Hvala.
Želim da se izvinim poštovanim narodnim poslanicima što sam kasnila, usled sastanka i vezi sa investicionim planom „Srbija 2025“ koji ćemo predsednik i ja, sa celim timom, predstaviti u subotu.
Čula sam deo vašeg pitanja. Prenele su mi kolege drugi deo. U svakom slučaju mi se čini da borba organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji nikada nije bila jača. Takođe, nikada nisu bili jači kapaciteti MUP i svih ostalih relevantnih resornih institucija. To smo učinili na više načina, a svakako najviše kroz poboljšanje položaja samih pripadnika MUP, povećanje prosečnih plata u MUP pripadnicima policije, ali i ostalih službi, kao što su vatrogasne službe, nešto iznad 50%, nove opreme, od uniformi, preko automobila, do radio-stanica, radio-veza zbog same njihove sigurnosti, do toga da danas zaista imamo…
Žao mi je, sada ću zamoliti i kolege iz MUP da mi pošalju tačne brojke o stopi kriminala u Republici Srbiji koja, čini mi se, nikada nije bila niža.
Što se tiče samog Tutina na koji ste ukazali, ako se ne varam, Sandžaka ili Raške oblasti, dakle, gledamo na isti način kao i na organizovani kriminal ili bilo kakav kriminal na teritoriji cele Republike Srbije.
Verujem da MUP radi na tome. Verujem da imaju sve potrebne informacije. Ako bude bilo potrebno nešto na šta možete konkretno da nam ukažete, ja ću vas zamoliti da se obratite Vladi, odnosno potpredsedniku Vlade, ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Stefanoviću, pa da zajedno radimo na tome.
Svaka pomoć i podrška u tom smislu nam je dobrodošla zato što je naš cilj da radimo u interesu građana i da organizovani kriminal, korupcija budu svedeni na minimalnu moguću meru.
Zamoliću sada i da mi pošalju konkretne podatke. Hvala vam.

Hvala.
Poštovani narodni poslaniče, reći ću samo da ste u potpunosti u pravu. Ja sam rekla u poslednjih nekoliko dana, ponoviću to i danas u Narodnoj skupštini, ako mogu tako da kažem, naša namenska industrija je pod baražnom paljbom. Dakle, napadnuta sa svih strana i nije slučajno da se istovremeno napadaju i „Krušik“ i postoji neka afera, kao i u „Prvoj petoletki“ i u „Milan Blagojević“ Lučani i generalno je naša namenska industrija izložena jako, jako velikim napadima sa raznih strana, a bila je potpuno uništena od strane tih koji je danas napadaju. Ti su je, u vreme dok su bili na vlasti i uništili.
Namenska industrija, koja je još u vreme bivše Jugoslavije bila jedna od vodećih u svetu, izuzetno jaka industrija, koja je zapošljavala veliki broj ljudi, donosila značajne prihode u budžet, tadašnje države. Uspeli smo, ne mi, ali ovi koji su bili tada odgovorni za vođenje zemlje, da u potpunosti devastiraju našu vojnu industriju.
Onda je polako krenulo ulaganje u namensku industriju i u trenutku najviše kada je Aleksandar Vučić bio ministar odbrane, posvećeno radio na tome, kao što posvećeno radi na svemu. I ciglu po ciglu, korak po korak, mi smo ponovo uspeli da podignemo našu namensku industriju. Ogromnim ulaganjima, ogromnim zalaganjima i ogromnim trudom, jer nije to bilo lako ni staviti na noge, ni promovisati partnerima u inostranstvu, nekim inostranim tržištima da mi ponovo imamo našu namensku industriju, da je ona kvalitetna, da imamo sve sertifikate, da imamo sve dozvole i da radimo, poslujemo u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Nažalost, usled raznih interesa, kao što sam rekla, sa strane, danas je naša namenska industrija pretrpela jako veliku štetu. Biće potrebno još mnogo sada i vremena i energije, i još mnogo novca, da povratimo to što smo imali. Namenska industrija, generalno vojna industrija širom sveta je industrija koja je, pa i prirodno i logično industrija kojoj se posvećuje, zaista velika pažnja, u smislu ko sa kim posluje, sa kakvim dozvolama, pod kakvim uslovima, da li izvozite ili prodajete onima kojima ne bi smeli da izvozite i prodajete.
I mi nikada, u poslednjih nekoliko godina, od kada smo ponovo podigli našu namensku industriju, nismo bili ni na kakav način ugroženi, u smislu da je bilo ko, od Rusije do Amerike, u bilo kom trenutku rekao da Republika Srbija, ne posluje u skladu sa svim međunarodnim standardima i normama. Dakle, trudili smo se, uvek vodili računa, posebnu pažnju poklanjali tome da radimo u skladu sa međunarodnim standardima i da tako gradimo poverenje svih međunarodnih faktora i svih međunarodnih partnera.
Ono što se desilo je, da je taj napad, odakle god bio orkestriran, došao iznutra i da nas niko sa strane nije napao, ili bilo ko drugi optužio da je Srbija izvozila oružje, tamo gde nije smela da izvozi.
To su uradili ljudi, političari u Srbiji, političari iz SZS, su napali namensku industriju sopstvene zemlje, bez da se tome, u bilo kom trenutku, bilo ko iz inostranstva priključio, osim nekih, takozvanih istraživačkih medija, kojima je čovek, koga oni nazivaju uzbunjivač, a koga ja i čiju ulogu neću definisati, zato što nije na meni, nego na relevantnim organima Republike Srbije, pre svega pravosuđu, da kaže kakva je njegova uloga bila.
Ali, imate čoveka koji je godinama radio u „Krušiku“, u izuzetno osetljivoj, bezbednosno osetljivoj namenskoj industriji, sakupljao tajne podatke i prosledio ih stranim medijima, istraživačkim, takozvanim, istraživačkim medijima, u Bugarskoj.
I onda je "Krušik" krenuo da gubi poslove sa partnerima sa kojima smo trgovinske veze stvarali naporno godinama, a te poslove su počele da dobijaju bugarske firme. I u svemu tome učestvuju našu političari.
Tako da je to jedna stvar kojoj svi zajedno moramo nekako da se odupremo. Da se odupremo zbog Srbije i zbog svih ljudi i porodica koje zavise od namenske industrije, a ima ih hiljade. Nažalost, šteta je već učinjena. Na svu sreću nikada zaista nije bila upitna uloga Srbije u smislu da je bilo ko relevantan rekao da je Srbija izvozila negde gde nije smela da izvozi i radila sa partnerima koji su pod sankcijama. I sve što je rečno je sa naše strane dokumentovano, argumentovano, opovrgnuto, ali ćemo morati još mnogo, mnogo da se trudimo, još značajne finansije resurse da uložimo da bi namensku industriju, a posebno "Krušik", posebno Valjevo vratili tamo gde je bilo pre ove nameštene afere. Hvala.

