Krenuću i ja sa ovim performansima. Čini mi se da jedino tako razumeju. Ja jedino na jednom A4 papiru da napišem ovako plakat – ja nemam nikakvu nadležnost nad REM-om da bi vi razumeli da ja ne mogu da smenim REM. Ja ne biram REM. Ne mogu da ih smenim.

Dakle, jedino performans ovde da napravim da i ja isto imam plakat, da ustanem i da kažem – ljudi, ja ne mogu da smenim REM i da želim, ne mogu. Dakle, ne mogu nije protiv zakona, suprotno je Ustavu Republike Srbije. Kao izvršna vlast ne mogu da smenjujem nezavisna tela. Možete vi, ali znate šta ljudi, poštovani građani Republike Srbije, a pre svega poštovani građani koji učestvujete na protestima protiv nasilja i da želimo nismo mogli, jer to čak nije ni na dnevnom redu koji ste predložili, mi ne možemo da smenimo REM na ovoj sednici. Niste predložili, niste predložili na ovoj sednici, ne znam kako bi mogli da ga smenite. Još jednom da vam pročitam Zakon o elektronskim medijima, molim vas, ja ne znam ovo je možda 15 put da ponavljam da ja nisam nadležna za REM.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, člana Saveta REM-a samostalne nezavisne regulatorne organizacije sa svojstvom pravnog lica, može razrešiti Narodna skupština na predlog najmanje 20 narodnih poslanika, ali u određenim situacijama, pa sada da vam ne čitam zakon. Pročitajte zakon, ko Boga vas molim i nemojte više da imputirate da nisam smenila REM. Ne mogu protivustavno je. Ja poštujem ovu zemlju, poštujem njene institucije. Sve i da hoću ja stvarno to ne mogu da uradim, ali i da ostali narodni poslanici žele ne bi to mogli da urade zato što vi to niste predložili.

Isto kao što je na jedan od zahteva na protestu protiv nasilja smena ministra Bratislava Gašića, a organizator protesta protiv nasilja, poštovani narodni poslanik, dakle ne ovaj što je predlagač, on nije poštovan, nego poštovani narodni poslanik, no kako god, za mene su svi ostali narodni poslanici poštovani.

Dakle, on koji organizuje protest protiv nasilja na kome je zahtev smena, razrešenje ministra Bratislava Gašića je rekao – ministra Bratislava Gašića u svom obraćanju nisam ni pomenuo. Tako da taj nije ni pričao o ministru Bratislavu Gašiću. Toliko koliko je ovde tražio da se poštuju zahtevi protesta koji sam organizuje, nije ni pomenuo, ni o tome pričao, nije pričao o tački dnevnog reda.

Konačno još jednom poštovani građani koji protestujete, što se tiče smene REM-a ja ne mogu, zato što nije po zakonu, a nije ni po Ustavu, a ne mogu ni ostali narodni poslanici većine sve i da hoće zato što to nije predlog sednice, ove sednice, nije bilo na dnevnom redu. Poslanici opozicije nisu ni stavili to kao predlog.

Toliko i o zahtevima i o tome koliko vi želite da se ti zahtevi ispune, odnosno koliko vas baš briga da li će se ispuniti ili ne, a najbolje bi bilo da se ne ispune da bi vi dalje imali političku platformu na kojoj ćete da se jačate i vežbate. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče hvala vam na tom pitanju. Ja generalno mislim da je ovo ogroman problem za čitavo naše društvo i za čitavu našu zemlju, a to je potpuna neodgovornost kada se plasiraju informacije, poluinformacije ili potpuno lažne informacije ili laži, netačne stvari, koje na jedan drugi ili treći način, bilo kako inkriminišu da li institucije Republike Srbije, državne institucije Republike Srbije ili ljude koji obavljaju bilo koju funkciju u Republici Srbije, ako je laž jednako štetno po kredibilitet Republike Srbije.
Ministarka Popović je dala jedan, rekla bih, politički odgovor u skladu sa resorom koji vodi. Ja nisam u tom slučaju takav optimista. Mislim da se to neće desiti. Svakako mislim da se neće desiti u vreme naše vladavine. Tu pre svega mislim na okosnicu SNS. Do sada to nismo uradili, ne verujem da ćemo promeniti tu praksu.
Dozvolili smo, realno u poslednjih 10 godina da bukvalno priča ko šta hoće, da širi dezinformacije, notorne neistine i da mi kako možemo da stignemo na njih reagujemo. Sve to je potpomognuto tajkunskim medijima koji u stvari rade u sprezi, tako da kada neko od političara da neku lažnu informaciju, bilo namerno ili ne namerno, oni odmah to pokupe i od toga prave vest i onda se u stvari ta laž praktično plasira i gradi, gradi tokom vremena kao da je istina.
I to jeste hibridni rat protiv Republike Srbije. Ne dešava se u drugim zemljama i uređenim društvima. Ukoliko bi mi uradili bilo šta drugo i za to optužili te ljude, to bi bilo protumačeno kao politički rat. Zbog toga se to ne dešava. Dakle, kao političari to nismo radili. Kada to radi privreda, u slučaju kada se laže o privrednicima, uglavnom kao što smo videli u sazivu sada po ovoj tački dnevnog reda po kojoj sam bila deset dana u Skupštini, pre toga još dodatne dve nedelje, kada dođe do suda onda se oni pozivaju, ukoliko su poslanici, na poslanički imunitet.
Nema pravog načina da dođete do istine, osim ako ne upregnete sve svoje snage da se borite za istinu, protiv laži, što ustvari znači da ne radite svoj posao već da kontinuirano, konstantno iz dana u dan samo demantujete laži. To se desilo na kraju, krajeva, ne moramo da idemo tako daleko, kao što je Morović, što je sigurno jedna od najočiglednijih neistina koje smo imali u našem političkom životu. To se desilo na najbrutalniji način.
Evo, danas, tokom današnjeg dana i prethodne rasprave i postavljanja poslaničkih pitanja i vi ako pogledate sajt, recimo tajkunskog Šolakovog portala „Nova“, vi ćete videti bombastične vesti, kao npr, da li je pratilac Ane Brnabić odavao tajne crnogorskoj mafiji, što smo već pokazali da nije istina. To ne možete da nađete na tom sajtu i ko zna da li ćete ga ikada naći ili će samo da skinu tu vest, čime se direktno nanosi šteta Republici Srbiji, ne Ani Brnabić, Ana Brnabić je predsednica Vlade koju štiti po Zakonu o bezbednosti BIA, BIA je postavila nekog ko je nepouzdan i nesiguran, pa onda on odaje neke tajne, nekim klanovima, što je sve neistina. Ako ste vi čitalac „Nove“, vi to nećete znati, vi ćete samo znati da je verovatno pratilac Ane Brnabić odavao tajne državnog vrha nekom od klanova ili nekoj mafijaškoj organizovanoj kriminalnoj grupi.
Tako da eto, vidimo danas, mi smo to dva puta demantovali, čak je i opozicija priznala da nije istina, pa su rekli, pa dobro, nije istina, pa u redu, ali to ne možete da nađete.
Takođe, bombastična vest, jedna od glavnih vesti, a to je šok pitanje, da li je moćna kompanije preuzela naš javni dug, to je „Blek rok“, a Srbija predala svoja prirodna bogatstva. Onda vi vidite da je to u stvari plasirano da bi to onda krenulo u stvari po medijima. Odgovor je vrlo jednostavan i vrlo jasan, vrlo ga je lako i dobiti, dakle, od Ministarstva finansija pošto se radi o potpuno ne samo proverljivim i transparentnim informacijama, već i o informacijama koje imaju stručni mediji, na primer tipa „Glumberg“ pretpostavljam zato što se našim državnim hartijama od vrednosti, obveznicama trguje na otvorenom međunarodnom tržištu i svi znaju ko je šta kupio i šta su bile garancije za to. Pa, tako da odgovorim i na to zato što već vidim da je to sledeći talas uzbunjivanja javnosti, a sličan onom, prodaćemo naša javna preduzeća i privatizovati nacionalne parkove, dakle potpuno stvaranje haosa i panike za rad destabilizacije, pa da odgovorim kratko i jasno, a sve tajkunske medije da zamolim da ukoliko neće da prenesu pravu istinu, odnosno demante, kao što nisu u slučaju te lažne priče o nekom iz moje pratnje, a ko je pripadnik BIA, onda samo jednostavno da skinu to šok pitanje.
Dakle, "Blekrok" jeste jedan od fondova koji ulaže u domaće hartije od vrednosti. Na aukciji je pored "Blekroka", kao investicionog fonda, učestvovalo više od pet stotina zainteresovanih investitora, više od pet stotina. Ukupna tražnja investitora za našim hartijama od vrednosti, a to najbolje govori o stanju naše ekonomije i jačini naše privrede i stabilnosti Srbije, je premašila iznos od 11 milijardi dolara. Ponavljam, da bi razumeli u stvari kolika je razmera ove neistine.
"Blekrok" je na poslednjoj aukciji investirao oko 80 miliona dolara samo, odnosno oko 4,5% ukupno emitovanih obveznica. Ukupno "Blekrok" poseduje srpskih evroobveznica u vrednosti od 138 miliona evra, samo, što predstavlja 1,54% od ukupno emitovanih obveznica, dakle, manje od 2% ukupno emitovanih obveznica ili 0,4% od ukupnog javnog duga Republike Srbije. I tu dođemo kako je 0,4% od ukupnog javnog duga Republike Srbije u rekla kazala komšijskim pričama postane ukupan javni dug Srbije, 0,4%, u kuloarima.
Pri tom, ono što je takođe izuzetno važno, a što opet govori o stabilnosti naše ekonomije, sve obveznice, molim vas, samo saslušajte ovo, sve obveznice Republike Srbije koje su izdate na međunarodnom tržištu su neobezbeđene, odnosno unsecured, neobezbeđene, znači, za njih se ne garantuje imovinom Republike Srbije, jer da se garantuje imovinom Republike Srbije, one bi morale da imaju mnogo veću vrednost. Ovako je to poverenje investitora u privredu i ekonomiju i naš ekonomski rast u budućnosti, zato što ukoliko kupite evroobveznice koje su neobezbeđene, a sve naše su neobezbeđene, vi u stvari ulažete u Srbiju i verujete da će Srbija dobro napredovati u budućnosti, da će se vama te pare, na kraju krajeva, isplatiti.
Dakle, imaju 0,4% od ukupnog javnog duga Republike Srbije, "Blekrok", i to neobezbeđenih unsecured hartija od vrednosti, evroobveznica i ostalih hartija od vrednosti koje su emitovane transparentno na međunarodnom finansijskom tržištu. I tako dođete do istine. Ali, sad, videćemo koliko daleko će se ta istina čuti. Ja nisam preveliki optimista da će oni želeti da te stvari emituju i kažu. Hvala vam.

