Nije nam ostalo mnogo vremena, poštovani narodni poslaniče, postavili ste mi pitanje na moju omiljenu temu, a to je reforma obrazovanja i digitalizacija u školama, zašto mislim da je apsolutni ključ za dugoročnu konkurentnost i uspeh našeg društva i naše zemlje.
Meni je drago da kažem i da ponovim da smo mi u mandatu ove Vlade uveli, a da smo prvo uvezali sve osnovne škole u okviru bezbednog interneta u okviru akademske mreže Srbije.
Da smo uveli programiranje u petom i šestom razredu osnovne škole, da smo obučili sve nastavnike, da smo uz veliku podršku privrede, ja im se ovom prilikom zahvaljujem nabavili opremu. To je proces koji nabavke opreme, koji nikada ne staje, još uvek nemamo dovoljno opreme, još uvek nemamo dovoljno dobre opreme u školama i to nastavljamo.
Takođe smo u osnovnim školama, od ove školske godine uveli kao pilot projekat 2.000 digitalnih učionica i digitalne udžbenike koji pomažu i nastavnicima da na jedan savremeniji i zanimljiviji način približe gradivo učenicima i da učenici mnogo interaktivnije učestvuju u nastavi.
Što se tiče srednjih škola, mi smo čak pet puta povećali broj specijalizovanih IT odeljenja, što se tiče fakulteta 20% smo povećali kapacitete na tehničkim fakultetima i rekla sam već, obezbedili 100 miliona evra za infrastrukturu.
Posebno mi je drago da smo u novembru prošle godine krenuli u izgradnju Naučno-tehnološkog parka Niš, da u aprilu krećemo izgradnju još jedne laboratorijske lamele na Elektronskom fakultetu u Nišu, a da do kraja ove godine treba da se završi izgradnja Naučno-tehnološkog parka Novi Sad.
I, ja ću vas podsetiti da smo do 2015. godine, mi nismo u Srbiji imali nijedan jedini naučno-tehnološki park.
Mi ćemo završiti mandat ove Vlade sa tri naučno-tehnološka parka. Naučno-tehnološki park Beograd koji je krenuo da radi, kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, a to je 2015. godine, Naučno-tehnološki park Novi Sad i Naučno-tehnološki Niš, i najmanje još tri vanredna objekta za istraživanje i razvoj u izgradnji.
Od 1. septembra ove godine, mi ćemo povezati 500 osnovnih škola na brzi internet da imaju sve učionice brzi internet, čime ćemo omogućiti 10.000 digitalnih učionica.
Ideja nam je da uz podršku kredita Evropske investicione banke projekat povezanih škola, do 2021. godine u Srbiji imamo u potpunosti digitalne škole, što mislim da će biti, u čemu ćemo svakako biti jedan od lidera u Evropi.
Mislim da je ovo jedna od stvari u kojoj smo najviše i energije i vremena i novca uložili i na to sam apsolutno ponosna. Kao što kažem, mislim da je ovo jedna od stvari koja će obeležiti mandat ovoj Vladi i koja će obeležiti našu dugoročnu konkurentnost pred nama. Hvala.

Hvala vam.
Mi smo naravno, ovo jeste veliki problem za poljoprivrednike u Republici Srbije, za poljoprivredu Republike Srbije. Problem je, čini mi se, decenijski. Kao što ste i rekli, mi smo, odnosno Ministarstvo poljoprivrede je formiralo radnu grupu da krenemo da radimo na uspostavljanju novog modela socijalnog, a pre svega PIO osiguranja. To radimo u saradnji sa Svetskom bankom. Imali smo ove razgovore i sa MMF.
Ono što je meni važno da vam kažem, a vi to verovatno znate, ali zbog građana Republike Srbije, čisto da poljoprivrednici znaju da je ova država odgovorna i da je Vlada odgovorna prema njima, to je da je po informacijama koje mi sada imamo za 2017. godinu godišnji rashod na osnovu prava iz PIO fonda za poljoprivredne penzije i ostala prava bio ukupno 69 milijardi 689 miliona 195 hiljada 148 dinara, ali otprilike oko 30 milijardi dinara.
Iz doprinosa je pokriveno samo 9%. Iz budžeta je obezbeđeno 91% rashoda za ova prava, odnosno gotovo 27 milijardi dinara. Samo na ime doprinosa za PIO, ovaj višedecenijski dug je preko 160 milijardi dinara, preko milijardu i 300 miliona evra. Mi imamo nameru da rešavamo ovo kroz radnu grupu i ono što je analiza pokazala da je svakako uzrok ovakvom stanju, pre svega neadekvatno regulisanje obaveznog uključivanja u sistem PIO osiguranja, odnosno ona činjenica da morate da posedujete 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, minimum, ali ne postoji nikakva razlika.
Tako da, radimo na ovome. Kao što vidite, ja očekujem iako je jako težak posao i ako jeste višedecenijski, da ćemo ga mi rešiti. Hvala.

Tako je. Mi ćemo gledati da omogućimo reprogram dugova. Daću vam još jedan podatak. Otprilike, samo za PIO sada pričam, otprilike od ovih milijardu i 300 miliona evra duga, odnosno 160 milijardi dinara, glavnica je oko 70 milijardi, a 90 milijardi su otprilike kamate i taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika. Tako da, posedujemo sve analize dubinske i radimo na rešavanju.
Ubeđena sam da ćemo mi uspeti da ga rešimo. Ako uspemo da rešimo ovaj problem u mandatu ove Vlade, to će sigurno biti jedan od najvećih, najvažnijih uspeha ove Vlade.

Nisam čula do kraja šta sam ja rekla, ali verujem da ja znam šta sam rekla.
Dakle, prvo oko ustavnih amandmana. Videla sam i ja to što ste vi videli. Mislim da je to stvarno materija koja je crna ili bela, nije siva. Dakle, mi smo dobili pismo Sekretarijata Venecijanske komisije. Venecijanska komisija je potvrdila da se slaže sa amandmanima.
Pored toga ja sam stvarno izuzetno, izuzetno ponosna što vodim Vladu koja je preko godinu dana vodila javnu raspravu oko ustavnih promena i amandmana. Sećamo se, i ja ću to ponoviti ponovo, 2006. godine, kada su bile mnogo opsežnije izmene Ustava, nije bilo nikakve javne rasprave, nije bilo čak ni obraćanja Venecijanskoj komisiji, da se pita za njihovo mišljenje. Ovo je danas, dakle, sa javnom raspravom koja traje duže od godinu dana primer demokratskog društva i demokratije i ja se time ponosim.
Pored toga, ovo što je do sada urađeno, a mislim i rekla sam više puta, ponoviću i danas, mislim da je Ministarstvo pravde uradilo ozbiljan i odgovoran posao. Mislim da su uradili jako kvalitetan posao i da su našli odličan način da balansiraju između toga da pravosuđe u Srbiji bude svakako mnogo više nezavisno od bilo kakvih političkih uticaja, nego što je to bilo do sada, a sa druge strane da obezbedimo da građani, pre svega, a onda i privreda u Srbiji ima efikasno i odgovorno sudstvo. Mislim da će, ukoliko, na kraju krajeva, ovaj Dom prihvati, i to je najvažnije, amandmane i ovakve izmene Ustava u domenu pravosuđa, Srbija biti primer za to kako se reformiše pravosuđe.
U svakom slučaju Vlada će u najkraćem roku Narodnoj skupštini predložiti da krenemo u izmene Ustava, a nakon toga, naravno, Skupština i relevantan odbor mogu da nastave javnu raspravu, ako postoje još neka otvorena pitanja. Ja mislim da je svakako onim što je Ministarstvo pravde uradilo, kao što sam i rekla, postignut odličan kompromis između toga da sudstvo, kao jedna grana vlasti, jedna od tri grane vlasti, i dalje, kao što se dešava u svim civilizovanim demokratskim zemljama, bude međusobno balansirana i uslovljena sa druge dve grane vlasti, da se smanji u potpunosti politički uticaj i da se osigura onda i njegova efikasnost i njegova nezavisnost.
Što se tiče poslanika iz Bundestaga, juče sam se videla sa njim i hoću da vam kažem, pošto ste rekli da je visok poslanik Bundestaga, da li je visok ili nizak, uopšte nije važno, činjenica je da je on jedan od poslanika Bundestaga i kao takav ne predstavlja zvaničnu politiku Nemačke. On može da ima svoje mišljenje, slobodan je da to svoje mišljenje kaže. Mi o tom mišljenju možemo i razgovarali smo juče potpuno otvoreno. Mi se sa tim mišljenjem ne slažemo. NJemu sam juče predstavila na sastanku stav Vlade Republike Srbije, a to je da, kada se pregovara o kompromisu, nije dobro imati bilo kakve crvene linije. Dakle, on je jedan od poslanika, isto kao što u našem parlamentu postoje poslanici i jedan poslanik ne vredi ništa više ili nikako drugačije nije važan od nekog drugog poslanika.
Na kraju krajeva i stav Nemačke nije novost. Naše je da sa njima razgovaramo i da probamo da taj njihov stav promenimo. Hvala.