Vi ste, ponovo moram da kažem, narodni poslaniče, potpuno u pravu. Po svim lako poverljivim informacijama iz „Vikiliksa“, Vuk Jeremić i Borko Stefanović su pred proglašenje nezavisnosti Kosova tražili od SAD i iz ambasade SAD u Beogradu, da se datum proglašenja nezavisnosti tzv. republike Kosovo pomeri tako da se proglasi nakon predsedničkih izbora. Što je zastrašujuće.
Zastrašujuće je zato što vi u trenutku jedne nacionalne katastrofe razmišljate o izborima, a ne o KiM, i ne šta će se desiti sa Srbima na KiM, i ne šta bi još dodatno kao država, pa makar u tim poslednjim danima pred tu nacionalnu katastrofu možete da uradite. Razmišljate samo i isključivo o izborima, i kako da uradite sve što treba da uradite, sve što možete eventualno da uradite, da osigurate da pobedite te izbore. Tako da je prvi prioritet bio kako da se osigura, uz pomoć tada podršku SAD, da to, da sam datum bude pomeren samo da bi se završio i drugi krug predsedničkih izbora.
I danas su to ljudi koji nam govore o tome da izborni uslovi treba da budu fer, ili da danas nisu fer, ili da su danas gori nego što su bili. Ljudi koji su bili spremni da na kocku stave Kosovo i Metohiju, samo da bi pobedili na predsedničkim izborima. Ljudi koji nisu na kocku stavili nego prokockali ekonomsku stabilnost, plate i penzije, ekonomsku bezbednost ove zemlje i njenih građana. Kako?
Pa, tako što su 2008. godine, koja je bila izborna godina četiri puta povećali penzije na osnovama koje su bile sve osim održivih i ekonomskih i tako upropastili naš budžet, tako ogromno povećali deficit što je jedno po jedno, a zajedno i sa svetskom ekonomskom krizom dovelo do potpunog ekonomskog kolapsa Srbije. Takvog kolapsa da između 2008. i 2013. godine, šest stotina hiljada ljudi u Srbiji izgubilo posao, šest stotina radnih mesta je zatvoreno.
Mi danas rešavamo te probleme koji su nasleđeni još od tada, a tada kada pogledate genezu tih problema onda vidite da su se najgori problemi pravili upravo pred izbore kako bi se glasovi kupili i to su ljudi koji danas nama drže pridike o izborima i uslovima, a da podsetim građene Srbije, mi smo bili dovoljno odgovorni da 2016. godine krenemo u sređivanje biračkog spiska, zato što iskreno želimo drugačiju Srbiju, Srbiju u koju imate fer, transparentne izbore, u kojima imate javnu upravu, javnu administraciju u kojoj postoji neki red i neki zdrav razum koje je na usluzi građanima 24 časa, sedam dana u nedelji 365 dana u godini, i tako smo sredili i birački spisak. Da smo želeli da muljamo i da varamo, kao što su muljali i varali oni, pa držali bi birački spisak onakvim kakvim su ga oni i ostavili.
Danas pokušavamo, recimo, da rešimo problem dnevnica za rezerviste, taj problem je nastao, znate kako? Pa, tako što je tri dana pred predsedničke izbore u januaru 2008. godine, 17. januar 2008. godine, tri dana pred izbore je vlast prebacila dve milijarde dinara za sedam opština Topličkog okruga, dve milijarde dinara, 17 miliona evra prebacila.
I, recite, mi da time nisu pokušali da kupe te ljude, da ti ljudi tamo ne bi protestovali, da bi glasali onako kako oni žele i ti ljudi danas nama pričaju o izbornim uslovima, dve milijarde dinara.
Nakon toga su ostali rezervisti tužili, zato što je ovo bilo samo u Topličkom okrugu i mnogi naplatili, pre svega, advokati, nažalost, naplatili ogromne svote novca iz budžeta Republike Srbije. Može ministar Vulin da doda još nešto.
Dakle, ogromne svote novca iz budžeta Republike Srbije. Mi imamo brojne, hiljade i hiljade presuda koje su dobijene, u kojima je sud odlučio da je država diskriminisala protiv svih ostalih rezervista, zato što je neko odlučio da na najdirektniji način pokuša da kupi neke ljude, plati neke glasove i da to tri dana pred izbore plati sa dve milijarde dinara iz budžeta Republike Srbije.
To je problem koji i dan danas traje. Ja sam se sa predstavnicima rezervista videla, a videću se ponovo u ponedeljak, razumem te ljude i mi i predsednik Vučić, pokušavamo da nađemo rešenje, da se ti ljudi ne osećaju kao da su diskriminisani, samo zato što je neko mislio da tri dana pred izbore može da kupuje njihov glas.
Konačni pokazatelj toga kao što ste i rekli, vi dali primer Marinike Tepić, toga sa kakvim mi ljudima imamo posla.
Marinika Tepić je 24. decembra dala izjavu, a ja ću citirati jedan deo te izjave, pitanje da li je Dačić zloupotrebio službeni položaj, tako što je pribavljao novac za otpriznavanje Kosova, pa je ona dalje pričala, od koga je on pribavljao novac.
Onda, 26. decembra ni 48 sati kasnije, ista Marinika Tepić kaže, pa ponovo citiram, nisam govorila da povlačenje priznanja dolazi plaćanjem.
Citiram – žena je rekla: „da li je Dačić zloupotrebio službeni položaj, tako što je pribavljao novac za otpriznavanje Kosova“. A onda, ni 48 sati posle toga, žena kaže, nisam govorila da je do povlačenja priznanja dolazilo plaćanjem. Šta reći?
Sa kim se raspravljati? Sa kojim argumentima? Sa ljudima koji jedan dan kažu jedno, i posle 48 sati kažu sve suprotno. Ima snimljena izjava. Ti ljudi nas optužuju za Krušik, Jovanjicu, za razne neke druge gluposti.
Ljudi koji, njima sama njihova reč, njima lično ne znači ništa, ali to je igra u krug i jedino što je važno je da građani Republike Srbije razumeju šta mi sve radimo, zbog čega radimo i da vide rezultate i da znaju da svaki dan dajemo sve od sebe, da život svih građana u Republici Srbiji bude bolji. Da se makar u nečemu, jedan milimetar vidi neki pomak, unapred na bolje.
Mi ćemo nastaviti da radimo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije i nastavićemo da se borimo da i druge zemlje koje su priznale jednostrano nelegalnu proglašenu nezavisnost Kosova, suspenduju ta priznanja, a to je rezultat, ne novca, to je rezultat rada, truda, da se imidž i ugled Srbije u svetu poboljša.
Takođe, toga da je Srbija danas sve više viđena kao pouzdan, otvoren i iskren partner, sve na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, toga da smo mi danas zemlja u koju dolazi predsednik Kine i predsednik Rusije i predsednik Evropske komisije i predsednik Evropskog Saveta, nadamo se i predsednik SAD, ali i mnogi drugi partneri iz Kazahstana, Azerbejdžana, Belorusije i svi ostali, zato što je to u interesu Republike Srbije i svih naših građana.
Konačno, to je rezultat Briselskog sporazuma. Rezultat je Briselskog sporazuma, zato što je Briselskim sporazumom Srbija napravila hrabar iskorak i pokazala da je spremna na kompromis, da je spremna kao ozbiljna, odgovorna zemlja, razgovara sa svima, kako bi došlo do jednog dugoročnog mira i stabilnosti.
Dali smo prostora dijalogu i tek kada su ostale zemlje sveta, one koje su nažalost u to vreme pohitale da priznaju jednostranu proglašenost nezavisnost Kosova, dok se naša Vlada borila da se ta nezavisnost proglasi nakon predsedničkih izbora, a ne ko će sve priznati tu takozvanu državu.
Dakle, mi smo prvi put pokazali da druga strana ne želi dijalog, a da mi želimo dijalog, da smo hrabri i ozbiljni, odgovoran partner.
Kao rezultat svega toga, dolazi do suspenzije i odpriznavanja nezavisnost tzv. republike Kosovo, a ne novca.
Samo za kraj još jedna rečenica.
Gospodo iz Saveza za Srbiju, nije sve do novca. Možda vama jeste, ali nije sve i svima na svetu do novca. Novac ne kupuje sve.
Hvala vam.

Hvala vam što ste naglasili i neke dobre stvari koje smo zajedno uradili i svakako ih ima.
Ja gledam na to na način da i u ovom poslu mi uvodimo red u jednoj oblasti u kojoj nikakvog reda nije bilo i ništa se nije znalo i sve je moglo da bude, a nije moralo da znači. Ti ljudi su bili prepušteni sami sebi u jednom neuređenom sistemu, a koji je bio neuređen kako zbog nebrige, tako i zbog toga što je neko želeo da mešetari, pa sad polako uvodimo red u taj sistem.
Meni je drago što smo uradili još jednu veliku i važnu stvar, a to je da smo po prvi put uveli pravo na porodiljsko za žene u poljoprivredi. Mislim da je to izuzetno važno i da je to nešto što govori da ćemo se mi u budućnosti, koliko je u našem mandatu i našoj moći i naravno, u zavisnosti od toga kako građani budu glasali na izborima i kome daju poverenje, svakako mi, ovaj tim, boriti da dalje uređujemo ovu oblast i da ljudima u poljoprivredi i poljoprivrednicima, poljoprivrednim proizvođačima damo ili obezbedimo bolje kvalitete, bolje uslove za život.
Što se tiče poreskog i invalidskog osiguranja, mi trenutno na tome, mislim, već neko vreme, ne trenutno, već neko vreme radimo na tome sa ekspertima iz Svetske banke i po svim informacijama koje imamo od ministra Nedimovića, imamo prve obrise modela kako bismo to mogli da uradimo i u ovoj dinamici, mi bismo to mogli da završimo u trećem kvartalu 2020. godine.
Paralelno sa tim, radićemo na rešavanjima dugova i pravljenju novog sistema u zavisnosti od prihoda koje ostvaruje poljoprivredno gazdinstvo, a trenutan dug je ni manje ni više nego dve milijarde evra. Tako da su značajna sredstva koja ćemo morati da uložimo u ovo, zato što je ovo problem koji traje još od 1986. godine. Dakle, rešavamo nešto što je dugi niz decenija problem, problem koji se samo nagomilavao, ali je realno da to tokom 2020. godine i završimo.
Još jednom, ja ne volim da dajem prazna obećanja. Ne volim kada građani misle da smo mi od tih političara koji nešto obećaju a ništa ne urade. Dokaz za to da ovo nije prazno obećanje je što smo već mnoge stvari koje su bile neurađene uspeli da uredimo koliko god one teške bile. Hvala.

