Hvala vam.
Prvo želim da vam kažem da mi je izuzetno drago da vas je moje obraćanje i izveštaj o postignutim rezultatima Siniše Malog, kao gradonačelnika Beograda, tako emotivno dirnulo i da ste se našli pogođenim svim tim uspesima. Ja jesam isto kada sam preko vikenda pisala sve šta je završeno u četiri godine, verujte i ja sam bila presrećna.
Nema tu ništa naročito srceparajuće u tom smislu osim što su stvarno veliki uspesi. To je sve proverljivo i sve je crno na belo. Dakle, lako se proveri i kakav je bio dug grada i da je on prepolovljen. Lako se proveri kakav je bio deficit u gradskoj kasi i da je on sada smanjen za četiri puta. Lako se proveri i da je Beograd prvi put dobio kreditni rejting u istoriji i da se on već povećao u odnosu na 2016. kada je dobijen.
Lako se proveri kakvo je stanje u kasi da danas imamo 12,8 milijardi dinara u gradskoj kasi. Lako se proveri da danas imamo 72 hiljade mesta za decu u vrtićima, da je bilo samo 47.500 i da danas vrtić za roditelje u Beogradu košta mesečno nekih 5.590 dinara, a da je koštao 9.700 dinara i da je danas podrška porodiljama 14.000 dinara, da 14.000 novih majki dobija podršku, a da je pre bilo 3.500 hiljade majki koja je dobijalo podršku Grada Beograda i da je smanjen broj nezaposlenosti za 25.500. To su na kraju krajeva rezultati koji govori Republički zavod za statistiku.
Tako da, ja mislim da bi bilo fer da SRS glasa za podršku da uvedemo Sinišu Malog u Vladu, da pomogne da takve slične rezultate imamo i na Republici i da nastojimo da radimo i na fiskalnoj disciplini.
Mislim da je to dobro za građane Srbije i da će to na kraju krajeva onda voditi i većim platama i većim penzijama, onom trendu koji već imamo u poslednjih tri godine, kao i da će u stvari dovesti do toga da imamo i što više investitora, bilo domaćih, bilo stranih. Kada dođu ovde i otvore ovde kompanije, zaposle naše ljude i tada oni postaju domaći investitori.
Tako da iz svih ovih razloga, opet samo sam želela da se javim, da vam kažem da je lako, da su ovo lako proverljivi rezultati i da ste u pravu što su vas emotivno pogodili.
Što ste tiče ovog da ste vi sa porodicom na spisku terorista, to nije bila odluka Vlade Republike Srbije i prvi put čujem za tako nešto, tako da ću lično proveriti. Moje lično mišljenje je da to nije u redu i time ćemo se pozabaviti.
Što se tiče završnog računa budžeta, svakako je važno da krenemo da radimo to i nebitno što to do sada nije rađeno, ja mislim retko 2000. godine na ovamo. Evo, Siniša Mali je kao gradonačelnik svake godine podnosio Gradskoj skupštini završni račun, tako da ćemo videti da se i ova praksa promeni.
Za ve ove ostale stvari, ja samo želim da vam kažem i da kažem svim građanima Srbije da je Srbija stabilna, bezbedna država danas, da koliko god je moguće da nema nikakve opasnosti, da je danas zahvaljujući ogromnim ulaganjima i u Vojsku i u policiju danas bezbednost i predsednika Republike, i mislim svih članova Vlade Republike Srbije, na zavidnom nivou. To naravno ne zavisi samo od nas i naše Vojske, policije i bezbednosnih službi, ali koliko možemo, mi smo Srbiju podigli na jedan zavidan nivo bezbednosti.
Dakle, građani Republike Srbije ne treba da brinu zbog toga, a ono što je posebno važno i što mislim da ćemo se složiti zajedno, to je da je Srbija pokazala da ni jedan strani faktor ni na koji način ne može da utiče na politiku koju vodi Vlada Republike Srbije, predsednik Republike i Narodna skupština, što je istina, ja se slažem sa vama. Nije bilo situacija u prošlosti, ali je danas Srbija nezavisna, stabilna, bezbedna država. Hvala.

