Hvala.
Dakle, čovek je bio član Revizione komisije, kao i mnogi drugi stručni ljudi u našoj zemlji. Član Revizione komisije Ministarstva građevine je plaćen posao zato što ti ljudi rade, i to je naporan posao, da se razumemo. Oni treba da pogledaju projektno-tehničku dokumentaciju za svaki projekat za koji oni daju saglasnost da se izda građevinska dozvola. Bez njihove saglasnosti da se izda građevinska dozvola na osnovu projektno-tehničke dokumentacije koju gledaju, mi ne možemo, odnosno Ministarstvo građevine ne može da izda građevinsku dozvolu.
Dakle, on je čovek bio deo Revizione komisije, radio je, to je plaćen posao i da naplaćivao je to.
(Aleksandar Jovanović: Uzeo pare.)
Bez te saglasnosti mi nismo mogli da dajemo građevinske dozvole. Dakle, ništa drugo nisam rekla samo su suštu istinu. Nisam rekla da mi čovek smeta. Ne smeta mi. Dakle, imala sam nekoliko sastanaka sa njim. Hoće da dođe da imamo dodatne sastanke, može da dođe da imamo dodatne sastanke, ali to ne menja ovu istinu. Dakle, on je kao član Revizione komisije Vlade Republike Srbije, Ministarstva za građevinu, dao saglasnost za izgradnju najmanje pet malih hidroelektrana na Staroj planini.
Dakle, male hidroelektrane Bojčevica na Staroj planini, male hidroelektrane Rogopeč na Goliji,
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

… male hidroelektrane Papratna na Staroj planini, male hidroelektrane Jelovica na Staroj planini, male hidroelektrane Samokovska reka na Kopaoniku, i to je ono što imam u ovom zapisniku. Moguće je da postoji još. Možete da tražite zapisnike revizionih komisija.
Dakle, dala saglasnost i na osnovu te saglasnost mi smo izdali građevinske dozvole za te male hidroelektrane. Nakon toga, čovek postaje deo pokreta „Odbranimo reke Stare planine“. Od koga da odbrani reke Stare planine? Od sebe? To je ono o čemu ja pričam. Ja nemam ništa protiv tog čoveka, nikad nisam rekla da je lopov, ali je čovek davao saglasnost za male hidroelektrane na Staroj planini na osnovu projektno-tehničke dokumentacije koju je kao stručno lice pregledao i onda postao član pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ ili čega god više i išao sa vama da ruši male hidroelektrane. Kako je to moguće?
(Aleksandar Jovanović: Pitajte Nikolu Petrovića kako je moguće.)
Da pitam Nikolu Petrovića, pa jel Nikola Petrović bio član Revizione komisije?

Nikola Petrović nikada nije bio član Revizione komisije Ministarstva građevine. Profesor Ratko Ristić jeste kao izvrsni stručnjak, jedan od viđenijih stručnjaka i sada kada je to kažem, vi kažete da sipam otrov. Šta sam rekla što nije tačno?
(Aleksandar Jovanović: Mnogo toga.)
Ni jednu jedinu stvar nisam rekla koja nije tačna, ni jedna jedina stvar. Imate zapisnike. Svako od građana, svaka ekološka organizacija, svi mogu da dođu i da traže uvid u te zapisnike ili same zapisnike, pa će dobiti.
Na kraju krajeva, profesor Ristić to nije ni sporio, rekao je – tako je, davao sam te saglasnosti, nisam znao kakav je uticaj. Naravno, u redu, sve je u redu, ali kako da vam kažem, onda nije trebao da postane član zato što je stručno lice. Ko je onda kriv? Nije kriva Vlada Republike Srbije. Nije krivo Ministarstvo građevine. Ministarstvo građevine je reagovalo na osnovu saglasnosti najstručnijih lica. Nije trebao da prihvati posao kao član stručne komisije, ako je mislio da nema dovoljno stručnosti ili ne zna šta će biti efekti te hidroelektrane. Ne može i jedno i drugo, jednostavno, ali ako može, onda je to problem u našem društvu, a onda možemo da pričamo o problemu u našem društvu i tako što pričamo do tome da to ispravljamo. On je i nakon toga i dalje bio član Revizione komisije, ako još uvek nije član Revizione komisije. O tome se radi. To je problem, ali vi ne želite to da čujete zato što sve što je vaše je divno, a sve što je sa druge strane sve je pogubno i užasno. Nismo mi davali, odnosno jesmo na osnovu saglasnosti stručnih lica koja su posle bila protiv tih malih hidroelektrana. Mi smo krivi, a nisu oni krivi. Molim vas, nemojte to da pričate.