Samo u jednoj rečenici. Što se tiče Venecijanske komisije i Sekretarijata Venecijanske komisije naravno da nisu ponovo glasali, oni su ljudi nama poslali komentare i mišljenje na amandmane. Ministarstvo pravde je radilo da te komentare usvoji. Mi smo te komentare usvojili, pokazali smo im finalni nacrt, oni su ljudi konstatovali da je to to. Dakle, neće ponovo glasati. Ne znam zašto bi glasali zato što je to samo njihovo mišljenje. Ne mogu oni da glasaju. Ne može Venecijanska komisija da glasa na predložene amandmane na naš Ustav. Tako da je ta tačka zatvorena, a to možete, i vi kao poštovani narodni poslanik proverite direktno sa Sekretarijatom Venecijanske komisije, a možete da proverite i sa Evropskom delegacijom u Srbiji.
Što se tiče ovog poslanika Nemačkog Bundestaga, ja kao predsednica Vlade Republike Srbije uopšte ne razumem oko čega vi i ja treba da razgovaramo, i ne razumem ja temu. On čovek ima svoj stav. Ja taj stav niti potcenjujem, niti ga precenjujem. To je njegov stav i sigurno ima još puno poslanika Bundestaga čiji je to stav.
Takođe stav zvanični Nemačke se nije menjao sigurno poslednju deceniju, i nas ne iznenađuje. Mi imamo naš posao, oni imaju svoj posao. Da mi, a pre svega predsednik Vučić, naš posao nismo dobro radili, pa ne bi se stav recimo SAD toliko promenio, a on se prilično promenio. Tako su i SAD pričale da postoje crvene linije, za njih je Kosovo bilo zatvoreno pitanje, nisu želeli da razgovaraju ni o čemu osim o tome da Republika Srbija prizna nezavisnost tzv. republike Kosovo. Pa smo radili, radili, i sada imamo SAD koje kažu – ne postoje crvene linije, podržavamo dijalog, ako može da se nađe neko kompromisno rešenje, mi smo za.
Dakle, za mene je to velika promena stava koja je rezultat ozbiljnog rada, odgovorne politike i toga što je Srbija, zahvaljujući svemu što je pre svega Aleksandar Vučić uradio 2014. godine prepoznata kao pouzdan, odgovoran, predvidiv partner.
Dakle, da se vratimo sada na jednog poslanika. Da li je moguće da mi sada u Skupštini Srbije, vi kao poštovani narodni poslanik i ja kao predsednica Vlade treba 15 minuta da razgovaramo o stavu jednog, jednog poslanika Bundestaga. Ok, on ima svoj stav. Ko ga ne shvata ozbiljno? Mi ga shvatamo ozbiljno, mi radimo naš posao gospodine. Pa, neću se baviti ceo dan poslanikom Bundestaga i njegovim stavom. Ja sam se videla sa njim. Jasno mu rekla šta je naš stav.
Isto, vidite, možda se čudite, vi moguće da se čudite, zato što je vaša politika bila da odete u Berlin i pričate jednu stvar, odete u Moskvu pričate drugu stvar, odete u Vašington pričate treću stvar, odete u Peking pričate četvrtu stvar. Moj posao nije toliko komplikovan. Ja pričam istu stvar i u Beogradu, i u Briselu i u Vašingtonu i u Moskvi i u Pekingu i tom narodnom poslaniku, odnosno tom poslaniku Bundestaga i svim ostalim poslanicima.
Tako da možemo da nastavimo da se raspravljamo o tome, ali verujem da nema potrebe. Čovek ima stav. Mi se borimo za našu poziciju. Hvala.

Hvala.
Prvo, hoću da se vratim, izrečena je ovde od strane narodnog poslanika jedna dosta ozbiljna stvar zbog koje Srbija može da ima problem, pa samo da kažem da to nije istina i važno je reći da to nije istina.
Izrečeno je da je pomenuti poslanik iz Bundestaga, parlamentarac iz Budenstaga, da njegov stav deli Nemačka, što je istina, ali da njegov stav deli EU, molim vas EU, vi razumete da u EU postoji pet zemalja članica koje nisu priznale Kosovo – Španija, Slovačka, Grčka, Kipar i Rumunija. Kada kažete da njegov stav deli EU, onda vi potpuno ignorišete ove naše važne, značajne partnere.
NJegov stav ne deli EU. NJegov stav ne deli ni Evropska komisija. NJegov stav ne deli ni Evropska komisija, zato što Evropska komisija praktično vlada zemalja, članica EU, pa mora predstavljati i mišljenje tih članica EU. Dakle, nemojte, molim vas, prvo da dezavuišete građane Srbije, time da ovaj stav deli EU, a drugo da namećete takva rešenja zemljama koje nisu priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo.
Kada kažete da zaustavim licemerje danas tu da ja, moj prethodnik, ova Vlada, prethodna Vlada, da tako menja stav, da uopšte ne pričam o tome da nikada niste menjali stav, samo ste menjali nacionalnost da bi spustili cenzus da uđete u parlament.
Sada da se vratim na pitanja. Prva stvar šta očekujemo od privatizacije, odnosno nalaženje strateškog partnera za Bor? Pre svega, ono što je najbolja vest i što očekujemo, to je da će svih 5.000 radnih mesta biti zadržano. To je izuzetno važno za celu istočnu Srbiju, ne samo za Bor i za Majdanpek.
Pored toga, naravno, prva velika stvar, nakon toga, je 200 miliona dolara za vraćanje svih dugova po UPPR i onda ukupna ulaganja od milijardu i 260 miliona dolara u prvih šest godina od čega čak 780 miliona dolara u prve tri godine, što je sve zajedno važno za istočnu Srbiju, za sve građane istočne Srbije, ali i za sve građane Srbije, zato što od RTB Bora direktno zavisi 5.000 ljudi i porodica, ali indirektno preko 20.000 ljudi.
Takođe očekujem, mada nemamo garantovano da će zahvaljujući svim ovim investicijama, dodatno da se zapošljavaju ljudi u okviru RTB Bora. Što se tiče ravnopravnosti sudija za prekršaj i plata, konsultovaću se sa ministarkom pravde, pa ću vam se javiti na to. Sada bih ostavila ostalim ministrima da odgovaraju na ostala pitanja.

