u dvorištu Vlade Republike Srbije ubili predsednika Vlade Republike Srbije. Nijedna ostavka. Nikakva odgovornost. Vi ste tada bili u toj koaliciji, da vas podsetim. Ali ovakve stvari su se dešavale i u drugim zemljama širom sveta, da ne pričamo od 2011. godine u Norveškoj ili 2002. godine u Erfurtu, masakr u gimnaziji sa 16 preminulih, SAD, jel tako, ili slični neki primeri.
Hajde da pogledamo primere iz bliže prošlosti. Dnjepar, Ukrajina, januar 2022. godine, masovna pucnjava u državnoj avio-kosmičkoj fabrici „Južmaš“ u Dnjepru, koji je pokrenuo vojni pripadnik nacionalne garde Ukrajine, poginulo je pet ljudi, pet ljudi je ranjeno. Ostavku je podneo samo komandant nacionalne garde Ukrajine i niko više, ni ministar odbrane, ni šef njihovih bezbednosnih službi, ministar unutrašnjih poslova ili bilo ko drugi, niti je podneo, niti je neko tražio.
Pariz, Francuska, decembar 2022. godine, masovna pucnjava u tri kurdske zajednice, poginule tri osobe, tri osobe su ranjene. Nasilni protesti koje je pokrenula kurdska zajednica zbog nezadovoljstava kako su istragu vodile francuske vlasi. Nikakva ostavka, nikakva smena.
Pariz, Francuska, oktobar 2020. godine, učitelja Samjuela Petija ubio i odrubio mu glavu islamistički terorista. Nikakva ostavka, nikakva smena, niti je to neko tražio.
Francuska, Pariz, oktobar 2019. godine, policajac u sedištu pariske policije na smrt je nožem izbo svoje kolege, poginule četiri osobe, dve povređene. Ministar unutrašnjih poslova tadašnji Kristof Kastaner dobio pozive od brojnih političara iz čitavog spektra, tražili njegovu ostavku, negirao tvrdnje i rekao da počinilac nikada nije pokazivao znake radikalizacije, te je odbio da podnese ostavku, direktno odgovoran za taj resor. Da li su to druge političke stranke zloupotrebile, da li su napravili od toga teme? Ne, nisu.
Italija, mart 2018. godine, desničarski terorista pucao iz auta, gađao i sedište vladajuće italijanske demokratske partije, povređeno je šest osoba, nikakva ostavka, nikakva smena.
Pariz, Francuska, april 2017. godine, francuskog nacionalnog policajca ubio je počinilac iz puške AK-47 na Jelisejskim poljima, u centru Pariza. Ubijeno je šest odraslih i jedno nerođeno dete, osam ljudi je povređeno. Pucnjava se dogodila tri dana pre redovnih francuskih predsedničkih izbora. Nikakva smena, nikakva ostavka. Niko nije koristio ovo za političke proteste, za politizaciju tragedije, za napad na vlast. Niko, nijedna politička partija u Francuskoj.
Barselona, Španija, avgust 2017. godine, kombi je namerno naleteo na pešake u ulici La Rambla, dakle direktno u centar Barselone, pešačka zona, turistički centar Barselone. Poginulo je 13 ljudi, 130 ljudi je povređeno. Nikakva ostavka, nikakva smena, ni bezbednosnih službi, niti ministra unutrašnjih poslova.
Brisel, Belgija, mart 2016. godine, dva koordinisana teroristička napada koje je izvela islamska država. Dva bombaša samoubice detonirala su bombe na briselskom aerodromu i u briselskom metrou. Poginule 32 osobe, više od 300 povređeno. Policija je koristila vodene topove da rastera protestante koji su izazvali nemire na spomen-mestu, vodene topove. I tako dalje, i tako dalje.
Ako želite, Nica, Francuska, 2016. godine, teretni kamion od 19 tona namerno upao u gomilu ljudi koji su slavili Dan Bastilje. Poginulo je 86 ljudi, 434 osobe povređene. Pucnjava u „Šarli ebdo“, Pariz, Francuska, poginulo 12 ljudi, 11 ljudi ranjeno. Dakle, ni u jednom od ovih slučajeva, kao ni u Srbiji 2002, 2007. ili 2013. godine, niko nikada nigde nije ovo koristio za politički obračun i političko razračunavanje. Niko, nikada, nigde. Samo opozicija u Republici Srbiji. Samo vi. Samo vi.
Dakle, toliko o tome i političkoj odgovornosti. Ali od političke odgovornosti ne bežimo. Samo da vam kažem kakva je vaša politička odgovornost i čime izlažete ovu zemlju nakon ovakvih tragedija. To niko nigde u svetu nije ranije uradio.
Vi kažete – mi smo doprineli društvenoj patologiji. To mi je zaista, evo, neverovatno koliko se stvari obrnu na glavu u našem društvu. Mi smo doprineli društvenoj patologiji i nasilju u društvu. Molim vas, ovo je takođe izuzetno zanimljiva, sociološki čak mislim zanimljiva, teza. Mi smo doprineli nasilju u društvu, a njihova poslanička grupa je predala program prevencije nasilja u društvu. Dakle, ovako. Vi ste ozbiljni kada kažete da vi koji ste sa motornom testerom nasilno upali na Radio-televiziju Republike Srbije, vi koji ste nasilno upali u prostorije Narodne skupštine Republike Srbije, i to ulazna vrata Narodne skupštine lomili zastavom naše zemlje, srpskom zastavom, kao da je štap, a ne nacionalni simbol, vi koji ste fizički nasrnuli na predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije, koji ste fizički nasrnuli na vaše kolege narodne poslanike, da vi nama predlažete program prevencije nasilja u našem društvu, a da mi koji smo sve to trpeli, bez ikakvog nasilnog odgovora, da smo mi nasilnici. I to je vama normalno. Vi ste zaista ozbiljni. Vi odgovorno to kažete.