Nastavićemo da radimo zajedno na ovome.
Znam da ministar Nedimović predano radi na rešavanju ovog problema. U poljoprivredi smo nasledili mnogo, mnogo problema. Nije bilo sistemskih ulaganja. Bio je izuzetno generalno nizak nivo investicija u poljoprivredu, pa rešiti samo probleme od sistema za navodnjavanje, elektrifikacije polja, automatski protivgradne zaštite, a sada imamo i prvi automatski radarski centar Valjevo, prvi u ovom delu Evrope. Pa smo promenili uredbu oko subvencija za opremu za poljoprivrednike, mehanizaciju, kako bi napravili proizvodnju efikasnijom, smanjili troškove za ljude kako bi prihodi bili veći.
Pa, onda, rešavanje državnog zemljišta, državnog poljoprivrednog zemljišta, gde nismo imali nikakve baze podataka, nismo imali nikakvu kontrolu. I to je bilo u potpunosti otvoreno za mahinacije. Bilo je i jako mnogo, takođe, i sive ekonomije.
Sve to sada konačno dobija obrise jednog uređenog sistema. Ali, postoji još mnogo stvari koje mi moramo da rešimo. Jedna od velikih reformi koje moramo da uradimo je to da isto plaćaju i oni koji imaju jedan hektar i oni koji imaju 300 hektara. I to da mi u ovom trenutku godišnje izdvajamo, dakle, ukupan trošak za penzije godišnji je oko 30 milijardi dinara, od čega 28,2 milijarde iz budžeta, upravo ovo o čemu ste vi pričali.
Tako da, hajde da nastavimo zajedno da radimo da to rešavamo, ali makar u ovom trenutku imamo obrise jednog održivog sistema, zdravog sistema, otpornog sistema i, na kraju krajeva, ono što najbolje pokazuje to, to je da smo mi imali protekle dve godine, godina za godinom, jaku poljoprivredu, bolju od desetogodišnjeg proseka. Iako su svi govorili da je 2018. godina godina koja je bila značajno bolja od desetogodišnjeg proseka incidentna godina i da nam je vreme išlo na ruku i da je to bila sreća, 2019. godina je bila jednako dobra kao 2018. godina, čak možda i malo bolja.
Tako da, i to pokazuje da se čak i u kratkom roku ove sistemske investicije, sistemska ulaganja u poljoprivredu isplate.
Ja vam lično stojim na raspolaganju, da sednemo i da pogledamo zajedno kako možemo da rešimo i taj problem i da naši poljoprivredni proizvođači još jednom vide da zaista brinemo o njima. Hvala.

Narodni poslaniče, da li ste vi možda bili član DS?
(Đorđe Vukadinović: Ne.)
Nikada? Na njihovoj listi? Kako ste vi ozbiljno, žestoko i energično reagovali kada je završen referendum i kada se otcepila Crna Gora? Na koji način ste, tokom referenduma, sačuvali interese Srba u Crnoj Gori, srpskih svetinja, crkava i manastira? Kako je to sad uvek naknadna pamet za Kosovo i Metohiju, naknadna pamet za Crnu Goru, pa mi sad treba da reagujemo žešće i energičnije?
Molim vas, evo, zaista bih vas molila da mi kažete šta to vama znači da reagujemo žešće i energičnije, dajte mi savet, dajte mi preporuku. Šta želite Vlada Republike Srbije da uradi? Da krenemo u rat? Šta tačno želite? Šta zastupate?
Jedva smo povratili zemlju na noge, jedva smo zaposlili ljude, jedva smo došli do nezaposlenosti od 9,5%, do prosečnih plata do kraja godine iznad 500 evra. Jedva. Jedva napravili neku regionalnu stabilnost zato što su ovi fantastični ministri spoljnih poslova i svi ostali, predsednik Republike, Boris Tadić bili takvi da su nas posvađali sa svima na svetu i sa svima u regionu.
Mislim i ostajem pri ovim rečima, ali ih ne menjam kao Marinika Tepić. Ostajem pri onome što ste vi citirali. Treba da budemo pametni i pribrani. Više smo uradili za srpski narod u Crnoj Gori, za Srbe u Crnoj Gori, nego svi zajedno u poslednje dve decenije. Više, ali na pametan način, a ne galamom i bilo kakvom ovde demonstracijom sile. Nama sila ne treba. Nama treba mir. Treba nam neka zajednička budućnost. Treba nam neki zajednički ekonomski prosperitet. Treba da probamo da razumno razgovaramo sa ljudima sa kojima ne možete razumno da razgovarate. Tu ne mislim na Crnu Goru, već mislim na opoziciju oko Saveza za Srbiju.
Ne pretimo mi nikome, ne pretimo opoziciji oko Saveza za Srbiju. Mi pokušavamo da razgovaramo sa ljudima koji nama prete snajperima, vešanjima, silovanjima, pričaju da smo fukse, kurve i sve ono ostalo što Savez za Srbiju govori javno. Imamo napismeno na društvenim mrežama. Kako da razgovarate sa tim i takvim ljudima. Tu ne mislim na vas.
Dakle, ne, pokušavamo da radimo svoj posao najbolje što možemo u zemlji i uslovima koji su bili najgori mogući, a gde smo od 2014. do 2016. godine, odnosno tim Aleksandra Vučića je pokušavao da sačuva bilo kakvu ekonomsku stabilnost Srbije, da ne odemo u bankrot, da ne budemo nova Grčka, da ne možete iz bankomata da podignete više od 50 evra, da možemo da plaćamo, isplaćujemo penzije.
Samo zato što je neko mislio da se izbori dobijaju tako što uvek nanovo i nanovo podižete plate i penzije, dajete ljudima, kupujete glasove, a posle mene potop.
Pričate danas o Crnoj Gori. Recite mi - kako? Kako žestoko i energično? Kako žestoko i energično, a da sa druge strane sačuvamo radna mesta, da sačuvamo investitore?
Ja znam politiku dela Saveza za Srbiju, Dveri, konkretno - dajte da dođemo na vlast i da oteramo sve strane investitore. Može, samo ćete imati milione nezaposlenih ljudi u Srbiji, ali je žestoko i energično. Nije pametno i promišljeno, ali je žestoko i energično. Hoćete tako da reagujemo i sada?
Evo recite mi - šta je bilo 2006. godine? Ja mogu da vam garantujem, i žao mi je danas kada pomislim koliko jedna zemlja plaća i koliko generacija plaća kada na izborima pogrešite i izaberete ljude koji su neodgovorni, koje je baš briga za zemlju, mi to danas plaćamo i plaćaće generacije iza nas, da je Aleksandar Vučić bio predsednik Srbije 2006. godine ja mogu da vam garantujem da bi referendum u Crnoj Gori drugačije prošao, da mi danas o ovome ne bi pričali.
Šta je radila Vlada i vlast 2006. godine? Šta je radila? Letovala, zimovala, šta je radila, jer sistemski ništa nije uradila. Nemamo ni jednu reformu, nemamo zdravstvo, nismo imali ni školstvo. Bolnice se raspadaju, škole nemaju normalne toalete, da ne pričamo da su povezane na internet. Šta je radila? Zatvarala muzeje. Zatvoren je Narodni muzej, zatvoren je Muzej savremene umetnosti. Šta je radila? Otišla cela Crna Gora. Ode Kosovo 2008. godine i danas pričate nama kako da ne budemo pametni i promišljeni, nego treba da budemo žestoki i energično. Dajte, molim vas, zaista.
Dakle, te floskule u kojima ste jaki na rečima, a baš vas briga za posledice, to možda kada vi ponovo budete na vlasti, pa onda nastavimo da gubimo deo po deo Srbije, a onda vi budete za svakih 100 i 200 i 300 i 619 miliona evra bogatiji, pa onda ponovo neko dođe na vlast ko treba da vadi sve te fleke i generacije koje posle toga treba da trpe.
Mi ćemo razgovarati sa Crnom Gorom i gledaćemo kako da se nađemo Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srbima u Crnoj Gori, da budemo tu, da budemo prisutni, da vidimo kako da iskontrolišemo situaciju i na pametan, razuman, racionalan način da sačuvamo sve što Srpskoj pravoslavnoj crkvi tamo po zakonu i pripada. Od toga ne bežimo i to znamo da je istina.
Dakle, ta imovina pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ovim zakonom ili onim zakonom ako je ta imovina bila njihova 100 godina, ta imovina mora da bude takva i ubuduće ili ja ne znam kako će ta Crna Gora, na primer, u EU. Da je drugačije, zašto bi mi radili restituciju? Imovina, to pravo je neotuđivo.
Kada ste pametni, razumni i racionalni vi onda razgovarate sa svima na taj način, argumentima, a ne huškanjem i energičnošću. Toliko od mene.
Što se Briselskog sporazuma tiče, ja ću vam reći još jednom i to je nešto o čemu smo mi zaista pričali puno puta. Briselski sporazum je pokazao da je Srbija ozbiljna država, da je Srbija država koja ima hrabro i odgovorno rukovodstvo, rukovodstvo koje želi za svoj narod da izbavi sve što se spasti može što je neko drugi izgubio.
Kakav je bio odgovor na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova tadašnje Vlade, tadašnjeg predsednika? Kakav? Jel on čovek, beše, bio u Rumuniji? U to vreme vi niste ni u zemlji i danas pričate o Kosovu i Metohiji. Zaista hrabro. Zaista moralno, hrabro danas pričati i je nama držati pridike o Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori. Zaista vam čestitam, treba imati obraz za to.
Bivši ministar spoljnih poslova jel se, beše, smejao sa svojim kolegom iz Crne Gore oko toga, pa sad da ne psujem šta su oni zajedno uradili Srbiji?
Tako da, vi samo napred, mi ćemo pametno i razumno, a vi samo žestoko i energično i to najžešće i najenergičnije kada ste u opoziciji. Ali kad se to dešava, a vi ste na vlasti i imate odgovornost, onda Bugarska, Rumunija, levo, desno, nikog nema, daj da prođe, nek prođu izbori, daj da imamo vlast, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Svaki dan za sebe. Hvala.