Hvala vam.
Samo prvo da počnem sa tim što, evo ja drugi put, mislim, za redom čujem u Narodnoj skupštini, narodnog poslanika Boška Obradovića da kaže da je prvi put došao na red da postavlja pitanja. Ovo je moj drugi put da čujem i prošli put ste rekli - evo prvi put da sam došao na red. Evo, ovo je drugi put da ste prvi put došli na red. Tako je bilo, postoji snimak.
Probaću da odgovorim na neka od pitanja između 1000 zašto i 1000 zato. Prvo, ono što meni pada u oči, što mi je neverovatno je da pričate o pljačkaškim privatizacijama i tu se mi slažemo, ali vama nije mrsko da ti koji su završili te pljačkaške privatizacije sede danas sa vama u koaliciji, tom takozvanom Savezu za Srbiju. Lakše bi bilo, a i verovatno sa njima razgovarate svaki dan na dnevnoj bazi, da o tim pljačkaškim privatizacijama pitate njih, a ne da pitate nas. Ja mislim da će sudstvo u Republici Srbiji da dalje postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima i da će istražiti dalje te pljačkaške privatizacije, ali to pitajte vaše kolege kako su izveli i šta su dobili, kako su uzeli i neverovatno licemerje da sedite sa njima, a pričate o pljačkaškim privatizacijama. Možda oni vas da pitaju - zašto ih sad u Skupštini pljujete kada ste zajedno u Savezu sa Srbiju?
Što se tiče medija, odgovoriću vam kratko i jasno. Dok sam ja predsednica Vlade Srbije i ova Vlada je na vlasti mi medije nećemo zatvarati i medijima nećemo oduzimati frekvencije, niti je to posao Vlade, niti je to pravilo u demokratskim društvima, kakva Srbija jeste. Ako ne daj Bože jedan dan vi dođete na vlast, ja sam sigurna da ćete vi medije zatvarati, da ćete ih ograničavati, da ćete novinare hapsiti i da ćete medijima ako vam se ne sviđa šta pričaju oduzimati frekvencije. Mi nećemo.
Ali, lepo je od vas, izuzetno fer i korektno da vi potpuno transparentno i otvoreno kažete šta ćete vi raditi sa medijima koji se sa vama ne slažu. Sa nama mediji mogu da se ne slažu, neka pričaju šta hoće, naravno ovo je otvoreno demokratsko društvo i tako će i ostati.
Pregovara tajno Aleksandar Vučić, a ja ne znam stvarno kako Aleksadar Vučić pregovara tajno. To me ni ne čudi zato što, verujte, uzela sam da pogledam samo, jer sa očekivala ovakve neke stvari, potpuno neverovatne, i to poslednjih meseci šta sam sve od vas doživela, a i kakve je pretnje doživeo Aleksandar Vučić od vaše stranke, a i od vaše koalicije. Uzela sam da vidim kako bih mogla da odgovorim na ovakva potpuno nebulozna pitanja.
Dakle, Aleksandar Vučić pregovara tajno pa ću vam reći nekoliko puta ponovljene tvrdnje raznih lidera opozicije i to da podsetim građane Srbije, da je Hašim Tači, i to citiram, je lobista Srbije u svetu u pregovorima sa Prištinom. Tači i Vučić se prvo tajno sastanu dva puta, oni znaju koliko puta se tajno sastanu, jednom u Parizu, pa u NJujorku, ljudi tajno se sastaju, vi znate i koliko puta i gde, pa tek onda sednu sa Federikom Mogerini i sve rade u dogovoru. Toliko je tačno i ovo da Aleksandar Vučić pregovara nešto tajno. Ne pregovara on ništa tajno i to građani Republike Srbije znaju jako dobro.
Aleksandar Vučić pokušava da nađe rešenje za višedecenijski problem kako bi i to uz punu podršku Vlade Republike Srbije, samo da dodam, i ako znate svi, kako bi obezbedili dugoročan mir i stabilnost na KiM pre svega za građane Srbije i srpske nacionalnosti, ali onda svakako i za ceo region. I to što on radi nije tajno, nego je hrabro, otvoreno, transparentno i svakako je nešto što on radi lično bez skrivanja, što je ponovo u potpunoj suprotnosti, što uglavnom pričate. Poslednji put je to bilo da Toni Bler pregovara. Sada ne pregovara Toni Bler, nego Aleksandar Vučić tajno, pa gde nestade Toni Bler? Jeste li nas vi pitali šta je bilo sa Toni Blerom? Pre toga je bilo da pregovara Kori Levandovski. Bilo je još nekih lobista. Jeste li odustali od tih teorija ili i dalje stojite pred njima? Hvala.