Poštovani narodni poslanik kaže da ne govorim istinu ni oko toga da je on priznao da je tražio dozvole za male hidroelektrane. Ne kažete da ja lažem, nego da „Južne vesti“ lažu, pa pitajte ljude iz „Južnih vesti“ da demantuju ili da kažu – da, mi smo falsifikovali i fabrikovali vašu izjavu. Nemojte da kažete da… Ja verujem „Južnim vestima“…
(Aleksandar Jovanović: Vi govorite stalno istinu. Ništa osim istine.)

Što se tiče vaše politike i toga koliko vi stojite iza vaših reči, evo vaš intervju od 3. januara 2021. godine dat za „Nova.rs“, citiram vas ponovo, pa mi recite da ovo niste rekli: „Ekološki građanski pokreti će biti jaki sve dok se ne upletu u politiku“, ili za „Danas“, mart 2021. godine, da budem precizna, 11. mart 2021. godine, „Nema saradnje sa strankama u smislu izlaženja na neke zajedničke liste, pojavljivanja na zajedničkim nastupima ili ulaženja u koalicije. Naša koalicija je priroda“, ili „Vreme“, 22. april 2021. godine, „Neka govore šta hoće, sigurno je da se nećemo petljati ni sa jednom političkom strankom. Nema strančarenja, jer to deli ljude“, ili „Peščanik“, 20. april 2021. godine, „Mesta za politiku u ekološkom ustanku nema, a neće ga ni biti, jer ona ljude deli“.
Tako da, to su sve ili fabrikovane lažne vaše izjave ili ste vi kasnije sami sebe demantovali i rekli - politika ne deli ljude, strančarenje ne deli ljude, nego mi postajemo političari, što ste na kraju krajeva i učinili.
Eto, ako sada hoćete da kažete opet da sipam otrov zato što sam citirala vas, a vi ste kasnije promenili vaše mišljenje i vaše ponašanje, pa ja danas ne mogu da kažem šta ste nekada govorili, izvinite, ali svakako je ovo što govorim lako dokumentovana, proverljiva istina. Hvala vam.
(Boško Obradović: Poslovnik.)

Hvala.
Dakle, vi ste mene nazvali „spletom nesretnih okolnosti“.
(Aleksandar Jovanović: Da.)
Ja sam „splet nesretnih okolnosti“? Moje postojanje kao takvo ili to što sam predsednica Vlade?
(Aleksandar Jovanović: Malo pitanje preformulišite…)

Da vas pitam narodni poslaniče, poštovani narodni poslaniče, da li je to pristojna Srbija koju promovišete i koju želite? Da li je to tolerantna Srbija? To da nazovete ljude koji vam se ne sviđaju iz bilo kog razloga i sa kojima se ne slažete da su „splet nesretnih okolnosti“?
To je budućnost Srbije koju obećavate građanima jel?
(Aleksandar Jovanović: Poštovani genije…)
Dobro.

Dakle, odgovor je da.

Poštovani građani Republike Srbije, ta pristojna tolerantna Srbija koju predstavlja ovaj poslanik, dakle ne pričam generalno, opet da budem sasvim jasna da ne bi vaši mediji to zloupotrebili, izvukli iz konteksta, koje predstavlja ovaj gospodin poslanik, kaže ljudima sa kojima se ne slaže ili koji mu se ne sviđaju iz bilo kog razloga, ne mora da objasni, da su splet nesrećnih okolnosti.
Eto, toliko o pristojnosti, normalnosti, toleranciji, demokratiji, itd. Hvala vam što smo makar to utvrdili.
(Aleksandar Jovanović: Što sebe…)

Vidite, mi jesmo mnogo drugačiji od vas i ja hoću da iskoristim ovu priliku da se izvinim na pogrešnom terminu koji sam iskoristila. Profesor Ratko Ristić ne uzima pare. Bila je loša terminologija. Iskoristila sam pogrešnu reč. Može da se protumači uvredljivo i izvinjavam mu se zbog toga.
Dakle, on je svakako bio plaćen za svoj posao kao član Revizione komisije, primio je platu, odnosno nije plata, pošto nije bio zaposlen, tu već nadoknadu, naplatio je svoj rad. Nije uzimao pare, vi ste u pravu, ja se izvinjavam. Nije korektan termin tako da se izvinjavam.