Ja ću jako kratko, kolege su sve rekle. Pitala bih vas, kada kažete uz sve mane koje je prethodna vlast imala, imali su makar jasan stav, kada su imali jasan stav, 2004. godine, kada je bio pogrom, pa Srbija nije uradila ništa, a tada je to bila u punom kapacitetu teritorija nad kojom smo mi imali, mogli da imamo moć, snagu. Nije bila proglašena nezavisnost, ili da su bilo šta uradili 2004. godine, dok su goreli srpski manastiri i crkve. Ne sećam se da je nešto bilo. Spalili su džamije u Beograd. Dobro, jasan stav.
Ili 2006. godine, sa Crnom Gorom, 2008. godine kada je proglašena nezavisnost Kosova, kakav jasan stav su imali i oko čega?
Šta je najjasniji stav koje su imali prethodne vlasti? Najjasniji stav koje su prethodne vlasti imale i koje najbolje govore o tome, kakva je ta vlast bila, koliko otvorena, iskrena poštena, je pokazan u depeši „vikiliksa“, koja kaže da je Vuk Jeremić, američkom ambasadoru Manteru nedvosmileno rekao da je Srbija za članstvo u NATO. Pričali su jedno građanima, a drugo ambasadorima.
I vi kažete da postoji jasan stav prema nečemu, bilo čemu, KiM, Crnoj Gori, NATO, EU, Rusiji, ne nisu oni imali jasan stav ni po čemu, a nisu imali iskren, pre svega prema svojim građanima. I rekli ste mi još jednu stvar i time ću završiti, opomenuli ste me za moje nedolično obraćanje. Ne znam na šta ste mislili, ako ste mislili na strašne reči koje sam izgovorila, citirala sam predstavnike Saveza za Srbiju. Ja tako nešto ni o kome nikada ne bih rekla. Citirala sam.
Ali mi je čudno, poštovani narodni poslaniče, da me vi upozoravate na nedolično obraćanje i ponašanje, vi koji ste kada je Srđan Nogo, poslanik Dveri, na „Tviteru“ napisao da Aleksandar Vučića i mene treba vešati na Terazijama, koji ste odgovorili – na Terazijama je okupator vešao rodoljube, tako da to ne dolazi u obzir.
To je vaša politička komunikacija. Vešajte ih, ali oni nisu rodoljubi, nemojte na Terazijama. I vi mi kažete da se ja nedolično ponašam. Imam puno poštovanje prema vama zato što ste narodni poslanik i sa nekim glasovima predstavljate neke građane Republike Srbije, zato vas poštujem, ali nemojte mi vi govoriti o nedoličnom ponašanju i govoru.
Hvala.

Hvala.
Što se tiče migracija, mi zaista jako mnogo radimo na tome i podelila bih nekako u dve teme na kojima radimo. Jedno je, naravno, da pravimo uslove da mladi ljudi ili generalno ljudi ne žele da odlaze iz Srbije i to je sve ono što je radila Vlada od 2014, pa ova Vlada od 2016. godine, dakle da napravite konkurentnu ekonomiju, otvarate radna mesta, podižete plate, podižete plate u javnom sektoru, posebno u zdravstvu i prosveti. To ćemo nastaviti da radimo i to mislim da zaista daje efekta.
Druga velika tema je kako da vratimo one ljude koji su otišli u inostranstvo u zemlju. Na tome smo radili intenzivno poslednjih 12 meseci i imamo neke konkretne rezultate. Jedna stvar koju mi ne radimo je da imamo bilo kakvu analizu koliko ljudi se vraća u zemlju. Dakle, mi nemamo te podatke i svako ko kritikuje Vladu, priča o odlivu mozgova, a niko ne prati koliko ljudi se vrati, jer se ljudi i vraćaju.
Pored toga, ja sam prošle godine u decembru započela jednu godišnju konferenciju sa našim, pre svega mladim ljudima iz dijaspore, koja se zove – Talenti na okupu, pisala sam na adrese 50 najboljih, najprestižnijih svetskih fakulteta, da zamolim da ljudi koji su iz Srbije, studenti koji su iz Srbije ili nastavno osoblje, ukoliko žele da kontaktiraju mene i moj tim, da organizujemo zajedno ovu konferenciju. Prošle godine smo imali odličnu konferenciju u palati Srbije sa 260 ljudi iz inostranstva, na kojoj smo ceo dan razgovarali o tome šta je to što Srbija može da uradi da promenimo neke stvari kako bi njima bilo lakše da se vrate. Tu sam čula stvari o kojima nisam imala pojma i mislim da niko od nas, svakako niko ni ranije, nije znao da dok mi deklarativno pozivamo ljude da se vrate, da postoje neke zakonske, naka zakonska opterećenja gde mi njima naplaćujemo svaki povratak.
Na primer, da ukoliko imate osobu koja je neko vreme u inostranstvu, kada želi da se vrati u zemlju, kada hoće da vrati svoju imovinu od knjiga preko elektronske opreme, televizora, vešmašine, automobila, da sve što je procenjeno preko imovine od pet hiljada evra, oni moraju da plate carinu na to. Dakle, ako je neko bio u inostranstvu pet, sedam, deset, petnaest godina i više, ima porodicu, želi da se vrati, svakako će imati imovinu, sopstvenu imovinu u mnogo većoj vrednosti i neće se osećati ni pozvano, ni stimulisano da se vrati u zemlju u kojoj će onda na to da mu naplati carinu, a to je njihova imovina. To su neke stvari koje smo konkretno i brzo mogli da promenimo i već smo promenili.
Ja sutra imam drugu takvu godišnju konferenciju i jedan pozitivan indikator što se ovaj put na tu konferenciju odazvalo 450 ljudi, mnogo bolje, i 260 je već bilo odlično, ali 450 fantastičnih ljudi, koji će doći, sutra je konferencija celodnevna u Narodnom pozorištu, gde ćemo mi njima da predstavimo šta smo sve uradili u odnosu na ono što smo se dogovorili pre 12 meseci, šta smo uradili u ovih 12 meseci i definisati šta dodatno možemo da uradimo.
Ja ću vam reći sad nekoliko stvari konkretnih koje smo uradili. Dakle, prvo smo izmenili taj poreski tretman, naravno zahvaljujući svima vama, narodnim poslanicima, i svim onim narodnim poslanicima koji su glasali za te izmene zakona, ja ću biti ponosna da to sutra predstavim i mi smo to podigli tako da ukoliko je neko bio u inostranstvu do deset godina, taj limit je u ovom trenutku do 20 hiljada evra, pa tek iznad 20 hiljada evra plaćate carinu. Ako je bio u inostranstvu više od deset godine, nema limita, samo se vrate, donesu kompletno svoju imovinu bez plaćanja bilo kakvih dodatnih carina.
Drugi ogroman problem je bila nostrifikacija diploma. Jako težak proces, vrlo netransparentan proces koji je mogao da traje u nedogled i to je ono što je njima naravno smetalo. Mi smo kao Vlada usvojili predlog zakona koji smo poslali u Skupštinu, ja se nadam da će biti na dnevnom redu vanrednog zasedanja, ukoliko Skupština to prihvati, u januaru ili u februaru, gde smo skratili datum za nostrifikaciju diploma sa 90 dana na 60 dana, plus smo predložili da za 500 najboljih univerziteta, sa tri najprestižnije liste imamo automatsko priznavanje u roku od osam dana. Od 1. januara uvodio e-nostrifikaciju, da sve napravimo elektronski, da ti ljudi ne moraju da skupljaju svoje papire, da ih kopiraju, da im fali jedan papir, da donose na šalter, da to sve urade elektronski i da smo mi njihov servis.
Osnovali smo i jedan program koji se zove „tačka povratka“, iz koga će verovatno izaći jedna agencija za cirkularne migracije gde imamo ljude koji se bave samo ljudima koji žele da se vrate.
Dakle, od najpraktičnijih stvari, kada želite da se vratite u zemlju, gde dobijate ličnu kartu, gde vadite zdravstvenu knjižicu, šta možete da uradite, kako je tržište rada, kako da pomognemo da se zaposlite, nađete adekvatan posao, i sve takve stvari.
Poslednja stvar, velika, je da smo opet zahvaljujući vama, ja vam se svima zahvaljujem na tome, u sklopu seta finansijskih zakona izmenili zakone koji se tiču poreza za građane, tako da sada kompanije koje od 1. januara zaposle nekog ko je u dijaspori, dakle povratnika, žele da ga vrate, a ima minimalno tri puta prosečnu platu, što znači da prima platu od 1.500 evra, u narednih pet godina su oslobođene od čak 70% plaćanja poreza i doprinosa. Tako da to činimo jako konkurentnim. Tako da su to neke najkonkretnije stvari gde se mi borimo da se naši ljudi vraćaju u zemlju, paralelno sa tim se borimo da naši ljudi ostaju u zemlji.
Hvala vam na ovom pitanju zaista.