Dobro, hajmo sada polako.
Mislim da ste vi nas pobrkali. Mislim da se vi obraćate nama, a mislite na vaše koalicione partnere. Prvo pričate o pljačkaškoj privatizaciji, obratite se vašim kolegama iz tzv. saveza za Srbiju, koji je sve osim savez za Srbiju. Možda je savez za sve drugo, ali za Srbiju nije.
Pričate i insistirate o tajnim pregovorima. Ja potpuno mogu da razumem da ste vi u savezu navikli i da su vam uobičajeni tajni pregovori. Tajni pregovori nisu manir ni Aleksandra Vučića, ni Vlade Republike Srbije, ni SNS, ni vladajuće koalicije. Nemamo šta da krijemo, pa nemamo tajne pregovore.
Vaši koalicioni partneri, da vas podsetim, iako ste ponovo nas optuživali toliko puta da mi uzimamo lobističke kuće za pregovore, vi ste, vaši koalicioni partneri, uzimali lobističke kuće za pregovore.
Dakle, vi se obratite kako je tačno, kako su dve lobističke kuće 2011. godine pregovarale oko KiM tako uspešno da smo imali toliko priznanja koliko smo imali, a u mandatu ove Vlade se povlače priznanja. Pa, je jedna dobila milion 400.000 dolara za svoje lobističke usluge, a druga dobila 900.000 dolara za svoje logističke usluge. Ta druga je „Podesta grupa“. Ta „Podesta grupa“ je istovremeno, istovremeno kada je potpisala ugovor sa Vladom Srbije isti takav ugovor potpisala i sa Kosovom. E, to su vaši partneri. Mi ne pregovaramo tajno. Ovo znači da se pregovara tajno.
Godine 2009. Agencija „Advance practicle solutions“ iz Čikaga, za potrebe lobiranja u SAD, mesečni honorar, mesečni honorar 85.000 dolara. Mesečno. Ne, to ne radi ova Vlada Republike Srbije. Zato ja vama kažem – vi ste, ja mislim, nas pobrkali. Nego, vi preispitajte vašu odluku da budete u koaliciji sa ljudima koji su to radili.
Pored toga, ne znam dalje kako, vidim dobacuju mi ponovo za Toni Blera. Poštovani narodni poslaniče što mi dobacujete za Toni Blera, da vam ja kažem koliko je to istina. Evo, da probam da vam kažem koliko je istina.
Godine 2018, 30. marta Vuk Jeremić izjavljuje, 30. marta 2018. godine, izjavljuje – Vučić je direktno u NJujorku pokušao da unajmi jednu basnosnovno skupu lobističku firmu, ali mu oni još uvek nisu odgovorili da li žele da prihvate angažman. Trenutno čeka odgovor od njih. Molim vas, pitajte Vuka Jeremića da li smo dobili taj odgovor, pošto ništa nismo potpisali, ali on ima te tajne informacije koje su potpuno, on garantuje za istinitost tih informacija.
Dakle, to je bio 30. mart. Pa, 18. april, Vuk Jeremić kaže – kontraverzni biznismen Kori Levandovski dolazi u Beograd na dogovor sa Aleksandrom Vučićem. Vučić je tražio samo jednu stvar od Levandovskog, telefonski razgovor sa Trampom. Posle tog razgovora Donald Tramp će da napiše tvit kako je Aleksandar Vučić veoma hrabar čovek, a zauzvrat može da dobije šta hoće, keš, biznis plan, neko zemljište na Novom Beogradu. I, to je bila ta informacija, potpuno tačna, koju ste vi plasirali građanima Srbije. Ništa nije bilo, ali, dobro, nema veze. Važno je, važno je da se baci blato, malo će da ostane, koliko ostane taman super za vas, možda neki glas dobijete.
Pa, onda imamo 18, mart 2018. Vučić je trebalo tajno da otputuje u NJujork i večera sa porodicom Soroš, ali je otkriven. Istina je da je predsednik Aleksandar Vučić putovao komercijalnim letom „Er Srbije“. Tajno putovao komercijalnim letom, pa je otkriven, molim vas.
E, a onda, i ovo je vrh, vrh tih bisera koje vi plasirate građanima Srbije, 24 februar 2018. godine. Angela Merkel ne želi da se viđa više sa Aleksandrom Vučićem, to kaže iz svojih dobrih, odličnih izvora Vuk Jeremić. Angela Merkel ne želi da se viđa više sa Aleksandrom Vučićem, jer ga je pročitala. Predsednik Aleksandar Vučić se sutradan video sa kancelarkom Angelom Merkel.
Tako da, mašite tim „NIN“- om. To je tolika istina kao i sve ovo ostalo što ste rekli da je istina. Samo vi nastavite da prodajete teorije zavere. Realno, ja mislim da je opet bolje za vas da pokušate da opovrgnute činjenice i činjenično stanje koje Vlada Republike Srbije može da pokaže građanima Srbije, a koje vi nazivate – ga, ga, ga, ga.
E, pa to „ga, ga, ga, ga“, poštovani narodni poslaniče, je da je u prvoj polovini ove godine Srbija imala ekonomski rast od 4,9 % , da je priliv stranih direktnih investicija do avgusta bio jedna milijarda 800 miliona evra, ili 5,1 % više nego 2017. godine koja je bila rekordna, da je nezaposlenost pala na ispod 12 %, odnosno 11,9 %, da je Srbija na listi globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma napredovala za pet mesta i prvi put prestigla Hrvatsku. Dakle, sada smo u regionu jedino, odnosno od zemalja bivše Jugoslavije, jedino je Slovenija bolje rangirana od nas, da smo prema indeksu ljudskog kapitala Svetske banke pozicionirani kao 27. od 150 zemalja na ovoj listi, što je bolje čak od Kine, od Rusije, od Španije. Jedno mesto smo samo iznad Belgije.
Mi smo tu u rangu najrazvijenijih zemalja sveta. Ukinuli smo Zakon o privremenom smanjenju penzija. Od 2012. godine smo minimalac podigli za čak 42%. Podsetiću vas da su ga vaši koalicioni partneri od 2009. godine do 2012. godine podigli za 1,8%. Od 159 evra, koliko je bio 2009. godine do 162 evra koliko je bio 2012. godine. Od 1. januara on će biti 230 evra.
Ja bih mislila da se kao iskreni patriota srpski zbog toga radujete. Ne, vama je zbog toga krivo. Vi jednostavno to ne možete da oprostite ni Vladi Republike Srbije, ni Aleksandru Vučiću, ni SNS. Ne možete.
Takođe bih dodala, kada već pričamo o najugroženijima oko kojih se toliko brinete da je od 2010. godine za socijalnu pomoć budžet uvećan tri puta. Da je u 2017. godini izdvajano 14,6 milijardi dinara za najugroženije. Nikada više nije bilo izdvojeno za najugroženije.
I, konačno, da vam kažem još jednu stvar, da probam, a ostaviću vremena, naravno i kolegama, dakle, kada kažete da ne dozvoljavamo više da rudna bogatstva rasprodamo strancima. Ovo je isti slučaj kao sa Dablinskim sporazumom, ali makar narodni poslanik mora, ja mislim, u obavezi je da ga ne mrzi da pročita, ako ne zakone onda Ustav Srbije. I, da nije u redu da Vlada mora da edukuje narodnog poslanika da je i po Ustavu i po zakonima Republike Srbije rudna bogatstva da su uvek i isključivo u vlasništvu Republike Srbije.
Ali, to je kao sa Dablinskim sporazumom, hajde da vešamo Anu Brnabić, pa pored nje odmah Aleksandra Vučića, zato što smo mi čuli, to su ove informacije iste, iz ovih istih izvora koje kažu da Aleksandar Vučić nikada neće da se vidi sa Angelom Merkel, pa se on vidi sutra sa njom, da tajno putuje u NJujork, a on ide komercijalnim letom. E, po istim tim informacijama mi smo parafirali Dablinski sporazum, da ste pogledali Dablinski sporazum, da ste ga otvorili, da ste pročitali, da niste Dablinski sporazum pročitali, da ste pročitali na Vikipediji stranicu Dablinskog sporazuma znali bi, niti da možemo niti da smo parafirali taj sporazum.
Ali, ja vas molim još jednom, apelujem, da bi imali malo konstruktivnije rasprave, u interesu, pre svega, građana Srbije, da pročitate nešto, da se edukujete nekako, pa onda da nam postavljate pitanja na koja mi možemo da odgovaramo u jednoj raspravi kakva odgovara nivou parlamenta Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Znam da polako, nažalost, moramo da privodimo kraju, ja ću se svakako truditi da i sledećeg poslednjeg četvrtka u mesecu Vlada Republike Srbije bude u Narodnoj skupštini i odgovara na pitanja.
Želim samo još jednu stvar da vam kažem i da podsetim još jednom građane Srbije. Mislim da je važno zbog svih ovih, zbog poplave ovih lažnih vesti, tzv. proverenih informacija, ne zna se od koga i ne zna se gde, ni ko je rekao, ni gde je čuo, ali su proverene, i uglavnom nam lideri Saveza za Srbiju plasiraju te informacije kao potpunu istinu i videće građani Republike Srbije da je to tako bilo.
Da probam makar da odgovorim na svih ovih 1000 optužbi, priznaćete Kosovo, pregovara Toni Bler. Molim vas, to je na naslovnoj strani nedeljnika NIN, ovaj put. Pregovara Toni Bler, pregovara Levandovski , pregovara Pen Pudesta, tajni razgovori, dogovori, tajni ugovori, ko vam je dao ovlašćenje. Evo još jedne proverene informacije, koalicionih partnera Boška Obradovića, pa da podsetim građane, i najlakše je u stvari da dokažemo da li mi lažemo, ili oni lažu time da zajedno ispratimo verodostojnost takvih informacija.
Dakle, 29. jula ove godine, Vuk Jeremić, jedan od lidera Saveza za Srbiju, citiram „ Imam informacije da će se 4. novembra 2018. godine, održati Referendum o Kosovu, kao i vanredni parlamentarni izbori u Srbiji.“
Poštovani građani Republike Srbije, to je za tačno 10 dana, pa ćemo da vidimo koliko proverene informacije gospoda imaju. Hvala vam.

