Samo da vam kažem sa čime se suočavamo ovde, poštovani građani Republike Srbije. Dobacivanje je stalno – medijski zakoni su vaša ingerencija.
Medijski zakoni jesu naša ingerencija. Naša ingerencija je da ih predložimo i uputimo Skupštini na usvajanje ukoliko želite.
Samo da vam kažem još jednu stvar, ni u tim medijskim zakonima, ni u medijskoj strategiji koja je usvojena, a kojom ti medijski zakoni treba da se vode, ponovo, sa REM-om nikakve veze nema izvršna vlast. Pročitajte medijsku strategiju.
Vi želite da kažete da su medijska i novinarska udruženja tražila od nas da mi kao izvršna vlast postavljamo REM. Vi želite da kažete da su medijska i novinarska udruženja u medijskoj strategiji tražila od nas da mi kao izvršna vlast dodeljujemo nacionalne frekvencije. Vi to želite da kažete. Vi zaista toliko nemate veze, pojma nemate toliko o toj materiji. Skandal.
(Tatjana Manojlović: Pročitajte.)

Ministar Gašić je odgovorio, ali ja ću ponovo reći. Što se tiče tog kampa u Francuskoj i naknadne priče o tome gde je ko, kako spavao, sve je u redu. Vi kažete nadležne stručne službe nisu reagovale. Ako ne postoji prijava, a nije postojala nikakva prijava, ne znam kako bi nadležne stručne službe mogle da reaguju, osim ukoliko ponovo ne želite društvo u kome postoje stručne službe koje smeju da uđu u svaki dom, u okviru svake porodice, da ispituju decu, da ispituju roditelje o svakoj temi.
Ako se zalažete za takvo društvo, onda tako recite, ali ako se ne zalažete za takvo društvo, a verujem da se ne zalažete za takvo društvo, onda nemojte da pitate šta su radile stručne službe, zato što nisu imale ni jednu jedinu informaciju, ni jedan, jedini dokument po kome mogu da postupaju.
Reći ću vam da upravo u slučaju monstruma K.K, koji je počinio ovaj užasan zločin, postoji samo jedna, jedina prijava da je nad njim izvršeno neko nasilje. Samo da vam kažem i da se zahvalim i nije to takav slučaj. Još jednom kažem - nije da sistem nikada nije zakazao. U ovom slučaju nije zakazao. U mnogim drugim slučajevima da, desi se da sistem zakaže, zato što sistem čine ljudi. U slučaju ovog monstruma bila je jedna prijava za nasilje u okviru te škole glume.
Još jednom da vam ponovim, a rekla sam tri puta, ponoviću četvrti put, zarad tih ljudi i da ti ljudi čuju koliko su profesionalno uradili svoj posao. Ti ljudi iz te škole glume su to prijavili. Otišao je na Tiršovu, na Dečiju kliniku. Oni su ga pregledali. Videli su rasečenu donju usnu, onda su prikupili tim lekara, četiri različita lekara, različitih specijalnosti, ispitivali, pozvali roditelje, napravili čitav upitnik, napravili zvanični izveštaj. Imate zaveden zvanični izveštaj. Četiri lekara je u Tiršovoj radilo na tome. Taj izveštaj poslali centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad pozvao i jednu i drugu porodicu, ispitivao i roditelje i jednog dečaka i ovog drugog monstruma, uradio procenu, napisao izveštaj. Ovaj monstrum se izvinio tom drugom dečaku. I jedni i drugi zaključili da nema potrebe za daljim praćenjem.
Dakle, desio se jedan incident. Iz tog incidenta reagovala je Tiršova, tim od četiri lekara, upitnik zvanični poslali centru za socijalni rad, centar za socijalni rad odmah obavio svoj posao i svi zajedno zatvorili slučaj.
(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)
Da, možemo sada da ganjamo te ljude iz centra za socijalni rad što 2021. godine nisu razumeli da se radi o monstrumu. Ja ne znam ko će sutra da nam bude socijalni radnik? Ko će onda sutra da se javi da bude socijalni radnik, kada ne postoji ni jedna indicija da će tako nešto da se desi. Jel sada njih da sudimo, jel njih da zatvaramo? Ko će sutra da bude socijalni radnik?
Što se tiče tog kampa u Francuskoj, pokažite mi jedan dokument. Ja vas na kolenima molim, pokažite mi jedan dokument koji je pokazivao gde nadležne službe nisu reagovale. Pokažite mi taj dokument i ja ću reći – da, sistem je zakazao. Pokažite mi dokument, molim vas. Ako nema dokumenta, nemojte da govorimo rekla-kazala o ovako užasnoj tragediji. Molim vas nemojte, zato što onda prebacujemo na neke nadležne službe, profesionalne službe za koje ja duboko verujem da se trude da rade najbolji mogući posao.
Užasna stvar i ja ne znam šta vi imate protiv te žene, lično, protiv prof. dr Milice Pejović Milovančević. Ja vas molim samo još jednom, molim vas, nemojte da provlačite tu ženu kroz blato. Ovo je druga za dva dana brutalna, notorna laž o toj ženi, druga. Juče ste rekli da je bila porodični prijatelj, blizak prijatelj porodice Kecmanović, tog malog monstruma. Netačno, notorna laž. Nije bila, ali pokušavate da uništite njen lični kredibilitet u užasno teškom trenutku kada je taj kredibilitet izuzetno važan zato što je deo najvažnijeg tima u ovom trenutku u Republici Srbiji, tima za mentalno zdravlje dece i omladine.
Danas ste me pitali - da li je tačno da je majka posle tog događaja u kampu u Francuskoj vodila svog sina upravo kod dr Milice Pejović? Nije tačno. Nije tačno, zaboga, zašto to radite? Nije tačno. Notorna laž, ali što ste se okomili na tu ženu. Šta sledeće treba da očekujemo? Da napadnete druge ljude, druge lekare u tom timu? Zašto radite to? Šta vam je ta žena skrivila? Jel je vi lično poznajete? Nemojte da lažete o toj ženi. Ta žena ništa nije skrivila. Ta žena daje sve od sebe. Ta žena je jedan od vrsnih stručnjaka. Ta žena je redovni profesor Medicinskog fakulteta. Šta ste se okomili na nju? Ostavite tu ženu po strani, ona nije deo političke borbe, ona nije političar, ona ne pripada ni jednoj stranci, ona nije simpatizer ni jedne stranke. Ostavite tu ženu, slagali ste još jednom o njoj brutalno. Brutalno ste slagali.
Pitam još jednom – zašto napadate tu ženu? Ostavite je da radi svoj posao, aman zaman. Molim vas još jednom i pitam – da li postoji nešto što je sveto? Da li postoji neka crvena linija? Ja sam monstrum kome nije stalo do života dece. Moja majka, moja porodica, moje dete, moji prijatelji, svi koji me znaju svaki dan slušaju, šest nedelja, o tome da sam monstrum koga baš briga za ubijenu decu. Čime sam to zaslužila? Zato što sam politički vaš protivnik? Zato me baš briga za ubijenu decu? Kako možete to da pričate? Ko normalan to može da izdrži?
Sada za narodnog poslanika koji je pričao o Aranđelovcu i o „Ribnikaru“. „Ribnikar“ kao posebna škola. Vi kažete – „Ribnikar“ je posebna škola, pa valjda je nama stalo do te škole zato što je to posebna škola, a sva druga deca, između ostalog deca i ministra i narodnih poslanika koja idu u školu, a ne idu u tu školu, nisu važna, nego je ovo posebna škola, pa smo zato rekli da je posebna škola. To je ogledna škola u prosvetnom sistemu Republike Srbije, ako se ne varam, od 1977. ili 1978. godine. Nije ogledna škola u našem sistemu, niti smo je mi proglasili za oglednu školu, niti smo je mi proglasili za posebnu školu. Jednostavno je takva, ogledna, iz raznih razloga, kao što je Matematička gimnazija ogledna škola.
Šta je problem sa tim? Šta nama zamerate? Šta nama tačno zamerate? Zašto nama kažete? Zašto meni kažete? Zašto ministru Gašiću kažete? Zašto nama kažete – e, dobro, a za ostalu decu je dobro da idu u škole koje imaju čučavce kao ve-ce? Kakva vam je to politika? Koji je to politički obračun? U nedostatku plana i programa nam imputirate da nas je baš briga, a pri tome ste Aleksandra Vučića dok je bio premijer zvali premijer za toalete, jer je rekao da neće ostati ni jedna škola u Srbiji koja ima poljski ve-ce.
Znate šta? Nisam sigurna i nisam tačno uhvatila na kom to zakonu ja radim i koji je to zakon koji ja pokušavam da proturim koji propisuje da li je rođeno dete, unuk ili unuka, ja ne znam kakav je to zakon i uveravam vas da takav zakon ne postoji. Ali, ne morate da koristite takve stvari opet kao neistinu. Imate suviše mnogo godina da bi se bavili takvim stvarima. Zaista, suviše mnogo godina da izgovarate takve neistine. Iz poštovanja prema vašim godinama neću vam ni reći šta radite, nema ni veze. Šta sam sve čula, ova stvar manje-više.
Nas su doveli na vlast da bi dovršili državnost takozvane "republike Kosovo". Sad ovako, na ovo moram samo da odgovorim u dva ili tri minuta. Dakle, optužujete nas da su nas valjda neki stranci doveli na vlast, čime nipodaštavate sopstveni narod koji je glasao za Aleksandra Vučića, koji ima legitimitet kakav nije imao ni jedan političar u modernoj istoriji Srbije. Tako da nipodaštavate i vređate sopstveni narod.
Dakle, 2,3 miliona ljudi je glasalo za Aleksandra Vučića. Vi ste uvredili tih 2,3 miliona ljudi zato što ste rekli da ga je stranac neki valjda instalirao na vlast da bi on dovršio državnost tzv. "Kosova".
Pod jedan, taj Aleksandar Vučić je napravio strategiju i onda sa čitavim jednim timom ljudi implementirao taj plan zahvaljujući kome je 29 različitih država povuklo ranije svoje priznanje nezavisnosti tzv. "Republike Kosovo". Da li mi tako dovršavamo državnost tzv. "Kosova" što lobiramo i što zemlje otpriznaju "Kosovo", jel? Toliko vaše reči imaju veze sa istinom i sa zdravom pameću.
Srbi na Kosovu i Metohiji u procentu od preko 90% glasaju za Aleksandra Vučića, godinama, i njih ste uvredili zato što ste rekli da oni glasaju valjda da se prizna državnost tzv. "republike Kosovo".
Istovremeno, šta vi radite? Šta vaša stranka radi? Samo da nađem tačan citat da ne bi bilo "rekla-kazala". Predsednica vaše stranke nakon izbora na svim nivoima poslednjih kaže, citiram – danas smo primili poziv od predstavnika opozicije i potvrdili smo da ćemo prisustvovati tom sastanku i da ćemo razgovarati o modelima tehničke saradnje u gradu Beogradu. Znate koje su to stranke? Stranka koja je za članstvo Srbija u NATO paktu, stranka koja je eksplicitno za to da priznamo nezavisnost tzv. Republike Kosovo. To su vaši preferirani koalicioni partneri. Dakle, vi se ne krijete, vi bi sa njima u koaliciju. Vi bi sa strankama koje su za NATO članstvo u koaliciju, sa strankama koje bi priznale tzv. Republiku Kosovo u koaliciju, a nama spočitavate nešto nama i Aleksandru Vučiću koji su izdejstvovali 29 povlačenja priznanja Kosova.
Pošto moram da završavam, reći ću sutra nešto o Aranđelovcu. Da vam kažem još jednu stvar samo. Vi kažete, ja sam Karađorđeve potomke nazvala fašistima. Ne znam da sam za vas ikada čula da ste Karađorđev potomak. Znam za Karađorđeve potomke, prezivaju se Karađorđevići, a koga sam nazvala fašistima, fašistima sam nazvala sve one koji baštine Ljotićevsku ideologiju. Ako se prepoznajete u tome, onda sam nazvala i vas. Karađorđeviće nikada nisam nazvala fašistima, a ne znam da ste Karađorđev potomak. Hvala vam.