Hvala vam.
Svaki dan vidim i čujem nešto novo što me iznenadi dok sam ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u ovom uvaženom Domu. Sad se, takođe, desilo nešto što je istorijsko, do sada neviđeno, da se makar ja sećam, a to je da su određeni narodni poslanici postali kolporteri, prodaju novine u Skupštini. Da li je to kao dodatni prihod uz poslaničku platu ili nije ili se dobija procenat od prodatih primeraka NIN-a, kako god bilo, ne mogu da razumem da uvažena, poštovana, važna iznad svega funkcija narodnog poslanika može da se unizi do te mere da postanete kolporter i to nigde drugde već u Domu Narodne skupštine ili mislite da taj primerak NIN-a nešto važno pokazuje ili nešto važno dokazuje, pa je to sada sledeći dokazni materijal nakon što smo videli Koraksove karikature, kao dokaz broj jedan, dokaz broj dva, dokaz broj tri. Mene je svakako iznenadilo. Ne sećam se da sam ikada videla u bilo kom parlamentu na svetu da je neko prodavao dnevne novine ili nedeljnike kao narodni poslanik u samom Domu parlamenta.
Ne kažem da nije dobro prodavati novine, uopšte ne kažem to. Mislim da je dobro prodavati novine, nego mi je čudno mi je da su kolporteri narodni poslanici, ali ovde više ništa nije čudno. Sada to je druga stvar.
Druga stvar, moj kolega ministar Martinović je pokušao da odgovori na pitanje i na određene optužbe i onda ste odjednom mogli da čujete da nije u redu tako govoriti o nekome.
Sad ću vam reći, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, samo šta smo čuli o određenim ljudima u poslednjih par dana od strane opozicije koja je sve vreme vikala da nije u redu da se tako nešto priča o nekome, a pri tom je čovek čitao, ministar Martinović čitao, podatke iz Agencije za privredne registre ili sa ličnog naloga na „Tviteru“ te osobe, ali smo mogli da čujemo od opozicije koja je tako burno reagovala na ovo da je Aleksandar Vučić odgovoran za bombardovanje Srbije, da je Aleksandar Vučić trgovac nacionalnom nesrećom, tad vam je to bilo u redu, kakav cinizam, to je prihvatljiv način političke komunikacije i političke borbe, da je Bata Gašić keramičar, baštovan, švercer, da ne poseduje dignitet, da je malerozan, da gde god se pojavi donosi nesreću. Za mog brata da je lopov, da je kriminalac, da sam ja splet nesrećnih okolnosti, da sve nas baš briga za ubijenu decu, da smo nečasni, beščasni, bez morala, bez osećaja odgovornosti, ne ljudi kojima su fotelje i funkcije važnije od života ljudi i dece.
Sve to smo mogli da čujemo samo u poslednjih sedam dana, nešto i kraće od toga, pet dana. Kakav cinizam? I to je sve bilo u redu i to je sve prihvatljivo. Mnogo je lepo da kažete za predsednika Republike Srbije da je trgovac nacionalnom nesrećom, ali da pročitate podatak, javno dostupan podatak iz APR-a je skandal. Kako dopuštamo? Kažu – zašto ćutite dok napada čoveka? Napada čoveka podacima iz APR-a?
Vi ne napadate tog istog ministra Martinovića kada vičete, upravo u tom istom trenutku, slinavi i slinavko. Taj čovek koji ministru Martinoviću viče – slinavi i slinavko, minut nakon toga viče predsedniku Narodne skupštine i kaže – da li on sme da nas naziva šarlatanima. Znači, ministar Martinović ne sme da vas naziva političkim šarlatanima, ali vi njemu možete da kažete – slinavi. To je vaš politički standard. To su vaše političke norme. To je prihvatljivo političko ponašanje. To su jednaka pravila kako ih vi vidite.
Istovremeno viču – nečasno je da čeprkate po biografijama porodice i kaže – to da trpe kritike moraju funkcioneri, a ne studenti ili porodice. To su ljudi koji nema šta nisu rekli o članovima porodice Aleksandra Vučića, apsolutno ne postoji ni jedna stvar koju u poslednjih 10 godina niste rekli o članovima porodice Aleksandra Vučića bez ikakvih dokaza zato što ih ne može biti, pošto govorite laži. Napadate ljude, njegovog starijeg sina, njegovu ćerku, njegovog brata koji nisu funkcioneri. Što? Aleksandar Vučić i njegova porodica mogu da trpe, moraju da trpe, to je u redu, to je bogougodno, to je baš lepo, jel, to da starijeg sina predsednika Vučića nazivate kriminalcem, čovekom koji je blizak kriminalnim klanovima, da mu direktno crtate metu na čelu. To je okej.
Ko se od vas oglasio koji ste tako srčano pričali da kritike smeju da trpe samo funkcioneri i da ne sme da se čeprka po biografijama porodica? Ko se od vas oglasio da zaštiti porodicu Aleksandra Vučića? Ko se od vas oglasio kada je narodni poslanik, ovde ovlašćeni predlagač, na tekućoj sednici pričao najstrašnije laži o mojoj porodici, o mom bratu? Zato što je to dozvoljeno, jer? Ali, ovde ne možemo da saslušamo šta piše u APR-u, šta su javno dostupni podaci, šta je neko pričao na Tviteru. Neverovatan cinizam.
Ne znam kako vi možete sa tim da živite, ali sam morala da se javim da pitam samo kako je uopšte moguće da tako nešto mislite da je dozvoljeno?
Konačno, što se tiče optužbi za nasilje i optužbi protiv ministra Siniše Malog, samo jednu stvar da vam kažem. Kada bi samo postojanje krivičnih prijava, prijava za nasilje u porodici, za nasilničko ponašanje, za druženje sa kriminalnim strukturama, za pretnje iseljavanjem novinarima, itd, itd, kada bi samo postojanje krivičnih prijava za takva dela bilo dovoljno za sankcije, čitave stranke i pokreti opozicije ne bi postojali. Ne političari u opoziciji, nego čitave stranke opozicije ne bi postojale.
Ali, na svu sreću, kod nas je važno šta kažu institucije i vladavina prava, jer vladavina prava i jake institucije štite i vas i nas pojedinačno i štite svakog građanina ove zemlje od samovolje kakvu vi pokazujete svaki dan građanima Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Dakle, svakako je intencija da našim građanima dodatno pomognemo i da ih podržimo u vremenima opet ekonomske krize prouzrokovane i ratom na istoku Evrope, ali i posledicama inflacije, na sličan način i jednako odgovorno kao što smo to radili u doba pandemije korona virusa.
Zahvaljujući tim paketima pomoći građanima i privredi, tokom pandemije korona virusa, da vas podsetim, Srbija je bila samo jedna od deset zemalja na svetu u kojima je zaposlenost rasla, dok su u svim ostalim zemljama na svetu u stvari ljudi ostajali bez posla i rasla je nezaposlenost. Tako da je Srbija bila među deset najboljih zemalja na svetu po tom parametru, pre svega zahvaljujući merama podrške privredi, a dodatno smo bili u stvari proglašeni za najbolje na svetu po tome koliko nam je rasla zaposlenost tokom dve godine pandemije korona virusa.
Ja uvek smatram i to je nešto što smo mi razmatrali u to vreme i sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, naravno ministrom finansija Sinišom Malim, da u kriznim vremenima takva vrsta pomoći i podrške nije važna samo finansijski, odnosno ekonomski, privredno, a svakako je važna i za građane, ali i za sveukupni BDP rast, odnosno ekonomski rast Republike Srbije zato što na kraju krajeva to sve ide i u potrošnju, pa smo zahvaljujući tome, recimo, 2020. godine imali pad od samo 0,9%, 2021. godine rast od 7,6%, kumulativno drugu najveću stopu rasta u Evropi nakon Irske, već je takođe to izuzetno važna psihološka mera, da ljudi prebrode ta teška vremena u ovom trenutku inflacije i naravno svakako krize koja ide sa tim faktorima o kojima sam nešto rekla na početku.
Dakle, planiramo zahvaljujući na kraju krajeva i inicijativi predsednika Aleksandra Vučića i ići ćemo ove godine u još jedno povećanje penzija, pa onda još jednu od 1. januara 2024. godine kumulativno ukupno preko 20%, povećanja plata ljudi zaposlenih u prosveti, takođe dva puta, jednom od oktobra, a drugi put opet 1. januara 2024. godine, kumulativno nešto oko 16%, medicinskih sestara i tehničara, dodatnu jednokratnu pomoć porodicama, odnosno za decu mlađu od 16 godina.
Vremenski mi želimo da to završimo u septembru, da isplatimo tu pomoć krajem septembra, što je i važno zbog početka školske godine. Nadam se da će taj predlog zakona koji smo već uputili Skupštini razmatranje biti na dnevnom redu. To naravno zavisi i od toga kada nam se ova sednica koja je u toku završi, ali nadam se da će biti odgovornosti da to usvojimo što pre, ali ti novci su već pripremljeni i spremni u budžetu Republike Srbije i onda da svi zajedno radimo na budžetu za 2024. godinu.