Hvala.
Ne znam, s obzirom na to koliku malu političku moć imam, zašto se vi toliko nervirate oko toga? Ceo dan juče sam slušala, evo nastavljate i danas da pričate o tome koliku malu političku moć imam i ne znam kako je to tema, a ni zašto vas to toliko žulja?
Ali, isto tako ću reći da mi je neverovatno političko licemerje koje vi pokazujete. Kada je Mirko Cvetković bio predsednik Vlade, koji nije bio član DS, to je onda bilo fantastično. Bilo je fenomenalno, bio je pokazatelj demokratije, vladavine prava, kako nema partokratije. To je tada sve bilo da nije moglo bolje biti. Ali, kada sam ja predsednica Vlade, a nisam članica stranke, onda je to najstrašnija moguća stvar, bez toga da imam bilo kakvu političku moć, bez toga kako neko ko nije član stranke može da bude na najvećoj političkoj funkciji. Kako je sve to moguće? Ali, kada je Mirko Cvetković bio, onda ste pričali potpuno drugu priču. Tako da mislim najiskrenije, ta je to jedno par ekselans političko licemerje, ali vi ste izabrali da tako vodite politiku.
Takođe, mislim da je veliko političko licemerje to da vam smetaju navodne afere Siniše Malog, na koje sam juče ceo dan odgovarala i davala dokaze, ali vam nije nikako smetala i dan danas vam ne smeta ni najveće istorijsko zaduženje Grada Beograda od milijardu i 118 miliona evra, niti vam je smetalo 14 milijardi dinara neplaćenih obaveza, niti vam je smetao rekordni budžetski deficit od preko 20%, niti vam je smetala najveća nezaposlenost, istorijska u Beogradu. Ona je u stvari bila 2006. godine 19%, pa je Đilas smanjivao, došla 2010. godine čak na 13.9%, znači relativno dobar rezultat, što je Đilas sa svim svojim menadžerskim sposobnostima koje ste onda vi onda ponovo podržali, doveo na 15,8%. Dakle, opet se podigla skoro na 16% i danas je 10,8%. U tom političkom licemerju 10,8% nezaposlenosti je mnogo gore, nego 16% ili 19%.
Takođe vam nisu bili problematični ni skupi vrtići od 9.700 dinara mesečno, u odnosu na cenu od 5.590 dinara mesečno, zbog čega je stiglo 15.000 tužbi na račun Grada Beograda, za koje je već isplaćeno nekih 450 miliona dinara, 448 miliona, da budem precizna. Procene su da će to biti oko 20 miliona evra, kada stignu sve tužbe. Ni to vam nije smetalo, ali vam smetaju Sinišine tzv. afere.
Nisu vam smetali ni podzemni kontejneri, koji ni dan danas ne radi, ali ipak iako oni ne radi, mi trenutno imamo sudski spor zbog njih. Oni vam nisu smetali. Nije vam smetala ni kuća „Velikog brata“ u Pionirskom parku gde treba deca da se igraju. Ni to vam nije smetalo, ali vam smetaju Sinišine navodne afere.
Ceo dan juče sam slušala oko privatizacije i toga kako je to jedna od najstrašnijih stvari u Sinišinoj biografiji. Zbog toga sam sinoć zamolila da mi se da spisak privatizacije koje je on vodio kao direktor Centra za tendersku privatizaciju i reći ću vam da sve, a vi to proverite, sve privatizacije koje je Siniša Mali kao direktor Centra za tendersku privatizaciju vodio u to vreme, sve te kompanije i dan danas rade i sve te kompanije i dan danas zapošljavaju ljude. Oni su takođe jedni od najvećih izvoznika iz Srbije.
Jedna od tih je npr. „Merima“ iz Kruševca, koju je kupio „Henkel“. Pre mesec dana sam bila da otvorimo još jedan dodatni pogon „Henkela“ i on u ovom trenutku postaje jedan od 10 najvećih izvoznika iz Srbije.
Tu je „Zorka farma“ koju je kupio „Hemofarm“, Duvanska industrija Niš koju je kupio „Filip Moris“, Duvanska industrija Vranje, koju je kupio „Britiš amerikan tabako“, Cementara Beočin, „Lafarž“, Cementara Kosjerić „Titan“, Cementara Popovac „Holcim“. Dakle, sve kompanije koje su uspešno privatizovane, odlično rade, zapošljavaju ljude, doprinose ekonomskom razvoju Srbije i jesu jedan od najvećih izvoznika iz Srbije.
Ništa od toga što sam nabrojala vama, ne smeta, ali vam zato smeta afera doktorat, čoveka koji je bio najbolji đak generacije u gimnaziji, koji je onda bio najbolji student generacije na Ekonomskom fakultetu, koji je dobio nagradu za diplomski rad, koji ima dve master diplome. Jednu sa Ekonomskog fakulteta i jednu iz SAD kao njihov stipendista, doktorat za koji je komisija dva puta potvrdila autentičnost tog doktorata, ali dobro.
Rekla sam Siniši jutros, da nije bio taj doktorat i da nisi radio taj doktorat i da sam ja juče mogla da predstavim da si bio đak generacije, student generacije, najbolji master student, onda bi mi verovatno rekli – Siniša Mali je, mi smo to čuli iz poverljivih izvora, Siniša Mali je učio napamet. On je bubao, nije učio sa razumevanjem. I to je jedna ogromna afera koja će zauvek pratiti Sinišu Malog. Hvala vam.

Samo par stvari.
Prvo, mislim da je potpuno legitimno da vama smeta što ja kažem ko je moj politički mentor, ali ne vidim težinu toga uopšte. Vama, naravno, može da smeta šta god, ali ne znam kakav uticaj to ima na Narodnu skupštinu, a i na mene i na moj posao?
Da li ja mogu da se poredim sa tadašnjim predsednikom Vlade, gospodinom Mirkom Cvetkovićem? Naravno da ne mogu i mi se u tome u potpunosti slažemo. Ja radim, a pri tom i naše sednice Vlade u zgradi Vlade nisu telefonske. Tada su sve sednice Vlade, osim par, ja mislim, evo, videću da mi pošalju informacije, bile telefonske. Tako da je istina da ja ne mogu da se poredim i time se ponosim.
Da li sam ja rekla da nije bilo pljačkaške privatizacije? Nemojte da izvrćete, to je dosta jeftino. Nisam ja to rekla. Ja sam rekla da Siniša Mali nije učestvovao u pljačkaškim privatizacijama između 2001. i 2003. godine. A da li ih je bilo? Nažalost - onoliko, zbog čega je toliko ljudi izgubilo posao, toliko firmi ugašeno, toliko se podigao naš uvoz zato što su prodavane firme, iznošene mašine u inostranstvo i sa tih istih mašina rađeno u inostranstvu pa uvoženo u Srbiju.
Na primer, „Zmaj“. Izvezene su mašine u Tursku, rade u Turskoj i danas iz Turske mi uvozimo to. „Zmaj“ je prodat za manje, a pri tom je jedna od one čuvene 24 privatizacije, za manje nego što su mašine koštale u „Zmaju.
Generalno, samo sam htela da vam kažem da potpuno podržavam vašu, vidim, intenciju da citirate i da se pozivate na predsednika Republike Aleksandra Vučića i molim vas, samo tako nastavite. Hvala vam.