Hvala vam.
Trudiću se da vam ne oduzimam previše vremena pa ću se fokusirati na neke teme za koje mislim da su osnovne i to je takođe kao što je rekao poštovani narodni poslanik, gospodin Jovanov, u stvari politička odgovornost. Da, mislim da je ovde osnovna tema politička odgovornost od koje mi ne bežimo i nikada nismo bežali i nikada nećemo bežati od te političke odgovornosti.
Da, i gospodin Jovanov je dobro primetio da je u stvari politička odgovornost se pokazuje i po tome što tražite sednicu Vlade na teme koje su izuzetno važne za građane Republike Srbije u nadi da nikada nećete dobiti tu sednicu Vlade, a onda kada većina u parlamentu pristane na sednicu Vlade, onda ne glasate čak ni za dnevni red da se ne bi održala ta sednica, izvinite, sednica parlamenta, onda ne glasate za dnevni red da se ne bi održala ta sednica parlamenta.
Onda kada se usvoji dnevni red, Vlada podnese sve izveštaje koje ste kao najviše zakonodavno telo i u svakom smislu kao što uvek kažem iznad nas, sve izveštaje koje ste nam tražili mi ih podnesemo, vi ne možete da se udostojite ni da dođete, ne vi lično, vi ste došli i bili tu svaki put ceo dan i ja sam to i prošli put rekla i svaka čast na tome, mislim da je to odgovoran pristup, ali većina vaših kolega iz opozicije ne može da se udostoji da dođe na sednicu.
Imate ljude koji organizuju proteste, koji nijedan jedini dan nisu bili ovde na sednici da razgovaraju o izveštaju o stanju bezbednosti, o izveštaju o REM-u ili o smeni ili ostavci ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, pri tom su plaćeni za to, to je njihovo radno mesto, plaćaju ih građani Republike Srbije. Traže smenu vlasti na ulici, ali kao narodni poslanici nisu ovde u Narodnoj skupštini da debatuju o onome što je za građane važno i da debatuju takođe o onome što ste tražili da bude na dnevnom redu Narodne skupštine Republike.
Postoji još nešto što je još jednako važno ili jednak pokazatelj vaše političke odgovornosti ili neodgovornosti prema svim građanima Republike Srbije, a posebno prema otprilike dva miliona i 300 hiljada građana Republike Srbije koji su na poslednjim izborima glasali za Aleksandra Vučića da bude predsednik Republike Srbije i time je on odneo zaista istorijsku pobedu u Srbiji, a to je da je predsednik Republike Srbije, ja ću vas sada podsetiti, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je tačno pre 26 dana pozvao sve predstavnike opozicije, parlamentarne i vanparlamentarne da dođu na razgovore oko toga kako da se reši kriza, otvorena pitanja, nedoumice, kako god želite to da nazovete, kako da se reši na demokratski način, a da se time ne podriva stabilnost naše zemlje u ovako teškim okolnostima, pre 26 dana. Još uvek se niko nije odazvao pozivu na razgovor. A kako mislite? I nemate nameru, to mi je jasno i to razumem, a kako mislite onda da ovo bude zemlja vladavine prava i demokratskih normi? Da se menja vlast na ulicama, da se menja nasiljem, sa kim da razgovarate? Ne želite da razgovarate u Skupštini, pošto ne glasate za dnevni red, kada većina izglasa dnevni red, ne želite ni fizički da se pojavite iako je ovo vaše radno mesto za koje vas plaćaju građani Republike Srbije. I mi sedimo ovde i razgovaramo kao odgovorni predstavnici izvršne vlasti i ne želite da razgovarate sa predsednikom Republike Srbije koji neupitno ima najveći legitimitet u Republici Srbiji. Dakle, kako želite onda da se reši situacija ili zahtevi i kako tačno vi snosite političku odgovornost ili pokazujete vašu političku odgovornosti. Još jednom, 26 dana ostaje neuzvraćen i ne odgovoren poziv predsednika Republike Aleksandra Vučića upućeno opoziciji za razgovor.
Kada pričamo o političkoj odgovornosti, rekla sam to i prošle nedelje kada sam bila u Skupštini. U društvima gde vlast i građani imaju sreću da imaju odgovornu opoziciju debate se vode na potpuno drugačiji način. Vlast predlaže mere, opozicija predloži kontramere, onda iz svog poštovanja prema građanima naše zemlje razgovaramo o tim merama, odnosno kontramerama i razgovaramo i građani vide ko šta ima da nudi. To nije, nažalost, situacija u Republici Srbije. Kažem – nažalost, ni za kao izvršnu vlast, ni za sve građane Republike Srbije. Još uvek nismo čuli koje su vaše mere osim kontrole medijskog tržišta. Nismo čuli šta treba da radimo u školama, šta treba da promenimo u merama koje smo mi doneli, da li je razoružanje dobro ili nije dobro, da li su školski policajci dobri ili nisu dobri.
Podsetiću vas još jednom, kada pričamo o političkoj odgovornosti, dakle, iz vašeg poslaničkog kluba koji je relativno mali su došli kontradiktorni predlozi o tome šta treba da radimo.
(Radomir Lazović: Niste čuli.)
Prvi dan, odnosno drugi dan nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ čuli smo da nije dovoljno policije.
(Radomir Lazović: Čuli ste ili niste čuli?)
(Predsednik: Bez vikanja Lazoviću.)
Nakon toga smo čuli da policija da policija ne treba da bude u školama, iz vašeg poslaničkog kluba, ne da nismo čuli mere, čuli smo kontradiktorne mere.
(Radomir Lazović: Znači čuli ste.)
(Predsednik: Lazoviću, bez vikanja, drugi put.)
Dakle, da nema dovoljno policije, da nema dva ili tri kruga obezbeđenja oko škola, da nema policajaca i nema u pravu ste to ste vi rekli - da nema i da nema policajaca u školama i da je sistem zakazao, a onda smo od vaše koleginice čuli i od vašeg kolege da ne treba da bude policije u školama.
Tako da ne znam da li građani Republike Srbije mogu da razumeju samo iz vašeg poslaničkog kluba šta u Srbiji treba da se radi, da zapošljavamo policajce ili da ne zapošljavamo policajce? Eto, toliko o vašoj političkoj odgovornosti koja je svakako mala i nije naročito važna pošto ne predstavljate toliki broj građana kao većina, ali ste parlamentarna stranka i niste predložili nijednu jedinu meru, već ste predložili nešto što niko ne bi mogao da sprovede jer bi prvi dan zaposlio policajce, a drugi dan otpustio iste te policajce pošto ste u roku od 24 časa rekli nešto što je dijametralno jedno od drugog. Dakle, toliko o merama. I dalje, nismo čuli mere, osim kontrole medijskog tržišta, što ne verujem da su vaše mere, verujem da su mere nekih od organizatora i finansijera ovih protesta.
Što se tiče toga da se građani plaše policije, ne, apsolutno mislim da se građani ne plaše policije i to je dobro i to pokazuje na koji način se policija odnosi prema građanima, a takođe to pokazuje koliko mi poštujemo sve naše građane. To pokazuje takođe i ponašanje vašeg kolege iz poslaničkog kluba koji kao narodni poslanik i to šef poslaničke grupe ako se ne varam, psuje pripadnike MUP-a i time daje primer kako treba da se građani odnose prema policiji.
Sa tim se ne slažem, ali da se građani plaše policije, ne plaše se, nemaju zašto da se plaše policije. Ovde od kada je SNS na vlasti, odnosno jeste okosnica većine i koalicije koja vodi Republiku Srbiju od kraja 2012, 2013. godine nijedni protesti nisu bili ugušeni represivnim merama. Niti jedan jedini protest.
(Aleksandar Jovanović: Sigurno. Da, da.)
(Predsednik: Jovanoviću, bez dobacivanja.)
Imali smo danima, mesecima, godinama različite proteste, na primer „1 od 5 miliona“, nijedan jedini put ti protesti nisu bili prijavljeni i nijedan jedini put niste imali policiju na ulicama. Puštali smo da se građani šetaju i da demokratski izraze svoje nezadovoljstvo. Kao ni ovaj put, nema policije na ulicama. Tako da je netačno i vi takođe znate da je neistina da se građani plaše politike.
Vaša neiskrenost se ogleda i u jednoj takođe izuzetno važnoj stvari. Kažete da su i Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić pokušavali da prošire ingerencije policije, represije policije, pa između ostalog i Nacrtom zakona o policiji, odnosno MUP-u, ali ste namerno propustili da kažete da na tom zakonu trenutno rade organizacije civilnog društva zajedno sa pripadnicima MUP-a, Nacionalnim konventom o EU i to boga mi evo već preko tri meseca. Dakle, ne samo da nisu želeli da prošire ingerencije, nego je ovo pravi primer kako se to radi u saradnji sa organizacijama civilnog društva, na transparentan način i kako pripadnici MUP-a sede na sastancima sa organizacijama civilnog društva, raspravljaju o svakom predloženom rešenju, logiku zbog čega je to predloženo, kako bi se to odrazilo na veću bezbednost i zaštitu građana. I dalje razgovaraju o tome.
Tako da, evo to je jedan od dobrih primera kako smo mi pokušali da proširimo ingerencije MUP-a, tako što o tome tri meseca već razgovaramo sa organizacijama civilnog društva i zajedno radimo na nacrtu zakona, ali to nije popularno da se kaže. To vam neće doneti političke poene i zato što je to dobro, tim gore po to što je to dobro, nema veze, dobra praksa, ali je važno da je ne pomenete. Valjda zato što bi srušilo tu vašu kulu od karata koju pokušavate da gradite svaki dan, ali je politički neodgovorno takođe.
Godine 2008. su se građani plašili policije. Znate zašto? Godine 2008. je Ranko Panić ubijen, samo zato što je učestvovao u protestima, protestima koji su bili prijavljeni, registrovani, ali je policija reagovala na način da je čovek ubijen.
Takođe, te 2008. godine, ako govorimo o merama, su građani Republike Srbije imali najveći broj naoružanja i municije kod sebe. Tačno 2008. godine. Danas je Srbija mnogo drugačija zemlja. Ali, vi ne želite da pričate o toj 2008. godini i kako je tada čovek koji je samo protestvovao na ulicama ubijen od strane pripadnika MUP, policije. Nisu ti policajci, pretpostavljam, krivi. Oni su morali da prate naređenja.
Naređenje koje danas dobijaju, sve vreme od 2013. godine, je da ne reaguju, da svako u Srbiji ima pravo na protest, da svako ima pravo da izrazi svoje neslaganje sa vlašću i da policija u tim slučajevima ni ne reaguje, pa čak ni kada ste upali na RTS. I u tom trenutku je policija reagovala na način što je mirno izbacila ljude koji su nasilno ušli u zgradu, kao i kada su ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ono što pokazuje takođe ogromnu, zastrašujuću dozu vaše političke neodgovornosti a to je, poštovani građani Republike Srbije na to posebno moram da vam ukažem, kako se dodatno zloupotrebljava tragedija, odnosno tragedije. Kaže, nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“, bilo je previše informacija i privilegovani mediji su davali informacije građanima koje nisu smele da se daju. To jedino ako je „Nova“ privilegovani medij, pošto je taj tajkunski dnevni list prvi objavio ime i prezime maloletnog monstruma koji je pucao na svoje drugare, nastavnike i radnika obezbeđenja u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Ti ljudi, ako su oni privilegovani mediji i ako tražite i njihovo gašenje, u redu. Samo da vas podsetim ko je davao neprimerene informacije i informacije koje nikako nije smeo da daje.
Kako je došlo do curenja takvih informacija, zaista ne znam i to će na kraju krajeva interne istrage utvrditi, ali nemojte da obmanjujete javnost i da pričate o privilegovanim medijima, samo zato što je to istina koja bi vama odgovarala. To nije pravo stanje stvari i to pokazuje političku neodgovornost.
Političku neodgovornost pokazuje to što ste onda rekli, nakon tragedije u Mladenovcu, da je bilo premalo informacija. Premalo informacija, pa je delovalo da nešto prikrivamo.
Slušajte, poštovani građani Republike Srbije. Jedna tragedija se desila 3. maja. Opozicija kaže – bilo je previše informacija u medijima, nije bilo korektno. Druga tragedija se desila 4. maja u Mladenovcu, odnosno Mladenovac-Smederevo-Dubona-Malo Orašje. Opozicija kaže – bilo je premalo informacija, delovalo je kao da nešto krijemo. Zamislite kakva zloupotreba! Ovde je bilo previše informacija a ovde premalo informacija. A šta je tačna količina informacija koju treba da damo da bi vi bili zadovoljni i da ne zloupotrebljavate tragedije? Kakva je to politička odgovornost? U roku od 48 sati ovde je bilo previše informacija, a ovde je bilo premalo informacija, pa je delovalo da nešto prikrivamo. A da u slučaju tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ takođe nismo dali dovoljno informacija, i tu bi rekli da nešto prikrivamo, kao što su određeni neodgovorni mediji koje vi branite postavljali pitanja zašto je policija navukla kapuljaču onom maloletnom monstrumu, što je redovni protokol. Pa je onda valjda navukla kapuljaču zato što nešto prikrivamo? To je politička neodgovornost. To je pokazatelj političke neodgovornosti. Definicija političke neodgovornosti i definicija zloupotrebe tragedije.
Za sve ostalo, što se tiče zahteva roditelja iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, molim vas, ne pokušavajte i to da zloupotrebite. Mi smo bukvalno u dnevnom kontaktu sa svim roditeljima iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, sa Savetom roditelja, sa predsednikom Saveta roditelja, sa zamenicom predsednika Saveta roditelja, sa roditeljima iz Odeljenja VII-2, sa roditeljima ubijene dece. Razgovaramo sa njima na dnevnoj osnovi. Molim vas, nemojte da pokušavate da zloupotrebljavate.
Što se tiče odgovornosti za objavljivanje spiska, u toku je interna kontrola u MUP-u. Odgovorni će, naravno, odgovarati za to što je urađeno, samo da vidimo tačno šta se desilo i ko je odgovoran. Svi će odgovarati i niko ne beži od odgovornosti. Ali, nemojte da pokušavate da zloupotrebite zahteve roditelja, zato što smo sa svim roditeljima zaista u dnevnom kontaktu.
Tako da, politika, ako možemo da se dogovorimo makar oko toga, evo, dalje od te teme, dalje od roditelja i da pokušamo da vidimo da ih zaštitimo i da sistem uradi svoj posao kao što trenutno radi.
U svakom slučaju, ja ću dalje odgovarati, tako da neću dalje zloupotrebljavati ovo vreme koje mi je na raspolaganju, ali za sve dodatne informacije izvolite, postavite mi pitanja. Samo još jednom, primer političke neodgovornosti je da se niko od predstavnika opozicije 26 dana nije odazvao na poziv predsednika Republike Srbije, koji je dobio oko 2,3 miliona glasova građana Republike Srbije, direktno na svoje ime i svoje prezime, da se nije odazvao na razgovore, da vidimo kako ćemo dalje, već da želite da zloupotrebite krizu za nasilje na ulicama. Što se tiče toga, hajde da razgovaramo, mi smo tu politički odgovorni i ne morate da dobijate samo ostavku, odnosno smenu Bratislava Gašića, još jednom kažem, može cele Vlade, ali to ne znači onda prelaznu Vladu, već znači parlamentarne izbore, pa da rešavamo stvari na taj način. Hvala vam.