Hvala vam.
Dakle, svakako što se tiče prvog pitanja socijalnih i zdravstvenih prava učenika u verskim školama, to je nešto što svakako mi, ako je do sada postojalo, ova Vlada to ukidala nije i kao Vlada nismo ni u jednom trenutku ni u bilo kojoj oblasti ograničavali prava koja su već bila data.
Trudili smo se da uvek širimo dodatno ta prava i time unapredimo kvalitet života svih naših građana.
Koliko vas razumem, vi skrećete pažnju na pojedinačne probleme, ne kao na sistemski problem, i vi mi svakako prosledite, pa ću ja razgovarati sa ministrom Šarčevićem i sa ministrom Đorđevićem, koji su to pojedinačni problemi, pa ćemo videti o čemu se tu radi i ispraviti ako postoji greška sa naše strane.
Što se tiče zapošljavanja u javnom sektoru, ja ću ponoviti po ko zna koji put, mi ćemo na kraju ove godine verovatno predložiti potpuno ukidanje tog zakona, odnosno da ne postoji više zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, ali ćemo i dalje zadržati Komisiju za zapošljavanje, zato što moramo da nastavimo sistem kontrole, pa svakako i kroz centralni registar obveznika socijalnog osiguranja CROSO, ali i kroz Vladinu Komisiju, kako ne bi došlo ponovo do prekomernog zapošljavanja po različitim resorima, ne samo u okviru lokalnih samouprava, nego i u okviru domova zdravlja, škola, svih institucija u okviru kojih spada zapošljavanje u javnom sektoru.
S druge strane, ponavljam, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru nikada nije stajala na putu tome da tamo gde su potrebni dodatni kadrovi u smislu da nedostatak kadrova kompromituje nivo usluge koja se pruža građanima, da komisija ne dozvoljava zapošljavanje.
Samo u sektoru zdravstva mi smo tokom prošle godine zaposlili 4.000 ljudi. To je prošle godine, a ove godine i više i toga. Dakle, kako medicinskih radnika, doktora, tako sestara i tehničara. Nismo zaista, osim u vanrednim okolnostima, dozvoljavali zapošljavanje dodatne administracije, ali ljudi koji su tamo, vode računa o pacijentima, od Vladine komisije su dobijali dozvolu za zapošljavanje. Isto tako je u školstvu.
Najveći problem u ovom trenutku svakako imamo u sistemu socijalne zaštite. Tu je komisija radila nešto sporije ili ta obrazloženja, zahtevi za nova zapošljavanja nisu bila dovoljno dobra, ali to je jedan problem o kojem sam ja razgovarala sa timom u Vladi pre dva dana, u utorak, i dogovorili smo poseban sastanak zato što nam tu fali 790 ljudi.
Što se tiče školstva, dakle, apsolutno ako postoji potreba i ta potreba se obrazloži, postoji prostor u okviru plata, dakle budžeta za plate, automatski ide dozvola za zapošljavanje, ali sve to će biti drugačije ponovo od 1. januara 2020. godine, gde ćemo mi to relaksirati sa tim što zadržavamo kontrolu da ne bi došlo ponovo do iskakanja iz budžeta i ponovo ogromnih troškova za koje svi znamo koliko nam je trebalo vremena samo da uvedemo to pod neke normalne okvire od 2014. godine, pa na ovamo. Hvala.

Hvala.
Izvinjavam se, dugujem vam odgovor u vezi sa kreditima u švajcarcima, pa bih onda svakako zamolila ministra Lončara, ministra Šarčevića, ako želi ministar Vukosavljević da kažu o svojim temama.
Dakle, što se tiče kredita u švajcarcima, oko 90%, nešto više od 90% ljudi koji su bili zaduženi u švajcarcima su prihvatili onaj program koji je Vlada Republike Srbije ponudila u saradnji sa predsednikom republike, gospodinom Aleksandrom Vučićem koji je kao što se i vi sećate učestvovao direktno u pregovorima sa zaduženima u švajcarskim francima.
Mi smo rebalansom budžeta opredelili sredstva za to, tako da se sada to privodi kraju. Ostatak ljudi odlučio je da nastavi sa tužbom, a mi to poštujemo, poštujemo nezavisnost sudstva. Čekaćemo te presude pa ćemo onda dalje tako rešavati, ali u svakom slučaju u najvećoj mogućoj meri ovaj problem je sada rešen. Opredeljena su sredstva u budžetu i verujem da su tu građani koji su bili zaduženi sada mnogo zadovoljniji, generalno i onim što je uradila država i sigurnošću u samoj Srbiji. Hvala.