Vlada će na tome raditi avgust i septembar. U oktobru usklađivanje, već u novembru slanje Skupštini kako bi imali vremena, je li duplo vreme za razmatranje budžeta, kao što je to trenutno praksa koju već evo dve godine radimo, koju implementiramo i da onda zajedno vidimo kako možemo da dodatno napravimo budžet socijalno odgovoran, da imamo još veće izdvajanje u 2024. godini, ali svakako imamo to u vidu.
Na kraju krajeva, već smo pokrenuli pregovore sa sindikatima u okviru socijalnoekonomskog saveta o tome koliko treba da bude dodatno povećanje minimalne zarade i usklađivanje sa minimalnom potrošačkom korpom i kako da dođemo do onog potpunog pokrivanja minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom, a sve to uz uslov da javni dug nikada ni u jednom trenutku ne pređe 60% BDP-a.
U ovom trenutku naš javni dug je 51,4% našeg BDP-a. To je bilo podatak od jutros. Tako da smo zaista jako dobri u tom smislu i ja se nadam i da deficit ove godine da će biti značajno ispod 3%, kao što je i planirano. Na kraju krajeva i da je inflacija godišnja se spusti na 8%, pa onda da sve u svemu to bude jedan paket u kome zaista naši građani mogu da znaju i da su bezbedni i da uprkos svim ovim krizama mi i dalje idemo u tom smislu povećanja životnog standarda i kvaliteta života svih naših građana. Naravno, tu mislim i na prvom mestu i na penzionere i da idemo na onaj cilj da do 2025. godine prosečna plata u Republici Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 450 evra, ali hvala vam na ovom zaista konstruktivnom i ja mislim izuzetno važnom pitanju za sve građane Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Pokušaću kratko da odgovorim, mada su kompleksna pitanja.
Dakle, što se tiče, ako sam razumela, ovih umanjenih penzija kada se ode ranije u penziju, ono što ljudi zovu – penali, dakle, nisu to nikakvi penali, nisu to nikakve kazne, jednostavno je reč o obračunu.
Dakle, kada odete u penziju sa punim radnim stažom očekuje se da ćete dobijati penziju koju ste zaradili tokom tog radnog staža. Ako imate manje radnog staža i odete ranije u penziju, ukoliko bi u istom trenutku imali jednaku penziju kao i oni sa punim radnim stažom ili primali manju penziju, pa kada dostignete godine starosti i onda krenuli da primate punu penziju, to bi bilo nefer prema svima ostalima, zato što bi vi praktično tokom svog životnog veka dok ste u penziji primili veću penziju nego oni koji imaju praktično pun radni staž.
Dakle, gledali smo kako da usaglasimo da to bude fer prema svima, zato što ti ljudi duže primaju penziju. Tako da je to logika iza tog sistema. Više puta smo razgovarali o tome i sa MMF-om. Da budem iskrena, ta tema je, sećam se, tema na dnevnom redu još od 2016. godine, kada sam ja bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a Dušan Vujović ministar finansija. Dakle, od tada razgovaramo o tome i čini mi se da nema punog razumevanja u stvari da to nisu kazne i nisu penali, već je samo, u stvari, praktično proporcionalno smanjena penzija zato što je duže primate. Više godina je primate, zato što ste ranije otišli u penziju. O tome se radi.
Ali, svakako uvek spremna, zajedno sa ministrom finansija, da sednemo i da pogledamo sa ljudima šta dodatno možemo da uradimo i kako dodatno možemo to da objasnimo i obrazložimo ljudima, pa ukoliko postoji mogućnost nekako da vidimo kako možemo da izađemo u susret da to uradimo. Samo da to ne bude onda nefer prema svima ostalima, jer neko je radio čitav svoj radni vek, ima pune godine staža i ti ljudi onda imaju punu penziju. Ali je, nažalost, ako mogu tako grubo da kažem, zato što je takav životni vek i prosečne godine života, ti ljudi će kraće primati penziju. Ovi ljudi duže primaju penziju, jer su ranije otišli u penziju. Tako da, nije kazna, već je samo, čini mi se, fer sistem, ali sam uvek tu, zajedno sa ministrom finansija, da razgovaramo o tome.
Što se tiče takse za RTS, nisam razumela da li treba da im se umanji račun za električnu energiju ili da ne plaćaju taksu za RTS. Možemo da pričamo o tome, ali nisam sigurna da tu možemo nešto da uradimo. To bi zahtevalo svakako promenu nekoliko zakona, zato što ukoliko koriste, na kraju krajeva, medije i televiziju, onda moraju i da plate taksu. Ali, možemo da sednemo, pa da obrazložite više o tome, pa da pogledam, na kraju krajeva, i sa ministarkom Đedović.
Konačno, što se tiče svih ljudi, a zaista se radi o desetinama hiljada ljudi koji su u periodu nakon 2000-ih ostali bez posla i kada su privatizovana ili propala velika državna ili društvena preduzeća, tako i mnogi od njih imaju potvrdu da su kompanije ostale, da su ta preduzeća ostala da im duguju deo plata i da imaju potraživanja. Nažalost, i ja sam imala sa mnogima od njih sastanak, od Niša, preko Kraljeva, do Beograda i mi smo pokušavali da rešimo neke od tih problema socijalnom pomoći i preko centara za socijalni rad, da nadoknadimo makar nešto koliko možemo kao država.
Zašto je nemoguće to uraditi na drugi način? Zato što to ne može da se naplati iz stečajne mase. Zato što su oni bili poverioci drugog, trećeg, četvrtog reda itd, nije tu bilo toliko stečajne mase da se oni naplate. Naplatio je ko je mogao da se naplati i nakon toga niko drugi nije mogao da se naplata, nažalost, uključujući i te radnike. Ako bi mi tu bilo kako promenili zakon, teško da bi, pod jedan, mogao da se primenjuje retroaktivno. Pod dva, to bi značilo nesagledive finansijske posledice za državu, zato što, mi bi to mogli možda da uradimo za te ljude, ali to bi značilo da svi ostali poverioci moraju da se naplate, svi ostali, od mikro, malih, srednjih preduzeća, inodobavljača, inopartnera, pa onda radnika. Dakle, mi bi kao država onda morali da pokrijemo sve poverioce, a to bi bile desetine, stotine miliona evra.
Svuda gde smo videli da postoji dokumentacije da ti ljudi, da je ostao neki fiksan iznos koji treba da im se isplati, mi smo se trudili preko centara za socijalni rad da im to isplatimo. I to je i dalje nešto gde smo otvoreni mi da razgovaramo sa ljudima i trudimo se da uradimo to, ali ne putem stečaja i ne iz stečajne mase, jer je to nemoguće. Ako bi to uradili, onda bi to bile nesagledive posledice za državni budžet, zato što bi se onda javili svi ostali poverioci i to bi zaista bilo potpuno nemoguće namiriti.
Poseban problem u svemu tome, zato što je tako kompleksna materija, pa da zaista ne uzimam dodatno vreme, poseban problem je i u tome što ste nakon 2000-ih, u periodu od 2000. do 2011. godine, kada je preko 450.000 ljudi izgubilo posao, što ste vi u nekim slučajevima imali Ministarstvo privrede koje je ucenjivalo te jadne radnike koji su ostajali bez posla i terali ih da potpišu, da bi dobili, na primer, 80% svojih plata i svojih potraživanja, odreknu 20%, dakle da ne dobiju sve. Onda su oni nakon promena, 2012. godine, 2013. godine, dolazili u Vladu sa tim papirima i govorili: „Mi smo bili naterani da potpišemo. Nismo želeli da potpišemo“. A direktori su, na primer, dobijali 100% naknade. I u tim slučajevima, kad god smo imali neke dokaze za to, smo preko centara za socijalni rad se trudili nekako da to nadoknadimo ljudima.
Tako da još dugo godina je to nešto što će nas mučiti, još dugo godina ćemo se mi truditi da nekako obeštetimo te ljude kao odgovorna vlast, ali to je izuzetno, izuzetno težak i kompleksan proces.
Kada smo to radili, ako se ne varam u Kraljevu sa jednom od firmi, uradili smo to sa svim radnicima koji su mogli da dokažu, ustvari da su imali svu dokumentaciju, da imaju potraživanja, koliko imaju potraživanja, zašto imaju potraživanja, pa smo onda makar jednu grupu ljudi tako rešili, a onda smo dalje nastavili. Još uvek radimo sa drugom grupom ljudi da prikupimo sve te informacije. Ali, uvek smo tu da razgovaramo sa ljudima i da kao odgovorna vlast nekako uradimo nešto da im olakšamo tu situaciju, jer zaista to što se njima desilo je i nefer i nehumano, pa pokušavamo nekako da nadoknadimo te stvari. Hvala vam.
Izvinite, samo da dodam. Radnici „Magnohroma“ iz Kraljeva. Izvinite.