Hvala.
Dakle, još jednom samo da naglasim nekriminalizujem proteste, nijednu reč nisam rekla koja bi ukazala na to da kriminalizujem proteste. Pokušavate da mi imputirate nešto da bi omasovili te proteste, nijednu jedinu reč nisam rekla da kriminalizujem proteste. Molim vas, nemojte to da radite? Nije pošteno, zaista nije pošteno i glupo je da padate na te grane, misli, ja imam dovoljno poštovanja prema vama da kažem – nemojte to da radite, nije fer, ali dobro.
Dakle, ja nekriminalizujem proteste, neke vaše kolege organizatori protesta su estradizovali proteste, mi ih nismo kriminalizovali, a to što je neko uzeo i registrovao udruženje „Srbija protiv nasilja“ u ugostiteljskog objektu „Estrada“ iz Šapca, to je estradizacija protesta, a mi kriminalizaciju protesta nismo radili niti ćemo uraditi. Poštujemo građane koji su na ulicama, slušamo, ali samo da vam kažem, ti zahtevi, još jednom vam kažem, nemaju nikakve veze sa tragedijama koje su se desile, to su medijski zahtevi za kontrolu medijskog tržišta. Mere niste predložili. Pokažite mi gde ste predložili mere? Da li ste poslali Narodnoj Skupštini mere? Da li ste poslali Vladi Republike Srbije predlog mera, taksativno? Niste, nikada i hvala vam, ja nisam filozof veliko poštovanje prema tome što vi jeste i razumem vaš filozofski pristup stvarima, ja sam ipak neko ko ima malo pragmatičniji pristup stvarima, vi hoćete sada meni da kažete da postoji razlika između jeste i treba.
Dakle, vaša koleginica je konstatovala jeste, nema policajaca u školama, a onda ste vi konstatovali - da, ni ne treba da bude više policajaca u školama. Znači, vi ste potvrdili da je sistem radio? To hoćete sada, to kaže razlika između jeste i treba, jeste nema policajaca i onda vi izađete i kažete – da, ni ne treba da budu policajci.
O čemu pričate? Jel treba da budu policajci ili ne treba da budu policajci? Ako ne treba da budu policajci što ste onda kritikovali što nije bilo policajaca, odnosno, što ih nema u svim školama, jer u „Vladislav Ribnikar“ su bili sve zajedno sa privatnim obezbeđenjem?
Samo da zaključim nekriminalizujemo proteste, da ne bi mediji koji vas podržavaju, to sada uzeli kao istinu, još jednom kažem – nekriminalizujemo proteste, vi ste, odnosno, vaše kolege estradizovali proteste zato što je sada udruženje registrovano u kafani „Estrada“ u Šapcu.
Pod dva, da li ste podneli predlog mera? Ne, niste podneli predlog mera, nijedan jedini, pokažite mi papir gde ste dali predlog mera. Da li postoje zahtevi? Postoje zahtevi i ti zahtevi nemaju veze sa tragedijom. Da li treba ili ne treba više policajaca, znači, zaključili smo, vi kažete da ne treba više policajaca. Dakle, u tom smislu sistem nije zakazao. Jel, hvala vam lepo, doviđenja.
(Radomir Lazović: Replika, pominjanje poslaničke grupe.)