Vi ćete da nas učite kako da preveniramo nasilje u našem društvu. Vi koji ste nosili vešala na Terazijama i prvi ste koji ste zaslužni za vizuelno pojavljivanje vešala na Terazijama od Nacističke Nemačke i njihovih okupatora tokom Drugog svetskog rata. Vi predlažete ovom društvu program prevencije nasilja. Izvinite, ali morate da pokušate možda da razumete da ja ne mogu da prihvatim kada program za prevenciju nasilja dolazi od ljudi kao što ste vi, koji su jedni od najvećih nasilnika i siledžija u ovom društvu, od ljudi koji su tukli svoje kolege narodne poslanike, u Domu koji je debatni dom vi ste se fizički obračunavali sa njima i sa ženom koja je bila predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Šta vi tačno imate da kažete o prevenciji nasilja u našem društvu, osim – izvinite, zbog svih onih akata nasilja koje smo mi preduzimali u ovom društvu, u Narodnoj skupštini, u Radio-televiziji Srbije, na ulicama Beograda i svih drugih gradova u Srbiji? Osim – izvinite? Kada kažete – izvinite, i kada krenete od – izvinite, onda možda možemo da pričamo o tome koji je vaš program prevencije nasilja u društvu, zato što ste onda rehabilitovani nasilnici. Do tada ste samo nasilnici. A nasilnici ne mogu da predlažu program prevencije nasilja u društvu.
Nadam se, da ćemo se svi složiti da je to tako. Ko od građana Republike Srbije može da poveruje u to da ćete vi da date program prevencije nasilja, kada vas se sećaju kako ste napali Marjana Rističevića ili narodnog poslanika, gospodina Atlagića ili Maju Gojković. Kada vas vide na slici sa razbijenim vratima RTS-a i onim maskiranim siledžijama koji su uneli motornu testeru i vas koji ulazite u desk gde su novinari RTS-a i tražite, nasilno, pretite im da vas puste uživo u program. Vi ste podneli program prevencije nasilja, zaista kao da se svet okrenuo naglavačke.
Što se tiče moje ostavke, rekla sam, uvek na stolu, samo evo pristupite da dogovorite tehničke detalje oko izbora. Izvolite, ali sada ću da vam kažem, čim sam pomenula moju ostavku, čim sam pomenula ostavku, evo i kolega vaš opet se pita – što izbori, samo da ne bude posle – e, kada raspišemo izbore da imate proteste da nećete na izbore, pa da to bude još jedan razlog za dodatnu destabilizaciju Srbije. Ajde na izbore, ajde na izbore, ja kažem – evo ostavka, a vi kažete - treba da se napravi pokret protiv izbora u Srbiji.
Evo, sada ću vam citirati neke od vaših kolega iz opozicije koji su pričali o tome da li treba ili ne treba izbori čim sam pomenula svoju ostavku. „Bilo bi pogrešno da na izbore idemo pod uslovima sve prisutnog nasilja“, šefica poslaničke grupe, jedne od poslaničkih grupa opozicije, dakle protiv izbora.
Šef neke druge poslaničke grupe kaže – dok ne dođe momenat da izbori budu raspisani, a ovo nije taj momenat, ne može se bežati od zahteva koje smo postavili na protestima. Prvo se moraju realizovati zahtevi, jer ovi zahtevi nisu politički zahtevi. Zahtev za smenu Bratislava Gašića, ministra nije politički zahtev. A, parekselans nije politički zahtev, jel? Ja ne znam šta je politički zahtev, ako ovo nije politički zahtev, ali dobro, to je vaše tumačenje politike. Dakle i on, to je šef druge poslaničke grupe opozicije u ovoj Skupštini, takođe protiv opštih izbora na svi nivoima.
Šef treće poslaničke grupe opozicije, takođe kaže, citiram – razumete šta on time čini, dakle šta time čini Aleksandar Vučić predsednik Republike Srbije koji kaže – u svakom trenutku spremni na izbore. Kaže, razumete šta on time čini, on sklanja pažnju javnosti na neku drugu temu i planira da nas time skloni sa onog primarnog cilja. Dakle, i treća poslanička grupa je protiv raspisivanja izbora.
Dakle, želite izbore ili ne želite izbore, samo kada idemo na izbore nemojte da protestvujete protiv izbora. Dogovorite se i hajte da pristupimo, moja ostavka je na stolu, tehničkim razgovorima da bi išli na izbore. Ja se slažem sa vama. Mislim da se ova kriza rešava izborima, ali takođe ne razumem kako nakon 26 dana u kojima stoji poziv Aleksandra Vučića da razgovarate sa njim, vi i dalje nećete da razgovarate sa njim, ali želite da vam svi izađu u susret vašim zahtevima.
Konačno, pošto ste i vi sada videli od ovih drugih što su malo levo, vi ste malo desno, ali po potrebi i levo u političkom spektru, dakle vi ste sada videli, sad ste vi danas imali sami performans sa ovim natpisima. Natpis vam je bio - prelazna Vlada i to je jedini cilj, ne izbori, prelazna Vlada. Znate šta je prelazna Vlada i zašto vi uvek ponavljate, poštovani građani Republike Srbije, kaže to nije dolazak na vlast bez izbora. Vi to ponavljate zato što ste razumeli da građani znaju da je jedino što vi tražite, dokopavanje vlasti, dolazak na vlast bez izbora.
Opet se vraćam na kraj i time ću završiti, nije to najveći problem, nije to najveća destabilizacija Srbije, nije to najveći problem koji mi trenutno imamo kao nacionalno pitanje, najveći problem i novi problem koji ste vi danas pokazali, a to je što vi to želite da uradite i sa Srbima na Kosovu i Metohiji i njima uskraćujete pravo legitimiteta da ih predstavlja Srpska lista koja ima neupitni legitimitet, nego ćete valjda vi ili neko koga vi izaberete da priča u ime Srba na Kosovu i Metohiji, a neće Srpska lista.
Ne idite tamo, nemojte dalje da destabilizujete Republiku Srbiju. Nemojte dalje da potkopavate to jedinstvo koje je jedina i najveća moć koju Srbi na Kosovu i Metohiji imaju u ovom trenutku. Nemojte da stojite uz zahteve Aljbina Kurtija i da ih ponavljate ovde u srpskom parlamentu. Hvala.