Naplatio je svoj rad u Revizionoj komisiji da gleda tehničku dokumentaciju za male hidroelektrane i dao kao član Revizione komisije saglasnost da mi, odnosno Ministarstvo građevine izda građevinsku dozvolu za najmanje pet malih hidroelektrana na Staroj planini i to je istina.
(Aleksandar Jovanović: Nema ih.)
Moguće da ih nema, vi ste u pravu, moguće da ih nema zato što ste nakon toga vi tim investitorima pretili da ćete prebiti, razbiti, polomiti, uništiti njihove male hidroelektrane, za koje su oni imali građevinske dozvole, a protiv nas protestvovali zašto smo izdali te građevinske dozvole sa čovekom koji je davao saglasnost da se izdaju te građevinske dozvole i kao stručno lice nama rekao – da, u redu je projektno-tehnička dokumentacija, dajte saglasnost za te male hidroelektrane.
Tako da tu dolazimo do jednog zaista izuzetno zamršenog slučaja. Ali, ono što sam kao fakat rekla, kao fakat stoji. Dakle, bio je član Revizione komisije, davao saglasnost, na osnovu te saglasnosti izdavali smo građevinske dozvole, ali nisam trebala da iskoristim termin – uzimao pare. U pravu ste i ja se iskreno, zaista se iskreno zbog toga izvinjavam.
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Kažete da sam se tajno dogovarala sa Rio Tintom u Londonu. Poštovani građani Republike Srbije samo da razumete koliko je to tajno bilo. Bilo je toliko tajno da je bilo najavljeno kao sastanak u mom protokolu, da su mediji snimili taj sastanak u sedištu Rio Tinta u Londonu i da sam ja dala izjavu za RTS nakon tog sastanka sa Rio Tintom u Londonu.
(Aleksandar Jovanović: Koliko ih je bilo?)
Eto, toliko tajno mi radimo stvari. Toliko tajno. Zato što nismo imali, niti imamo bilo šta da krijemo. Ali nemojte da govorite neistinu da je bilo tajno zato što mogu da demantujem to i da dokumentujem koliko nije bilo tajno ništa što smo radili sa Rio Tintom nije bilo tajno, ni jedna jedina stvar. Sve je bilo dokumentovano, propraćeno medijima i mediji obavešteni da bi se šira javnost u Republici Srbiji obavestila.
Ko mi je zakazao taj sastanka? Pa, zakazao mi je Boris Tadić, Oliver Dulić, Vuk Jeremić i svi ostali koji su 2004. godine doveli Rio Tinto u London, dali im dozvole i za istražne radove, pa i dozvole za bušenje bušotina velikog prečnika, kao i sve vaše ovde kolege koji su do tada osam godina podržavali Rio Tinto dok mi nismo došli na vlast. Osam ili devet godina podržavali Rio Tinto, mazili Rio Tinto, davali im sve dozvole, davali im ne iz Ministarstva energetike, već iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, davali dozvole za bušotine velikog prečnika.
Eto oni su mi ugovorili sastanak sa Rio Tintom zato što je Rio Tinto već zaista bio kao kod svoje kuće, pošto je u tom trenutku slavio punoletstvo u Republici Srbiji, a mi na vlasti 18 godina nismo bili.
Nismo bili 2004. godine, 2005. – ne, 2006, 2007, 2008. a koliko se sećam dozvole Ministarstvo za zaštitu životne sredine je dozvole za bušotine velikog prečnika izdalo 2009. godine. Tako da vaše kolege i vaši koalicioni partneri su mi ugovorili sastanak sa Rio Tintom. Hvala vam na tome.
(Aleksandar Jovanović: Vaš koalicioni partner…)

Hvala.
Samo par stvari da objasnim, da se ne bi zloupotrebilo ono što govorim. Ja se poštovani narodni poslaniče slažem sa vama da ljudi mogu da promene mišljenje, kao što je uvaženi profesor Ratko Ristić očigledno promenio mišljenje. To je u redu. Ali znate šta nije u redu. Kada neko promeni mišljenje, onda optužni nas da smo mi najgori, da smo mi neodgovorni, da mi želimo da uništavamo životnu sredinu izgradnjom malih hidroelektrana, a mi smo dali tu dozvolu na osnovu njegovog mišljenja.