Hvala.
Ja ću vam odgovoriti na ovaj deo koji se tiče prosvete.
Nažalost, po onim statistikama koje mi imamo, mi u Republici Srbiji imamo samo 1,5% odeljenja u školama u kojima je više od 30 učenika, dakle, manje od 2% odeljenja ima više od 30 učenika. Tako da, mislim da to nije neka, mislim, to imamo zato što smo mnogo puta o tome razgovarali sa sindikatima u prosveti.
Opet, nemam nikakav problem da ako postoji, ako vi znate za ta odeljenja i postoji neki određeni problem, a da posebno u nerazvijenim sredinama mi uložimo dodatno da to budu manja odeljenja, da se kvalitetnije radi sa tom decom, da im se posveti više pažnje. Čini mi se sa zadovoljstvom, zaista, da bi svako od nas to uradio, samo mi recite gde postoje takva odeljenja i to je jedan od najlepših poslova koje ćemo uraditi.
Ja bih volela da postoji mnogo više odeljenja gde imamo taj problem po čitavoj Srbiji, ali nažalost, kažem, to je samo 1,5% odeljenja.
Što se tiče udžbenika, da vam kažem, to je stvar jedinica lokalne samouprave. Ministar Tončev zaista jeste to izneo na sednici Vlade, ali je to direktno mešanje u nadležnost i ingerencije jedinica lokalnih samouprava.
Ja ne mogu da kažem da razumem naročito ili podržavam politiku besplatnih udžbenika, besplatnog prevoza, besplatnog onog, besplatno ovog, jer to mora neko da plati. To neko mora da plati i odnekle taj novac mora da dođe. I od nečega taj novac mora da se oduzme, da li od infrastrukture, koja je izuzetno važna na lokalnom nivou i koja obezbeđuje lokalni ekonomski razvoj i koja obezbeđuje bolji kvalitet života građana, koja obezbeđuje i bolji kvalitet života dece, da li od socijalnih davanja, da li iz budžeta za kulturu. Odnekle taj novac mora da dođe.
Tako da, ja jednostavno nisam za to. Ja mislim da treba da vodimo odgovornu politiku punjenja kase, onda da to investiciono ulažemo kako bi povećavali sveukupno bogatstvo u Republici Srbiji, počevši od lokalnih samouprava, pa onda, naravno, i države i kako bi svaki naš građanin mogao da bude bogatiji da bi mogao da priušti i te udžbenike i bilo šta drugo šta opet građani po svom sopstvenom nahođenju žele da obezbede sebi i svojim porodicama i tako dalje i tako dalje.
Ali, mislim da je to put bez povratka, ako krenemo, a i zaista mislim da je izuzetno teško nekako da napravite taj klir-kat, da napravite taj rez između najugroženijih lokalnih samouprava i onih koji su malo manje ugrožene, a na kraju da dođemo do toga da republički budžet snosi trošak udžbenika u svim lokalnim samoupravama, onda mislim da ako idemo tom politikom, da to treba uraditi na jedan potpuno drugačiji način, mnogo održiviji, a to je onda da pređemo na digitalne udžbenike, obezbedimo licence, platimo te licence i platimo ih jednom zauvek. Ne kupujemo svake godine. Kupimo računare i mnogo odgovornije se ponašamo prema, na kraju krajeva, i republičkom budžetu. To je budžet svih nas i punimo ga svi mi.
Tako da, to će biti jedan dosta težak razgovor i dosta teška tema. Ako lokalne samouprave hoće, kao što rade u ovom trenutku, neke hoće da daju besplatan prevoz, neke neće, neke hoće da daju besplatno ovo, neke hoće da daju besplatno ono. Generalno, to nije politika sa kojom se ja slažem i za koju mislim da je održiva.
Još jedna stvar koja je malo van teme, ali izuzetno važna. Moram samo u dve rečenice da pomenem, poštovani narodni poslanici, izuzetno je važna.
Ja sam danas učinila jednu grešku i dala sam pogrešnu informaciju zato što sam mislila da se možda podrazumeva. Zamislite, poverovala sam jednoj stvari koju je opozicija rekla. Činila mi se zdravorazumska. Ispada da sam se ogrešila prema mom prijatelju bivšem ministru Zlatiboru Lončaru, zato što čuli ste svi vi da je optužen
da je poznavao i da je bio blizak sa ocem maloletnog monstruma K.K. Ja sam rekla – moguće da jeste. Čovek je bio ministar zdravlja, doktor u KCS, moguće da se znaju. Stigla mi je poruka od Zlatibora Lončara da nikada u životu nije video oca ovog maloletnog monstruma, nikada ga u životu nije čuo, nikada ga nije upoznao i nikada nisu radili zajedno. Jednostavno, eto, desilo se da se nikada nisu sreli, ne da se ne znaju, nego se nikada nisu, ne da se ne znaju i nisu prijatelji, nego se nikada nisu upoznali.
Jel sada vidite koliko su monstruozne laži koje govori opozicija? Zamislite da ja pretpostavim da se možda i znaju, ali eto, ministar, bivši ministar Zlatibor Lončar čak nikada nije ni video tog čoveka. Toliko. I izvinjenje moje, zato što sam pretpostavila možda da se kao lekari znaju. Eto, izvinjenje i Zlatiboru Lončaru, koji je moj dobar prijatelj, koga izuzetno cenim. Žao mi je što sam napravila takvu grešku. Jedino mogu da izvučem poruku, pouku, da izvučem pouku da, nažalost, nekim predstavnicima opozicije, a posebno kao što je onaj ovlašćeni predstavnik u sednici koja je i u toku, da im nikada ne verujete. Hvala.