Hvala vam na ovom izuzetno važnom pitanju i možda nedovoljno ovde u Skupštini razgovaramo o ovoj zaista jako, jako važnoj temi.
Moram da kažem da sam ponosna zato što sam predsednica Vlade koja je nakon Vlade Aleksandra Vučića zaista ovoj temi poklonila jako mnogo vremena i energije, podigla vidljivost ove teme i otvorila diskusiju, čini mi se, u širem društvu o načinu kako mi rešavamo problem nataliteta koji imamo, ne samo mi u Srbiji, već ima čitava Evropa, i koje su eventualno strašne posledice ukoliko mi danas ne uspemo da uradimo dovoljno da preokrenemo ovaj trend.
Dakle, svakako ću zamoliti ministarku Đukić Dejanović da malo više o tome priča. Ja ću danas sa građanima Republike Srbije da podelim jednu informaciju o kojoj smo mi diskutovali na Vladi, koju je takođe i predsednik Vučić podelio pre neki dan sa građanima Republike Srbije, a na koju smo mi izuzetno ponosni, izuzetno smo srećni zbog nje i govori nam da uprkos tome što su svi govorili da je zaista u jednom kratkom roku nemoguće promeniti neke stvari, da je ipak možda moguće, mada treba vremena da vidimo da li je ovo trend ili je samo incidentno.
Rekla bih da je ovo za sada možda jedan od tri najveća uspeha svih nas zajedno u ovoj godini. Dakle, u ovoj godini u periodu između januara i septembra Srbija je konačno imala plus 1,32%, dakle, imali smo pozitivan natalitet, odnosno više dece je rođeno ove godine nego prošle godine – i to za 612, 612 dece je više rođeno u odnosu na isti period prošle godine.
Svi ostali u regionu, koliko god zemlje mnogo ulagale u ovo pitanje i podsticaje za rađanje dece, a čini mi se da u tome svakako i već neko vreme prednjači Mađarska, svi ostali u regionu nastavljaju da imaju negativan prirodni priraštaj. Dakle, Albanija minus 8,62, dakle, 1.864 dece manje nego prošle godine, Hrvatska minus 2,9, 797 dece manje nego prošle godine, Srbija 612 više nego prošle godine, Mađarska minus 1,85, Bugarska minus 1,60, Rumunija minus 6,32%, Crna Gora minus 3,18%, Severna Makedonija minus 11,09%, što znači 1.153 dece manje nego 2018. godine, Bosna i Hercegovina minus 2,17%, Slovenija minus 2,54%.
Ponavljam, jedino je Srbija u plusu 1,32%. To mora da znači da su nekako i građani, bez obzira što ste vi ove godine, odnosno krajem prošle godine, usvojili Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, mi smo to dosta promovisali. Postoji još stvari o kojima smo razgovarali i sa udruženjima roditelja i organizacijama koje se bave ovom problematikom.
U ovom trenutku zaista već neko vreme intenzivno radimo sa Ministarstvom finansija da nađemo najbolji model za finansiranje još nekih olakšica, da ispravimo neke stvari u tom zakonu na koje su nam sa punim pravom skrenuli pažnju i neki narodni poslanici u Skupštini i neke organizacije. Dakle, očekujem da ćemo i dalje na tome raditi i da će biti sve bolje. Ali činjenica je da smo uspeli da podignemo vidljivost te teme.
Takođe smo sa Privrednom komorom Srbije ove godine uveli nagradu „Prijatelj porodice“, nagradu koja prvi put prepoznaje kompanije u jednom otvorenom takmičenju u kom se oni prijavljuju, prepoznaje kompanije koje na najbolji mogući način usklađuju rad i roditeljstvo. Naš Zakon o radu nije toliko loš u tom smislu. Dakle, on prepoznaje i modalitete fleksibilnog radnog vremena i rada od kuće, ali u nedovoljnoj meri to poslodavci u Republici Srbiji primenjuju.
Znači, postoje kompanije koje dobro to primenjuju, postoje kompanije koje idu i van toga, dakle, daju još neke dodatne benefite roditeljima kako bi promovisali takvu kulturu u okviru svoje kompanije. Mi smo prvi put ove godine prepoznali te kompanije, dali im te nagrade i uz određenu medijsku podršku pokazali drugim kompanijama kako je to moguće i koliko su onda i sami zaposleni srećniji i zadovoljniji u tim kompanijama, onda naravno i produktivniji.
Dakle, mi ćemo nastaviti u ovom smeru, pažljivo ćemo pratiti. Ja čak u mom kabinetu imam jednu osoba koja je zadužena samo da reaguje na probleme koje imaju pojedinačno porodilje ili trudnice, da kontaktira ministarstva, inspekciju rada, druge inspekcije, kako bi obezbedili da čak i na toj nekoj osnovi, rekla bih, pojedinačno ljudi budemo tu da pomognemo tim ženama da ostvare svoja prava i da obezbedimo da poslodavci u najvećoj mogućoj meri poštuju zakone. Dakle, mi ćemo tu uvesti još neke dodatne mere u smislu dodatne reforme inspekcija, tog kontakt centra za građane, za sve inspekcije, na kome u ovom trenutku radimo, tako da ako neko i u ovom smislu ne zna kome da se obrati, može da se obrati na taj kontakt centar, a onda ćemo mi sami reagovati, bez obzira kojoj inspekciji je to upućeno.
Očekujem svakako u 2020. godini dodatne značajne izmene, da još više učvrstimo naš pravni okvir, ali to što su sami građani prepoznali ovo kao jako bitnu temu je zaista, čini mi se, donelo ovom pozitivnom pomaku na koji smo mi jako ponosni, zato što vidite i po ovim brojevima koliko je teško tako nešto ostvariti, čak i za zemlje koje mnogo više sredstava ulože, koji se mnogo duže bave ovom problematikom. Zaista očekujem da i u timu sa predsednikom Vučićem i njegovim timom imamo još bolje rezultate u budućnosti, a svakako ćemo raditi dodatno i na samoj implementaciji svega iz Strategije za podsticanje rađanja. Hvala vam.

Samo bih za kraj da dodam, podsetila me ministarka Đukić Dejanović kada je rekla da se radi o duboko životnim pitanjima i vi ste, takođe, rekli da to nije pitanje kojim se bavi jedan resor i da je zaista nemoguće da imate nekakvu uspešnu politiku, implementaciju te strategije, bez da, kroz razne resore svi zajedno radimo na tome. Čini mi se da poštovani narodni poslanici mogu da vide da smo zaista svi duboko predani ovom poslu.
Dodala bih samo za kraj još i ono što smo uradili, u smislu elektronskih usluga za nove roditelje i kako pokušavamo da olakšamo život i novim roditeljima i roditeljima sa nešto većom decom.
Dakle, mi smo pre par godina uveli sistem e-beba, elektronski sistem za prijavu novorođenčeta, kako bi roditelji praktično odmah u porodilištu prijavili rođenje deteta, ne provodili tri dana jureći od šaltera do šaltera.
Mi smo pre dve godina, onda, implementirali sistem e-beba faza 2, dakle, tu smo dodali, kao što znate, to smo promovisali upravo u Zrenjaninu, roditeljski dodatak. Tako da, danas i za roditeljski dodatak prijavljujete preko tog sistema i dobijate na vaš mobilni telefon samo sms poruku da će vam roditeljski dodatak biti uplaćen u narednih 45 dana na taj i taj račun.
Zaista, sve što smo mogli da uradimo da poboljšamo svaki put tu uslugu, da damo i vremena i mira roditeljima da se bave bebom.
Mi smo sad dodatno tu uslugu poboljšali time što mi sada i kad roditelj izlazi i kad beba izlazi iz porodilišta, oni dobijaju jedan papir na kome su upisane ne samo sve stvari koje smo mi završili za njih, da znaju šta je sve završeno i šta još treba oni dodatno da završe, već i informacije o novom zakonu. Tako da, znaju koliki su sada roditeljski dodaci i kakva prava imaju za prvo dete, drugo dete, treće dete, itd.
Tako da, stalno smo, nekako, u komunikaciji, trudimo se da budemo i sa organizacijama koje se bave ovim pitanjem i sa samim roditeljima, da razumemo šta je to što mi još dodatno životno možemo da uradimo da im olakšamo.
Mi smo, takođe, pre par godina uveli i elektronsku uslugu za upis dece u vrtić, e-vrtić. To je do sada, do pre 18 meseci bilo dostupno samo u četiri lokalne samouprave u Srbiji.
Pozvali smo lokalne samouprave da se dodatno prijavljuju. Sada imamo 145 lokalnih samouprava. Nama je plan da u toku 2020. godine sve lokalne samouprave uključimo u ovaj projekat e-vrtić, tako da se svuda deca upisuju, ukoliko roditelji to žele, elektronski, bez odlaska u vrtić. Ponovo, ušteda vremena, maksimalni mogući konfor za roditelje i za cele porodice.
Uveli smo od ove godine, od 1. septembra elektronski upis u osnovne i srednje škole. Još jedina stvar koja je ostala da ne bude potpuni elektronski upis je potvrda o lekarskom pregledu.
Mi smo sada uvezali taj sistem sa IZIS-om, sa elektronskim sistemom zdravstvene zaštite. Tako da, 1. marta 2020. godine, kada počinje upis, vi ćete upisivati decu u škole bez ikakvog potrebnog dodatnog papira. Sve to država završava za vas.
Konačno, još jedan ogroman problem koji rešavamo je izgradnja novih vrtića. Tu zaista moramo mnogo više da uložimo. Ministarstvo prosvete je potpisalo Sporazum o saradnji sa Svetskom bankom i izgradnja novih vrtića se naći i u nacionalnom investicionom programu i u narednih nekoliko godina poseban fokus ćemo posvetiti izgradnji novih vrtića, opremi za vrtiće i radu sa decom, već od predškolskog uzrasta. Hvala.

Hvala.

Samo jedan detalj u vezi sa vašim prvim pitanjem, a to je proizvodnja struje iz malih hidroelektrana. Dakle, ja u potpunosti razumem potrebu za zaštitu životne sredine i apsolutno sam za to. Ali, mislim da mi ponovo u Srbiji idemo u ekstreme sa nekim problemima, posebno zato što tako volimo da politizujemo neke teme koje nemaju nikakve veze sa politikom, pa ko je sada dozvolio izgradnju malih hidroelektrana, pa kakva je tu bula korupcija, pa šta se desilo, pa smo došli, naravno, korak po korak do toga da bi trebalo potpuno zabraniti izgradnju malih hidroelektrana, a ne samo u zaštićenim područjima, kao što ste vi sada pomenuli.

Dakle, moram da vam kažem da je to u potpunosti besmisleno i ako pogledate šta se danas dešava u Evropi, pa i u samoj EU, ali da kažemo u celoj Evropi, dakle u 2018. godini je ponovo povećana količina električne energije proizvedena u hidroelektranama, najvećim delom u mini hidroelektranama. Dakle, zemlje koje mnogo više od nas vode računa o zaštiti životne sredine, nažalost imaju mnogo dužu tradiciju i očuvanja o njihovih lokalnih zajednica, brige prema lokalnim zajednicama, nastavljaju da grade male hidroelektrane.

Reći ću vam da je u 2018. godini, ako se ne varam, u Evropi dodatnih 2,2 gigavata struje stvoreno iz hidroelektrana. Tu je najviše što se tiče van EU, tu je najviše, preko 1.000 megavata u Turskoj i oko 419 megavata u Norveškoj, ja mislim smo u 2018. godini. Mi toliko u Srbiji nemamo ukupno, sa svim ovim protestima što imamo, sa svom politizacijom ovog pitanja, mi ukupno nemamo 400 megavata, ja mislim u ovom trenutku, iz malih hidroelektrana, imamo 100 megavata iz malih hidroeletrana.