Dakle, potpuno je u redu i rekla sam ako ste čuli, on je nakon toga i priznao da je on pogrešio, ali je otišao i učestvovao u protestima optužujući Vladu da je Vlada neodgovorna, da Vlada želi da uništi životnu sredinu, da Vlada želi da privatizuje naše reke i da ih ugura u cevi. Vlada to nije mogla da uradi niti je bila nadležna da to radi, da su nam stručnjaci kao on rekli da to ne sme da se radi.
U redu je da je promenio mišljenje, ali ne onda da dođe i da optuži nas da smo mi krivi za nešto što smo uradili zbog njegovog mišljenja. Tako da to nije u redu. Pored toga zaista nemam nikakav drugi problem sa tim.
S tim u vezi, sad ste ponovo izgovorili, ne vi, vaša koleginica, poštovana narodna poslanica, jednu neistinu, ne znam čemu takve stvari, to da se ja borim protiv profesora ili da se valjda mi borimo protiv profesora i mi se valjda borimo protiv glumaca i mi se borimo, ne znam, protiv svega lepog i dobrog u Srbiji, a vi ih sve branite. Mi smo užasni, a vi ste kulturni i obrazovani. Ali to nije tačno. Ja ništa protiv profesora nisam rekla. Ja se ne borim protiv profesora. Sve što smo mi radili od 2013. godine, da kažem, radili smo takođe kako bi unapredili prosvetu i nauku u ovoj zemlji. Pa kako ja mogu da se borim protiv profesora ili članovi moje stranke, kada smo mi dali, recimo, ideju da se konačno u Srbiji oformi Fond za nauku, koji do 2019. godine nije postojao? Kako se borim protiv profesora? Da vas podsetim, taj zakon je većina u ovoj Skupštini u prethodnom, u pre tri saziva izglasala, pa sad konačno imamo to.
Mi smo formirali, zajedno sa našim profesorima i sa univerzitetima, ne samo Beogradskim univerzitetom, već i Novosadskim univerzitetom, Kragujevačkim univerzitetom, tri nova naučna instituta. Znate kada su poslednji put bili formirani novi naučni instituti u Srbiji? U doba SFRJ, pa onda u naše vreme. Kako se borim protiv profesora? Kako se mi borimo protiv glumaca, protiv kojih glumaca? I to je taj narativ koji samo ide i samo ga tajkunski mediji spinuju, spinuju i svaki dan gledam kako održavaju u životu tu temu, koja je užasna, pritom netačna. Ko se bori protiv glumaca? Mi smo 119 puta, 119 puta, povećali budžet i izdvajanje za filmsku produkciju u Republici Srbiji. Pa kako se borimo protiv glumaca? Pa sve te generacije novih glumaca, ljudi, pa gde bi se proslavili, gde bi pokazali svoj talenat da nismo sve te novce uložili u film i filmsku produkciju?
Kako se borimo protiv njih? Dakle, zaista nemojte više da nam imputirate da se borimo protiv ovog, borimo se protiv ovog. I kada kažete – ministar Gašić je rekao: „Borim se narodnim poslanicama“. Pa bori se sa narodnim poslanicima, uz narodne poslanike, zajedno sa, nije rekao – borim se protiv vas. Nije rekao – borim se protiv narodnih poslanika. U pravu ste, rekao je – borim se sa narodnim poslanicima. Borim se sa, uz vas, zajedno sa vama, zajedno sa svima vama. Koliko sam videla i tokom jučerašnjeg dana, najmanje ste bilo šta imali da kritikujete Bratislava Gašića. Rekli ste kako je on divan, kako je fin, kako je pristojan, kako odgovara na pitanja, kako sam ja užasna, kako ja sipam otrov. Kako sada danas menjate taj narativ? Bratislav Gašić je čovek koji je pritom rekao za vašeg šefa poslaničke grupe da ga zna 25 godina i da on može da mu se obraća sa „Bato“. Kako se bori sa vama, odnosno protiv vas? Nemojte, zaista, hajde da probamo da pokušamo da smirujemo polako narativ.