Ja ću takođe samo kratko.
Što se tiče naših najstarijih sugrađanina, odnosno penzionera, važno mi je da ponovim da smo opredelili budžet da imamo dodatno povećanje penzija od 1. oktobra ove godine od 5,5% i onda 1. januara 2024. godine od 14,6%, i to sve u cilju da povećanje penzija prati povećanje plata i da nadoknađuje tu razliku, taj gep između plata i penzija koje smo imali, a da bi ostvarili cilj koji smo postavili, a to je tih 450 evra prosečne penzije do 2025. godine i na jako dobrom putu smo da to postignemo.
Hoću, takođe, da kažem, pre svega, našim penzionerima da to jeste bila inicijativa predsednika Republike Aleksandra Vučića i da zahvalim, takođe, ministru finansija Siniši Malom zato što je on uspeo zaista velikim znanjem i napornim radom da to dogovori sa MMF, kako bi nastavili aranžman, jer to nije bilo u skladu sa onim preporuka i uslovima aranžmana koje u ovom trenutku imamo sa MMF zato što je praktično bilo vanredno usklađivanje sa švajcarskom formulom i promena te formule. On je uspeo, Siniša Mali je uspeo da objasni MMF-u da je to nama izuzetno važno kao deo socijalne politike i zato da bi obezbedili što bolji kvalitet života našim penzionerima, imajući u vidu da su njihove penzije toliko niske i da su jednostavno bile niske 2012. godine, da su bile besprizorno male i da je sa tim penzija bilo nemoguće živeti, pa da smo od tada nekako morali paralelno sa uspostavljanjem fiskalne konsolidacije i fiskalne stabilnosti da radimo na mnogo bržem povećanju penzija i da to bude na održim osnovama, kako bi mogli da garantujemo da te penzije budu u dan i u sat isplaćene onako kako je to u skladu sa zkonom i kako je u skladu sa očekivanjima naših penzionera.
Nastavićemo da radimo naporno zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da obezbedimo što dostojanstveniju starost za naše penzionere, za sve naše starije sugrađane i značajne napore i finansijska sredstva ćemo ulagati u to.
Što se tiče dodatne podrške našem narodu na Kosovu i Metohiji, na tome radimo stalno i naporno i sa predsednikom Vučićem i sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem. Želim da njima na današnji dan i odavde, iz Skupštine Republike Srbije, uputim najdublju moguću zahvalnost za njihovu dostojanstvenu borbu, za njihovo strpljenje, za njihovu trpeljivost, za to što čuvaju našu Srbiju na KiM, a mi ćemo se truditi zaista i sa Srpskom listom da im pružimo sve što im je potrebno, svu moguću pomoć i podršku.
Na kraju krajeva, nadam se da ćemo videti, kao što naslućujemo ovih dana, u nekoj meri i promenu politike EU i SAD, što je zaista u istoriji bilo nemoguće čak ni zamisliti da Priština trpi neke sankcije zbog svog ponašanja. Na kraju krajeva, čini mi se da je politika Aleksandra Vučića i strpljenje, strpljenje, strpljenje, upornost, trpeljivost, neverovatna samodisciplina našeg naroda na KiM, dovela do toga da ćemo možda i videti neke sankcije za Prištinu u danima pred nama, koliko već sutra.
Velika zahvalnost i predsedniku i Srbima sa KiM, zato što su omogućili pametnom politikom da takve stvari vidimo. Ja se nadam da će onda to nekako dovesti i do dugoročnije promene politike, a mi ćemo biti tu za naš narod. Hvala im mnogo i hvala predsedniku Aleksandru Vučiću.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, ako se ne varam, ovo mi je deveti dan kako sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije samo po ovoj temi. Ovde sam provela u poslednjih otprilike dve nedelje više nego određeni narodni poslanici koji su tražili ovu sednicu Skupštine, a onda nisu glasali za dnevni red, bez obzira na sve svakodnevne obaveze koje imam, koje moram da obavljam u interesu građana Republike Srbije kao predsednica Vlade i predsednik izvršne vlasti. To je, još jednom da kažem, moje poštovanje prema građanima Republike Srbije.
Zaista nekako već smatram, s obzirom da pričamo ovoliko dugo o samo jednoj tački dnevnog reda i da više, čak uopšte ne pričamo ni o toj tački, nego o svemu ostalom, da ipak ovo prelazi, mislim, neku normu demokratskog ponašanja u jednoj normalnoj, demokratskoj zemlji, ali kako god bude dalje želeo da se ponaša ovlašćeni predlagač, mi ćemo odgovoriti na to.
Dakle, nešto duže od sat vremena, koliko sam ovde, jednom se pomenula tragedija, odnosno monstruozni zločini, jednom, Jovanjica dva puta, „Milenijum tim“ jednom, Kosovo i Metohija jednom, Čović jednom i da se sve raspada u Srbiji tri puta. Toliko o dnevnom redu i toliko o tome kako koristimo ovo vreme pred građanima Republike Srbije i za građane Republike Srbije.
Poći ću od ovoga, nažalost, što zaista nikakve veze nema sa ovom temom, ovom sednicom, a to je da se sve raspada u Srbiji. Koliko se sećam u četvrtak sam objavila prelepe vesti da je Republika Srbija pobedila i dobila organizaciju specijalizovane svetske izložbe „Ekspo 2027“ i da je pobedila zemlje kao što su Španija, Amerika, Argentina, Tajland i zaista dobili čestitke čitavog sveta. Eto, toliko se sve raspada u Republici Srbiji.
Danas, poštovani građani Srbije, predsednik Aleksandar Vučić otvara još jednu fabriku „Hansgrohe“, nemačku fabriku u Valjevu. To je 1.000 novih radnih mesta. Eto, toliko se sve raspada u Srbiji. Investicija od 85 miliona evra. Dakle, danas u 12.00 časova, ako se ne varam, počinje ta ceremonija otvaranja nove fabrike i u Valjevu koja će do kraja ove godine dobiti i brzu saobraćajnicu i biti ti povezano sa auto-putem, Koridorom 11. Toliko se sve raspada u Republici Srbiji.
Sutra na Vidovdan otvaramo projekat koji se decenijama obećava svima u Srbiji, a ponajviše u Beogradu, iako je zaista transportno važan za čitavu našu zemlju, a to je obilaznica oko Beograda. To završavamo sutra. Eto toliko se sve raspada u Srbiji i ništa ne funkcioniše, ali o tome možemo dodatno da pričamo ovih dana.
Čula sam neverovatnu stvar, a to je da nije problem da mi brukamo nas, nego mi brukamo Srbiju. Mi brukamo Srbiju. Dolazi od čoveka koji… Da ne pričamo šta su radili u prošlosti. Mogu da se dotaknem toga, ali pričala sam već nekoliko puta. Dobro, nema veze, uvek se pominje to da ne moramo da se vraćamo na ono šta je bilo pre 10 ili 12 godina, ali od čoveka čiji je šef jedini Srbin koji je dogurao do CIA. Jedini Srbin koji je dogurao do Centralne obaveštajne agencije SAD, i to ne kao direktor, ne kao stručnjak, ne kao ekspert za borbu protiv kriminala, korupcije, terorizma ili bilo čega drugog, ne, već kao glavno osumnjičeni u aferi stoleća, rekla bih, u SAD i sledeće što treba da očekujemo jeste da i on bude osuđen, s obzirom da koliko smo pročitali, koliko smo informisani, Hanter Bajden je priznao to krivično delo, tako da je tu i jedini Srbin koji se dočepao CIA samim tim impliciran u to krivično delo, je li, umešan, koje je priznato.
Ukoliko taj čovek, a bez obzira na sve ostalo što je radio u prošlosti nije obrukao Srbiju, propisno, onako kako niko nikada Srbiju nije obrukao, ja ne znam onda zaista ko može da bruka Srbiju. Dakle, tu je konkurencija ogromna. Neću pričati šta ste radili ni 2001, ni 2004, ni 2008, ni 2010. godine u politici, dekosovizacije Srbije, kako je vaš šef govorio, a čiji ste vi, je li, politički sledbenik, a i tada bili jedan od najbližih saradnika, ona 2011. godine itd. To jeste bilo brukanje Srbije.
Pošto ja razumem, i kada pričate o brukanju Srbije, da je vama važnije šta neki drugi misle o Srbiji u odnosu na to šta naši ljudi misle o Srbiji, je li, mi zaista Srbiju ne možemo da obrukamo pred našim ljudima. Mislim da ja najveća bruka Srbije ikada, veća i od toga što je vaš šef dogurao da bude predstavnik Srbije u CIA, kao glavno osumnjičeni, u najvećoj aferi koja trese Ameriku, da je u stvari najveća bruka Srbije i najveća mrlja u Srbiji do sada, od 2000. godine, svakako bilo 450.000 radnih mesta bez kojih smo ostali dok ste vi vodili ovu Srbiju. Bez obzira šta neko tada mislio o nama, a svakako su svi mislili da nismo kredibilan partner, sve suprotno onome što misle danas, nije mi toliko važno šta neki drugi preko plota misle o Srbiji, važno mi je kako žive građani Srbije i šta misle građani Srbije. Ostaviti 450.000 porodica bez hleba na stolu jeste najveća bruka koju smo imali ikada, tako da o brukama da ne pričamo, makar ne vi koji ste Srbiju na najnegativniji način, u najnegativnijem kontekstu predstavili od Hong Konga do SAD.
Čuli ste, poštovani građani Srbije, molim još jednom da se osvrnemo na to i kada pogledate koliko je tu neistina izrečeno i koliko puta ponovljena laž, onda vam je pretpostavljam, nadam se, jasno sa kim imamo posla. Opet je narodni poslanik rekao da sam ja rekla – neće biti smene REM. Deseti put, petnaesti put. Ja sam rekla da izvršna vlast nikakve veze nema sa REM-om, ni sa postavljanjem, ni sa smenom.
Molim, ako neko može da uzme transkript i koliko puta sam ja to rekla, a koliko puta je on slagao da sam ja rekla da neće biti smene REM-a. Ja nikakve veze nemam sa REM-om. Vlada Republike Srbije ne može da smenjuje REM, ne može da ga postavlja, pa ga samim tim ni ne smenjuje. Ovo je zemlja u kojoj važe osnovni principi vladavine prava. Vi nikako ne možete da izađete, iskoračite iz onog vremena kada su se u opštinskom odboru vaše stranke birale sudije i tužioci po partijskoj pripadnici i tome da li je neko simpatizer ili ne, da li štiti članove stranke ili ne, bez obzira na krivična dela koja su činili. Možda se tada REM, verujem da jeste, birao na opštinskom odboru vaše tadašnje stranke. Kod nas REM biraju oni koji u skladu sa zakonom treba da biraju REM, a smenjuju ga oni koji imaju ingerencije da ga smenjuju.
Još jednom, poštovani građani, čuli ste, citiram, ja kažem – neće biti smene REM-a. Petnaest puta sam rekla nešto drugo, ali nema veze.
Sistem funkcioniše sjajno, sve je u redu, nema nikakvih problema. Takođe, nikada nisam rekla. Rekla sam da je u ovom jednom slučaju, desilo se, sistem funkcionisao. Rekla sam da sistem i svaki sistem može da zakaže i zakaže i u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, u bilo kom trenutku zato što sistem čine ljudi. Dakle, i naš sistem je, dok sam bila predsednica Vlade, u nekim oblastima zakazivao. Trudili smo se da ga menjamo, a na kraju krajeva smo se zbog toga trudili i uspešno uveli elektronsku upravu. Kada imate elektronsku upravu, ponajmanje može da vam zakaže sistem državne uprave, državne administracije zato što je sve transparentno, efikasno, zato što vidite šta radi i šta ne radi i, na kraju krajeva, zato što je najbolji način da smo na usluzi građanima 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, a pored toga, takođe, da se borimo protiv korupcije.
Sećam se vremena dok ste vi bili na vlasti, recimo, kada je Srbija u brzini izdavanja građevinskih dozvola bila druga odozdo na svetu. To je bio najkoruptivniji proces u Republici Srbiji. Otkada smo uveli izdavanje građevinskih elektronskih dozvola, samo elektronskim putem i isključivo elektronskim putem, danas smo u prvih deset na svetu po brzini izdavanja, ali takođe je to najmanje koruptivni proces zato što elektronska uprava ne trpi korupciju. Toliko o tome kako smo mi uređivali Srbiju, a kako ste radili to vi.
Što se tiče profesorke doktorke Milice Pejović Milovančević, postavili ste pitanje, niste je napali. Napali ste je samim tim što ste izgovorili makar dve direktne i notorne laži o toj ženi. To su svi građani mogli da čuju. Zaista ne znam da li vi toliko potcenjujete građane da mislite da oni od danas do sutra ne mogu da zapamte šta sam ja govorila, a šta ste vi govorili.
Vi ste za prof. dr Milicu Pejović Milovančević rekli da je kućni prijatelj porodice tog malog monstruma. Nije istina. Žena nije kućni prijatelj porodice tog monstruma.
Druga stvar koju ste rekli, a to je da je ona nakon tog kampa u Francuskoj lečila tog maloletnog monstruma K.K. Notorna laž. Nije ga lečila, nije ga ni videla. Napali ste ženu, bezočno lažući o njoj.
Uredu, pravo da vam kažem, ne mogu više da se raspravljam, ne mogu više da se nerviram oko toga. Ako je to vaša politika, a vi slobodno nastavite. Ja verujem u građane Srbije.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje s mesta.)