Hvala vam.
(Narodni poslanici Aleksandar Jovanović i Dejan Bulatović se raspravljaju.)
Dakle…

Hvala vam.
Izlaganje narodnog poslanika ovlašćenog predlagača je bilo otprilike nekih četrdesetak minuta, možda nešto malo duže, malo kraće, ali tu otprilike negde. Četrdesetak minuta gnusnih, brutalnih laži. Ne mogu da kažem ni eufemizam neistina, dakle užasnih laži, još jednom lako dokazivih laži, stotine puta ponovljenih laži, stotine opovrgnutih laži i to sve tako ide u krug.
Mi smo primorani, ja kao predsednica Vlade da stalno odgovaram na te iste laži i da debatujemo o nečemu što dokazano nije istina i da samim tim, nažalost, ponižavamo sve naše građane time što se ovako važna sednica na ovako važnu temu svela na to da stalno i stalno i stalno ponavljate neistine, opšta mesta. Nipodaštavate građane misleći da će oni, valjda, ako to izgovorite sto puta, hiljadu puta, neke od tih neistina o platama, o inflaciji, o javnom dugu, o „Telekomu“, o Jovanjici, valjda da će u jednom trenutku ljudi, valjda, da polude i poveruju u to. Ali, to se neće desiti.
Molim vas da zaista, iz poštovanja prema našim građanima, iz poštovanja prema našim građanima i ovom domu, počnemo da pričamo o nekim stvarima koje su konkretne, suštinske.
Sad ću vam reći, u stvari, poštovani građani Srbije, i ovo je, u stvari, i problem, ne samo demokratskog društva, nego morala i kredibiliteta ljudi koji se bave politikom u demokratskim društvima. Zašto ja mislim da je strašno ovo što radite, strašno za naše društvo, strašno i za ove ljude koji svake nedelje šetaju zato što su nezadovoljni stanjem u našem društvu? To je ono što, ja mislim, naši građani duboko ne razumeju, a to je osnovno pitanje. Zašto? Ovo je osnovno pitanje.
Zašto narodni poslanik može da izgovori ovu količinu neistina i zašto može svaki put da ponavlja ove neistine? Pa, zato što kada ga ljudi tuže za izrečene neistine on se pozove na poslanički imunitet. To u jednom civilizovanom društvu zaista ne bi bilo moguće. Takav političar bi sam po sebi bio diskvalifikovan i okarakterisan kao čovek koji je nepodoban da se bavi ozbiljnim javnim poslom.
Zašto? Zato što ako ste, posebno ako ste opozicija, kažete, nekog optužite za nešto i taj neko vas tuži sudu, vi nećete da se pozovete na poslanički imunitet. Upravo suprotno, vi ćete jedva čekati da vas neko tuži sudu, ukoliko pre toga vi niste otišli u tužilaštvo i podneli sve dokaze kako bi mogao da se vodi postupak protiv tih i takvih kriminalaca i ljudi koje optužujete svaki dan. Ali, pošto to već niste uradili, onda bi jedva sačekali da oni vas tuže da bi dokazali to i da bi pokazali vašu odgovornost prema građanima i poštovanje prema institucijama.
Ne, narodni poslanik može da izgovara neistine i, da budem potpuno otvorena, brutalno da laže svaki dan o svim ovim stvarima, zato što kada ga neko tuži on se pozove na poslanički imunitete. Eto, takva je opozicija u Republici Srbiji, parlamentarna opozicija. Zato možete da govorite neistine svaki put.
Zato što ste, recimo, za Igora Isailovića, za Igora Isailovića ste izjavili da izvlači novac za nečije batinaše i ljude koje treba platiti da idu na mitinge.
(Miroslav Aleksić: Poznajete ga?)
Poznajem Igora Isailovića, on je moj prijatelj. Ja se ne stidim toga, ja se time ponosim. Igor Isailović je moj prijatelj i ja se njime ponosim. Nije uradio ništa nezakonito, tako da nemam problem da kažem da ga poznajem i da mi je prijatelj. Znate, ja ne lažem i ne obmanjujem javnost.
Dakle, Igor Isailović, rekli ste, izvlači novac za nečije batinaše i ljude koje treba platiti da odu na mitinge. Ova uvreda je izrečena u televizijskoj emisiji „Junaci doba zlog“ polovinom januara prošle godine.
Igor Isailović je onda, poštovani građani Republike Srbije, da razumete zaista o kakvim političarima ovde u opoziciji se radi i koliko su to neiskreni ljudi, koliko bez ikakvog kredibiliteta, bez ikakve političke odgovornosti, nula političke odgovornosti, i zašto je moguće da se stalno i stalno i stalno truje javni prostor lažima u koje će, valjda, neko nekada da poveruje.
Igor Isailović je pokrenuo krivični postupak protiv Miroslava Aleksića. Sud je u toku 2022. godine, samo slušajte ovo, u toku 2022. godine zakazivao ročišta za 18. februar, 29. mart, 27. maj, 1. septembar, 23. septembar, 5. oktobar, 25. novembar i 3. februar 2023. godine. Osam ročišta je naš sud zakazao, ni na jednom od ovih, ni na jedan poziv se narodni poslanik nije odazvao, ni na jedan od osam ročišta. Onda se pojavio 23. marta ove godine i pozvao se na imunitet, na poslanički imunitet, umesto da dokaže svoje tvrdnje, da pokaže šta je Igor Isailović radio i to se pozvao na imunitet iako kazna za krivično delo uvrede nije zatvorska već je novčana.
Pa, je čak to i kada je znao pričao neistinu, i da će se to dokazati na sudu, pozvao se na poslanički imunitet da ne bi platio novčanu kaznu. To se isto desilo i sa drugim slučajevima u kojima su ga ljudi tužili o kojima govori neistine i svaki put se pozvao na poslanički imunitet. E, zato je, poštovani građani Republike Srbije moguće da ovaj narodni poslanik stalno i stalno govori neistine, zato što ga štiti poslanički imunitet i zato što se on sakrije iza poslaničkog imuniteta da ne bi odgovarao na sudu i pred nadležnim institucijama Republike Srbije.
Sada ću vam reći još nekoliko stvari koje govore o kredibilitetu ovog narodnog poslanika. Čuli ste ponovo, opet i to je jedno od tih laži o firmi moga brata. Moj brat nema firmu, firmu u kojoj je on bio direktor, je Poljska multinacionalna kompanija koja u Republici Srbiji zapošljava preko 500 ljudi, koja u Republici Srbiji radi davno pre nego što sam ja počela da se bavim politikom, 2016. godine.
Dakle, nije firma mog brata, nikada nije bila firma mog brata. Nikakve veze nema sa mojim bratom, multinacionalna kompanija, kompanija iz EU, poljska kompanija. On to zna, ali istina nije važna, važan je kontekst u kome on želi da nekog optuži, da nekog oblati. Jeste li vi čuli kada su pričali o mom bratu da je kupio Gošu? Laž. Nema veze. Samo jedna laž zamenjuje drugu laž, zamenjuje treću laž i tako se prave te tzv. afere u kojima je cilj da narod valjda ne shvati šta se stvarno dešava i koliko oni nemaju politiku, a koliko ne mogu da se bore protiv naših rezultata, pa onda veštački kreiraju afere. Dakle, laž. Moj brat nema firmu. To je poljska multinacionalna kompanija. Kompanija koja je iste te poslove radila i dok ste vi bili na vlasti, a možete da proverite, ali kao da je vama istina ikada bila važna.
Lečenje dece, ponovo - zloupotreba dece, nemamo za decu da ih lečimo. Prvi Fond za lečenje dece u inostranstvu i lečenje dece od retkih bolesti osnovan je 2014. godine kada je Aleksandar Vučić bio predsednik vlade Republike Srbije. Do tada se odvajalo nula dinara za lečenje retkih bolesti i za lečenje dece i odraslih u inostranstvu koji nemaju adekvatne uslove da budu lečeni u Republici Srbiji. Vi to znate, ali ništa vam nije sveto, ni ta deca, ni ti njihovi roditelji. Zbog toga je na skupu „Srbija nade“, 26. maja, majka deteta koje je lečeno od retkih bolesti govorila i rekla - ja pre toga nisam imala nikakvu podršku države, ja nisam političar, ali ja moram da kažem šta se u ovoj zemlji promenilo, za mene, moje dete i moju porodicu. Nije vas sramota uopšte da manipulišete decom koja imaju retke bolesti ili treba da se leče u inostranstvu. Nula dinara je odvojeno. Nula.