Hvala vam.
Prvo želim da kažem da su stvarno sva pitanja na mestu i mislim da u tome imamo u potpunosti razumevanja. Zbog čega, ono što mi je važno, a što nisam rekla u svom uvodnom izlaganju i vi ste mi dali dobru osnovu da kažem nešto malo više i o tome, zbog čega dodatno mislim da je Siniša Mali najbolji trenutno kandidat za ministra finansija. Zato što budući ministar finansija ima, za mene makar kao predsednicu Vlade, dva osnovna izazova ispred sebe, dva osnovna zadatka.
Jedan je da zadrži finansijsku disciplinu, da uradi sve da mi zadržimo trenutno stanje u budžetu i odgovorno trošenje kakvo smo uspeli zahvaljujući svemu onome što je prethodna Vlada uradila, a ova Vlada nastavlja. To je prvi zadatak.
Drugi zadatak je svakako da se naprave uslovi za mnogo brži i mnogo dinamičniji ekonomski rast. Dakle, mnogo brži rast BDP-a.
Sinišino iskustvo iz privrede je, mislim, ono što njemu daje pravi miks njegovih veština i znanja između finansija i privrede. Mislim da je ministar finansija koji će uspeti da radi sa celim timom u Vladi Republike Srbije, da napravimo takvu finansijsko i ekonomsko okruženje gde ćemo moći da imamo mnogo brži ekonomski rast.
Ono što je svakako dobro to je da smo mi kao Vlada, i ja sam to rekla u svom ekspozeu, naš osnovni zadatak je bio da u budućnosti imamo i stvorimo osnove za mnogo brži, ali i održi ekonomski rast.
Dobro je što smo imali prvi kvartal koji je jako dobar sa BDP od 4,5%, što je jedna od najvećih stopa u Evropi. Mislim da u Evropi jedino Mađarska ima 4,7%, ali EU ima rast od 2,4%. Tako da je 4,5% fantastično i nešto što moramo da damo sve od sebe da održimo.
Dakle, to je jedan od razloga zašto mislim da je Siniša Mali jako dobar kandidat za ono što stoji kao zadatak, kao veliki zadatak pred Vladom Srbije.
Što se tiče niske stope investicija, ona je svakako sve bolja. Što se tiče stranih direktnih investicija mi smo imali prošlu godinu koja je istorijski bila jedna od najboljih sa privučenih 2,6 milijardi ukupno direktnih stranih investicija bez ikakvih privatizacija.
Imali smo takođe istorijski za 2018. godinu najveći budžet za javna ulaganja od 128 milijardi dinara i meni je drago da mi uspevamo konačno da imamo dobro izvršenje budžeta, što ide u prilog tome da ćemo imati i nadam se bolji rast od predviđenog, a to je bilo za ovu godinu 3,5%.
U ovom trenutku gledamo kako to da održimo za 2019. godinu i imaćemo u budžetu više novca od 128 milijardi dinara za javne investicije.
Naša mala i srednja preduzeća beleže dobar trend i to je Agencija za privredne registre i rekla. Ja ću probati sada da nađem koliko smo mi imali za prošli put. Nemam u ovom trenutku, ali javiću se ponovo, naći ću ovaj podatak.
Ono što je važno je takođe da mi zahvaljujući mehanizmu koji je uveli NBS u ovom trenutku pratimo i koliko je zapošljavanje u sektoru mali i srednjih preduzeća i to i broj radnih mesta u malim i srednjim preduzećima je sve veći.
Ono što jeste i bio je ogroman problem malih i srednjih preduzeća u Srbiji i prepreka njihovom rastu i većem broju malih i srednjih preduzeća je bila siva ekonomija. Zbog toga je prethodna Vlada Republike Srbije usvojila odluka da 2017. i 2018. godina budu godine borbe protiv sive ekonomije. Mi smo to nastavili. Jedan od najvećih pozitivnih pomaka u tom smeru je usvojen Zakon o inspekcijskom nadzoru 2015. godine, ukoliko se ne varam, koji inspekcijski nadzor čini mnogo transparentnijim, mnogo predvidljivijim za inspekcije. On u ogromnoj meri smanjuje korupciju inspekcijama time što je po zakonu, i sada je to implementiramo, imate jasno objavljene kontrolne liste za svih 40 i nešto inspekcija, tako da kada inspektor dođe ne može da vas pita sve i svašta i da provera sve i svašta. Već znate tačno šta će vas pitati i šta proverava i ukoliko izađe iz okvira tih kontrolnih lista niste dužni da na to odgovarate.
Pored toga ono što mi je bilo najneverovatnije, što ste vi prvi put tim Zakonom o inspekcijskom nadzoru uveli inspekcijski nadzor nad ne registrovanim objektima, što je praktično pre 2015. godine država sama stimulisala mala i srednja preduzeća da rade u sivoj zoni zato što inspekcije za vas nisu bile nadležne. Iako postojite inspekcija nije nadležna za vas ukoliko ste ne registrovani. Tako da smo praktično kao država pre 2015. godine sami gurali privredu u sivu zonu.
Ovo će se dodatno unaprediti i dodatno će doći do transparentnosti koja će obezbediti fer uslove na tržištu za sve. Od septembra ove godine, kada konačno uvodimo pet najvećih inspekcija pod jedinstvenu platformu E – inspektor, a onda do maja 2019. godine i sve inspekcije zajedno, kada će rad inspekcija biti u potpunosti transparentan za sve privredne subjekte u Srbiji.