Verujem u građane Srbije koji ne glasaju za SNS i ne glasaju i ne misle u svakom trenutku da Vlada koju vodim vodi najbolji posao. Verujem da vide šta radimo mi i da vide šta radite vi. Verujem da će oni umeti da cene to što vi napadate tu ženu, ali moguće da ja nisam u pravu.
Vi kažete u toj vašoj, prilično plitkoj politici, postavljate pitanje – šta u sistemu ne funkcioniše, pa postoje monstrumi u Srbiji? Monstrumi postoje na čitavom svetu, u svakoj zemlji, u svakom vremenu. Postojali su u Srbiji i 2002. godine, kada je bio počinjen masovni zločin i 2007. godine, kada je počinjen masovni zločin i 2013. godine, monstrumi u Norveškoj, monstrumi u SAD. Samo od početka ove godine 18 pucnjava u školama i masovnih ubistava. Postoje monstrumi i u Belgiji, kao što sam vam čitala i u Španiji i u Italiji i u Ruskoj Federaciji. Mislim da ne postoji zemlja na svetu koja nije videla monstrume. Kakve to veze ima sa sistemom?
Dakle, prof. dr Milica Pejović Milovančević je kriva za to, zato što je direktor Instituta za mentalno zdravlje, jel, ona je podbacila i svi ljudi u Institutu za mentalno zdravlje su podbacili? Sada smo i to čuli. Sada oni dele jednaku odgovornost sa nama. Ona žena je kriva zato što je direktor Instituta za mentalno zdravlje. Pošto se pojavio monstrum koga ona, valjda, ja ne znam, u svoj svojoj svemoći nije prepoznala od koliko, 6,8 ili sedam miliona stanovnika u Srbiji, onda je ona direktno kriva. Umeće građani da cene to što ste rekli.
Što se tiče svega ostalog, da pričam na ovakvoj sednici dalje o „Milenijum timu“, a to je petnaesti put da pominjete „Milenijum tim“, o „Jovanjici“ smo sve rekli. Ako želite dalje da se promovišete, a vi izvolite, ali ako ćemo da pričamo na ovoj sednici o „Jovanjici“, ja sam rekla šta sam imala. Branimo tog čoveka tako što je dve godine proveo u pritvoru, dve godine u kućnom pritvoru dodatno. Mi smo zatvorili tu fabriku, plantažu, šta god da je, ja ne znam šta je. Verujem u institucije Republike Srbije.
Mi pokrenuli proces, Tužilaštvo pokrenulo proces, tako da ja ne vidim kako mi možemo da štitimo bilo koga ko je četiri godine, ni manje, ni više proveo u pritvoru.
(Aleksandar Jovanović: Vi ste uradili sve što je do vas.)