Prvo samo o Srpskoj listi, pa ću onda još samo reč, dve oko izbora.
(Dragana Rakić: Do 18.00 časova.)
Ne znam do koliko sati. Do koliko bude potrebno.
Ovde sam svaki dan. Ne ustajem, svaki minut sam ovde, borim se, odgovaram, slušam, zapisujem.
Dakle, kako da vam kažem, odem odavde dok vi imate pauzu za ručak, da se sastanem sa ministrom spoljnih poslova Alžira i vratim se ovde iz poštovanja prema ovom domu, narodnim poslanicima i svim građanima Republike Srbije, tako da ako treba do 18.00, do 19.00, do 00.00, nikakav problem. Ne znam zašto ste toliko fiksirani na taj sat, stvarno, ali dobro.
O Srpskoj listi, o Kosovu i Metohiji, još jednom, nikakve veze nema sa ovom temom, nikakve. Umesto da pričamo o tome što je tema na dnevnom redu ove sednice, pošto tu nema o čemu da se priča, nakon svega što sam rekla i nakon svega što su i poslanici iz vladajuće koalicije rekli, šta da radite? Prebacujete loptu u neko drugo polje i pričate na neku drugu temu, ali dobro, u redu.
Ja mislim da je sada dodatna sramota i još ste bliži toj naslovnoj strani šiptarskih medija, što ste se vi javili za repliku, dodatna dva minuta da dodatno pljujete po Srpskoj listi. Pa mislim da i Aljbin Kurti ne veruje kakve on koalicione partnere ovde ima u sred Beograda.
(Narodni poslanik Tamara Milenković Kerković dobacuje iz klupe.)