Što se tiče nameta na plata, mi smo krenuli prošle godine u budžetu za ovu godinu kada smo povećali neoporezivi deo ličnog dohotka i to značajno, sa 11.790 dinara na 15.000 dinara. Tu smo i dalje dosta konverzvativni zbog fiskalne stabilnosti, ali je to nešto što ćemo gledati, na čemu ćemo raditi i sa novim ministrom finansija. Postoje dva najvažnija elementa bržeg rasta. Jedno su javne investicije i to je ono što smo uradili, drugo su manji nameti na privredu i to je ono što smo počeli, a što ćemo i dalje gledati sa novim ministrom finansija, ali i kao celokupni tim Vlade Republike Srbije, ali i sa novim aranžmanom MMF koji ima jasan cilj. Cilj je brži i dinamičniji održivi rast BDP, rast srpske ekonomije i drugi je veća primanja za građane Republike Srbije.
Što se tiče otvaranja radnih mesta sa velikom dodatnom vrednošću, mislim da moramo da se složimo da ne postoji Vlada koja je više o tome pričala i više na tome radila nego Vlada Republike Srbije. U tom smislu, kao prvi prioritet je digitalizacija. Mislim da je to jedna od stvari koja je ključna u pravljenju mnogo drugačije i mnogo bolje budućnosti za građane Republike Srbije.
Posebno mi je drago da mogu da predložim Sinišu Malog kao kandidata za ministra finansija, kao gradonačelnika koji je to u potpunosti prepoznao i u čijem mandatu je konačno otvoren Naučno-tehnološki park. Reći ću vam sada, nije samo do toga kada je taj Naučno-tehnološki park kao infrastrukturni objekat završen zato što je on završen pre mandata gradonačelnika Siniše Malog. Ako se ne varam, možemo da proverimo, infrastrukturni objekat, izgradnja Naučno-tehnološkog parka je završena 2008. ili 2012. godine. Mislim da je 2008. godine, ali treba proveriti. Od tada niko nije imao dovoljno razumevanja da da podršku da taj Naučno-tehnološki park kao Naučno-tehnološki park. On je stajao, propadao i na kraju je, zamislite, državna uprava krenula da se useljava u Naučno-tehnološki park. Državna uprava koju mi u ovom trenutku još uvek iseljavamo iz Naučno-tehnološkog parka.
Dakle, Siniša Mali kao gradonačelnik je prepoznao važnost start ap kompanija, inovacionih kompanija, prepoznao je važnost poslova sa dodatom vrednošću zahvaljujući čemu se za samo godinu i po dana u Naučno-tehnološki park uselilo preko 60 start ap inovacionih kompanija i mi danas imamo preko 500 inženjera koji tamo rade i stvaraju dodatu vrednost za Republiku Srbiju. Tako da u tom smislu, mislim da je najbolji kandidatu ovom trenutku za ono što Vlada Republike Srbije namerava i u ovom trenutku radi.
Što se tiče parafiskala, ogroman problem privrede Srbije. U decembru je Ministarstvo finansija išlo u javnu raspravu o zakonima o parafiskalima i o naknadama i nadam se da ćemo taj zahtevan posao da završimo pre kraja ove godine. To je svakako jedna od stvari koja će se naći u novom aranžmanu sa MMF, kako bi imali kontrolu i dodatni pritisak i objektivne partnere koji će sa nama raditi u reformi ove važne stvari. Svakako i jedna od velikih stvari koja će biti jedan od prioriteta na agendi novog ministra finansija.
Što se tiče povraćaja PDV, na žalost tu je bilo veliko kašnjenje zato što se pojavila, verovali ili ne, PDV mafija pa smo u međuvremenu morali da imamo mnogo strože kontrole kome se vraća PDV zato što je dolazilo do ogromnih zloupotreba. Pitala sam direktorku Poreske uprave kako to sada ide i ona kaže da se vraćamo u okvire zakonskih propisa, odnosno rok od 45 dana za povraćaj PDV. Pretežni izvoznici u ovom trenutku dobijaju povraćaj u okviru 15 dana, uz punu ispunjenost svih uslova za povraćaj. Ukoliko je kontrola u toku, u tom slučaju se PDV ne vraća dok se kontrola ne završi, ali na ovome radimo sa Poreskom upravom.
Na kraju, reforma paušala je nešto u šta u ovom trenutku ulazimo i nešto što će biti na agendi ministra finansija. Mogu da vam kažem da je moj tim u ovih 15 dana od kada sam preuzela ulogu vršioca dužnosti v.d. ministra finansija organizovao na FON zajedno sa star ap inovacionim kompanijama jedan zajednički rad na tome kako možemo da uđemo u reformu paušala, a to je da napravimo jednostavnu, potpuno transparentnu, elektronski dostupnu matricu kako bi svaki paušalac mogao da ukuca svoje parametre i odmah za sebe zna koliko će biti paušalno oporezivanje, a ne da kao do sada, svaki poreski inspektor praktično može da odredi osnovicu.
Drago mi je da vam kažem da mislim da se u potpunosti slažemo sa tim šta ministar finansija treba da uradi i u tom smislu, kao što mi se čini da sam uspela da kažem SRS da je ono što je Siniša Mali kao gradonačelnik uspeo da uradi za gradsku kasu i da su to potpuno proverljivi rezultati, pošto su bili pogođeni emotivno svim tim uspesima, očekujem da ipak glasaju, ako im je srce na pravom mestu, za Sinišu Malog za ministra finansija.
Očekujem da glasate za ministra finansija i da molim vas da glasate za Sinišu Malog kao ministra finansija, zato što on jeste upravo osoba koja je pokazala da ima dovoljno znanja iz finansija i da ima dovoljno znanje i iskustva iz privrede da ispunimo ciljeve koji su pred Vladom RS. Hvala.