Aleksin zakon. Ponovo ste čuli. Tri puta sam već odgovarala na Aleksin zakon. Tri puta, ali nije važno zato što istina njima nije važna, zato što je samo važno da pokušaju da proture laž koja je onako emotivno teška, pa će valjda neko da kaže - kako je to moguće, a neko ko nije slušao šta sam pričala tri puta pre ovoga. Čak je i žena koja je predložila Aleksin zakon rekla - najveći deo Aleksinog zakona ili onog što smo predložili je usvojeno kroz izmene i dopune drugih zakona. Najvažniji delovi toga su završeni, urađeni.
Za odgovornog političara, bez obzira da li je iz vlasti ili pripadnik većine ili iz opozicije, odgovorni političar u jednoj normalnoj, civilizovanoj zemlji bi rekao – pa, bravo, svaka čast, evo, to smo završili, završili ste to, možda ste kasnili, možda niste dovoljno dobro, možda je moglo na neki drugi način, ali završili ste. Ovde nije važno da li je nešto urađeno ili nije urađeno. Ovde je uvek važnija neistina, optužba, koja ne stoji. Nije važna istina zato što oni nemaju ni plan ni program. Ni sada, ni u ovim tragedijama nemate mere, nemate predlog, nemate preporuku šta kao društvo da radimo, nego imate samo prazne priče i hiljadu puta ponovljene laži i to je vaša cela politika.
Kaže - pedagozi i psiholozi u školama. Dajem primere, jedan, dva, tri, četiri konkretna primera koje je narodni poslanik izrekao. Samo da čujete građani Republike Srbije i narodni poslanici, koliko nikakve veze to nema sa istinom. Samo u 37 škola u Republici Srbiji ne postoji pedagog ili psiholog. U preko 1800 škola. Jel mislite da on to ne zna ili mislite da zna, ali da namerno želi da laže? Šta je, ponovo pitam, gore od ta dva - da nema tu informaciju nakon ovakvih tragedija, iako je lako javno dostupna, ili da ga nije briga za tu informaciju pa želi da zloupotrebi istinu?
Opet priča mobilnim telefonom. Toliko mu je važan odgovor o pedagozima i psiholozima u školama. Dakle, samo 37 škola nema pedagoga ili psihologa. Taj broj je podignut u poslednjih deset godina, kao i izdvajanja iz budžeta za prosvetu u Republici Srbiji.
Kaže – držimo profesore i nastavnike na neodređeno vreme da bih ucenjivali. Lako proverljivo. U poslednjih pet godina preko 17.000 nastavnika i oko 2.700 zaposlenih u predškolskim ustanovama je prevedeno sa neodređenog u stalni radni odnos, preko 17.000 nastavnika. Znate šta je istina? Da su ti nastavnici, vaspitači, vaspitačice, a neki i preko 15 godina, bili na neodređeno. Dakle, upravo je istina suprotna onome što kaže narodni poslanik. Vi ste ih držali na neodređeno. Mi smo ih zaposlili za stalno. Mi smo, kako bi kontrolisali to bolje, napravili Jedinstveni informacioni sistem prosvete i da u svakom trenutku znamo koliko ljudi u prosveti, od predškolaca do fakulteta, je zaposleno na neodređeno, a koliko je za stalno i ti koji su zaposleni na neodređeno koliko vremena su zaposleni na neodređeno, pa da reagujemo da bi se preveli na stalno, ako je suprotno zakonu kao što se dešavalo.
Još jednom, da li niste imali tu informaciju, da li niste znali ili ste znali, pa ste namerno slagali? Ne znam šta je od ta dva gore, ali u svakom slučaju ne govorite istinu. Toliko o kredibilitetu.
Konačno, plate. Kaže – dobro, naravno, sada su veće plate nego što su bile pre 10 godina, pa valjda je normalno da se povećaju zato što je inflacija rasla. Da vam kažem još jednom, dakle, plate nastavnika 2012. godine, dok ste vi bili na vlasti, 10 godina vaše vlasti, bila je 46.000 dinara. Godine 2023. je 74.693 dinara ili 62,4% veća. Ide novo povećanje od 5,5% u oktobru i još 10% u januaru, tako da će to biti otprilike, a u odnosu na 2012. godinu, 89% veća plata.
Razumem da ste vi imali dvojku iz matematike, ali ni onaj ko je imao dvojku iz matematike ne može da kaže, ako je godišnja inflacija 2%, da je inflacija između 2012. i 2023. godine bila 63%, a 63% su rasle prosečne plate nastavnika. Toliko, poštovani građani Srbije, i o tome i o tim platama nastavnika koji kaže – hvalite se da su povećane, pa naravno da su povećane zato što je rasla inflacija. Prosečna godišnja inflacija 2%, a plate povećane 62,4%. Toliko o kredibilitetu.
Tu sam vam dala, da budem zaista izuzetno pragmatična i jako konkretna, jednu, dve, tri, četiri, pet, šest primera otvorenih neistina koje ste izgovorili i dokaza da su to bile neistine.
Pričate o Jovanjici, ponovo i ponovo o Jovanjici. Ja sam vam pitala i prošli put – gde nestade Andrej? Bilo je samo Andrej Vučić, Andrej Vučić, Andrej Vučić, Andrej Vučić. Odjednom samo Bata Gašić, Bata Gašić, Bata Gašić, Bata Gašić, pa gde nestade Andrej? Gde se sad odjednom pojavio Bata o kome niste pričali do pre, mislim, dve nedelje? Šta sada, kada provedemo naredne dve godine da pobijamo i te laži, onda će odjednom da se pojavi Ana Brnabić, Ana Brnabić, Ana Brnabić, pa kad još dve godine da pobijemo te laži, onda će neko četvrti i tako u krug. Samo jedna laž zamenjuje drugu, jedna laž zamenjuje. Kada je nije bilo nigde u Evropi kod nas je bila u proseku 11% godišnje. Tako sad inflacija laži.
Vi ste pričali, ovo mi je takođe, pošto, znate, kako ljudi nakon ovoliko vremena i ovoliko laži nekako uspeli ste u jednoj stvari, a to je zaista da nekako ljudi počnu da sumnjaju i da kažu – ma, mora da tu nešto ima, nemoguće baš da su sve ovo laži, mora da tu postoji nešto. To je u stvari jedini cilj bio.
I onda gledam, zaista, kako da pokušam već da potpuno banalizujem stvari, jer opet šta mi kažemo i to je to blato u koje oni nas hoće da uvuku, oni kažu jednu laž, a mi onda mi opovrgnemo tu laž, ali nekako u stvari posle toliko vremena i toliko tih laži i toliko tih napora, u stvari ljudi kažu – ma svi se oni valjaju u istom blatu. Pa, pokušavam nekako zaista da nađem nove načine kako da pokažem koliko su banalne i besmislene te laži. I da vidite da to nije samo do nas, pa da kažemo – e, pa dobro, što bi se reklo, ona je rekla, on je rekao, pa ko zna šta je istina.
Hajde, da vidimo ovako, da postavimo stvari na jedan drugačiji način. Jovanjica. Vi ste rekli i stalno i stalno ponavljali - to je najveća plantaža marihuane u Evropi. Da li vi znate, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, da ne postoji ni jedna jedina strana služba koja istražuje Jovanjicu? Da li vi mislite da je moguće da postoji negde najveća plantaža marihuane u Evropi na evropskom kontinentu i da ni jedna strana služba to ne istražuje? Ne, naravno da nije moguće. Jedino je moguće da to što su rekli da je to najveća plantaža marihuane u Evropi nije istina. Ni jedna strana služba to ne istražuje.
Nemački „Vajs“ koji svakako ne možete da kažete ni da je i za Aleksandra Vučića, a Bogami ni za sve nas ostale u SNS, ni sam kao „Vajs“, a ni nemački, nemački „Vajs“ kaže – kanabis iz Jovanjice preslab da bude droga. I? Gde je tu afera? I gde nestade Andrej Vučić? I gde se pojavi Bata Gašić? I zašto to niko drugi ne istražuje? Eto, ljudi toliko o toj aferi. Toliko o toj aferi sa kojom su nas provlačili i još uvek nas provlače, evo sad će ja mislim druga ili treća godina.
Sve ostale afere, eto tako se pojave, pa nestanu i svaka od tih ima jedan jedinici cilj, a to je to da nakon „iks“ godina, „iks ipsilon“ izmišljenih afera ljudi pomisle – ma, mora da tu nešto postoji. A zašto? Ne bi izmišljali afere da imaju plan i program, ne bi izmišljali afere da imaju nešto da zamere našim rezultatima, nego izmišljaju afere zato što je to jedini politički plan i program. Dajte da zamutimo vodu, pa ćemo možda onda mi u nekom parasvetu da ispadnemo borci za pravdu i istinu, a oni će da ispadnu valjda kriminalci.
Kaže – koliko afera, nikad više afera koje se vezuju za vlast, sve izmišljene afere. Jovanjica nije afera. „Krušik“? Kakav je „Krušik“ afera? Kakva je „Krušik“ afera? Šta je tu tačno afera? Šta je afera?
(Tatjana Manojlović: Šta je onda?)
(Aleksandar Jovanović: Ništa, sve je okej.)