Hvala.
Ovo je stvarno neverovatno. Neverovatne stvari ja ovde mogu da čujem. Jedna od neverovatnih stvari, a setićete se, sinoć smo se ovde raspravljali oko vašeg dobacivanja i toga da skratim. Vi mene kažete danas, bez i jedne reči juče, o planu i vizijama Vlade i Ministarstva finansija.
Podsetiću vas, o planu me je direktno pitao narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Kada sam pričala o planu i vizijama, narodni poslanik me jedna čuo zato što ste vi meni dobacivali da skratim, da je zabavno to što pričam. Možemo da pitamo i narodnog poslanika. Dakle, apsolutno vas nije zanimalo, ni plan, ni vizija koju sam predstavljala, jedino ste želeli da skratim. Pričala sam o tri najvažnija cilja koje ima ministar finansija ispred sebe, kako te ciljeve da postigne i bili ste u sali. Vidim da se čudite sada. Hoćete da mi kažete da me niste čuli da sam pričala o planu i vizijama? Niste me čuli kada sam pričala o planu i vizijama? Dobro.
Dakle, neverovatno je reći nekome ko je juče sa vama sedeo ceo dan, deset sati, da nisam ni jednu jedinu reč rekla o planu i vizijama. Ja sa pričala o tom planu i vizijama. Znam šta sam pričala. Možete da uzmete stenogram i da vam pričam o dva ključna prioriteta i problema i izazova koje ima ministar finansija, o tri cilja koja su najvažnija i šta želimo da postignemo time. Dobro, i to je parlamentarna debata.
Ali, na svu sreću, svi građani Republike Srbije, koji su juče pratili prenos, su čuli da sam pričala o planu i vizijama.
Takođe mi kažete da nisam pričala o rezultatima Vlade, pričala sam samo o rezultatima Siniše Malog. Neverovatno, koliko sam juče pričala o rezultatima Vlade, ali hvala vam na prilici da još jednom pomenem samo najvažnije rezultate od početka ove godine. Vidim da je nekima već muka što ću pričati o rezultatima Vlade, pretpostavljam zato što sam ih puno puta pomenula. Ali, vidite, vaše kolege narodni poslanici meni kažu da nisam pričala o rezultatima Vlade.
Dakle, BDP rast od 4,5% u prvom kvartalu, priliv stranih direktnih investicija od 611,6 miliona evra, takođe u prvom kvartalu. To je za 4,7% više nego u 2017. godini, kada smo imali dve milijarde i 600 miliona evra stranih direktnih investicija. Potpisani ugovori sa 24 kompanije za oko 10.000 novih radnih mesta. Dobit privrede, po Agenciji za privredne registre, a ne po onome što Vlada kaže, 437 milijardi dinara, duplo bolji rezultat nego 2016. godine. Nenaplativi krediti, tzv. MPL-ovi, konačno jednocifreni, u martu 9,2%.
Rešavali smo i nastavljamo da rešavamo probleme preduzeća u stečaju. Uspešno privatizovana „Galenika“ za ukupno 41 milion evra. Rešen IMT. Na Međunarodnom sajmu poljoprivrede imali smo konačno ponovo predstavljen IMT traktor. Do kraja godine očekujem da ponovo krenemo proizvodnju traktora u Republici Srbiji. Rešen „Magnohrom“. Raspisujemo tender za strateškog partnera za RTB Bor.
Stanje budžeta na jučerašnji dan – suficit od 11,6 milijardi dinara, planirani deficit od oko 38 milijardi dinara. Javni dug ispod 60%, dakle, 59,9%, ispod nivoa Mastrihta, zahvaljujući čemu je Srbija u ovom trenutku stabilna zemlja.
U aprilu smo konačno pustili u rad elektronsko pravosuđe, kako bi se borili protiv male korupcije i napravili pravosuđe transparentnije u Srbiji. Danas svi građani Srbije mogu da prate status predmeta u svim osnovnim, višim i apelacionim sudovima onlajn, preko interneta. Povezujemo baze podataka pravosuđa sa bazama podataka državne uprave i lokalne samouprave, kako bi omogućili bržu, lakšu i direktnu razmenu podataka između sudova i državne uprave. Svi podaci koje smo stavili da su transparentni su stavljeni i na portal otvorenih podataka. Portal otvorenih podataka, samo da vam kažem, u smislu transparentnosti i toga koliko je Vlada kritikovana, nikada ranije nije ni postojao. Mi smo ti koji su objavili portal otvorenih podataka i sada objavljujemo sve setove otvorenih podataka, kako bi stimulisali i transparentnost rada Vlade i ostalih državnih institucija i start ap kompanije da nalaze rešenje za probleme koje imaju i Vlada i javna preduzeća.
Mogu da nastavim ako hoćete. Takođe, i politički, o ugledu Srbije u svetu. Rekli ste da nisam rekla o rezultatima Vlade, pa evo, za vaš benefit, sada i govorim. Poseta premijera Japana gospodina Šinzo Abea, poseta gospodina Tajanina, predsednika Evropskog parlamenta, poseta Žan Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, poseta Donalda Tuska, predsednika Evropskog saveta, poseta Šarla Mišela, premijera Belgije, poseta predsednika Kipra Nikosa Anastasijadesa, poseta predsednika Evropske investicione banke dr Vernera Hojera. Predsednik Srbije u poseti Turskoj, u poseti Rusiji. Zajedničke sednice Vlade sa Slovenijom i Mađarskom. Objavljivanje Strategije o proširenju EU, identifikovanje Srbije kao lidera za sledećeg člana EU itd. Ne mrzi me da vam ponovim o najvećim uspesima Vlade, još jednom, ukoliko ni ovaj put niste čuli.
Kažete za afere Siniše Malog – nadležni organi će da reaguju. Ja sam vam rekla, u nekim od navodnih afera nadležni organi su već reagovali. U nekima, svakako, nadležni organi će tek da reaguju. Ja vas onda pitam, ako će nadležni organi tek da reaguju, zar nije postulat svakog savremenog, civilizovanog društva da ste nevini dok se ne dokaže da ste krivi? Vaš postulat, i zahvaljujući tome ovolike afere i insistiranje na njima, vaš postulat je da je Siniša Mali kriv dok se ne dokaže da je nevin.
Ako pričamo o javnom dugu i ukupnom dugu, dakle, nejasno mi je da i dalje ne možete da razumete da je Siniša Mali pričao o ukupnom dugu grada Beograda. Ali, što je vama teško da prihvatite koliki je bio ukupni dug grada Beograda? U javnom dugu grada Beograda jedna od stvari koja nije računata su upravo ovih 448 miliona dinara koje je Beograd isplatio za 15.000 porodica zbog veće cene obdaništa od ekonomske cene. To nije bilo računato u javnom dugu, ali jeste ukupan dug grada Beograda, dug koji je gradska uprava morala da vrati, dug koji će i sledeća gradska uprava, kako nam stižu tužbe, morati da vrati i koje su oni proračunali na 20 miliona evra, koje neko mora da obezbedi u gradskoj kasi da vrati ljudima.
Eto, to je bilo jedno od dugovanja koje vi ne računate. Siniša Mali je računao i vratio. Hvala.

Hvala. Samo par stvari. Prvo, što se tiče raskida ugovora sa bus plusom. Mi nismo želeli da raskinemo ugovor sa bus plusom iako on svakako je morao i mogao da bude mnogo bolji zato što bi to sa sobom povuklo dve velike konsekvence. Jedna je ogromnu odštetu koja se nije isplatila tada gradu Beogradu, a i za koju zbog stanja u budžetu grad Beograd nije ni imao novca.
Drugo, da kakve god ugovore potpisivali i pre vas, vi morate, na kraju krajeve i vladavine prava i predvidivosti poslovanja, ukoliko su oni u skladu sa zakonom, morate da ih ispoštujete. Tako su nam tražili da raskinemo ugovor sa „Fijatom“ zato što nije u najboljem interesu Republike Srbije, tako i bus plus.
Kažem vam, da svaki taj raskinut ugovor značio bi za investitore da kako koja vlada dođe na lokalu ili na republici, može da raskine ugovore kako hoće i kao im se sviđa ili ne sviđa. Znači, ne bi imali više ni domaće, a ni strane investitore u Srbiji. Tako da je u tom trenutku svakako i za lokal i za imidž Srbije bolje da se sačeka dok ugovor, dok traje validnost tog ugovora.
Što se tiče novih autobuskih linija i novih autobusa. Vi, naravno znate da je uvedeno novih deset autobuskih linija i da je Beograd dobio novih 107 autobusa uključujući i prve električne autobuse. Dakle, nije tačno da se ništa nije promenilo i da se nije ulagalo i u novi vozni park.
Što se tiče projekata, mislim da je potpuno bespotrebno da ponovo objašnjavam posle sada već dan i po kako to da gradska vlast u mandatu Siniše Malog nije nastavljala politiku gradske vlasti u mandatu Dragana Đilasa, jer da jeste, onda bi dug samo danas bio još mnogo veći, imali bi blokadu javnih preduzeća, imali bi i dalje budžetski deficit od preko 20% ili više, ali danas Beograd nije više takav grad. Danas je Beograd, kao što sam i rekla, jedna stabilna, perspektivna lokalna samouprava koja ima, 40% BDP-a Srbije dolazi iz Beograda i verujem da će se tako nastaviti i u mandatu sledeće gradske vlasti.
Što se tiče toga da li je gradska vlast u mandatu Siniše Malog implementirala i neke od projekata koji su bili najavljivani od strane tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa i te vlasti, pa, jeste. Nikad mi nismo rekli da su svi projekti koje su oni bombastično najavljivali loši. Oni samo nisu imali ni znanje, ni želju da ih sprovedu. Tako da, u svakom slučaju, oni jesu, svi ti projekti, u korist građana Beograda, tako da je u tom smislu dobro i da su oni implementirani. Hvala.