Hvala.
Dve osnovne poruke imam. Prvo ministru u Vladi. Žao mi je što ja moram to da kažem jednom narodnom poslaniku – ne postavlja predsednik države ministre u Vladi i Vladu, već ih postavljaju narodni poslanici i Skupština. Dakle, Srbija je parlamentarna demokratija. Da postavlja predsednik države, to bi bila diktatura.
Dakle, Srbija je parlamentarna demokratija. Da postavlja predsednik države, to bi bila diktatura. Ja se nadam da se vi ne zalažete za to i da vam to nije plan, a ako jeste, onda bi svakako transparentno trebali da kažete građanima da bi vi ukoliko dođete na vlast raspustili Skupštinu, a predsednik bi birao sve.
Dakle, ja nemam izgovor da sam tehnokratski premijer, to je činjenica. Ja razumem da vi imate, očigledno, iz vašeg izlaganja problem sa činjenicama. Razumem da su to neke paušalne izjave, paušalne kritike, bez brojeva, bez dokaza, bez ikakvih podataka, da dajete, samo, eto, imamo minimalni privredni rast, „Beograd na vodi“, gura samo profit u džepove privatnih investitora, Er Srbija je katastrofa, niska cena IT snage je osnova rasta, bez ikakvih podataka. Da imate podatke, da vas nije mrzelo da sednete i da se pripremite i da kažete – u redu, moja teorija je da je niska cena IT snage osnova rasta u Srbiji, hajde da ja imam vikend pred sobom, hajde da pogledam kolika je cena IT usluga, ili IT ljudi u Srbiji, a kolika je npr. u Ukrajini, u Beolorusiji, u Moldaviji, u Slovačkoj, u Poljskoj. Onda bi videli da IT usluge u Srbiji nisu konkurentne zato što su jeftine, nego zato što su kvalitetne, i da je to jedan od osnovnih, osnovnih pokazatelja snage našeg IT sektora.
Ali, ja razumem da je lakše samo reći - IT u Srbiji je jeftin, eto zato je osnova rasta. Nažalost, mislim da je važno da govorimo na osnovu podataka, na osnovu činjenica. Takva je činjenica da sam ja tehnokratski premijer, što nije novina u svetu, a nije novina ni u Evropi, i da kao osoba koja nije ni član stranke, a nema ni stranku iza sebe kao takvu, treba da se oslanja na parlamentarnu većinu. Ja se oslanjam na podršku Aleksandra Vučića i kao predsednika Republike i kao predsednika SNS, i pre svega, ovih ljudi ovde, koji meni daju podršku i mojoj Vladi. To je demokratija, to nije izgovor.
Vraćam se ponovo, jako mi je teško, kao druga moja poruka građanima Srbije, ako nekad ne odgovaram na sva pitanja, jako mi je teško, da odgovaram samo na paušalne tvrdnje, jer pokušavam ovde, i mislim da vi svi vidite, i da svi građani Srbije znaju da dolazim pripremljena u Skupštinu, sa brojevima, sa činjenicama. Teško mi je da odgovaram kada neko kaže – imamo minimalni privredni rast i on je najmanji u regionu. Kad je najmanji u regionu? U prvom kvartalu kad je bio 4,5% 2018. godine, jel tada bio najmanji u regionu? Vi kažete – u redu, imamo najmanji privredni rast 2,8% u bio u 2016. godini. U godini, podsetiću vas, teških mera fiskalne konsolidacije. Kada imate štednju, neverovatno je da uopšte imate privredni rast, mi smo uspeli tj. prethodna Vlada, i da ima fiskalnu konsolidaciju i da ima ozbiljne rezultate u smanjenju deficita, i konačno, postizanju suficita, ali isto tako i da ima kakav takav, privredni rast, 2,8%, ipak nije takav kakav privredni rast, posebno u vreme kada imamo mere fiskalne konsolidacije i kada je on, kada je on zasnovan na proizvodnji, dakle, na produktivnosti i na izvozu.
Lako je imati privredni rast od 4,5 kada samo uvozite i kada sve date u potrošnju, kao što je bila situacija 2008, 2007. godine, kada ste onda došli do 2012. i 2013. godine, na tri meseca od bankrota. Lako je. Ali, ova Vlada Republike Srbije i ova većina u Skupštini, ne pribegava lakim merama, mi pribegavamo hrabrim merama. Ali, sada ću da vam dam, za mene neverovatan pokazatelj tih paušalnih kritika, npr. na privredni rast. Bio je privredni ras 1,9% 2017. godine, i mi smo prvi rekli - da, to je jako loše. Dobra stvar toga je što postoje pokazatelji, a to je rekao i Fiskalni savet, opet, kao jedna stvarno objektivna institucija, dobra stvar toga što je očigledno da svi ekonomski parametri pokazuju dobar oporavak srpske ekonomije. Da je ovakav privredni rast zbog toga što smo imali jako tešku zimu i zbog čega je prvi kvartal prošle godine trpeo zbog rudarstva i zato što smo imali jako teško leto, sa sušama, zbog čega je trpela poljoprivreda i energetski sektor sada zbog loše hidrologije, i da nije bilo ovakvih vremenskih prilika, privredni rast bi bio u okvirima predviđenih, planiranih, a to je 3% u 2017. godini.
Tada su svi rekli, evo i narodni poslanik isto vrti glavom, tada su sve rekli, ma kakve su to gluposti, ma evo još jedan izgovor, ne bi bio 1.9% i šta ste vi uradili i to je to. Kada smo rekli, ljudi, vidite građani, fantastično, privredni rast u prvom kvartalu 4,5%, neverovatna stvar, odlična stvar za srpsku ekonomiju. Odjednom, šta kažu svi kritičari – uh, ala vam je to neki privredni rast, pa da vam nije bio onako loš privredni rast, odnosno prvi kvartal prošlo godine, da nije bilo suše i hladne zime, vi bi imali 3%, znači, ovih 3% plus 1,5%, a sada je 3% bio rast u prošloj godini. Dakle, šta god da kažete, bilo je ovo drugo, samo da vi imate loše rezultate. Mi se lošim rezultatima ne radujemo. Mi loše rezultate isto tako priznajemo i gledamo šta treba da promenimo da bi bili bolji, pa zato rast od 4,5%, ali dobro, on je najniži u regionu kao što kaže narodni poslanik.
„Beograd na vodi“ ću uzeti kao primer, profit odlazi u džepove privatnih investitora. A u stvari, da znate zašto su u svakoj zemlji toliko značajni infrastrukturni projekti, a posebno projekti stanogradnje, iz dva razloga. Prvi je zato što oni na najbolji način povlače za sobom rast građevinskog sektora, što se upravo desilo za projekata „Beograd na vodi“. Konačno je naša građevina krenula ponovo da raste.
Jedan od dokaza za to, opet, ja sam probala da se spremim iz poštovanja prema narodnim poslanicima i ovom domu, jedan od dokaza za to je što je druga najveća komponenta rasta našeg spoljno trgovinskog deficita, a pošto spoljno trgovinski deficit raste, mi smo gledali, ali to nije dobar indikator, mi smo gledali zašto je to, da bi kao Vlada odmah imali mere da ga dovedemo ponovo pod onaj balans i da imamo suficit, ali pored toga što imamo povećanje uvoza pogonskih mašina zahvaljujući ogromnom rastu privede i pre svega stranih direktnih investicija, drugi osnovni razlog je uvoz građevinskih usluga, zato što mi u Srbiji nemamo dovoljno ni građevinskih, ni projektantskih kompanija da prate ovako veliki projekat. To je jedan od osnovnih benefita ovog projekta. Stanogradnja, drugi najvažniji ekonomski pokazatelj zašto je ona važna, je ljudi moji, porez na imovinu. Porez na imovinu koji sopstveni prihod lokalnih samouprava, koji je održiv prihod, jedan od najvažnijih lokalnih samouprava. Pa, neće porez na imovinu da nosi investitor privatni.
Porez na imovinu će uvek i zauvek ostati u gradu Beogradu. To je najvažniji prihod ovog projekta i opet zbog čega je ovaj projekat važan i treba ovakve projekte da imaju što više lokalnih samouprava.
„Er Srbija“, opet smo imali neku paušalnu tvrdnju, sad samo iz svega ovoga što ste čitali pokušavala sam da izvučem neke od stvari, „Er Srbija“ katastrofa, postaje lou kost kompanija, „Er Srbija“ katastrofa usluga, kao da neko bije građane po ušima da se voze „Er Srbijom“ i da kupuju karte „Er Srbije“. Dakle, imamo povećanje broja putnika od 90% u 2017. u odnosu na 2013. godinu. Pa, kako sada građanima nije dobra „Er Srbija“? To je opet jedna paušalna tvrdnja.
Zašto niste pogledali podatke? Da ste pogledali podatke, upisali bi sebi u pripremu – „Er Srbija“ katastrofa, pogledam podatke, porast broja putnika 90%; ups, dajte da ne pričam takve stvari u Narodnoj skupštini, nije u redu.
Za nisu cenu IT usluga, već sam rekla, neću dalje da ponavljam. Dakle, evo, ja vas molim, uzmite pogledajte, donesite mi podatke, pa ako ja nisam u pravu, evo, ja se izvinjavam, vi ste u pravu. Ne, IT usluge u Srbiji rastu zbog kvaliteta, a ne zato što su jeftine.
Čula sam dosta i o vašoj biografiji, što mi je posebno drago. Ne znam da li se vi preporučujete za mesto u Vladi Republike Srbije? Drago mi je što ste Rond Braun Fulbrajt stipendista i što ste doveli to u Srbiju. Svakako je to lepo.
Što se tiče doktorata Siniše Malog, ako se ja ne varam, ali, evo, vi me ispravite, Komisija je već dva puta, većinom glasova, potvrdila da je doktorat Siniše Malog autentičan, da nije prepisan ili plagiran. Dva puta? Dva puta nije bilo dovoljno, tako da Univerzitet u Beogradu po treći put obrazuje Komisiju koja će ponovo sagledati sve činjenice.
Fakultet organizacionih nauka takođe je potvrdio da je reč o autentičnom akademskom delu, ali, nema veze i ja mislim da ste vi u pravu. Ovo treba gurati i nema veze, ako treba sto komisija, sto komisija, dok ne dođemo do te koja će dokazati da ste vi u pravu, a ne ovih prethodnih 99. Ja mislim da je to vladavina prava u Srbiji. To je vladavina prava u vašoj izvedbi.
Ovamo, kada je nešto nelegalno, izvodi bager, kada je nešto nelegalno, izvodiš blager, opet nije vladavina prava. To tako ne može. Znači, postoje principi. Vladavina prava ne može da se menja iz dana u dan kako vi mislite da je nešto dobro ili nešto loše. Vladavina prava je vladavina prava i ova Vlada Republike Srbije je poštuje. Hvala vam.