Da, to sam rekla, da ćete biti na naslovnoj strani prvi posle Vuka Jeremića, očigledno.

Napadima na Srpsku listu, kriminalizacijom Srpske liste vi slabite direktno Srbe na KiM.

Kako se Srpska lista bori? Bori se kako mora da se bori. Bori se kako se bore svi Srbi na KiM koji su ostali da žive na KiM, a ostalo ih je svakako značajno manje nakon pogroma 2004. godine.

Da li znate kada je bila 2004. godina? Godina 2004. je bila samo godinu dana pre nego što ste vi priznali nezavisnost Kosova. Samo godinu dana pre toga.

To kada ste vi rekli Kosovo je defakto nezavisno je bilo tri godine pre nego što je Priština rekla Kosovo je defakto nezavisno, tako da oni koji su ostali na KiM i preživeli i taj pogrom 2004. godine, te godine kada ste vi bili koalicioni partner vlasti koja prstom nije mrdnula da zaštiti Srbe na KiM, crkve i manastire, versku i kulturnu baštinu. E tako se bore, kako moraju da se bore. Kako moraju da se bore i nakon 2008. godine, kada je Priština jednostrano proglasila nezavisnost, a vlast čiji ste koalicioni partner bili, ćutala. Predsednik pobegao u Rumuniju, a Vlada izdala saopštenje za medije i to je to. Tako se bore.

Od tada je toliko zemalja priznalo tu jednostrano proglašenu nezavisnost da su došli na ivicu da imaju i većinu u UN, pa je onda, kada je SNS sa svojim koalicionim partnerima došla na vlast, kada je Aleksandar Vučić pokrenuo akciju otpriznavanja, 29 država otpriznalo priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti.

Nije se to desilo dok ste vi bili na vlasti, nego dok smo mi bili na vlasti, kada je Aleksandar Vučić preuzeo odgovornost za to kako se živi u ovoj zemlji i kako je prisustvo Srbije i status Srba na Kosovu i Metohiji. To je bilo 2008. godine. Saopštenje za medije je dala tadašnja hrabra vlast, a 2010. godine u punom svetlu dekosovizacija Srbije, kako je tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke ovde pričao američkoj ambasadi, istoj onoj američkoj ambasadi koja je vas ugurala u parlament. Toj američkoj ambasadi.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)

Vas, zajedno sa Bojanom Pajtićem, Borisom Tadićem, Čankom i svima ostalima koji su protestvovali da bi vi ušli u vlast. Sve američki ambasador.

Dakle, tada je te 2010. godine bila…

(Aleksandar Jovanović: O čemu ti pričaš? Šta je ovde tema?)