Kažete da sam ja rekla da je nečuveno da se protesti organizuju nakon tragedije. Prilično jeste nečuveno, ali ono što je najnečuvenije, a to je da su se ti prvi protesti, taj prvi protest da se organizovao u vreme Dana žalosti. Trodnevna žalost, treći dan dana žalosti ste pozvali na proteste. Niste se setili da je Dan žalosti. Propustili ste to nekako. Onda ste taj protest pomerili, umesto sa nedelje na ponedeljak, zato što vas je neko podsetio da je Dan žalosti. To je nečuveno.
Ali, sve ovo ostalo ako hoćete dalje da pričamo u krug, radi sopstvene vaše promocije, mislim da smo ovu temu pretresli onako maksimalno, da ni vi ni ja građanima Republike nemamo da kažemo baš ništa više na ovo, ali na vama je koliko želite da ovo traje. Hvala.
(Aleksandar Jovanović: Poslovnik.)

Hvala vam, ja ću zaista jako kratko.
Vi ste rekli, poštovana narodna poslanice, kako ministar unutrašnjih poslova ne može da snosi odgovornost za ono što se desilo zato što on to nije mogao da spreči. Dakle, mi smo to sada čuli. Ministar unutrašnjih poslova ne može da snosi odgovornost jer on to nije mogao da spreči. I to nije razlog za ostavku odnosno smenu Bratislava Gašića. „Gašić mora da ode zbog toga što je taličan čovek, malerozan čovek i ima karmu koja nije dobra za sistem bezbednosti“. Upisala sam, citiram vam. Ministar mora da ode zato što ima karmu koja nije dobra za taj resor.
Mi smo ovim, evo u devetom danu rasprave, zakoračili u sistem paranormalnog. Ja kao predsednica Vlade treba sada da gledam i na ministre da li imaju dobru karmu za resor koji vode ili nemaju dobru karmu? Ja ne znam kako se to radi, zaista. Prvo, u karmu ne verujem, ali ne znam ni kako bih ispitala njihovu karmu. Ali, Bratislav Gašić može biti ili taličan ili malerozan. Taličan, ako je taličan, onda je dobar za taj resor, zato što ga prati sreća. Ali ako je malerozan, onda vi kažete – nije dobar za taj resor zato što donosi maler gde god ide. Ja nemam to iskustvo sa Bratislavom Gašićem, zaista, ja kad god ga vidim…

Ali vas ja molim da zaista, devet dana sam ovde, ovo je deveti dan, trudim se iz petnih žila maksimalnim snagama da radim i svoj posao kao predsednica Vlade paralelno sa ovim, molim vas nemojte da ulazimo u svet paranormalnog, molim vas nemojte da pričamo o tome da treba Bratislav Gašić da ode zato što ima karmu koja nije dobra za sistem bezbednosti, ili zato što je malerozan.
Na kraju krajeva, kažete, on je malerozan i ima karmu koja nije dobra za sistem bezbednosti, stavite ga da bude ministar građevine. Pa šta sad, da se nešto sruši tamo? Ali, dobro.
Još jednu stvar koju sam želela da vam kažem, koja je važna i ozbiljna. Vi kažete – školski policajci, nemojte da stavljate školske policajce bez pedagoga, bez psihologa u školama. Ja se slažem sa vama i mislim da su pedagozi i psiholozi u školama prevashodno važni, ali vam još jednom naglašavam – samo 37 škola u Srbiji nema pedagoga ili psihologa. I te ljude ćemo zaposliti, i pedagoge i psihologe u tim školama. Ali nemojte, molim vas, da širite poluinformacije, zato što verujem da nemate tu informaciju, a niste me slušali kada sam pričala. Pričam o ovome deseti put, pričala sam i po prvoj tački dnevnog reda. Dakle, samo 37 škola nema pedagoga ili psihologa. Naravno da će oni biti tamo i raditi u jednom širem timu, o čemu je pričao i ministar Bratislav Gašić kada je pričao o proceni rizika koja se radi svakog 1. septembra. Hvala, samo toliko, da ne ulazimo u svet paranormalnog.

Hvala vam.
U najboljoj veri, sa najboljom namerom želim još jednom da apelujem da se vratimo u ovaj normalan svet takav kakav jeste, jer nastavljamo sa mistikom i paranormalnim. Završili smo ono prethodno obraćanje sa tim da ministar donosi nesreću i kako ministar dođe dešavaju se loše stvari, a nastavili sa ovim obraćanjem gde ste rekli - energija je negativna u nama, mora se kanalisati. Ja u taj paranormalni svet ne verujem i molim vas da razgovaramo o stvarima na koje možemo da u tičemo i gde ja mogu nešto da uradim kao predstavnik izvršne vlasti.
Opet, u svemu ovome mi nije jasno, tek sada iz ovog izlaganja, kako je ministar Bratislav Gašić kriv? Vi kažete, uzrok svog nasilja danas je nasilje 1945. godine, kada je pobijeno svemisleće. Ne znam kakve veze to ima sa Bratislavom Gašićem, i kako je on tek 1945. godine mogao na te stvari da utiče?
(Dušan Radosavljević: Otvorite dosijee.)

Za nekoga ko promoviše, koliko sam razumela gospodstvo u Srbiji, začudila sam se koliko znate o Maci diskreciji i Zmaju od Šipova, pošto ja ne znam šta je ko o njima pričao, analizirao, šta, gde, a ko taj sada vodi nešto gde ide cela Vlada. Ne znam ni ko je Maca diskrecija, a ni ko je Zmaj od Šipova. U svakom slučaju, imate tu malo kontradiktorne izjave, za nekoga ko promoviše gospodstvo u Srbiji, a sa čim se ja lično ne slažem. Svakako, ne znam šta je ona lepa Srbija, a s druge strane šta ona ružna Srbija. Za mene samo postoji lepa Srbija.
Da vam kažem, niste me ubedili tom pričom oko te borbe protiv nasilja i tog programa koji ste predložili. Kažete, pre osam, devet godina tada Vladi Republike Srbije, zato što kažete da je tada pozvao vas poštovani Ljuba Vračarević i rekao – momak dođi kod mene. Uz svo uvažavanje, ne verujem da ste bili momak pre devet godina.
(Dušan Radosavljević: U žargonu.)
U žargonu? Gospodskom. Dobro.
Iako je bilo 2013. i 2014. godine, tada država jeste morala da se bori protiv izuzetno ozbiljnih stvari, problema sa kojima smo se suočavali, a što je bio neumitni bankrot. Takođe, ako je bilo 2014. godine, onda i poplave, tako da verujem da je bilo nečeg prečeg, ali svakako ako imate još uvek taj program, dajte pa ćemo ga pogledati.
Konačno, opet ne tiče se teme, ali vidim da ste izuzetno srčano pričali o tome gde nestade država koja je bila sve vreme na Kosovu i Metohiji? Ovi što su preteča vaše stranke su učinili sve da nestane država Srbija na Kosovu i Metohiji i šef vaše poslaničke grupe. Sve što su mogli, sve su učinili. Danas kada kažu da Aleksandar Vučić brani taj ćošak koji imamo, ni taj ćošak nismo imali, nego ga je on izborio.
Te vaše kolege, vaše kolege iz vaše poslaničke grupe i vaš šef vaše poslaničke grupe, prstom nisu mrdnuli da spreče pogrom 2004. godine, prstom. Ne da neko pretuče nekoga u zatvoru, zbog čega smo mi podigli, odnosno Aleksandar Vučić, čitavu međunarodnu zajednicu i prvi put čujemo neke kritike na račun Aljbina Kurtija i Prištine, nego su iz Beograda, iz svojih kabineta i fotelja gledali kako se pale crkve i manastiri, kako se pali naša zadužbina, kako odlazi u bespovrat, u nepovrat.
Četiri hiljade ljudi je proterano, etnički očišćena sela na Kosovu i Metohiji, a bogami i gradovi od Srba na Kosovu i Metohiji, ni prstom nisu mrdnuli. Niste im oprostili to, pretpostavljam, pošto danas sedite ponosno u poslaničkim klupama sa njima. Gde nestade države?
Nestalo je 2008. godine, kada su vaši vodili Vladu Republike Srbije, ti sa kojima danas delite poslaničke klupe, sa kojima danas delite stranke i pokrete, koji su kada je Priština proglasila nezavisnost, izdali jedno saopštenje za štampu. Nama nešto spočitavate? Vi, čije kolege traže da se ukine pravo Srbima na Kosovu i Metohiji da ih Srpska lista predstavlja.
Neću dalje, pošto nije po dnevnom redu, ali nekako uvek kada vi pričate van dnevnog red, to se toleriše. Valjda ja treba da ćutim, pa ne treba da branim stavove Vlade po tim pitanjima koja tako zdušno pominjete i nasilje 1945. godine, i koncert Baje Malog Knindže i Macu diskreciju i Zmaja od Šipova. To je sve dozvoljeno, jel?
Na temu kada pričamo o tragedijama i kada deveti dan sedimo ovde i pričamo o tome šta je moglo ili nije moglo da se uradi i slušam tačno šta je drugačije moglo da radi MUP. Hvala.