Sada za građane Srbije, samo da razumete do koje mere se politizuje ovo pitanje. Molim vas da ne idemo u ekstrem, da ne budemo zaista toliko neozbiljna zemlja gde će reći okej i ako postoji, a zaista sam otvorena da prihvatam da sigurno postoji negde problem, da kažemo da zbog jednog ili dva problema, hajde u potpunosti da zabranimo male hidroelektrane. Dakle, mislim da je to potpuno besmisleno.

Što se tiče multiple skleroze, prvo meni je zaista drago da mi danas razgovaramo o ovoj temi. Ono što mi se čini da sve više razgovaramo o temama u oblasti zdravstva. Ja ne mogu da se setim da smo ikada ranije toliko pričali o zdravstvu, pa koliko se izdvaja za lečenje dece u inostranstvu. Naravno da nismo ni pričali kada nije ni bilo fonda za lečenje dece u inostranstvu. Ti koji nas danas kritikuju što se podrška skuplja preko SMS poruka, u tom trenutku nisu imali ni fond za to, nikad im nije palo na pamet. Dakle, bili smo kritikovani za to, čini mi se da sada nismo zato što smo objasnili koliko se sredstava ulaže, kako se ulaže svake godine više i koliko je urađeno kroz sam fond koji je registrovan.

Isto je tako i sa multipla sklerozom koja je zaista strašna bolest koja pogađa, uglavnom mlade ljude. Ja sam primila predstavnike jednog od udruženja da čujem problem jer sam zaista zainteresovana za to, posebno što je bolest koja se uglavnom javlja kod mladih ljudi, ja mislim između 20 i 40 godina. Pogledala sam malo, zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i statistiku. Dakle, imamo dva problema. Prvi je svakako što se leči samo 13% od ukupno obolelih kojih ima oko 9.000. Drugi problem je što je ta terapija izuzetno skupa. Ali kada uđete u problematiku malo više, vi ćete videti da se 2009. godine, od ukupnog broja pacijenata lečilo samo 460 pacijenata, ali to tada niko nije pominjao.

To tada nije bila nikakva tema. To tada nije bila kritika ni tog Ministarstva zdravlja, ni te Vlade, jednostavno, zato što se o tome nije pričalo.

O ovome je počelo da se priča kada sam se ja videla sa tim ljudima. Aktivirao se ministar Lončar kada smo počeli da pričamo i sa nekim određenim proizvođačima inovativnih lekova i razmatrali modalitete kako da povećamo budžet i za ovo, uz stalno povećanje budžeta i za sve ostale stvari, jako skupih terapija za lečenje retkih oboljenja, dece i odraslih u inostranstvu, za lečenje kancera. Izdvojili smo i za gama nož i za iks nož. Dakle, sve te stvari morate nekako da budžetirate.

Između 2009. i 2018. godine broj pacijenata koji se leči se povećao nešto više od dva i po puta. To je značajno izdvajanje iz budžeta. Godine 2018. lečilo se ukupno 1.083 pacijenata. Mi smo svake godine u odnosu na prošlu godinu značajno povećavali budžet za lečenje bolesnih od multipla skleroze. Godine 2015. u odnosu na 2014. godine, dakle to je ona prva godina kada smo… i dalje su bile izuzetno striktne mere fiskalne konsolidacije i ušteda, ali smo mi te godine za 18% povećali obim lečenja i budžet nego u 2014. godini, pa 11,40% u 2016. godini, 15% u 2017. godini i dodatnih 29% u 2018. godini. Sada smo ponovo odlučili da povećamo budžet, s tim što pregovaramo i sa proizvođačima da uvedemo neke inovativne terapije.

Ne mislim da je ovo dovoljno, ali ovo je izuzetno, izuzetno skupa terapija. Pri tome, molim vas da svi razumeju da pokušavamo da usaglasimo sredstva koja su nam na raspolaganju između novih terapija za obolele od raka, za dodatna lečenja dece u inostranstvu, za retke bolesti, sada za ovo. Dakle, to je jedan, nažalost, limitiran budžet koji vi morate i trudite se da ga trošite najodgovornije što možete.

Mi ćemo i dalje da vodimo u potpunosti transparentnu politiku, da razgovaramo sa tim ljudima, da im objašnjavamo šta mi radimo, da se dogovaramo šta dodatno možemo da uradimo, ali, molim vas, dakle, kada je to bio ogroman problem i kada smo mi bili na samom začelju ili ispod toga, niko o tome nije govorio. Dakle, hajde da probamo da nađemo teme, a posebno vi kao poslanik opozicije, odnosno poslanik koji ne podržava ovu Vladu, da nađemo teme kojima se Vlada već ne bavi, odnosno teme na koje vam nije već Vlada sama ukazala da su problematične i da pokušavamo da ih rešimo. Čini mi se da je to nekako zadatak opozicije u Skupštini. Hvala.

Hvala.
Dakle, proverila sam sada. U zemljama regiona koje su članice EU, tipa Mađarske, Poljske i Bugarske, obuhvat pacijenata koji dobijaju terapiju protiv multipla skleroze je između 12% i 30%, dakle, ne mnogo drugačije od Srbije.
U mnogo, mnogo bogatijim zemljama, neke EU, neke van EU, tipa Engleska, Danska i Norveška, taj obuhvat je između 40% i 50%. Za onog ko mi kaže da je obuhvat 100% u regionu, tipa Crna Gora i Hrvatska, ja ih pitam koliko je ljudi dijagnostifikovano i kakav je standard da se dijagnostifikuju, jer ako imate takve standarde da se umesto devet hiljada dijagnoza da za dve hiljade ljudi i onda kažete - pa 100% je obuhvat, pa možemo i tako, ali čini mi se da je bolje da zaista dijagnoziramo sve koji su oboleli, pa da vidimo šta ćemo onda da radimo. Dakle, i u zemljama koje su mnogo, mnogo, mnogo bogatije od Srbije obuhvat je između 40% i 50%.
Sada sam, dok je minisar Lončar pričao, proverila još jednu stvar. Dakle, evo, Engleska je između 40% i 50%. Proverila sam koliko se stadiona u ovom trenutku gradi ili je u najavi u izgradnji u Engleskoj i našla sam osam najmanje: „Bradford plimunt“, „Stivinedž“, „Fulam“, „Vimbldon“, „Jork siti“, „Boston junajted“, „Aberding“ i „Gloster“. Ali, to je samo početak.
Dakle, ja bih pretpostavila, ne znam zašto sada u engleskom parlamentu neko ne kritikuje vladu zašto oni uopšte ulažu u te stadione, nego ne ulože sve u lekove?
Znate, to je dobra zamisao, ali svakako ne funkcioniše dugoročno, zato što vi gradite neke stvari i radite neke stvari, zato što će vam u budućnosti te stvari na jedan, drugi ili treći način doneti neki dodatni prihod u budžet koji će vam omogućiti da vi kontinuirano u godinama pred vama izdvajate potpuno održivo novac za ovakve prilike.
Ako imate sada u budžetu 100 miliona evra, najlakše i najlepše, politički najviše oportuno da uzmete i tih 100 miliona evra, podelite ljudima kojima su potrebni i pomognete jednoj generaciji ljudi ili jednoj grupi ljudi u jednoj godini i svi su srećni. I šta uradite sledeće godine?
Dakle, ako mene pitate, ja nacionalni stadion gledam kao investiciju, infrastrukturnu investiciju, koja će pored rezultata koje će imati kada bude izgrađena, takođe proizvesti i neke rezultate dok se gradi, zato što je značajna, velika investicija. Zaposliće neke ljude, uposliće neke firme za izgradnju. Te firme će platiti porez. Platiće i porez na te ljude koji rade. Od tog stadiona generisaće novi BDP, odnosno generisaće rast u BDP, kao svaki infrastrukturni projekat, a sam projekat će onda nama omogućiti da promovišemo Srbiju time što ćemo moći da dovodimo neka evropska svetska prvenstva ovde. LJudi će moći da dolaze ovde kao turisti da gledaju ta prvenstva. Oni će generisati ponovo neku ekonomsku aktivnost, preko restorana, prodaje pića, kupovine neke opreme, kupovine nekih stvari.
Dakle, možete da ne gradite ništa i da date sve sada za jednokratnu upotrebu za lečenje nekog, koliko god to pohvalno bilo, ali to, jednostavno, nije održiva ekonomska politika i neće obezbediti da, nažalost, ljudi koji u budućnosti budu dijagnozirani, dijagnostifikovani sa nekim drugim oboljenjima ili ovim oboljenjem, imaju sutra održiv budžet da se leče. Ako to vama nije jasno, sva sreća da vi niste zaduženi za vođenje ekonomske i socijalne politike ove zemlje, zato što bi onda sve potrošili ove godine, pa sledeće godine ko zna, šta bude bilo biće.
Što se tiče ovog poziva jedne određene političke grupacije Preševu i Bujanovcu nekih albanskih partija, ja sam sigurna da vi znate da ovo nije novo i da ovakvi pozivi od određenih političkih lidera u Preševu i u Bujanovcu na otcepljenje od Srbije i pripajanje tzv. Kosovu ili velikoj Albaniji, što je potpuno ideja koja je rezultat jedne, pa rekla bih, prilično poremećenog shvatanja geopolitičke situacije u ovom trenutku, a i u svetu, nije nova stvar. Licemerno je od vas da optužujete predsednika Vučića ili ovu Vladu da zato što pokušavaju da nađu rešenje za jedno viševekovno pitanje, doveli smo do toga da se neke političke elite u Preševu i u Bujanovcu pozivaju na otcepljenje.
Dakle, evo, sada sam našla. Prva deklaracija o pripajanju tzv. Kosovu, koju sam ja našla i za koju sam ja čula, bila je 1992. godine. Tad je održan tzv. referendum. Jedan od zaključaka referenduma iz te 1992. godine, koji su organizovale albanske političke partije, je rekla da skupština svih albanskih odbornika opština Preševo, Bujanovac i Medveđa donela je deklaraciju kojom se traži priključenje Kosovu mesta u kojima žive Albanci.
Vi znate da je to tema od tada. Ovo nije nova tema, nije tema koja je rezultat teških razgovora koje mi vodimo, pre svega, da bi osigurali da Srbi ostanu na teritoriji Kosova i Metohije, bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, bolji položaj Republike Srbije i sve ono što konačno odgovornom politikom vodimo, nego je to rezultat nekog politikanstva i nekog političkog oportunizma nekih albanskih lidera iz Preševa i Bujanovca u decenijama koje su prethodile nama, i vi to jako dobro znate.
Dakle, licemerno je, neozbiljno je i zaista mislim dosta jeftin pokušaj da plasirate ovu vest kao da ima bilo kakve veze sa našim naporima da nađemo rešenje koje će doneti dugoročno održiv mir, ne samo u Republici Srbiji, nego na celom Balkanu.
Zato što smo suprotno onome za šta ste vi, a to je zato što vi nemate političku hrabrost da rešavate neke probleme. Ostavljate te probleme nekim generacijama koje dolaze iza nas da ih oni rešavaju. Ne, mi ćemo rešavati probleme. Ako možemo daćemo sve od sebe da rešavamo probleme i da te probleme ne ostavljamo generacijama koje dolaze posle nas. Hvala.