Pričam o Kosovu i Metohiji, o temi koju su pokrenuli neki drugi opozicioni narodni poslanici, koju nisam pokrenula ja, ali želim da odgovorim zato što ste napali na ljude koji predstavljaju, demokratski su izabrani da predstavljaju Srbe na Kosovu i Metohiji, pa ste našli njih ovde da napadate iz Beograda, iz udobnosti vaše poslaničke klupe. Izuzetno hrabro i veoma državotvorno ili, kao što vi kažete, vi ste državočuvari, kovanica. Kao što Hrvati izmišljaju svoje reči, tako i vi izmišljate sada svoje reči. Državočuvar ste. Državočuvar koji napada Srpsku listu, koji ima preko 90% podrške Srba na Kosovu i Metohiji. Takav ste vi državočuvar.
Dakle, 2010. godine se desilo šta se desilo. Mnoge države su to protumačile kao da smo mi digli ruke od Kosova i Metohije nakon onog pitanja Međunarodnom sudu pravde. Vuk Jeremić zaslužio naslovne strane albanskih medija i prvi Srbin koji je došao blizu toga nakon Vuka Jeremića ste sada vi koji ste zvanično uputili zahtev Narodnoj skupštini Republike Srbije da Srpska lista više nema pravo da se obraća u ime Srba na Kosovu i Metohiji. Moguće je da je već sutra naslovna strana vaša, sad zavisi koliko brzo isprate ovo albanski mediji.
(Boško Obradović: Ostavka!)
Što se tiče ostavke…
(Narodni poslanici dobacuju iz klupa.)

Ne, poštovani predsedniče, ne za ravnopravnost polova, već za društveni dijalog, ljudska i manjinska prava, kao čovek koji je proponent programa za prevenciju nasilja u našem društvu.
Dakle, ovako izgleda kako bi oni želeli izbore. Evo, njihov tajkunski dnevni list, jedan od mnogih, „Nova“ – Vlast bi izbore u Srbiji i Beogradu ove jeseni. Vladajuća koalicija hoće opet da nas maltretira. E, toliko vi želite u stvari ostavku. I toliko ste vi za izbore.
Mi jesmo, izvolite, hajde da izađemo. Ja jedva čekam, posebno nakon ovoga što ste krenuli i u direktan, frontalni napad na Srbe na Kosovu i Metohiji. E, to je sramota. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, počeću ovako – 38 minuta izlaganja pažljivo sam slušala, sve sam zapisivala i ni u jednom trenutku nismo čuli šta je odgovornost Bratislava Gašića. Toliko o tom zahtevu. Za 38 minuta, sve sam zapisala, niti jednom šta je tačno lična odgovornost ministra Bratislava Gašića za tragedije, monstruozne zločine koji su se dogodili, osim kao što je rekao poštovani narodni poslanik Jovanov da mi sada uzmemo pa da uhapsimo sve preventivno pa onda neće biti nijednog zločina. Svi će biti u zatvoru.
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Ali, takvu vrstu demokratije, takvu vrstu slobodnog društva, takvu vrstu vladavine prava to će građani morati da sačekaju na vas da se vratite na vlast pa ponovo da provedete reformu sudstva kakvu ste provodili 2009. godine, pa ponovo bez obzira na Ustav i garantovanu stalnost funkcije da preko noći politički smenite sve sudije, postavite svoje tužioce, pa onda, kao što je i predsednik vaše stranke, obećavao revanšizam, mi svi u zatvor, a onda će valjda bit mir i stabilnost i to je ta nova lepa, dostojanstvena, mirna, slobodna Srbija.
Kažete na početku, što mi je takođe izuzetno važno za građane, kažete – evo nas u finalu ove sednice. Da, evo nas u finalu ove sednice. Ove sednice, poštovane građanke i građani Republike Srbije, koje ne bi ni bilo da poslanici većine nisu glasali za dnevni red, zato što ni za dnevni red sednice, koju ste zahtevali, sa dnevnim redom koji ste predlagali, niste glasali.
Dakle, da nije bilo ovih ljudi ovde, poslanika većine, ne bi ni bilo ove sednice. To je demokratija. To je naša posvećenost demokratiji. To je ono gde mi mislimo da je ovo institucija, kao u svakom normalnom društvu, u kojoj treba da se razgovara na svaku temu.
Kažete – ova sednica traje nedeljama. Tako je, traje nedeljama. Ja sam ovde sedela punih pet dana, pažljivo slušala, odgovarala, raspravljala, objašnjavala, davala podatke. Neki od vas, od organizatora protesta protiv nasilja, a koji su istovremeno i narodni poslanici, čiji je posao da sede u ovoj Skupštini, koji su takođe plaćeni za to od strane svih građana Republike Srbije, a koji bi tim pre morali da prisustvuju ovim sednicama, pošto ste vi tražili ovaj dnevni red i razgovaramo o zahtevima tog protesta koji vi organizujete, se nisu udostojili da se pojave u toku tih pet dana da o tome raspravljamo. Niti da se pojave.
To je, takođe, vaša posvećenost, odnosno ne posvećenost demokratskim principima i normama.
To je, takođe, najbolji pokazatelj vašeg nepoštovanja prema ovoj državi, institucijama ove države i građanima, pre svega onim građanima koji protestuju, zato što ako niste u Skupštini, zašta vas ljudi plaćaju, što je vaše radno mesto, da razgovarate o ovim temama, a kako mislite da se ti zahtevi ispune? Kako mislite da se to reši? Na ulici, nasiljem, kao rezultat protesta protiv nasilja? Nije realno. Realno bih rekla – nije ni normalna, demokratska, civilizovana, pristojna, tolerantna Srbija koju kažete da želite i koju kažete da propagirate.
Pa, i ovaj kvorum i sve ovo što se dešavalo i juče i danas na najbolji način je pokazalo koliko vam je zaista stalo da razgovaramo o ovim stvarima.
Zahtev za smenu ministra Bratislava Gašića je jedan, koliko sam razumela, od osnovnih zahteva i vas i protesta protiv nasilja. Da li je moguće onda da juče dva puta, u dva navrata i danas u jednom navratu vi ne možete da se prikupite da bi imali kvorum?
Da li je uopšte moguće da organizatori protesta protiv nasilja ne mogu da se pojave u Skupštini da bi obezbedili kvorum da se o tome razgovara, onako kao što se to desilo juče ujutru u 10 časova, pa ponovo u 11 časova, pa danas u 10 časova? To pokazuje vaše nepoštovanje prema tim ljudima, na prvom mestu, koji svaki dan šetaju i protestuju.
To što vi ne možete da se udostojite da dođete u Skupštinu da razgovarate o ovome, to što ne samo da su poslanici većine glasali za dnevni red da bi se o ovome razgovaralo u Skupštini, zato što vi niste, nego i zato što su morali da dođu u najvećem broju, nije bilo ni dovoljno ni 30, ni 35, pa nije dovoljno ni 40 bilo poslanika većine da daju kvorum, zato što vi niste došli.
Ali, hajde što nisu došli neki od, rekla bih…
(Aleksandar Jovanović: Jel moguće?)