Hvala.
Želela sam danas da zaključim ovu debatu i da kažem da sam se trudila u protekla dva dana da obrazložim na najbolji moguć način konkretnim, brojkama dokazima i ekonomskim pokazateljima zašto sam predložila gospodina Sinišu Malog za mesto ministra finansija u Vladi Republike Srbije. Razumem da neke od tih stvari jednostavno opozicija ne želi da prihvati i žao mi je zbog toga, zato što mislim da bi bilo odgovorno i u nacionalnom interesu da počnemo da prihvatamo neke brojke, pre svega one brojke, rezultate, uspehe koje nije sama sebi pripisala Vlada Republike Srbije, već objektivni, dosta kritički, dosta strogi međunarodni partneri i međunarodne organizacije.
Ali, dobro, takva je u ovom trenutku politička atmosfera u Srbiji i zbog toga nisam dalje želela da odgovaram u konačnici ove sednice na stvari na koje sam preko tri puta dala odgovor zato što sam mislila da onda taj odgovor,u stvari, ljude koji postavljaju to pitanje ponovo uopšte ni ne zanima.
Moj zaključak iz ova dva dana debate oko predloga da Siniša Mali bude ministar finansija je da su protiv ovog predloga, pre svega, oni ljudi koji veruju i misle da je bivša gradska vlast odgovorno radila, dakle, oni ljudi koji kažu da je odgovorno da imate istorijski deficit, istorijske dugove, najveću nezaposlenost, skuplje vrtiće, da je odgovorno da imate podzemne kontejnere koje ste platili, pretplatili, koji su se odmah pokvarili, nisu građani mogli da ih koriste, a danas imamo sudski spor, kojima je odgovorno da imate neisplaćene obaveze prema raznim socijalnim kategorijama i kojima je odgovorno da imate kuću Velikog brata u Pionirskom parku. To je, pre svega, ono što sam čula u ovoj debati, da Siniša Mali nije bio dobar gradonačelnik, da sve moje pokazatelje da je on dobro i odgovorno vodio gradsku kasu, zbog čega može dobro i odgovorno da vodi kasu Republike Srbije, nisu prihvatali zato što je bivša vlast odgovorno radila.
Protiv Siniše Malog su takođe oni koji veruju da Srbija treba da bude društvo u kom su svi krivi, dok se ne ispostavi da su nevini. Krivi su i kada nadležne institucije kažu da nisu, krivi su zato što jednostavno to nije dovoljno dobar odgovor za njih, oni koji neće da razumeju razliku između javnog duga i ukupnog duga zato što im u ukupni dug ne ulaze, valjda potraživanja roditelja za vrtić, zaostale naknade za porodilje, neisplaćene obaveze socijalne ustanove, oni koji ne žele da razumeju razliku između potrošnje i investicija i, na kraju krajeva, da ponovim sa početka, oni koje činjenice, brojevi, projekti, rezultati, apsolutno ne zanimaju i za njih neće da čuju.
Iz tog razloga sam pripremila da pročitam jedan paragraf izveštaja o napretku koji je Evropska komisija dala za Srbiju, zbog ovih narodnih poslanika koji, nažalost, više nisu tu u najvećoj mogućoj meri, hvala vama koji ste ostali, ali i zbog građana Republike Srbije, kao i zbog vas svih ostalih narodnih poslanika, ali, konačno, i zbog Siniše Malog, zato što je on budući ministar finansija i treba da čuje ovo.
Dakle, citiram Izveštaj o napretku Evropske komisije – kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je ostvarila dobar napredak, rešeno je pitanje budžetskog deficita, osnovni elementi rasta su stabilni i očuvana je makroekonomska stabilnost, inflacija je obuzdana, a monetarna politika je doprinosila rastu. Uslovi na tržištu rada su se dalje poboljšali, ojačani su stabilnost i učinak finansijskog sektora, porast izvoza i investicija nastavljaju da podržavaju ekonomsku aktivnost. Između 2014. i 2017. godine državni budžet je izašao iz deficita od 6,6% BDP do suficita od 1,2% BDP. Kombinacija makroekonomskih politika bila je odgovarajuća i donela je makroekonomsku stabilnost i poboljšanje najvažnijih ekonomskih indikatora. Struktura privrede se poboljšala i ekonomska integracija sa EU se dalje povećala.
U izveštaju se navodi da se povećala horizontalna podrška malim i srednjim preduzećima koja su naročito aktivna u oblasti građevinarstva, maloprodaje i turističkih usluga. Vlada je produžila aktivnosti programa, godina 2016. je kao godina preduzetništva, na celu deceniju, čime se pružaju brojni programi za finansijsku i nefinansijsku pomoć ovom sektoru.
Želim ovim da poručim i budućem ministru da očekujem da radi kako bi se svi ovi uspesi održali i da pomogne dodatno timu Vlade Republike Srbije, da postignemo i mnogo više od ovih uspeha, kako bi građani Republike Srbije svakim danom živeli što bolje.
Vama, pre svega, narodni poslanici SNS, ali onda svakako i cele vladajuće koalicije, želim da se zahvalim na stalnoj podršci Vladi Republike Srbije, bez vas svakako ne bismo uspeli da radimo ovo što radimo i želim da vam se zahvalim na spremnosti da čujete moje argumente za Sinišu Malog i na podršci da on postane ministar finansija. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas imam priliku da predložim za mesto ministra finansija gospodina Sinišu Malog.

Pošto očekujem da ćemo tokom dana imati generalnu raspravu, koja će uključivati razne stvari, ja bih se u ovom mom uvodnom izlaganju fokusirala uglavnom na one stvari koje su njega, pre svega, i preporučile za mesto ministra finansija.

Ostaviću za kasnije debatu, verujem, o nesumnjivom znanju, profesionalnim kvalifikacijama i iskustvu Siniše Malog. Meni se čini, ono što je meni bilo važno, da je Sinišu za mesto ministra finansija pre svega preporučio uspeh u rešavanju ogromnih finansijskih i razvojnih problema Grada Beograda, koje je on nasledio kada je preuzeo mesto gradonačelnika 2014. godine.

Godine 2014. situacija u Beogradu je bila sledeća. Siniša Mali je kao gradonačelnik preuzeo grad koji je imao 1.118.000.000 evra duga, 14 milijardi dinara neplaćenih obaveza i rekordni budžetski deficit od 20,25%. Kakva je situacija u Beogradu danas? Dug Grada Beograda je prepolovljen. Isplaćene su sve obaveze Grada Beograda. Deficit Beograda smanjen je za četiri puta.

Beograd je u svojoj istoriji dobio prvi kreditni rejting i to u oktobru mesecu 2016. godine od međunarodne Rejting agencije Mudiz i tada je kreditni rejting Beograda bio B-1 sa pozitivnim izgledom. U martu 2017. godine kreditni rejting Beograda unapređen je na BA-3 i očekujemo da će se do kraja godine kreditni rejting Beograda dodatno unaprediti.

Podsetiću vas da je ovo prvi put u istoriji da je Grad Beograd dobio kreditni rejting, što je izuzetno značajno za privlačenje stranih investicija i za predvidivost poslovanja domaćih investitora.

Ono što Sinišu Malog pre svega preporučuje za mesto ministra finansija to je da je Beograd danas stabilna lokalna samouprava i daleko najveća investiciona destinacija u ovom delu Evrope.

Tokom mandata Siniše Malog kao gradonačelnika sprovedena je i konsolidacija javnih i javno-komunalnih preduzeća. U prve tri godine mandata od minusa od dve milijarde dinara javna i javno-komunalna preduzeća u gradu došla su do neto dobiti od 10 milijardi dinara.

„Beograd-put“, na primer, je umesto gubitka od preko milijardu dinara iz 2013. godine, danas profitabilno preduzeće koje pravi profit od 507 miliona dinara. Ovo je, naravno, napravilo osnov za ulaganja, pa je „Beograd-put“ posle deset godina imalo prvu ozbiljnu nabavku kamiona.

„Zelenilo Beograd“ je takođe dobilo novu mehanizaciju, „Gradska čistoća“ nove kamione. „Beogradski vodovod i kanalizacija“ ulažu u nove kilometre vodovodne i kanalizacione mreže.

Pošto je sređeno stanje u gradskim finansijama, što je bio, složićemo se svi, veoma izazovan i težak zadatak, pokrenut je konačno u Beograd ozbiljan, pravi investicioni ciklus.

Promenjen je pristup investitorima, tako da se danas građevinske dozvole u Gradu Beogradu izdaju za svega 12 dana. Proces je, kao i u celoj Srbiji, u potpunosti elektronski da bi se sprečila mogućnost bilo kakve korupcije.

U poslednje četiri godine izdate su građevinske dozvole za više od dva miliona kvadratnih metara. Prethodna gradska vlast je za period od šest godina izdala građevinske dozvole za tačno ukupno duplo manje kvadratnih metara. Samo tokom 2017. godine izdato je dozvola za više od milion kvadrata.

Kao predsednica Vlade lično mogu da posvedočim da je, zahvaljujući velikim investicionim projektima Grada Beograda, naročito stanogradnje, BDP Republike Srbije održan, građevinska industrija stvarno, iskreno i značajno unapređena. Ponovo je pokrenuta i jaka međunarodna saradnja Grada Beograda, koja je u vreme mandata Dragana Đilasa mislim pa skoro u potpunosti zamrla i mislim da je to nešto gde ćemo mi morati da se složimo.