Izvinite, nisam odgovorila na jedan deo pitanja. Konsultovala sam se sa potpredsednikom Vlade, ministrom Stefanovićem. Dakle, zaista mislim da u ovom trenutku nećemo koristiti vreme da odgovaramo na fabrikovane afere, kao što je fabrikovana afera „Krušik“. Nadležni organi neka kažu šta imaju da kažu o toj afere.
Za mene je ta afera zaista jedan indikator ili kompliment za sve ono što smo uradili za našu namensku industriju. Dok nije bilo namenske industrije, dok je namenska industrija bila na nogama, nije ni bilo afera. Sada odjednom imamo afere u različitim kompanijama, u različitim preduzećima naše namenske industrije. To vidim kao napad na našu namensku industriju. Ona je danas mnogo jača. Ona je danas mnogo solidnija. Ona danas donosi prihode u budžet, zapošljava ljude, i to ne sa malim platama. Mi ćemo nastaviti u nju da ulažemo.
Svakako je vaše pravo, kao opozicije, da pokušavate da fabrikujete koliki god želite broj afera kako bi sprečili nas da govorimo o rezultatima svega onoga što je urađeno od 2014. godine. Vi imate samo, ako pogledaju građani Republike Srbije, zaista indikativno, jutros sam pokušala da se setim, samo u poslednjih 10 dana koliko je bilo fabrikovanih afera. To je bio „Krušik“, pa doktorat Siniše Malog.
LJudi mi daju ultimatum da smenim ministra Sinišu Malog, a nisu sačekali obrazloženje Etičke komisije Beogradskog univerziteta. Oni nisu videli tu odluku, nisu je uopšte videli, mi je nismo videli. Etički odbor Beogradskog univerzitet još uvek nije dao odluku, obrazloženje zašto su oni odbacili izveštaj na 700 strana stručne komisije. To je vladavina prava. Oni znaju, videli su to, šta je istina.
U ovoj Skupštini sam rekla – vi ćete tražiti komisiju dok ne dođete do jedne komisije na koju možete da izvršite pritisak da donese odluku kakvu vi želite, i tako je i bilo. Pet komisija je prošlo koje su rekle da nije plagijat. Dva mišljenja stručne komisije. Našli ste jednu, a niste čekali ni obrazloženje te odluke, i rekli ste – smenite ministra Malog.
Bio je Siniša Mali, pa Nebojša Stefanović, pa ministar Vulin i ova fabrika organske hrane „Jovanjica“. Juče smo čuli potencijalno najveća afera u istoriji Srbije. Molim vas, svojevremeno je, to je fabrika organske hrane, tamo bio Aleksandar Vulin, pa je svojevremeno tamo bilo Panonsko more. Šta to tačno znači? Sada je plagijat Jelene Trivan.
Samo jedan savet. Vi toliko afera produkujete, ne samo što mi više ne možemo da odgovorimo na njih i zaista ću savetovati mojim ministrima da više ne odgovaraju, nego na svaku aferu koju vi produkujete da mi odgovorimo jednim rezultatom koji smo mi isporučili građanima Srbije, to je tolika hiperinflacija. LJudi, vi novom aferom poklapate vašu prethodnu aferu koju ste izmislili.
Što se „Krušika“ tiče, samo neka nadležni organi rade svoj posao. Mi smo Vlada koja poštuje nezavisne institucije, vladavinu prava, nemamo šta da kažemo više o toj aferi, ima ko će o toj aferi šta da kaže.
Generalno, znate šta, evo još jedna afera koju možete da, molim vas, prijavite nezavisnim medijima. Znate, jako sam volela organski paradajz iz ove „Jovanjice, što znači, pretpostavljam, da sam, kao predsednica Vlade, finansirala narkotrafikante. Ovo je još jedna velika afera u istoriji Srbiji, možda jedna od najvećih, pa možemo sledeći put i o tome da razgovaramo.
Ono što ću još jednom savetovati mojim ministrima jeste da na svako pitanje o bilo kojoj više fabrikovanoj aferi, pošto mi moramo da odgovaramo na svako pitanje i ne stižemo da govorimo o rezultatima… Mi smo ovde zbog rezultata, zbog građana, zbog toga da kažemo šta smo za njih uradili. Oni su vam kroz vas dali mandat.
Danas nisam stigla da kažem, evo, ubila bih se sada da sam izašla iz Skupštine Srbije da ne kažem ovo, da ne ponovim ovo što je danas predsednik Vučić objavio jutros kada je otvarao novu fabriku „Jang Feng“ u Kragujevcu za 800 radnika, prvi put u istoriji Srbije nezaposlenost je jednocifrena, ljudi. Prvi put u istoriji Srbije mi imamo nezaposlenost koja je jednocifrena, nezaposlenost u trećem kvartalu ove godine 9,5%. Imamo ekonomski rast koji će biti 3,5% najmanje ove godine, kako je projektovano. Imamo u prvih devet meseci dve milijarde i 870 miliona evra stranih direktnih investicija. To je 33% više nego prošle godine. Danas je otvorena još jedna fabrika za 800 ljudi u Kragujevcu. Gde ćete lepše stvari?
Da li vi razumete, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, koliko mi više ne stižemo da govorimo o tim stvarima, o stvarima koje su važne za građane, o radnim mestima, o kvalitetu života, o platama, o penzijama, o povećanju penzija od 5,4% od 1. januara 2020. godine, o svemu tome zbog gluposti da se branimo zašto je jedan ministar bio u jednom postrojenju, u jednom gazdinstvu organske hrane?
Pa, zaista nenormalno, zaista nenormalno i zaista, na kraju krajeva i mi smo nenormalni što ne govorimo o rezultatima, nego skačemo da branimo zaista stvari koje pokažete dva papira i vidite da te stvari o kojima vi pričate nemaju nikakvog smisla, nikakvu vezu sa vezom.
Dakle, što se „Krušika“ tiče, samo napred, vi imate nadzor nad nezavisnim telima, vi držite pravosuđe, kao i pravosuđe sve nas u jednom kontrolnom mehanizmu. Molim vas, insistirajte, mi znamo da ćemo mi insistirati da se sve ove stvari razjasne i da izađu na čistac zato što smo ponosni stvarima koje radimo, kako ih radimo, energijom koju uložimo i rezultatima koje imamo za građane Srbije. Hvala.