Ali narativ nikako ne možemo da smirimo time što kažete da smo uzeli milijardu dolara, evra, milijardu evra od „Rio Tinta“. Kako možete to da govorite? Kako vi uopšte možete to da kažete? Evo, ja sad od vas očekujem izvinjenje ili mi pokažite dokaze. Optužili ste predsednika Aleksandra Vučića, mene ili nas u Vladi ili nekog u Vladi da je uzeo milijardu evra od „Rio Tinta“. Pa dokažite, pokažite gde i ko je to uzeo milijardu evra od „Rio Tinta“ i zašto je bilo ko trebalo da uzima bilo kakve pare od „Rio Tinta“? Ja ne verujem da je bilo ko ikada uzeo bilo kakve pare od „Rio Tinta“. Ja i ne verujem da je to što ste uradili 2004. godine i 2005, 2006, 2007, 2008. godine bilo neophodno loše za Srbiju, ne verujem. Mislim da su neke stvari bile loše. I da li je neko platio, da li je „Rio Tinto“ ili neka druga rudarska kompanija platila nekog u vlasti za neke od loših stvari koje su urađene? Moguće, moguće, ali 2006. godine, ne 2013, 2014. ili 2015. godine. Znate zašto? Godine 2006, da vas podsetim, izmenjen je Zakon o rudarstvu, na način da eksplicitno kaže da ko ima istražna prava mora da dobije i eksploataciono pravo.
(Narodna poslanica Ivana Parlić dobacuje.)
E, da čujete, poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, narodna poslanica mi kaže – da, taj je uzeo novac. Taj 2006. godine koji je izmenio Zakon o rudarstvu. Pa to su vaše kolege, vaše kolege su to.
(Ivana Parlić: Moje nisu. Ispitajte ih sve.)
Niko od nas nije bio na vlasti 2006. godine.
(Predsednik: Dobićete reč, Parlić, nemojte da vičete.)
Tako da, ako je neko uzeo milijardu evra, a ja ne verujem da je neko uzeo, ja ne verujem da je neko uzeo, nemam takav podatak, da sam imala, u svakom trenutku bih dala to tužilaštvu i nadležnim institucijama da ispitaju, ali znam, i samo da potvrdim, poštovani građani Republike Srbije, narodna poslanica je potvrdila da nismo mi i da nije niko od nas, nego taj 2006. godine. Hvala vam.
(Ivana Parlić: Replika.)

Hvala.
Zaista ću kratko, nema potrebe za nervozom.
Dakle, samo dve stvari. Prva – nekako ovde šta god da uradim kao predsednica Vlade za opoziciju nije dobro. Kada preskočim neku temu onda nešto krijem i neću da odgovorim. Kada odgovorim na temu onda se javi neko drugi iz opozicije i kaže – znate šta, ova tema nije prikladna.
Vi ste me sad optužili da sam ja otvorila temu o „Rio Tintu“. Temu „Rio Tinta“ nisam, na pamet mi nije pala dok nije vaš kolega, jedan narodni poslanik iz opozicije pomenuo „Rio Tinto“, a vi me optužili da mi uzeli milijardu evra od „Rio Tinta“. Valjda ja ne treba da odgovorim. Optužili direktno, što je skandal svoje vrste. Skandal svoje vrste da takve uvrede na moj račun ili račun našeg rukovodstva uopšte stavljate kao temu u ovako, mislim, u domu Narodne skupštine, domu svih građana Republike Srbije. Mislim da je to uvreda za ovaj dom. Uvreda je svakako za mene. Uvreda je za Vladu. Uvreda je i za našu stranku, ali dobro. Moram da odgovorim. Tako da, nisam ja otvorila temu. Tako da, ako mislite da nije prikladna niste trebali da dalje govorite neistine na tu temu.
Ono što jeste uradili, pored toga što ste uvredili mene, u redu, kakve veze ima, predsednik Vlade, nije ni prvi, ni poslednji put da me neko uvredi time što me optuži za nešto što nikakve veze sa životom nema i što jeste zaista uvredljivo, a to je vi ste uvredili u vašem obraćanju zaista sve nastavnike, sve učitelje, sve vaspitače i vaspitačice i sve profesore u Srbiji zato što ste rekli da svi oni u vreme malog odmora ili velikog odmora, u vreme svake pauze botuju za SNS, jer moraju, pošto da ne botuju za SNS dobiće otkaz.
Što znači, da ako su u ovom trenutku zaposleni oni, svi profesori, nastavnici, učitelji, vaspitači, vaspitačici, svi botuju za SNS. Vi ste upravo to rekli svim profesorima i učiteljima i nastavnicima. Pa, to je skandal svoje vrste.