Samo jednu rečenicu.
Dakle, kada mi kažete da ne treba zamarati građane preteranim informacijama i podacima, pretpostavljam da kažete da ne treba ovako dobro da se spremam za Skupštinu?
Drugo, nemojte da potcenjujete građane Srbije. Oni apsolutno žele da znaju i informacije i podatke i umeju za sebe da ih protumače, što pokazuju rezultati na izborima od 2013. godine na ovamo. Hvala vam.

Istina je da nisam pričala i rekla sam na početku svog izlaganja da neću pričati u ovom trenutku o biografiji Siniše Malog, da ću pričati više o onome što ja mislim i što je mene kao predsednicu Vlade, šta su bili najvažniji rezultati Siniše Malog što ga je preporučilo za mesto ili za moj predlog u Narodnoj skupštini da bude ministar finansija.
Pored toga, naravno, svi narodni poslanici su dobili biografiju Siniše Malog, tako da nije ni bilo naročito potrebno da u samom izlaganju ja trošim i vaše vreme i vreme građana na to.
U biografiji Siniše Malog je potpuno transparentno stavljeno da je on 2001. godine postavljen za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju. Važno je, ja mislim, da napomenemo, a i vi ste to trebali da kažete, ako hoćete da budete fer, da je na tom mestu bio do marta 2003. godine i da ne postoji nijedna sporna privatizacija u tom procesu, kao i to što ja mislim vi znate bolje od mene, a to je da do marta 2003. godine i nije bilo spornih privatizacija, da je problem sa privatizacijama, mešetarenje, muljanje, ostavljanje ljudi bez posla, prodaja u bescenje da bi se izvukle mašine, kao što danas imamo da su firme prodate u bescenje manje nego što su te mašine vredele, da su mašine vađene i da su postavljane u Tursku, pa mi sada imamo od tih mašina koje su bile naše uvoz iz Turske. To su neke stvari u kojima Siniša Mali nije učestvovao, ali je učestvovala Vlada u kojoj je tada vaša stranka bila jedna od stožera te Vlade.
Tako da, to jednostavno nije fer i treba reći kada je postavljen 2001. godine do kada je bio tamo i kada je odatle otišao.
Građani Republike Srbije znaju kada su rađene najproblematičnije privatizacije i zbog toga niko od vas ne priča nikada do kada je Siniša Mali bio u Agenciji za privatizaciju. Siniša Mali ima iskustvo u privredi i ima međunarodno iskustvo. On je radio i kao konsultatant u „Deloitte“ i u Beogradu i u Pragu. Radio je za renomiranu međunarodnu firmu „Kredit Svis“ u NJujorku. O onome šta je Siniša radio u privatnom sektoru sa drugim privatnim firmama nikakve veze nema sa bilo kakvom državom ili javnim institucijama. Godine 2005, 2006, 2007, 2008. i 2009. godine je besmisleno da pričamo, zato što je čovek bio u privatnom sektoru i bavio se svojim poslom za koji je studirao, koji je magistrirao, koji je nakon toga doktorirao i potpuno je bespredmetno pričati šta je čovek radio u privatnom sektoru. To nikakve veze sa državom nema, niti sa njim kao današnjim kandidatom za ministra finansija.
Da li je vodio of šor firme? Da. Da li je to nezakonito? Dakle, čovek je radio i u Pragu i u NJujorku i u nekim drugim gradovima sveta i tamo postoje of šor firme, zakonite su u tim zemljama, zakonite su u Republici Srbiji. Godine 2009. ne znam zašto ne bi to radio kao čovek u privatnom sektoru koji se time bavi i to je njegov posao.
Ono što je meni važnije iz te 2005, 2006, 2007, 2008. godine, a što, za mene, mislim da ga preporučuje i za ovu poziciju, ono što je meni važnije je to što se čovek sa takvim kvalifikacijama i sa takvim obrazovanjem vratio u Srbiju i stavio se na raspolaganje državi Srbiji. To je ono što je meni važno iz tih godina, ne da li je imao ili vodio of šor firme.
Što se tiče doktorata, ponovo, isto kao i u slučaju privatizacije, svi kažemo – e, bio je u Agenciji za privatizaciju, ne kažemo od kad do kad i da li je imao uspešnih privatizacija ili nije imao uspešnih privatizacija. Ponovo, zato što bi to bile činjenice i zato što činjenice vama ne idu u prilog i onda se činjenicama ne bavimo, nego se bavimo paušalnim tvrdnjama. Zato se fokusiramo na doktorat, zato se ne fokusiramo na to da je Siniša Mali i diplomirao i magistrirao ne Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, da je dobio nagradu kao najbolji student generacije, da je nakon toga dobio nagradu za najbolji studentski rad, zato što ta priča, ta istina se ne bi uklapala u tu priču koju vi želite da ispričate o Siniši Malom, pa onda, hajde da biramo o čemu ćemo da pričamo, da bi napravili dobru priču kojoj istina ne sme stati na put.
Siniša Mali je nakon toga, 1999. godine, kao stipendista Rond Brown Fulbright magistrirao na Washington University u Sent Luisu u SAD na smeru finansije. Radio je tokom studija kao asistent na pet predmeta iz oblasti poslovnih finansija i dobio je nagradu kao najbolji student u oblasti finansija i nagradu da je među 10% najboljih studenata na top 20 poslovnih škola u SAD te godine. O tome ne pričate puno, zato što se ne uklapa u priču koju želite da ispričate o Siniši Malom.
Zašto bi Siniša Mali kao najbolji student generacije Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao čovek koji ima dve master diplome, jednu sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ponovo za koju je dobio nagradu za najbolji diplomski rad i kao čovek koji je takođe i u SAD kao Rond Braun stipendista dobio nagradu za najboljeg studenta u oblasti finansija, došao u Srbiju i na FON plagirao svoj doktorat? Pa, ne bi.
Kada dva puta komisija kaže – nije plagirao, vi kažete – to nema veze važno je šta Raša Karapandža kaže za „Peščanik“. Jel to je ultimativni autoritet - ne komisija Univerziteta u Beogradu, ne FON, nego šta je Raša Karapndža rekao za „Peščanik“? Dobro, ok.
Univerzitet u Beogradu sada treći put obrazuje komisiju koja će ponovo sagledati sve činjenice. Ako i ta treća komisija kaže ovo što su rekle prethodne dve komisije, ja pretpostavljam da ćete tražiti četvrtu komisiju.
Siniša Mali je takođe 2003. godine kao prvi Srbin dobio zvanje Chartered Financial Analyst, odnosno CFA., koji u finansijskom svetu zaista znači mnogo, ali takođe ni to nije bilo dovoljno važno iz njegove biografije da danas o tome pričate.
Dvadesetčetiri stana, jedna od najzabavnijih afera makar za mene u mandatu Siniše Malog kao gradonačelnika. Dakle, imali smo dokaz da je njegov potpis falsifikovan ne od strane srpskih grafologa, nego bugarskih grafologa. Ali, to nije važno. Dokaz da su svi ti dokumenti falsifikovani ne može da upropasti dobru priču koju ste smislili. Ja mislim da je istina važna.
Šta se desilo sa tih 24 stana? Mislim da građani Srbije pitaju – čoveče, ako je Siniša Mali imao 24 stana - šta se desilo sa njima, jesu oni i dalje kod Siniše Malog? Jel ih je on kao Siniša Mali prodao? Šta se desilo ako je on imao, a nije imala firma koju je on napustio pre nego što je ušao u Vladu Republike Srbije?
Recite, mi jedno logično pitanje – šta je bilo, jel i dalje ima 24 stana ili prihvatate da su to stanovi jedne firme koja se tim poslom bavila, a da je tu firmu Siniša Mali napustio pre nego što je ušao Vladu Republike Srbije tada kao savetnik premijera.
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
Savamala…
Ne, poštovani narodni poslaniče koji dobacujete, ja znam da se u vašem sistemu za mandata ove i prethodne Vlade svi krivi dok se ne dokaže da su nevini, a da su u vašem sistemu svi nevini zauvek i zauvek, uključujući i vas koji stvarno o budžetu i finansijama lokalnih samouprava baš nemate puno pravo da pričate.
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
I znam da je manir vaš da pričate o porodici i mojoj i Siniše Malog. To nije moj manir. Ja o porodicama neću pričati zato što ja ne vodim tabloidnu politiku za razliku od vas…
(Radoslav Milojičić: Siniše Malog nisam pomenuo. Vašu jesam.)
Ja se time ponosim, to građani očigledno cene i to je još jedna snaga Srbije danas. Vi nastavite da se bavite tabloidnim stvarima.
(Radoslav Milojičić: Vaš brat je 13 puta … Vašeg brata jesam.)
Dakle, neću pričati o izjavama supruge Siniše Malog, bivše supruge Siniše Malog, zato što mislim da to takođe…
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
(Predsedavajući: Kolega, molim vas tiše, dozvolite predsednici Vlade Republike Srbije da se obrati narodnim poslanicima. Molim vas tiše. Ne obraća se vama, molim vas nemojte voditi dijalog na ovakav način, molim vas.)
(Radoslav Milojičić: Rekli ste da sam ja to pomenuo.)
Ja opet mislim da nije fer pozivati na nijedne izjave bivše supruge, a ne pozivati se na zvanične izjave iste te bivše supruge kod tužioca. Mislim da to šta je bivša supruga rekla za neki novinarski portal i to šta je rekla kod tužioca, da veću snagu treba da ima njena zvanična izjava kod tužioca, nego za portal, a vi niste rekli da je kod tužioca izjavila da je samo htela da naudi bivšem mužu, opet, zato što se to ne uklapa u priču. Ne uklapa se u priču koju želite da kažete, pa onda da izostavimo istinu zato što će da nam pokvari dobru priču.
Nastavićemo naravno sigurna sam da razgovaramo oko biografije i afera Siniše Malog, ali hoću da vam kažem da je sigurno, i jelke i svega ostalog, da sam probala još jednom što bolje da se spremim za Skupštinu Srbije i da imam podatke i da probamo onda da pričamo o činjenicama, a ne paušalne tvrdnje zato što će onda ova rasprava trajati mnogo, mnogo duže zato što ću vam odgovarati na svake paušalne tvrdnje činjenicama, brojevima i jasnim podacima. Hvala.