… onih poslanika koji su manje poznati, manje viđeni, već nisu se udostojili da dođu oni koji su organizatori protesta. Nebojša Zelenović nije bio ni u 10 časova juče, ni u 11 uveče, ali zato je došao u 12 časova na konferenciju za medije.
U 10 časova ujutru i 11 časova ujutru, izvinite molim vas.
Kada smo kod lapsusa, možda me vi najbolje razumete.
Ali, bez problema se pojavio da se slika. Ni sada ga nema, ali je spreman da blokira Gazelu i da pozove ljude da se ne pomeraju sa Gazele. Da zabrani kretanje, slobodno kretanje svim ostalim građanima, ali ne može da se udostoji da dođe na svoje radno mesto da priča o onim zahtevima koji su zahtevi sa tih protesta. To je odnos i prema institucijama i prema svim građanima Republike Srbije.
Nije jedini. Tu je bio, odnosno tu nije bio i gospodin Miketić, nije bio ni Stefan Jovanović…
(Aleksandar Jovanović: Čime se bavite.)

… ni Radomir Lazović, ni Siniša Kovačević.

Jutros…

… jutros ni mnogi drugi.
Dakle, poštovani građani Srbije, uredu je da kako kažu radikalizuju i zaoštravaju proteste protiv nasilja, što je nasilje samo po sebi, ali istovremeno ne mogu da se udostoje da se pojave na svom radnom mestu za koje ih plaćaju svi građani Republike Srbije, da razgovaraju u ovoj instituciji o zahtevima koji su zahtevi protesta protiv nasilja.
Dakle, možete da zabranjujete drugim ljudima da se kreću, ali ne možete da dođete u Narodnu skupštinu da razgovarate o zahtevima i da suočimo naše mišljenje i da svi građani Republike Srbije čuju tu diskusiju. Toliko o njihovoj ozbiljnosti, toliko o njihovom demokratskom potencijalu, toliko i o shvatanju demokratije. Toliko i do toga kako im je stalo da razgovaramo o tim i zahtevima i kako će se na kraju krajeva, hoće ili neće ti zahtevi ispuniti. Neće na ulici, ovde će, ako igde, ovde u Narodnoj skupštini. Tako da dođite na svoj posao.
Ja sam bila tu, vratila sam se iz Londona, nakon čitavog dana sastanaka u utorak kasno uveče …
(Radomir Lazović: Stvarno.)
(Predsednik: Radomir Lazović da ne dobacuje.)
…u sredu ujutru sam bila tu i sedeću ovde kao što sam sedela tih pet dana i koliko god bude trebalo da razgovaramo o tim stvarima, zato što ja poštujem građane Republike Srbije, poštujem ovu institucija koja je u svakom smislu iznad mene kao predstavnika izvršne vlasti, ali nedostatak kvoruma, da kažem još neke stvari koje ste juče oko tog kvoruma i koliko vam je stalo do zahteva, govorili. Juče ste rekli, odnosno jutros – ako i danas ne bude kvoruma, imaćemo odgovor na to bahaćenje. Ko se bahati? Nebojša Zelenović, pošto se nije pojavio ni juče u 10, ni juče u 11, ni danas u 10, a nije se boga pojavio ni do danas, evo 13.00 časova, ali je jedan od organizatora protesta protiv nasilja.
Nije se pojavio, poštovani građani Republike Srbije, nijedan jedini dan dok sam ja bila ovde kada smo raspravljali o izuzetno važnom Izveštaju o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nakon monstruoznih zločina, nijedan jedini dan, ali poziva na blokadu „Gazele“ i ostalih međunarodnih putnih pravaca. Dobro, jel se on bahati? Pošto se ovi ljudi ne bahate i mi se ne bahatimo, tu smo da damo legitimitet, da razgovaramo o ovome. Podsećam, da nismo, ne bi ni bilo ove sednice, pošto niko od vas nije glasao čak ni za dnevni red, a nakon toga se nije udostojio da dođe na svoje radno mesto da obezbedi kvorum, koji imate i bez nas, samo kada bi se svi pojavili.
Odlaganje sednice Skupštine Srbije, rekli ste danas, zbog nedostatka kvoruma govori da vlast beži od moralne, političke i institucionalne odgovornosti, ocenjuju predstavnici opozicije. Izvinite, ponovo da vas pitam, a zašto smo onda mi glasali za dnevni red, zašto smo onda mi omogućili ovu sednicu?
(Radomir Lazović: Koji vi?)
Mi ovde iz većine, mi kao tim, da, ovi ljudi su, još jednom kažem, u svemu iznad mene, oni su narodni poslanici, ja sam deo izvršne vlasti i odgovaram ovom domu, kako mi bežimo od moralne odgovornosti? Gde su danas ti što nas pozivaju na moralnu odgovornost, gde su? Zašto se nisu pojavili? Zašto danas nisu u sali? Zato što nije važna. Zato što danas nije važno da pričamo o ovome pred svim građanima Republike Srbije. Neki od vas, neki su se udostojili da se pojave, hvala vam na tome…
(Predsednik: Kakav problem imate vas četvoro, što vičete sve vreme?)
Možemo da razgovaramo otvoreno o zahtevima protesta koji organizujete, u Skupštini Republike Srbije. Neki su se pojavili danas, nisu bili juče, neki se ni danas nisu pojavili.
Ponovo, moralni sunovrat potpredsednika Narodne stranke gospodina Aleksića, koji je nakon toga što nam je na početku ove sednice, sredinom maja, rekao da nas baš briga za ubijenu decu, sada otišao toliko daleko da kaže da se vlast, poput dece koja su ubijena i koja se nikada neće probuditi, nije probudila ni posle 40 dana od strašnog masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu, i to danas ovde pred svim građanima Republike Srbije i ponovio. Zamislite kakva zloupotreba tragedije mrtve dece. Neshvatljivo. Mislim, nikada viđeno u političkom životu Republike Srbije. Pozivate se na mrtvu decu i poredite vlast sa tim. Vama na čast, a o vašoj časti sam vam rekla pre nekoliko nedelja šta mislim.