To je zaista… Evo, ja ne mogu da se izvinjavam u vaše ime, ali ja želim posebno učiteljima, nastavnicima, profesorima, vaspitačima i vaspitačicama da kažem, i svim građanima Republike Srbije, da to nije tačno, da to mi nikad nismo tražili, nikad ne bi ni očekivali i nikada, nigde se članska karta SNS ne traži da bi se neko zaposlio, a posebno da se ne bi zaposlio u prosveti.
Idite, idite sada razgovarajte, na primer, sa Udruženjem beogradskih gimnazija. Razgovarajte sa njima, pa pitajte njih da li im je neko tražio člansku kartu, da li su članovi, da li botuju zato što ste njih prvo uvredili.
Da vam kažem, takođe, profesori pričaju svake nedelje na tom skupu protiv nasilja, pa nam na pamet, na pamet da otvorimo temu njihovog zapošljavanja, odnosno gde rade, u kojim školama i nikada neće pasti na pamet, zato što ti, to što oni rade imaju pravo da rade i nema nikakve veze sa politikom. Nikada tako nešto nećemo raditi. Nismo kao vi koji ste uzeli i preko noći smenili 870 sudija i 220 tužilaca samo zato što nisu članovi ili simpatizeri vaše stranke, odnosno tadašnje stranke na vlasti potekli, iako im je Ustav garantovao stalnost funkcije, i na opštinskim odborima tada vladajuće stranke birali sudije i tužioce. Vi krećete od vas i vaše bivše stranke iz koje ste svi potekli.
Ja se izvinjavam profesorima, nastavnicima, učiteljima, vaspitačima i vaspitačicama zato što ovako nešto moraju da trpe. Ja nisam deo toga i nikada mi ovde, kao vladajuća većina, nećemo biti deo toga, svakako ne mi iz SNS.
Hvala.

Hvala.
Ponovo zaista osećam potrebu da odgovorim, ali opet ću jako kratko. Ne želim više da se bavim ovom temom, jer zaista nema nikakve veze sa dnevnim redom, ali moram da odgovorim.
Dakle, vi ste sada prihvatili da je lepo što smo mi dali i da jesmo dali 119 puta veći budžet, više novca za film i filmsku produkciji u Republici Srbiji. To se 119 puta taj budžet povećao u samo deset godina.
Da vam kažem samo još jednu važnu stvar, tih 119 puta, u to ne ulazi budžet koji daje posebno „Telekom“. Ovo je samo ono što daje Republika Srbija direktno.
Dobro, to je lepo što ste povećali budžet 119 puta, makar ste nešto lepo rekli, ali ko je odobravao koji filmovi se proizvode i snimaju? Pa, naši najbolji ljudi, najveći stručnjaci iz tog sveta. Svi su oni u komisijama. Ko su? Pa, različiti tokom deset godina. Možete da vidite, ali zaista najbolje što mi imamo.
Znači, sada oni nisu u pravu, sada su oni u krivu? Sada smo mi dobri, momci i devojke. Mi smo dobri ljudi sada zato što smo mi dali budžet, mi smo pare dali, ali oni sada nisu dobri zato što su oni odobravali pogrešne scenarije i filmove zato što je to suviše agresivno? Dobro, pa onda recite tako – u redu, vi ste svoj posao uradili dobro i zahvalnost Aleksandru Vučiću zato što je 2014, 2015 godine tada kao predsednik Vlade dobro sproveo mere fiskalne konsolidacije. Mnogo više novca imamo za kulturu, a posebno za infrastrukturu u kulturi i posebno pre svega za film i filmsku umetnost, ali producenti, scenaristi i ostali nisu dobri i loši su zato što su oni predlagali nama mnogo agresivan sadržaj, jer šta su nam oni predlagali mi smo to snimali.
Mi nismo ni producenti, ni scenaristi ni ništa, ne razumemo se u to, mi smo samo obezbedili novac. Obezbedili smo 119 puta više novca nego dok su na vlasti bili oni u čijim ste vi strankama danas.
Možda vi lično niste bili, ali ste u stranci jednog od vodećih ljudi te tada vodeće stranke od 2000. do 2012. godine, tako da… Mislim, slažete sa tom politikom i sigurno mislite da su dobro vodili zemlju čim ste stali iza njih da ponovo vode ovu Srbiju.