Hoću samo da kažem zbog građana Republike Srbije da je meni naravno jako važno šta je neko radio u svom životu i kakvo mu je iskustvo. Šta je neko radio u privatnom sektoru? Dok god je radio u skladu sa zakonom, a radio je Siniša Mali u skladu sa svim zakonima. Ne mogu i ne želim da ulazim u ocene da li mislim da je to moralno ili nije, da li ja mislim da je poslovanje of šor firmi moralno, nezakonito? Znate li koliko danas imate građana Republike Srbije koji rade ili vode of šor kompanije zato što su pametni, obrazovani, kvalifikovani i zato što ih je neko iz Amerike, Luksemburga, sa Malte zaposlio da im vode firme. Jel hoćete da kažete da su svi ti ljudi nemoralni? Da svi ti ljudi sutra, za pet, šest godina ne smeju da imaju nikakvu državu funkciju?
Onda predložite kao Skupština da ih osudimo sve ili da im damo to jasno kao poruku, pa da tim mladim ljudima kažemo - vi se iselite iz Srbije, zato što ako radite za ofšor kompaniju neku vi ne možete da živite u Srbiji zato što ste kriminalac. Dakle, vi šaljete jednu opasnu poruku svim mladim ljudima koji u ovom trenutku planiraju svoju karijeru i rade sve što mogu da se dalje karijerno ispunjavaju, da rastu i da imaju dobre plate da obezbede svoje porodice.
Dakle, važno mi je šta je neko uradio, ali dok god je radio u skladu sa zakonima, onda je to privatni sektor i taj privatni sektor država nema pravo da dira i ne može na njega da utiče. Hvala.