Hvala.
Dakle, ponovo ću jako kratko, zato što se trudim da nekako iskoristimo vreme na najbolji mogući način i u nadi da ova sednica ipak ima neki kraj, jer zaista je postalo političko prazno prepucavanje. Verujem da više ni politički ne znači ništa, verujem da nas zaista niko i ne gleda, jer ovo sve što možemo da čujemo ovih poslednjih dana to zaista niko ne bi ni želeo da sluša. Iskreno sam u to ubeđenja.
Na kraju krajeva i sa ovim prelaskom u paranormalni svet. Dakle, niko se ovde nije smejao zato što se smeju vašoj narodni poslanici, zato što verujem da je svako ovde bio iskreno zatečen time što je čuo da ministar treba da se smeni zato što mu je karma loša. Znate šta sam čula kao predsednica Vlade, ipak to je vaš poslanički klub, tako da ne bude kao iz nekih drugih poslaničkih klubova gde imamo suprotne predloge od toga da mere treba da budu takve da treba da ima više policajaca, do toga da ne treba da bude policajaca u školama. Do vašeg poslaničkog kluba gde ste vi predlagač za smenu Bratislava Gašića, a narodna poslanica još jednom citiram, kaže, molim vas uzmite transkript – ministar unutrašnjih poslova nije odgovoran i ne može biti odgovoran za ove tragedije. Samim tim ne može zbog toga da mu se traži ni ostavka, ni da se traži smena. Treba da se traži smena, odnosno treba da on da ostavku zato što je malerozan čovek, ali za tragedije nije odgovoran. Gospođa je to rekla, narodna poslanica je to rekla, ne može biti odgovoran za takve tragedije.
Jel vi zaista želite od mene da smenim ministra Gašića, sada hoćete da promenite predlog, da ga smenim zato što je malerozan čovek? Ne razumem, kako onda idemo dalje. Onda ćete sutra opet da mi tražite smenu nekog drugog ministra zato što i on ima lošu karmu, ali zato što je on malerozan. Hajde da budemo ozbiljni. Dakle, vaša narodna poslanica je rekla – ministar policije nije odgovoran i ne može biti odgovoran za tragedije, nije mogao to da spreči. Dala je predlog za Mladenovac, predlog glasi da su pripadnici MUP uleteli bez ikakvog odobrenja od tužioca, bez ikakvog upliva sudstva u tu kuću, mogli su da spreče tragediju. Tačno je, to verujem da je tačno, ali još jednom vas pitam – da li želite da imamo sistem u kome pripadnici MUP bez tužioca, bez naloga, bez suda mogu da uđu u bilo koju kuću.
Imaju ovlašćenje, vi ste u pravu, znači, već danas možemo da krenemo da ulazimo po kućama, da trkeljišemo stvari i porodice, da otvaramo njihovu privatnu imovinu i da tražimo da imaju oružja, ako imaju oružje, da li su imali nameru nekog da ubiju, kakva je to država? U kakvoj državi želite da živimo? Čekajte, izvinite, mi smo povukli taj zakon o policiji na zahtev predsednika Republike Srbije Aleksandar Vučića zato što su organizacije civilnog društva tražile da tu odredbu izbacimo iz zakona, da tu odredbu koja je i ranije postojala u zakonu i vi ste tu u pravu, koja je ranije postojala u zakonu, izbacimo iz zakona tako da eksplicitno pripadnici MUP ni po koju cenu bez naloga tužilaštva ne smeju da ulaze u nečiji stan. Oko toga se vodi rasprava u medijima, oko toga se vodi trenutno debata, treći mesec se u okviru nacionalnog konventa o EU. Ljudi ili želite ovo, mi ne možemo da uradimo i jedno i drugo. Nama organiazacije civilnog društva kažu želimo to da izbacimo. Mi kažemo dobro.
Hajde da uvažimo, pošto ste i vi takođe kao poslanici opozicije tražili da dodatno radimo na tom zakonu, uvažimo to, idemo tri meseca da razgovaramo sa nevladinim organizacijama oko tog zakona. Nevladine organizacije žele taj deo da izbace. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova na tim ogromnim stolovima se bore da se taj deo ne izbaci iz Zakona o policiji. Vi sada kažete – ne, nego treba da proširimo ovlašćenja, pa da u svakom trenutku, bez ikakvog naloga tužilaštva… Oni kažu – pa imam sumnju. Šta? Neko ima oružje nelegalno ili ima legalno oružje, ali mi imamo sumnju da će da počini krivično delo. Kako? U kojoj državi to postoji? Gde to može da se uradi? Postoji onaj film naučno-fantastični u kome možete da predvidite šta će se desiti, pa onda policija ulazi, pa sprečava to što će možda da se desi. Ali, to ne postoji u stvarnom svetu.
I da vam kažem, što se tiče stručnih lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, vi govorite kao da u tom ministarstvu ne postoje uopšte stručna lica. Da, direktor policije još nije imenovan. Da, ja mislim da treba da bude imenovan direktor policije. Da, mislim da treba. Mislim da je to trebalo već da se uradi. U redu, oko toga se slažemo, to prihvatam kao kritiku, nikakav problem. Da li bi direktor policije kao takav mogao da spreči ovu tragediju? Ne. Opet vi, pitam, Bratislav Gašić kako je kriv za tragediju, zato što nije imenovao direktora policije? Ali, znate kako? Kada je u Norveškoj Brejvik ubio 77 ljudi, jedino je direktor policije podneo ostavku. Ne ministar unutrašnjih poslova, nije. Ministar pravde je podneo ne zbog tragedije, nego zbog svojih političkih komentara o drugoj opozicionoj stranci. Tako da opet ovde menjamo lončiće, pa gde je loptica. To je isto kao što ste nas optužili da je 2013. godine u Pokrajini bio protest, da smo mi politizovali tragediju, protest nikakve veze nije imao sa Velikom Ivančom i zločinom.
Dakle, i stalno ukrug, stalno ukrug pokušavamo. Jel pokušavamo nešto da uradimo dobro za ovu zemlju? Jel pokušavamo nešto konstruktivno da uradimo za ove građane ili stalno pokušavamo da se nadmudrujemo, da u stvari predstavimo nešto što je neistina kao istina? Šta mi pokušavamo, da ovde nešto podvalimo narodu?
Dakle, što se tiče stručnih lica, ja sam zaista ponosna i želim da dam priznanje ministru Bratislavu Gašiću kakve ljude je on postavio za državne sekretare u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ja mislim da su to najbolji od najboljih ljudi unutar sistema. Državni sekretar Željko Brkić, državni sekretar Danilo Stevandić su na ponos našoj zemlji i na ponos sistemu. To su policajci koji su krenuli od škole u Kamenici i završili doktorat na Pravnom fakultetu, neverovatni ljudi, par ekselans stručnjaci. Dakle, ne dam da kažete da u Ministarstvu unutrašnjih poslova ne postoje stručni ljudi. Pa dobro, u redu, ako niste to rekli, hvala vam na tome. Eto, onda smo do sada dogovorili makar da u Ministarstvu unutrašnjih poslova na odgovornim funkcija, a to je državni sekretar, što je pritom politička funkcija, da je ministar Bratislav Gašić postavio najbolje stručnjake, najodgovornije ljude, koji pritom nikakve veze sa strankom i politikom nemaju na političkim funkcijama. Ja mislim da su to stvari koje govore u prilog njegovom ministrovanju.
Što se tiče drugih pitanja, opet, pošto nemaju veze sa temom, kao što je Zakon o elektronskim medijima, a rado bih odgovorila i verujem da će biti prilike na nekoj drugoj sednici, u nekom drugom zasedanju, Olivere Zekić, vojnika na Pešteru, „Zadruge 7“, državnom sekretaru i Predragu Koluviji, nikakve veze nemaju sa temom, mi možemo, ako vi želite, kao što znate, mi zaista ovde možemo da sedimo još mesecima, ali nemaju veze sa temom. Ja ću se truditi da bih još jednom iskoristila zaista sa najvećim poštovanjem ovaj dom, a i iz razloga zato što izuzetno, izuzetno važni zakoni čekaju dok mi besomučno pričamo o istim stvarima, izuzetno važni zakoni čekaju na razmatranje od strane Narodne skupštine, ja neću dalje izlaziti van teme. Hvala.