Dakle, 119 puta više novca. Naše je bilo samo da obezbedimo novac i mi smo taj posao uradili i uradili ga maestralno, a ko je odlučivao koji filmovi će da se snimaju je stvar tih scenarista, producenata i svih ostalih koji su bili u komisijama koji su uglavnom danas na protestima protiv nas na protestima protiv nasilja, što je, ponovo da kažem, da se ogradim, potpuno u redu. Demokratska država, možete da mislite šta god želite, možete da protestvujete, možete da kažete da se ne slažete sa politikom Vlade, sa politikom vlasti, sve je u redu, samo da se razumemo da ste vi sada obrnuli opet pun krug i došli do toga da mi nismo krivi, da smo mi dobri, ali oni su krivi zato što su oni odlučivali da se snimaju mnogo agresivni sadržaji, a pritom onaj ko i piše scenarije i producira neke od najagresivnijih od tih sadržaja je jedan od govornika na protestu protiv nasilja i vi odete i slušate ga i ne kažete ništa.
Vi niste bili na protestu? Ok, izvinite onda, moja greška.
U svakom slučaju, mi smo uradili dobar posao, mi smo ispunili sve što se od nas očekuje, i više od toga što se tiče ulaganja u kulturu, odnosno posebno specifično ulaganje u film i filmsku produkciju, ali su producenti krivi, scenaristi su krivi, ljudi u komisijama, stručnjaci iz tog sveta umetničkog su krivi zato što su oni birali šta će da se snima. Mi smo samo obezbedili novac.
Hvala vam. Makar smo došli do toga da mi nismo krivi, već da je kriv neko drugi, a da smo mi svoj posao dobro uradili.
Hvala na tome.

Hvala vam.
Sačekala sam da se javim i da saslušam nekoliko govornika, da pokušamo da efikasnije iskoristimo vreme tokom ove izuzetno važne rasprave, a onda mi se drugi put danas za redom desila jedna neverovatna stvar od strane određenih poslanika iz redova opozicije.
Koliko ste čuli, jutros mi je jedan od narodnih poslanika rekao ako imam vremena da ga pogledam, a onda kada sam ga pogledala, rekao mi je – šta me gledaš. Popodne, nakon pauze sam u prvom govoru narodnog poslanika čula kako se žali što on govori tek drugi put, a ja sam tokom dana govorila već osam puta, a onda je odmah na početku svog drugog govora rekao - premijerka je utihnula danas.
Dakle, kažu vam - pogledajte me, vi pogledate, a oni kažu – a šta me gledaš i onda kažu – premijerka mnogo priča, osam puta danas se javila za reč i onda vam u drugom govoru kažu – premijerka je utihnula danas.
Sada se čitava ova izuzetno važna tema svede na to da potpuno ne znate ni šta da radite, ni kako da se ponašate, ni šta da kažete, jer šta god da uradite i šta god da kažete, ništa to ne valja. Ako pričate, previše pričate, kada se ne javljate i slušate, onda ste utihnuli, ako zapisujete, što me ne pogledate, a kada pogledate, onda kažu - što me gledate. Danas je čitav dan takav.
Šta sam još čula evo samo danas i samo u poslednjih 40 minuta o sebi? Da sam besčasna, da sam splet nesretnih okolnosti, da me baš briga za ubijenu decu i da mi je važnija fotelja nego životi dece.
Evo, gledala sam, sada preko šest nedelja ja svaki dan slušam od dela narodnih poslanika koji predstavljaju opoziciju da me baš briga za ubijenu decu i da mi je važnija fotelja od ubijene dece. Šest nedelja iz dana u dan slušate to i treba da izdržite i da odgovorite i da radite dalje svoj posao. Da li se na to svela politika i politička debata u Srbiji, da me je baš briga za živote ubijene dece?
Zamolila sam to na početku ovog zasedanja, ove sednice da ne radimo to, da možemo da se razlikujemo u stavovima koliko god želimo, da možete da mislite da ne radimo dobro svoj posao, da kažete da je sistem zakazao, da je sve u Srbiji uništeno, da je sve katastrofalno, da je REM kriv, da kao što je vaša narodna poslanica, koleginica iz vašeg poslaničkog kluba na kraju rekla, nismo mi krivi, mi smo dali dosta novca za filmove, ali oni su suviše agresivni, pa su krivi sada producenti, scenaristi, pa je kriv „Pink“, pa je kriv rijaliti, pa su krive igrice. Ko god da je kriv, u redu je da se razlikujemo, ali ponovo ja mislim da ne postoji osoba u ovoj našoj zemlji koju je baš briga za ubijenu decu.