To što se neko pojavio, dao određene informacije stranim medijima umesto nadležnim službama u Republici Srbiji, proveravaju se te informacije i onda kao posledicu te afere bugarska namenska industrija dobila ugovore za oružje i municiju, odnosno koju je do tada imao „Krušik“. To je afera. Pa, odlična afera, zaista.
To vam je kao afera i slučaj Morović, koke gaje marihuanu na vojnom dobru.
(Marijan Rističević: Šta ima u Drajzerovoj?)
To vam je afera korona virus, naseljavaju migrante i daju im platne kartice Poštanske štedionice.
(Aleksandar Jovanović: Kad izađem, kad te ne vidim, veruj mi, nije mi dobro.)
To vam je afera Belivuk.
Mi uhapsili Belivuka, razbili kriminalnu bandu, stavili glavu u torbu, pre svega Aleksandar Vučić, Bratislav Gašić, Aleksandar Vulin i ostali pripadnici bezbednosnih službi…

Hvala.
Dakle, afera Belivuk, mi uhapsili čitavu organizovanu kriminalnu grupu. Prikupili dokaze takve da je velika verovatnoća da će zauvek ostati…
(Aleksandar Jovanović: Hoće, hoće.)
Ja ne razumem zašto se vi nadvikujete sa mnom?
(Aleksandar Jovanović: Samo napred.)

Dakle, prikupili dokaze. Ti ljudi planirali ubistvo predsednika Republike Srbije i dalje pripisuju nama.
Afera „Telekom“ i pljačka te firme. „Telekom“ koji nikada nije bio jači, nikada nije bio jači. „Telekom“ koji je u vreme njihove vlasti korišćen da bi se pravila privatna firma da razvlači kablove za privatnu firmu, da gradi jednu drugu imperiju za čoveka koji danas jeste u svakom smislu medijski mogul i pokušava da smeni vlast kako bi nastavio da zloupotrebljava državne resurse, resurse svih građana Republike Srbije za lično bogaćenje i sada je afera „Telekom“, mi smo tu taj „Telekom“ uništili, a niste vi kada nije vredeo ništa, nego smo ga mi uništili sada kada je najjača firma i jedna od jačih firmi u regionu. Neverovatno.
Eto, tako izgledaju te afere. Oni proglase za nešto za slučaj Jovanjica, afera „Telekom“. Afera, slučaj, firme brata Ane Brnabić. Niti je njegova firma, niti je srpska firma. Multinacionalna kompanija. Pisali multinacionalnoj kompaniji, pisali evropskim berzama, dobili odgovor, ne znamo čemu se radi i to je tako i to samo nestane i nema veze, sutra će doći neka nova laž.
Konačno, rekla sam, dakle za kredibilitet. Dala sam vam, poštovani građani Republike Srbije, da budem opet potpuno konkretna da ne bude „ona je rekla, on je rekao, svi su isti“, nismo isti, šest primera bezočnih neistina kje je izgovorio narodni poslanik. Podsetiću, plate nastavnika i profesora, da su rasle, a naravno da su rasle pošto je rasla i inflacija. Inflacija je godišnje rasla oko 2%, plate su porasle 63%. Profesori i nastavnici su na neodređeno vreme zaposleni kako bi ih mi ucenjivali da dolaze valjda na naše skupove i mitinge. Dakle, 17.000 zaposlenih u prosveti smo sa neodređenog preveli na određeno, odnosno, sa određenog na neodređeno, odnosno za stalno. Bili su i po 15 godina na ugovorima o delu u prosveti i 2.700 uglavnom vaspitačice. Pedagozi i psiholozi, nema ih u školama. U samo 37 škola od preko 1.800 nema pedagoga i psihologa u školama.
Lečenje dece, a 2014. godine po prvi put fond za lečenje dece u Srbiji i za retke bolesti i za lečenje dece u inostranstvo, tamo gde ne možemo da damo adekvatnu pomoć i zaštitu u Republici Srbiji i Aleksin zakon i šesta laž moj brat i njegova firma. Toliko o kredibilitetu.
Što se „Jovanjice“ tiče, takođe sam vam rekla. Recite mi, ako je najveća plantaža marihuane u Evropi, koja strana služba istražuje to? A ako ne istražuje, kako je onda najveća plantaža marihuane u Evropi? I gde je nestao Andrej Vučić i kako se pojavio Bratislav Gašić?
Konačno, moral. Ja i dalje mislim, to je i Aleksandar Vučić rekao kao političku mantru i ovde u Narodnoj skupštini nekoliko puta, moral je izuzetno važan u politici. Tog postulata moramo da se držimo. Vi pričate meni o moralu! Vi meni spočitavate nešto o moralu? Vi, koji ste kao predsednik opštine Trstenik, sebi dali platu 113 hiljada dinara, dok jed prosečna plata u toj opštini bila 34.587 dinara. Tri i po puta veću platu ste dali sebi nego što je bila prosečna plata u toj opštini. I dan-danas prosečna plata u toj opštini, sa svim povećanjima, sa svim rastom standarda, nije došla do plate koju ste vi sebi dali kao predsednik opštine. Pri tom je Državna revizorska institucija rekla da ste to radili suprotno zakonu. Vi meni pričate o moralu? Vi, koji izgovarate neistine o ljudima i onda kada vas tuže da bi dokazali šta je istina i zadovoljili pravdu za sebe, svoje kompanije, ljude koji rade u tim kompanijama, za svoje porodice, ako ništa drugo, za njihovu decu koja su primorana da slušaju stalno i stalno te neistine, vi se ne pojavite na suđenju! A onda, kada se nakon osam poziva suda odazovete na deveti, pozovete se na poslanički imunitet. Vi meni pričate o moralu?! Dokle smo mi došli?
Vi, čiji su tast i tašta osnovali udruženje „Fond za unapređenje resursa građana“, za članove upravnog odbora postavili upravo vas, pa je onda vaš tast 2009. godine imenovan za šefa ekspoziture Nacionalne službe za zapošljavanje, a onda je isto to udruženje konkurisalo preko Nacionalne službe za zapošljavanje za projekte i onda preko Nacionalne službe za zapošljavanje dobijali projekte najmanje u vrednosti od 24,16 miliona dinara projekata, pričate mi o moralu? Vi, u istom tom Trsteniku koji ste sebi već dali 113 hiljada dinara platu, tri i po puta veću nego prosečna plata, suprotno zakonu?!
Toliko imam da kažem i o moralu i o kredibilitetu i o svim neistinama. Ko može ovom narodnom poslaniku da veruje bilo šta, da mu veruje da je trenutno dan a ne noć, treba ozbiljno da se zapita. Hvala vam.

Hvala.
Istina je zaista da do sada nikada nismo videli da neko tako ponosno podiže i pokazuje karikature kao dokaz, korpus delikti, onoga što priča. Ovo zaista jeste prvi put i ja mislim da se neće skoro ponoviti ovakva situacija. Dakle, sve jedna pa druga i na ovoj karikaturi je dokaz, i ova druga karikatura isto dokazuje, tako da smo videli, poštovani građani Republike Srbije, te dokaze.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje iz klupe.)