Posle vašeg izlaganja i svih tih – da li je tačno ovo i ono, i sve ono što sam ja čuo, pomislio, pročitao, učinilo mi se, sanjao sam, da li je tačno, sto puta ovih neverovatnih podataka; ja samo mogu da vam kažem da ste vi sigurni da je Siniša Mali najbolji kandidat za ministra finansija, ja bih mislila da sam ja u problemu, kao predsednica Vlade i to mi je sada…
Hvala Bogu, pa vi mislite da Siniša Mali nije najbolji kandidat.
Neverovatno mi je da samo, koliko meseci posle lokalnih izbora u Beogradu?

Dva otkad su bili lokalni izbori u Beogradu, posle dva meseca od lokalnih izbora u Beogradu, meni u Skupštini neko, potpuno ozbiljan, deluje kao da se ne šali, kaže – to da li je Siniša Mali doveo Beograd u red, to bi trebali pitati Beograđane.
Pa, pitani su pre dva meseca.
Hajde da ih pitamo na 15 dana. Ja mislim da lokalni izbori u Srbiji trebaju da se održavaju na 15 dana. Pre dva meseca smo ih pitali. Pitala ih je država da li je Siniša Mali i SNS, da li su sa svojim koalicionim partnerima doveli Beograd u red u odnosu na 2014. godinu i više, daleko više od pola izašlih, više od 50% Beograđana je reklo – tačno je. Vi možete ponovo da ih pitate.
Dok ste vi sa vašom koalicijom, a moram isto da vam kažem sada zato što ste me iznenadili sada vašim izlaganjem, nisam bila spremna na ovo, moram da vam kažem da sam bila iznenađena kada sam videla koaliciju vašu za lokalne izbore, DJB i Dveri, ali sada mi je sve jasno.
Vi imate tu teoriju da svetom vladaju reptili i da je 100 puta - da li je tačno sve što sam ja mogao da smislim da pitam; a da je sve to tačno ja moram da vam kažem Siniša Mali ne bi bio ovde. Siniša Mali bi bio bogat kao Bil Gejts i Ričard Branson zajedno, da je to tačno. Ne bi sedeo čovek ovde i bio ministar finansija. Mogao bi sve skupa svojom imovinom da ima republički budžet Srbije.
Tako da, hoću da vam kažem, blanko odgovor na 100 pitanja „da li je tačno“? ne, nije tačno.

Jedna od stvari koju ste pomenuli, za koju ja takođe mislim da je izuzetno važna, oko nezaposlenosti u Beogradu, koja je, na kraju krajeva, i najbolji znak oporavka. U međuvremenu sam dobila podatke, procentualno, jer je jedan od narodnih poslanika postavio i to pitanje. Dakle, mi smo imali 2013. godine u Beogradu rekordnu nezaposlenost od 15,9%, dakle, manje, više 16%. U martu 2018. godine, nezaposlenost u Beogradu je dostigla 10,8%, tako da smo je realno smanjili za nekih pet do šest procenata samo u ove poslednje četiri godine, što je stvarno fantastičan uspeh i mislim da je jedna od referenci koja preporučuje Sinišu Malog za radno mesto.