Na inicijativu Siniše Malog i tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića 2015. godine pokrenut je investicioni forum „Beogradski investicioni dani“, koji se od tada održava svake godine kao jedinstvena platforma za privrednu saradnju, privlačenje investitora i promociju Beograda.

Danas investicioni dani postaju jedna od glavnih regionalnih inicijativa koja okuplja privredu iz celog sveta u Beogradu, međunarodne finansijske institucije, strane i najveće domaće investitore.

Beograd je takođe te 2015. godine bio domaćin Samita glavnih gradova centralne i jugoistočne Evrope, na kom su predstavljeni investicioni potencijali Beograda i Srbije i mogućnosti za regionalnu saradnju.

U vreme mandata Siniše Malog pokrenuti su veliki investicioni projekti, od kojih je svakako najznačajniji „Beograd na vodi“. U toku njegovog mandata, između ostalog, su otvoreni robna kuća „Ikea“, posao koji nije mogao da se završi preko 15 godina, pre svega zato što „Ikea“ ne dolazi u lokalnu samoupravu ili u zemlju gde postoji korupcija. To da je Švedska „Ikea“ u Beogradu i Srbiji pokazuje da se Srbija uspešno bori sa korupcijom i da ima transparentno poslovanje.

Takođe je otvoren hotel „Hilton“.

Posle više od 10 godina, Beograd je dobio i prvu fabriku u Obrenovcu „Meita“.

Sve što je urađeno u poslednje četiri godine doprinelo je smanjenju nezaposlenosti u Beogradu, koja je sada na istorijskom minimumu. Za vreme mandata Siniše Malog, broj nezaposlenih u Beogradu smanjen je za oko 25.500 ljudi, sa 109.652 nezaposlena u aprilu 2014. godine, na 84.139 nezaposlenih u aprilu 2018. godine.

Zahvaljujući odgovornom vođenju gradske kase, Beograd je i sam ušao u veliki investicioni ciklus kako bi se poboljšao kvalitet života svih njegovih stanovnika.

Ja ću sada za građane Srbije da obrazložim nekoliko projekata koji su, čini mi se, posebno važni. Kompletno je rekonstruisan Trg Slavija i velike saobraćajnice poput Bulevara Oslobođenja, Ruzveltove i ul. Mije Kovačevića.

Železnička stanica Beograd centar, odnosno Prokop je posle 40 godina počela sa radom. Izgrađene su i pristupne saobraćajnice na toj stanici. Otvoren je Pupinov most na Dunavu. Izgrađen je novi Bulevar od Mosta na Adi do Tošinog bunara, završena je izgradnja fabrike vode „Makiš 2“.

Počeli su radovi na pretvaranju centra grada u pešačku zonu. Obilićev venac je u potpunosti rekonstruisan i zatvoren za saobraćaj, a rekonstruisani su i Kosančićev venac i ul. Vuka Karadžića. Restaurirano je više od 200 fasada u centru grada.

Izgrađene su stotine kilometara asfaltnih puteva, kao i vodovodne i kanalizacione mreže. Ukupno je urađeno više od 200 zelenih površina. Urađeno je 36 teretana za vežbanje na otvorenom, 42 sportska terena, više od 70 dečijih igrališta.

Počela je kompletna rekonstrukcija parka Ušće i izgradnja pešačke pasarele između Kalemegdana i Beton hale. Počela je izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu.

U toku su pripremne faze za izgradnju metroa, čija se izgradnja očekuje u drugoj polovini 2020. godine. Potpisani su ugovori za izgradnju fabrike za preradu otpada u Vinči, fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu i za izgradnju toplodalekovoda Obrenovac - Novi Beograd.

Za vreme mandata Siniše Malog, otvoren je i oživeo naučno-tehnološki park na Zvezdari, gde sada 560 mladih inženjera radi u 64 start-ap inovacione kompanije, koje su za samo godinu dana imale profit od 14 miliona evra.

Reformisana je i modernizovana gradska uprava, uvođenjem elektronske uprave. Katalog elektronske uprave u gradu Beogradu trenutno sadrži preko 150 usluga, a građanima je omogućeno da podnose zahteve, prijave inspekcijama, objedinjena je procedura za izdavanje građevinskih dozvola, prijave za bebe, upis u predškolske ustanove itd.

Preko 40 zdravstvenih ustanova je rekonstruisano i modernizovano. Otvoreni su novi zdravstveni objekti u Malom Mokrom Lugu, na Labudovom brdu, u naselju „Stepa Stepanović“ i u Jajincima.

Podjednako se ulagalo u centar grada i u prigradska naselja, a uložen je dodatni napor da se prigradske opštine bolje povežu sa centrom. Tako je uvedeno 10 novih autobuskih linija koje povezuju dalje delove grada sa centrom. Pored toga, Beograd je dobio 107 novih autobusa, među kojima su prvi električni autobusi.

U 2017. godini, Beograd je imao više od milion turista, što predstavlja rast od 20% u odnosu na 2016. godinu. Pre četiri godine Beograd je imao 67 hotela, danas ih ima 104.

Usluge ličnih pratioca danas besplatno koriste 330 dece i mladih sa smetnjama u razvoju. Grad plaća i usluge personalnih asistenata za 52 osobe sa invaliditetom. Posle dve decenije, prihvatilište za decu sa ulice će se preseliti u novi i mnogo bolji prostor na Zvezdari.

Dve posebno važne stvari koje su tokom izborne kampanje, možda najviše prebacivane, a koje možda mi nismo dovoljno ni jasno objasnili, a koje su važne za građane Srbije, a posebno za građane Beograda, zahvaljujući saradnji sa privatnim vrtićima, danas više od 72 hiljade dece idu u vrtić u Beogradu, od čega 58.500 dece u državnim i 14 hiljada u privatnim vrtićima.

U 2013. godini u vrtiće u Beogradu je išlo 47.500 dece. To je više od 14 hiljada novih mesta za decu u vrtićima, što je više od dva puta od 6.000 koliko je nekadašnja gradska administracija uspela za šest godina uz ista novčana ulaganja.

Za vreme mandata Dragana Đilasa, roditelji u Beogradu plaćali su 9.700 dinara mesečno račun za državni vrtić. On danas iznosi 5.590 dinara mesečno.

U gradu Beogradu, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, finansijskoj disciplini, dobrom upravljanju beogradskom kasom, porodiljama je obezbeđena jednokratna novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara za svako novorođeno dete, dok socijalno ugrožene porodilje dobijaju dodatnih 25.000 dinara. Ovu vrstu pomoći danas prima 14.000 ovih majki. Ranije je taj broj bio 3.500.

Beograd je takođe danas jedini grad u Srbiji, koji se potrudio da u sklopu elektronskog servisa „E-beba2“ zajedno sa roditeljskim dodatkom, roditelji odmah u porodilištu mogu da se prijave i za sva lokalna davanja.

Na računu grada Beograda danas imamo 12,8 milijardi dinara. Želim da naglasim i da ne dužim dalje, da je ovo samo jedan deo uspeha koji je Siniša Mali kao gradonačelnik, sa svojim timom uspeo da završi u Beogradu u prethodne četiri godine.

Na početku svog mandata, Siniša Mali je obećao da će sprovesti fiskalnu konsolidaciju i uvesti fiskalnu disciplinu rukovođenjem Beogradom i to je isporučio.

Obećao je da će Beograd biti grad kranova i to je ispunio. Siniša Mali je pokazao da je timski igrač, da se ne plaši napornog rada, da se ne plaši kritike, da ne odustaje zbog izmišljenih afera i da se ne plaši teških odluka u interesu Beograđana i u interesu svih građana Srbije.

NJegovi uspesi, njegovo znanje i ove njegove osobine koje sam nabrojala su ono zbog čega ja verujem da je Siniša Mali najbolji kandidat za ministra finansija u ovoj Vladi Srbije i zbog čega molim poštovane narodne poslanike da mi u ovome daju podršku. Hvala.