Šta smo još čuli? Opet ću se zaista truditi da budem izuzetno konkretna, pošto o svačemu pričamo, pa onda nekako da pokušam da definišemo one najvažnije stvari.
Čak i pre nego što sam očekivala ispostavilo se da sam bila u pravu za Jovanjicu, jer sam rekla da je sada, pošto je nestao Andrej Vučić, na scenu stupio novi prvooptuženi, a to je Bratislav Gašić i da ću uskoro, kada više pobijemo i te tvrdnje o Bratislavu Gašiću, biti kriva ja, pa će biti kriv neko drugo. Čuli smo odmah u odgovoru – svi smo upleteni. Ljudi, sada ste čuli. Poštovani građani Republike Srbije, čuli ste, nismo videli dokaz u vidu karikature, možda ga vidimo sutra ili prekosutra. Evo, inspiracija za gospodina Koraksića.
Dakle, svi smo upleteni. Nije tu više ni samo Andrej Vučić, nije ni Bratislav Gašić. Andrej je prošao tog toplog zeca. Više ni nije na dnevnom redu. To je i sud presudio. Sada je Bratislav Gašić, ali sada se tu ubrzava, sada smo svi upleteni.
Poštovani građani Republike Srbije, svi mi smo upleteni u „Jovanjicu“, i ja, i Vlada Orlić, i Sandra Božić, i Milenko Jovanov, i Marina Raguš, svi. Svi smo upleteni u „Jovanjicu“ i svi ćemo da odgovaramo za tu „Jovanjicu“ i to će karikatura i da dokaže, tako da je to bilo nešto pre nego što sam očekivali da ću ja biti upletena u „Jovanjicu“.
Toliko i o kredibilnosti tih tvrdnji ko je kriv, ko je upleten, koliko je to slučaj, kakva je to afera, itd, itd. Eto, sami ste mogli da čujete i od narodnog poslanika kako to, u stvari, izgleda. Dakle, svi smo krivi.
Ništa nismo mogli da čujemo s druge strane o onome o čemu je pričao u svom izlaganju nešto pre, a to su plate u prosveti. Tu više ništa niste mogli da čujete. Kada biste čuli zaista dokaze u smislu statističkih podataka, ne dokaze u smislu karikatura, statističkih podataka da je plata u prosveti porasla 62,4% u poslednjih deset godina i da je bila 46.000 dinara dok su oni bili na vlasti, odnosno u trenutku kada ih je narod već oterao sa vlasti, a da je početkom 2023. godine došla na 75.000 dinara praktično, onda više o tome ništa niste mogli da čujete.
Pokušali su, nije prošlo, ništa drugo nismo mogli da čujemo.
Znate o čemu još ništa više nismo čuli? O broju pedagoga i psihologa u školama. Čuli smo kako je strašno zato što u školama uglavnom nema pedagoga i psihologa. Kada ste čuli informaciju da samo u 37 škola nema pedagoga i psihologa, više o tome niste čuli.
Sada se smišlja neka nova laž, kao, na primer, da smo uništili EPS. Onda EPS je ušao u drugom krugu, u sledećem krugu ove lutrije ispala je kuglica EPS, pošto je propala laž o platama i platama koje su se podigle zato što je inflacija skočila, i o pedagozima i psiholozima, ispao je EPS.
Reći ću vam samo jednu stvar koliko smo uništili EPS. Reći ću vam samo jednu stvar. „Elektroprivreda Srbije“ je uništena tako što će ove godine biti otvoren prvi novi proizvodni kapacitet u vlasništvu „Elektroprivrede Srbije“ „Kostolac B3“ nova termoelektrana od 350 megavata. Tako je upropašten.
Da li znate kada je poslednji otvoren? Pre 31 godinu. Nije uništen pošto ste počeli da gradite pet novih megavata u vlasništvu EPS-a, dva, tri. Nema veze, eto ako je EPS unište, ali u sledećem krugu lutrije će da izbace neku novu kuglicu, tako da za EPS više verovatno nećemo čuti.
Niste čuli ništa o tome da držimo ljude u prosveti na ugovorima na određeno vreme da bi ih ucenjivali zato što smo pokazali, a u šta i sami možete da se uverite, da smo 17.000 ljudi prebacili za stalno i 2.700 vaspitačica u vrtićima koji su bili preko 15 i 20 godina na određeno vreme, na ugovorima o delu. Mi smo to rešili zato što smo mislili da pored toga što ti ljudi treba da imaju mnogo veće plate i ovo što sada primaju, svakako ne samo nedovoljno, nego ispod onoga što bi svakako morali da primaju, ali jednostavno nismo mogli ranije da povećamo više nego što jesmo, a od 1. januara to će biti dodatnih 88%, ako poredite sa periodom 2012. godine, da je izuzetno važno da oni imaju tu sigurnost u vidu ugovora za stalno, tako da smo to uradili.
Da li ćemo čuti izvinite? Nema šanse, samo više nikada nećemo čuti o tome. Izvinite, još je i gore od toga, ne da nikada nećemo čuti o tome, nego će samo proći neko vreme kada će misliti da smo mi zaboravili, da su građani zaboravili, pa ćete za jedno mesec, dva, ponovo kada se vidimo ovde u Skupštini opet čuti o tim platama, o tim ugovorima i broju pedagoga i psihologa u školama
Ali, znate šta smo čuli? Priznao je narodni poslanik da je njegova plata bila 113.000 dinara kao predsednika opštine Trstenik, dok je u Trsteniku prosečna plata bila 34.587 dinara. Rekao je - Tako je. Jeste, bila je moja plata kao predsednika opštine tri i po puta veća i ja sam je sam sebi dao, tri i po puta veća neko prosečna plata građana u mojoj opštini.
Da li znate šta smo neverovatno čuli i to ste propustili? SNS me je naterao. Srpska napredna stranka je i za to kriva. Srpska napredna stranka je u čitavoj Republici Srbiji naterala samo ovog narodnog poslanika da se bi tri i po puta poveća platu kao predsednika opštine. Terali smo sve druge, jer imamo praktično sve predsednike opština. Sve druge smo terali, ali samo je on popustio.
Recite mi da li je to istina ili je istina da nikog nismo terali i da je samo on sebi dao tri i po puta veću platu kao predsednika opštine, da sebe počasti. Nema veze što je protivzakonito i da onda ima obraza da kaže – pa, jesam, tako je, nego SNS me je naterao, tako da smo i to čuli.
Takođe smo čuli – da, ne pojavljujem se na sudu da dokažem istinu koju kažu, odnosno da ljudi o kojima lažem dokažu da sam lagao, ne pojavljujem se. Kada se pojavim, pozivam se na poslanički imunitet. To je tačno, ali predsednik Republike Srbije se takođe nije pojavio na nekom ročištu po mojoj tužbi, pošto predsednik Republike Srbije ima obaveze otprilike kao vi, pa onda on može da nađe vremena, a vi nikako ne možete da nađete vremena. Eto to smo čuli.
To je zanimljivo i toliko o moralu i kredibilitetu – neće se pojavljivati na sudu, neće se pojavljivati na ročištima, pozivaće se na poslanički imunitet, povećao je sebi platu protivzakonito, tako da prima tri i po puta veću prosečnu platu. Dakle, šta to znači? Na svake četiri plate… Dakle, četiri meseca običan građanin Trstenika radi da zaradi količinu novca koju je on uzimao za mesec dana.
(Aleksandar Jovanović: Bravo!)
Četiri meseca za mesec dana. To je uradio, ali je bio nateran od strane Srpske napredne stranke, nije on za to kriv. Toliko o moralu, toliko o kredibilitetu.
Hvala.
(Aleksandar Jovanović: Morate jači aplauz.)

Hvala vam mnogo.

Jedna važna, izuzetno važna informacija koju želim da podelim sa vama, poštovani narodni poslanici, i svim građanima Republike Srbije. Srbija je dobila organizaciju Svetske izložbe 2027. godine. Upravo su stigli glasovi iz Pariza. Borili smo se. Konkurent u finalu nam je bila Španija. Mi smo dobili 81 glas, Španija 70 glasova, tako da 2027. godine Beograd kao grad domaćin, ali i Srbija će biti centar sveta i to smo uradili zajedno i bio je to veliki trud, veliki napor i velika stvar za našu zemlju i za sve naše građane.

Takođe želim samo kratko da dodam. Čula sam pažljivo narodnu poslanicu i iznenadila se sada, evo još jedna stvar koja me prilično iznenadila nakon ovog korpus delikta sa karikaturama koje služe kao neoborivi dokaz, da ja kao predsednica Vlade ne smem i treba da prestanem, da prekinem da pričam da sam iz SNS, da sam ja predsednica Vlade svih građana i da se narodna poslanica stidi u moje ime svaki put kada ja kažem da sam član SNS, jer kao predsednica Vlade treba da sam predsednica Vlade svih građana.

Samo neka neko javi, molim vas Olafu Šolcu da čovek nikada više ne sme da kaže da je iz SPD-a, i da je sramota svaki put kada kažu ovo je vlada SPD-a, ili na primer, Rišiju Sunaku kada kaže da je konzervativac, odnosno Torijevac, i da je Torijevska vlada, i da kada nešto ta vlada uradi, da kaže to je uradila Tori partija. To su zaista sada potpuno novi standardi u politici.

Ne, ja sam ponosni član SNS, ljudi su glasali za SNS, glasali za naše koalicione partnere i ovde sam kao član SNS, predsednica Vlade, koja radi u interesu čitave Srbije i svih naših građana i celog našeg naroda, ali, to je politika. Da, član sam SNS i radim u interesu svih građana, kao što to radi bilo koja druga vlada u Evropi ili u svetu.

Kada nešto uradimo da se zna da smo, pre svega, uradili mi, uradili za sve. Ali da je to uspeh SNS, onda svakako i svih naših koalicionih partnera. Kao što smo doveli svetsku izložbu 2027. godine da bude u našoj zemlji i da ova zemlja bude centar sveta. To je uradila, na prvom mestu SNS uz pomoć, podršku svih naših koalicionih partnera.

Hvala svima, ali uradili smo zato što i radimo u interesu svih naših građana, u interesu čitave naše zemlje i svih naših građana, ali, Vlada je političko telo i ja sam član SNS. Hvala vam mnogo.