Ponovo ću vam reći da ja o vama, narodni poslaniče, mislim sve najgore, sve najgore, ali iskreno mislim da vam je žao zbog ubijene dece, ali da politika u Srbiji spadne na to da možete da kažete meni da me je baš briga, da mi nije žao, da mi je više stalo do fotelje od ubijene dece, pa zašto onda mene sutra neko ne bi ubio ko psa na ulici? Pa, da li sam zaslužila da živim kada me je baš briga za živote ubijene dece?
Uvek pominjete ubijanje dece u „Ribnikaru“. Ubijena su deca i mladi ljudi i u Duboni i u Orašju, tako da, ne, nije me baš briga, užasno mi je teško. Užasno mi je teško, ali da li treba vama to da objašnjavam, da li vama treba da se pravdam, vama koji ne možete da shvatite da domen političke borbe nije napadanje doktora, profesora, psihologa ili to da domen političke borbe nije da se delimo na to da li je nekome baš užasno krivo zato što su deca ubijena, a nekoga baš briga? Meni to nije podela. Ja mislim da ne postoji osoba koju baš briga, ali, dobro, nastavite.
Ne znam koji sat je ovo razgovora i rasprave, ne znam u koji sat smo ušli, a da se stalno javljate i da čujemo samo isto, pa te isto i isto i besprizorne laži i besprizorne laži i besprizorne laži. Ne znam čemu to? Zbog čega to? Da li mislite da je to ono što je potrebno ovom društvu sada?
Pričate o Norveškoj i šta je uradio Stoltenberg, a šta je uradio ovaj, šta je uradio onaj. Znate šta niko u Norveškoj nije uradio? Niko nije rekao premijer je kriv, niko nije rekao kralj je kriv, pošto je kraljevina, pa nema predsednika. Niko to nije rekao. Niko nije bio dovoljno nečovek da tako nešto kaže. Niko to nije rekao, nije se usudio, a sigurno mu nije nikada palo ni napamet.
Da, postoji razlika velika između Norveške i nas i između norveške opozicije i naše opozicije.
Još jednom ću vam reći i molim vas, evo, ako možete da istolerišete da vam na to više ne odgovaram, da li ja mislim da je u redu to što radi „Pink“. Da li je u ovoj zemlji nebitno da li ja mislim kao predsednica Vlade ili bilo ko drugi kao predsednik Vlade da li misli da je u redu šta radi „Pink“ ili šta radi „Hepi“ ili šta radi „N1“ ili šta radi „Nova“ ili radi „K1“ ili Tanjug ili ko god? Nemam nikakvu ingerenciju nad tim, nikakvu, nijednu. Nikako se ne dotiče ne mogu posla, nego izvršne vlasti, ni posla ministra za informisanje i telekomunikacije. Nikako ni na jedan način nema tu ingerenciju.
Kažete mi da ja kažem – ne dam REM. Neću ja da smenim REM? Pa, kako ja mogu da smenim REM? Koji dan pričamo o tome, koji put, koji sat? Koliko puta treba da pomenem da ja ne postavljam REM. Ja sam predsednica Vlade. Ja sam predsednik izvršne vlasti. Ja nemam nikakve veze sa REM-om.
(Tatjana Manojlović: Gde su medijski zakoni?)
Ne mogu da ga smenim, nisam ga ni postavila, kao što ni vi ovde u Skupštini niste postavili sve članove REM-a, ali nema veze, valjda posle ovakve užasne tragedije, kada više ništa nije isto i kada niko od nas valjda nikada više neće biti isti, valjda je važno da besomučno ponavljamo neistine, poluinformacije zato što lepo zvuče, zato što valjda onda to hoćete da kažete da ja nemam odgovornost, a vi imate odgovornost, iako i ptice na grani znaju da izvršna vlast nema nikakve veze ni sa nacionalnim frekvencijama, ni sa REM-om…
(Tatjana Manojlović: Gde su medijski zakoni?)
…ni sa bilo kojom televizijom, ni sa programima na tim televizijama.
(Tatjana Manojlović: Šta je sa medijskim zakonima?)

Dakle, još jednom i, molim vas, obećavam da će meni biti ovo poslednji put da to pomenem – nemam nikakve ingerencije.
Da li mogu da kažem dam REM, ne dam REM? Ne mogu ništa da kažem. Da li želim da smenim REM ili ne, bilo bi van mojih ingerencija, tako da ako želite da nastavite da ponavljate te stvari zarad samopromocije, izvolite, zaista vama na pravu.
(Tatjana Manojlović: Medijski zakoni su vaša ingerencija.)