Dobro. Čuli smo takođe i da se propagira mržnja i nasilje, targetiraju se ljudi i preti im se. Želim kao predsednica Vlade Republike Srbije da kažem da osuđujem svaku pretnju, svaki poziv na nasilje i u tome za mene i za nas ne postoji jedna i druga strana. Oni ljudi kojima je blagorodno pretiti i zaslužili su nasilje i zaslužili su valjda da ih trpate u logore i oni kojima nikako ne sme da se preti. Ne, nikome ne sme da se preti. Ali je kao rezultat te atmosfere, samo da vidite kakva je atmosfera koja je stvorena, kao rezultat te atmosfere nekako ispade da su fizički napadnuti samo naši poslanici ili ljudi koji su dovoljno hrabri da kažu svoje mišljenje, a koje je različito od vašeg mišljenja. Fizički je napadnut Dejan Vuk Stanković, fizički je napadnut Lav Pajkić, fizički je napadnut poslanik Sveta Vujačić, poslanik Bakarec. Oni su fizički napadnuti. Pretilo se i meni, i ne samo na društvenim mrežama, to je nekako postalo zaista kao dobar dan, na to više i ne reagujem, to više niko i ne prijavljuje, toga je toliko i toliko je brutalno da ne možete protiv toga ni da se borite.
Pre neko veče su došli ljudi ispred rezidencije u kojoj živim dok sam predsednica Vlade, pa ću izaći iz nje čim ne budem predsednica Vlade, i pretili, vikali iz auta u pokretu, stali, dobacili najstrašnije uvrede. To se nekoliko dana pre toga desilo ispred oficijelne rezidencije koju koristi predsednik Aleksandar Vučić, ne živi u njoj, ali ima tamo sastanke. Isto to, ispred te kuće, došli su ljudi, izvikivali najstrašnije uvrede, pretili, ali niste mnogo o tome čuli u medijima, zato što je i to nekako potpuno postalo prirodno i mi smo valjda ljudi koji su valjda zaslužili da nas biju po ulicama, kao što je rekao jedan ugledni profesor, da nas jure, da nas udaraju, vređaju, prete i nekako u toj atmosferi nasilja ispada da ti koji se bore protiv nasilja, da je njima dozvoljeno valjda da nas biju.
Onda imate i čitav medijski spektar koji kaže – ma to se nikada nije ni desilo. Iako je čovek priveden, ovaj čovek koji je nosio lutku obešenog Aleksandra Vučića, prvo ste rekli – nije se desilo, premijerka laže, ta lutka nije ni postojala na protestu, to je opet fotomontaža. Onda su neki fer ljudi koji su učestvovali na tim protestima sami rekli – ne, desilo se, i nije lepo, i nije u redu, mi smo videli, takve stvari ne smeju da se dešavaju. Onda kada su to rekli i da kada se prijavilo sve više ljudi koji su rekli – da, video sam i ja, videla sam i ja tu lutku, e, pa to je ubačeni element. Upravo narodni poslanik koji je sada pričao 38 minuta o jednoj dobroj, pristojnoj, tolerantnoj, divnoj Srbiji je odmah izašao i rekao – to je ubačeni element, to ste vi uradili, to je Udba uradila, državna bezbednost, to je SNS sam sebi uradio, uhapsite tog čoveka, zavapio je. Uhapsimo čoveka. Sutradan se organizuju protesti kako bi se taj čovek oslobodio. Čovek priznao da je nosio taj transparent i da je nosio tu lutku, i već sutradan kažu – ma dobro, nema veze. U stvari, nije, nego morao je da prizna. Dok su oči javnosti uprte u taj slučaj, on je kao priznao zato što se plaši, ali onda je izašao pa je rekao – lagao sam, zato što se valjda sad ne plaši, jel? I tako je sve.
A ko je stvorio takvu atmosferu? Ko je stvorio, da vas pitam, atmosferu gde usred Beograda neko preti i fizički se obračunava sa Dejanom Vukom Stankovićem? Ko?
Ko je stvorio atmosferu nasilja u kome Lav Pajkić se vraća kući sa svojom devojkom i neko sa leđa kukavički uzme da ga bije? Ko je stvorio tu atmosferu da neko ide ispred nečije kuće i preti i toj osobi i toj deci? A, da ne pričam o pretnjama Aleksandru Vučiću, da ne pričam o najbrutalnijim, najogavnijim pretnjama njegovoj deci, od najmlađeg Vukana do najstarijeg Danila. Tako da, nekako mi se čini da bi se složili u tome, propagira se ta mržnja i to nasilje, da targetiraju se ljudi, da preti im se.
Želim sve da pozovem da ne rade to, zato što to nama ne treba, ali takođe i vama da kažem da je smo mi toliko pretili i tako propagirali nasilje, da su nekako ovi koji vas podržavaju se odvažili ili kao što bi taj uvaženi ili manje uvaženi profesor rekao, nego nekako samo su krenuli sa nama fizički da se obračunavaju, samo su nekako krenuli nas da jure po ulicama, samo su nekako krenuli nama da prete otvoreno, ne uvijeno, ne u oblandama, najotvorenije nama i našoj deci i pripadnicima naših porodica.
Podigli ste tu transparent, opet smo videli performans kao što sam videla performans i poslednji put kada sam bila ovde, morali ste da smislite valjda još jedan performans zato što bi valjda sednica bila neuspešan, jer dijalog sam po sebi, rasprava, razgovor nije dovoljno važan, važan vam je performans. Toliko opet o demokratiji.
Jedan od transparenata koji sam videla je – Srbi sa Kosova i Metohije niste sami. To podižete vi koji ste, i da ne ulazim mnogo u prošlost, u redu, 2001. godine pustili 1900 albanskih terorista iz zatvora, većina njih tačno dve godine kasnije počinila pogrom, vi kažete Srbima – nisu sami. Godine 2004. pogrom zapaljeni, zauvek uništeni spomenici kulture, ali blago od neprocenjive kulturne, verske istorijske vrednosti za naš narod, ne samo na Kosovu i Metohiji nego za naš narod u celini, crkve, manastiri, proterano 4000 ljudi, ubijeno preko 30. Prstom mrdnuli niste, ali evo danas ste se setili da podignete A4 papir i da kažete Srbiji na Kosovu i Metohiji – niste sami.
Godine 2008. jednostrano proglašenje nezavisnosti, tadašnji predsednik pobegao iz zemlje, vi svi ostali, napisali i poslali jedno saopštenje za štampu i toliko o tome i danas im kažete – Srbi, niste sami. Godine 2010. upravo ovi što drže taj transparent – Srbi nisu sami, iz te stranke, tog čoveka postavili ono pitanje Međunarodnom sudu pravde, dali alibi Prištini i svima onima koji su nakon toga priznali jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Republike Kosovo, zašto su zaslužili ili on, čitam naslovnu stranu – Hvala, Vuče, oni drže transparent – Srbi niste sami. Ne, nego ste vi sa njima.
(Tatjana Manojlović: Naravno, da nisu sami.)
Pa, ti Srbi samo žele da vi nikada ne budete uz njih…