Hvala.
Samo da vam kažem, ova notorna laž poslednja o profesorki doktorki Milici Pejović Milovančević je u stvari najstrašnija laž od svih laži koje smo čuli zato što je to direktno i ponovo kažem, napad na ženu koja je vrhunski ekspert, koja nikakve veze nema sa politikom, koja je od prvog dana na prvoj borbenoj liniji i u toj školi u okviru instituta za mentalno zdravlje i u okviru radne grupe za mentalno zdravlje mladih. Zaista vam ništa nije sveto.
Ja sam prvi put burno reagovala, zamolila ljude, vaše kolege poslanike iz vašeg poslaničkog kluba, rekla – ako imate neku informaciju takvu na takvu osetljivu temu, dajte molim vas nadležnim službama, ali nemojte da se igramo time politički zato što je kredibilitet tih ljudi najvažniji u ovom trenutku za decu i njihove roditelje, ali vama je to sve jedno. Vama je sve politika. Postoje stvari koje su važnije od politike i postoje stvari koje su iznad politike. Vi uvek krećete od sebe, vi uvek mislite da neko ima nešto da sakrije, da se neko nečeg stidi što je uradio u životu, ljudi pored kojih je, kao što valjda mislite da ja treba da se stidim što mi je Igor Isailović prijatelj, ja se ponosim mojim prijateljima. Ja se ne stidim kao što se ne stidim što sam član SNS. Ponosni sam član SNS. Nisam bila član sedam stranaka pa da ne mogu da se setim čiji sam član u ovom trenutku.
Dakle, profesorka Pejović Milovančević je pri tom tu informaciju obelodanila svima u timu kako bi se sa ostalim stručnim osobama iz tima konsultovala da li je to što ih lično poznaje, ne kućni prijatelj, ne nikakva bliska osoba sa njima, već to što ih lično poznaje i videla ih je poslednji put pre četiri godine, da li se to bilo kako nalazi na putu tome da ona profesionalno i stručno obavlja svoj posao. Stručni tim je rekao ne. Koji vam je sad upitan, Tamara Džamonja, Hana Korać? Ko vam je sledeći upitan? Ti ljudi koji su najstručniji u našoj zemlji, ti ljudi koji nas svakako politički ne podržavaju, neki od njih potpuno javno, ali ni to nije dovoljno, nego oni su krivi sami po sebi. Užasni, nestručni, moralno nepodobni, svakakvi samo zato što rade zajedno sa nama, a u korist te dece i njihovih roditelja. Takav ste vi čovek.
Jednostavno, ta laž o profesorki, za koju sam vas molila i molila i molila da ne pričamo o tome, da ne idemo uopšte u tom smeru, da to nije domen politike, baš vas briga. Evo, sad ste dobili odgovor i sada su svi čuli da ste i to lagali. Evo, svi su čuli sada da ste i to lagali. I pritom ste znali da nije istina, nego ste mislili da mi, iz našeg obzira prema tim ljudima i toj profesorki, nećemo da pričamo o tome. Žena nam je dala dozvolu. Zbog toga danas to pričamo, zato što mi nismo hteli te ljude da stavljamo u bilo kakvu lošu situaciju, zato što njihov kredibilitet, poverenje u njih je najvažnije što ta deca imaju i njihovi roditelji u ovom trenutku. Ali, vama ni to nije sveto.
I kažete da se vi brinete za tragediju. Pa nikakve veze ovo sve nema sa tragedijom. Ponovo 10-15 minuta "Jovanjica" i 30 sekundi - dajte da probam još jednom da provučem kroz blato profesorku koja radi sa decom i roditeljima i koja je na prvoj borbenoj liniji, koja nije imala dan odmora, koja je u školi od jutra do sutra, organizuje sve ono što rade svi ti fenomenalni, stručni ljudi u okviru radne grupe, ali hajde, nema veze. I to je valjda politički mislite dozvoljeno. Pa nije, nije. Verujte da ćete zbog toga biti kažnjeni, ne od strane onih ljudi čije poverenje mi nemamo, ili ja kao političar, nego od strane onih ljudi koji idu na te proteste, zato što sam sigurna da i većina tih ljudi ne može da razume zašto vi kroz blato povlačite ženu koja je vrhunski stručnjak, ekspert, koja radi u timu sa vrhunskim stručnjacima koji nikakve veze nemaju sa politikom i koja je, naravno, moralna osoba, odgovorna i kredibilna da takve stvari kaže i da onda oni u svom stručnom timu odluče da li ona može ili ne može da radi na tome.
Ne, vi ste valjda stručniji i niko se nije setio do vas. Vi ste najstručniji i po tom pitanju. Ali za to, još jednom ću vam reći, to je sramota, kakva u političkom životu Srbije nikada nije viđena, nikada. Niko tako nešto nije pokušao da uradi. Ali, evo sad ste dobili odgovor. Dakle, lažete. Notorna laž je to da je ona kućni prijatelj sa tom porodicom. Notorna laž. Ali evo, dobili ste odgovor. Jeste li zadovoljni ili ćete da nastavite da se bavite tom profesorkom i doktorkom, kao što se bavite "Jovanjicom"? Jel vam ona sledeća na dnevnom redu? Bavite se njome, bavite se, ali ostavite stručnjake i eksperte koji rade sa decom i njihovim roditeljima po strani. Ostavite ih, nemojte da ih dirate, to nije politika.
Nama se bavite ovde. O meni lažite, recite šta hoćete, recite o mom bratu, šta će, brat mi je, za to je kriv, ali nemojte da se bavite tim ljudima. Ta deca treba da veruju u njihov kredibilitet, ti roditelji. Ako to dovedete u sumnju, šta da radimo onda? Ko će da radi sa decom i roditeljima? Da li vi zaista mislite da su oni toliko neprofesionalni da takve stvari nisu pričali jedni sa drugima? Što niste pitali te ljude u toj radnoj grupi? Ja sam sigurna da vi lako možete da dođete do njih. Pa neki od njih učestvuju na tim protestima protiv nasilja. Što ih niste pitali? Zato što vas ne zanima, zato što vas samo zanima da nešto isprljate politički. To je jedini cilj vašeg bavljenja politikom, zato što ne umete bolje i nemate bolje. I nemate ni plan, nemate ni program. Ostavite te ljude na miru, aman.
Što se tiče finansiranja tabloida, samo da vam kažem opet do koje mere te laži idu, i to je taj narativ koji je, kako da vam kažem, nekako opšteprihvaćen. Jeste, da, verujem da mnogo toga ima da se prebaci nama zato što ne pričamo mi dovoljno o tome. Želim da kažem da mi jednostavno nemamo vremena da odgovorimo na sve laži. Mi jednostavno nemamo vremena. Dakle, svako jutro postoji odluka da li da se čitav dan bavite lažima koje plasiraju preko svojih medija ili da se bavite svojim poslom, kako bi kvalitet života za sve građane Srbije bio bolji.

I trudimo se i da odgovaramo na laži, ali se još više trudimo da radimo, da radimo u interesu građana Srbije. I onda ne možemo da stignemo da odgovorimo na sve laži. I onda te laži idu, i idu, i idu i postanu opšteprihvaćena istina.
(Dragana Rakić: Stalno je na „Pinku“.)

Dakle, kada pogledate konkurse za finansiranje medija i medijskog sadržaja u prošloj 2022. godini, sada čekam da mi pošalju podatke i za ranije godine, „Alo“, „Srpski telegraf“, „Kurir“, „Informer“ su dobili impresivnih nula dinara. Nula dinara. Na lokalu isto tako morate da se dogovorite da li kritikujete to što lokal ne raspisuje konkurse za medijske sadržaje ili zato što ih raspisuje pa daje tabloidima. Pošto uglavnom se svi žale da lokal ne raspisuje konkurse za medijske sadržaje i medije, a lokal kaže da ne raspisuje zato što koriste te novce za nešto drugo. Ali dobro, da odgovorim na ovo.
E sada, oko finansiranja tabloida. Da finansiramo tabloide, finansiramo, istina je. Evo, dnevni list „Danas“ dobio je 600.000 dinara u okviru konkursa za štampane medije, 400.000 dinara dnevni list „Danas“ u okviru konkursa za nacionalne manjine, u okviru konkursa za internet medije „Danas“ portal dobio je još dodatnih 600.000 dinara, a „Dan Graf“, izdavač „Danasa“, dobio je dodatnih 600.000 dinara na konkursu za profesionalizaciju. Tako je, u pravu ste, mi finansiramo tabloide, samo ne one tabloide na koje ste vi mislili, nego ove tabloide koji su u vlasništvu tajkuna koji vas politički i na svaki drugi način finansiraju.
Dakle, da ponovim, „Srpski telegraf“, „Alo“, „Kurir“ i „Informer“ su dobili nula dinara na konkursima za finansiranje medija i medijskih sadržaja. „Danas“ je dobio tri, ako pogledate i „Dan Graf“, četiri projekta finansiranih od strane Vlade Republike Srbije, tako da toliko o tome.
Zašto su finansirali? Kako da vam kažem, finansiraju tabloide, pa tako je kako je, šta da radite. Ali kad finansirate te tabloide, onda kažu da ne postoji sloboda medija u Srbiji i da ih gušite. Eto, toliko o tim percepcijama i opšteprihvaćenim opštim mestima oko gušenja slobode medija u Srbiji i finansiranja tabloida.
I konačno da kažem, u stvari, jedino relevantno za ovu tačku dnevnog reda, da ne pominjem da je jedno od pitanja – hoću li smeniti REM? Ljudi, ja vas kao boga molim, ja REM niti mogu da smenim, niti sam ga postavljala, nijednog jedinog člana REM-a. Ja ne znam u kojoj zemlji vi živite kad mislite da Vlada Republike Srbije može da smeni Regulatorno telo za elektronske medije. Ja zaista ne znam. To je u vaše vreme, u vreme dok ste vi vodili Srbiju. U to vreme su se na opštinskim odborima vaše stranke smenjivali tužioci i sudije i postavljali tužioci i sudije, pa po cenu da postavite preminulog sudiju. Nema veze, ukoliko je za života bio odan stranci, i nakon smrti može da bude sudija, zato što je tako rekao neki opštinski odbor, u ovom slučaju opštinski odbor DS u Požegi. To je tako nekada bilo. To tako nije danas u Srbiji, i tako nije već 10 godina u Srbiji.
Dakle, ne, neću smeniti REM, zato što ne mogu da smenim REM, zato što ja i ne postavljam REM i molim vas da te osnovne stvari i te osnovne postulate naučite. Ali ono što je u stvari jedino relevantno, pa možemo da skratimo ovo sve, a to je – da li ću smeniti i predložiti smenu Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina? Ne, neću predložiti smenu ni Bratislava Gašića, ni Aleksandra Vulina. Hvala vam. Možemo sa tim da završimo ovu temu. Hvala.