A nakon toga pomislili bi, hvala vam što držite taj A4 ili A3 papir, toliko ste se potrudili. Hajde, ovaj put kao Zeleni niste pravili to na onom „glosi“ papiru, nego hajde možemo da recikliramo posle toga, pa hajde nešto nam možda i u pola u skladu sa tim što pričate građanima i propagirate, ali dobro nema veze.
(Narodni poslanik, Ivana Parlić, dobacuje iz poslaničke klupe.)

Dakle, tako da, biću tu da razgovaramo i o tome, nikakav problem. Ne bežim od razgovora, uvek sam tu za razgovore i hvala vam što ste mi se makar obratili pristojno. Hvala, ne, ali hvala vam zaista.
Onda pomislite to - Srbi niste sami, pomislite, nisu dobro postavili pitanje, a onda pročitate u depešama Vikiliksa, da je u stvari Vuk Jeremić dobro postavio pitanje zato što je rekao da oni žele dekosovizaciju Srbije, da je to politika tadašnje Vlade Republike Srbije, da će to nama pomoći da rešimo taj problem. Onda u stvari shvatite, ne, dobro je postavljeno to pitanje, sa tom namerom koju su na kraju krajeva i ciljem, koji su na kraju krajeva i dobili.
Godine 2010. ti što drže transparent „Srbi niste sami“, prebace pregovor o Kosovu i Metohiji iz UN, gde imamo saveznike u EU, gde imamo mnogo manje saveznika i gde smo u mnogo lošijem položaju, što je bilo potpuno u skladu sa politikom dekosovizacije Vlade Republike Srbije koju su rekli da vode, ali nisu to rekli građanima Republike Srbije, nego su rekli američkoj ambasadi, a ne građanima Republike Srbije. Da su bili otvoreni prema građanima Republike Srbije, to bi bilo fer, svako ima pravo u demokratskom društvu na svoju politiku.
Izvinite što ću produžiti, ali pored smene Bratislava Gašića zahvaljujući vašem performansu otvorili ste i mnoge druge teme na koje treba da vam odgovorim. Pa, onda 2011. godine postavili granicu između Srba i Srba, Jarinje i Brnjak. Danas ti ljudi imaju obraza da Srbima na Kosovu i Metohiji, poruče Srbi na Kosovu i Metohiji – niste sami.
Takođe, danas pričaju i to ovaj narodni poslanik, izvinjavam se, vi znate već od prošlog puta, ja se uvek narodnim poslanicima obraćam, kakvi god bili, šta god meni govorili, sa poštovani narodni poslanik. Rekla sam da samo jednom narodnom poslaniku nikada više to neću reći zato što to poštovanje ne da nije zaslužio, nego daleko od toga da bilo ko treba da ima bilo kakvo poštovanje prema takvim ljudima, tako da samo zbog toga govorim stalno, narodni poslanik.
Kaže, teror Kurtija i mi puštamo teror Kurtija. E, da vas podsetim, pošto ste me inspirisali tim transparentom „Srbi niste sami“, šta je vaš šef, taj veliki poznavalac srpske i globalne politike pod znacima navoda poznavalac, govorio o tom Aljbinu Kurtiju od koga sada valjda brani te Srbe.
Deseti decembar 2019. godine, kaže Vuk Jeremić – ne može se osporiti to da je Aljbin Kurti jedan intelektualac, patriota, prilično stabilan čovek, sve suprotno od Aleksandra Vučića i stade na stranu Aljbina Kurtija, protiv legitimno izabranog predsednika svoje države. Aljbin Kurti je pametan, lep, divan, sve suprotno od predsednika Srbije, kaže Vuk Jeremić.
Aleksandru Vučiću neće biti lako u razgovorima sa Aljbinom Kurtijem, da preko puta Kurtija sedi mnogo obrazovaniji i kompetentniji čovek od Aleksandra Vučića, imao bi ozbiljan izazov. Pa, ovako majka Aljbina Kurtija ne priča o Aljbinu Krutiju kao što vi pričate o Aljbinu Kurtiju. Pa, gde ne stade ta ljubav prema Aljbinu Kurtiju, gde nestade to poverenje, poštovanje prema Aljbinu Kurtiju.
Dana 11. decembra 2020. godine, sada kad pogledate ni godinu dana tom vrsnom poznavaocu spoljne politike i globalnih kretanja nije bilo dovoljno da shvati kakav je Aljbin Kurti i u kakvoj su situaciji Srbi na KiM, godinu dana. Hajde što nije shvatio te 2019. godine, nego nakon godinu dana nastavlja Vuk Jeremić da hvali Aljbina Kurtija. Kaže: „Nova vlada Kosova“, pošto priznaje Kosovo, jel, u skladu sa onom dekosovizacijom Srbije koju ste vodili, i to kaže šef vaše stranke, nikada se od toga niste ogradili, „će verovatno biti predvođena Aljbinom Kurtijem“. A paradoksalno, „neke stvari mogu postati lakše, jer Kurti nije naročito zainteresovan za priznanje od strane Beograda“, kaže taj vedeta spoljne politike.
„Prema tome, možemo pokušati da tu priču o priznanju i o članstvu u UN sklonimo sa dnevnog reda, jer ne postoji ta vrsta prioriteta sa strane Prištine“. Da li vi razumete da taj čovek vodi jednu stranku danas? Takav čovek je vodio spoljnu politiku Republike Srbije u onako izazovnim vremenima.
Što kaže njegov zamenik ovde – e, dobro smo živi. Dobro smo živi kad su nas takvi ljudi vodili. A takvi ljudi danas kažu – Srbi sa Kosova i Metohije, niste sami. Ne, nego su sa Aljbinom Kurtijem, ovim vašim junakom, prepametnim, prelepim, preinteligentnim, mirotvorcem i pasifistom koga ste hvalili na sva usta i radovali se što je došao, kao što vi kažete, kao novi premijer vlade Kosova. Tako da toliko o tome Srbi sa Kosova i Metohije niste sami. Da, nisu sami, Aleksandar Vučić je uz njih, mi smo uz njih i borićemo se i daćemo sve od sebe da sačuvamo mir, ali nikada, nikada da ne damo na naš narod od strane tog Aljbina Kurtija koga toliko cenite, poštujete i volite.
Onda se takođe usuđuju da u međuvremenu u čitavoj ovoj raspravi nađu mesta, prostora i vremena da ponovo kriminalizuju predstavnike Srpske liste. Toliko o tome – Srbi sa Kosova i Metohije, niste sami. Toliko ste vi uz njih. Neka vam je na čast, ali Srbi sa KiM, verujem, razumeju sve i znaju sve mnogo bolje i od mene i od vas.
Dalje kažete – vi ste predstavnici tih ljudi koji su na ulici. Dobro, jasno. Poštovani građani Republike Srbije koji izlazite na proteste, evo ponovo da ste čuli narodnog poslanika, ovlašćenog predlagača, koji kaže – mi smo predstavnici tih građana. Kao što su pre nedelju dana priznali javno i konačno transparentno izašli i rekli – mi smo organizatori, mi organizujemo te proteste, nisu to građanski protesti, to su politički protesti, mi ih organizujemo. Danas smo čuli – mi smo predstavnici tih građana. U redu. Nego tako hrabri, zašto im se ne obratite? Što se ne obratite tim građanima? Pošto ste predstavnici tih ljudi, verujem da bi ti ljudi čiji ste predstavnici voleli da im se obratite.
Gospodin je pričao 38 minuta. Ja mogu da pričam…
(Radomir Lazović: Još minut i po.)

Evo, ako mogu da vam objasnim.
Kao odgovoran predstavnik izvršne vlasti, ja moram da odgovorim na sve ono što je pomenuo. Znači, samim tim, pošto on kad postavi jedno pitanje ili kaže deset reči, meni treba više reči valjda da odgovorim na to jedno pitanje. Ja ne mogu samo ovde da postavljam pitanja. Pri tom, nije pričao samo o temi, govorila sam i o performansu koji ste imali i teme koje ste pokrenuli vašim performansom.
Nisam mislila da pričam danas o Kosovu i Metohiji, vi ste pokrenuli tu temu, bilo bi neodgovorno od mene da ne odgovorim.
(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje iz klupe.)