Takođe sam htela da se osvrnem još jednom, znam da ćemo imati pauzu, na ovo poslovanje of šor kompanija, koje nikako ne mogu da mu oproste i hoću da kažem ljudima koji su u stvari poručili mladim ljudima u Beogradu da ukoliko rade, vode of šor kompanije, za njih u Srbiji nema legitimne budućnosti, da pripazimo ipak. Evo, još jednom da pozovem pred pauzu, zato što recimo kompanija kao što je „Apple“ ili „Procter&Gamble“, kompanija koja se uglavnom vodi preko of šor firmi, za sve mlade ljude u Srbije, za sve mlade ljude iz Srbije koji danas, na primer, rade u „Apple“ moja poruka bi bila: „Ne brinite se, Srbija će uvek biti otvorena za vas, samo se vratite. Ovde ćete imati budućnost, zato što se nadam da će ova filozofija, kakva je uvedena u Srbiju 2013/2014 godine, ostati i ti mladi ljudi će moći da se vrate“. Ukoliko na neku nesreću Srbije opozicija u jednom trenutku ponovo uzme vlast, onda je realno da ti ljudi nemaju gde da se vrate, zato što ukoliko ste nekada radili u „Apple“ vaša karijera je završena.

Takođe bih pozvala da kao česti gosti, na primer, N1 televizije od sada odbijaju svako svoje gostovanje na toj televiziji zato što je i to of šor kompanije, pa pošto to nije moralno, u redu i pošto neko ko je nekada radio ili vodio of šor kompaniju ne može da radi i vodi ništa u Srbiji, onda ja mislim da je moralno da ne gostujete na televizijama koje su of šor kompanije.

Još jedna stvar, koja je bila posebno i važna i teška kada se govorilo o uslugama građana u gradu Beogradu i izdavanjima i za socijalno ugrožene, ali i za populacionu politiku…

(Radoslav Milojičić: Da li čujete da ova osoba vređa poslanike?)

Kada je ono što je bilo jedno od najtežih i socijalno i finansijski najtežih stvari, to je da je, kada zbog viših cena obdaništa, a vi ćete to znati, jer ste bili u Skupštini, zbog viših cena obdaništa je 2014. godine kada je Siniša Mali preuzeo mandat gradonačelnika, na adresu grada Beograda stiglo oko 15 hiljada tužbi koje je gradska vlast morala da isplaćuje, što je zaključno sa januarom sada iz budžeta na ime dobijenih tužbi isplaćeno ljudima 448 miliona dinara, zato što je neko naduvavao troškove i mesečne račune za vrtić za predškolske ustanove u gradu Beogradu. To su one stvari koje sve pokazuju da je Siniša Mali…
(Marko Đurišić: Šta pričaš, bre?)
Razumem, stvarno mogu da razumem da je teško slušati o stanju koje je ostavljeno u gradskoj kasi. Stvarno razumem da je teško.
(Marko Đurišić: Šta pričaš gluposti? Sram vas bilo.)
Jel mi pretite?

Dobro.
Razumem da je teško slušati i o problemima koji su napravljeni, ali sam se nadala da je lakše slušati o tome kako su ti problemi profesionalnim radom i zalaganjem ispravljeni i kako se situacija u glavnom gradu Beogradu, koji predstavlja 40% ekonomskog rasta Srbije, popravila. Nadala sam se da ćemo svi zajedno zbog toga biti srećni i da ćemo ovde imati raspravu koja uvažava te rezultate koji su postignuti.
U svakom slučaju, zahvaljujući tom radu i trudu nije uspostavljena samo fiskalna konsolidacija, isplaćeni su dugovi, dugovi i javnih komunalnih preduzeća i dugovi koje je grad imao prema građanima, onim najugroženijim i najosetljivijim grupama prema kojima su ti dugovi iznosili do sada više od 500 miliona dinara.
Dakle, to su stvari koje preporučuju Sinišu Malog za ministra finansija. Hvala.

Sve što ste rekli i sve tvrdnje koje ste izneli bi možda bile ozbiljne i na njih bi možda bilo teško odgovoriti, da ne znamo da ste vi doveli Srbiju na tri meseca od bankrota i tako…
Meni nije smešno. Ne znam, meni to ozbiljno nije smešno.
… Grad Beograd ostavili sa milijardu i 118 miliona evra duga, 14 milijardi dinara neplaćenih obaveza i deficit od 20,25%. Onda nekako kad znamo da se tako vodila država i da ste ostavili državu sa takvim rezultatima, onda je nekako stvarno jako teško razmišljati o tome kako ste vi baš znali kako se štiti privreda i kako ste promovisali mala i srednja preduzeća i branili vladavinu prava i kako je to sve tada sve super funkcionisalo, a sada baš nikako ne funkcioniše i kako je tada Srbija bila Švajcarska, a plate u Srbiji su bile jedne od najvećih u Evropi u to vreme, nego su sada, kao posledica rada ove Vlade i prethodne Vlade, dosta pale, ali tada su bile jako visoke. Doduše, nezapo
Rekli ste da promovišem rad ofšor firmi. To je dosta površna i dosta providna zamena teza za koju, u redu, želim da odgovorim, mada verujem da građani Srbije to i sami vide, bez toga da ja govorim o tome. Dakle, nisam ja promovisala rad ofšor firmi, ja sam branila ljude koji rade u kompanijama koje su u vlasništvu kompanija koje posluju u ofšor zonama i tako optimizuju porez. Ja ne promovišem to. Ja bih najviše volela da su sve te kompanije registrovane u Srbiji, plaćaju sve poreze u Srbiji i mi možemo u potpunosti da pratimo njihovo poslovanje. Ali, ne želim nikako da inkriminišem ljude koji za te kompanije rade, zato što oni nisu zakonodavci i oni rade legalno u legalnim kompanijama. Dok sam predsednica Vlade boriću se protiv toga da zato što neko radi u ofšor firmi ili radi u firmi koja je registrovana u Srbiji ili je, na primer, registrovana u Luksemburgu, a u vlasništvu je ofšor firme, budu na bilo koji način diskriminisani zato što sutra kada budu želeli da obavljaju javnu funkciju neko kao vi će moći da im kaže – e, kakvi ste bili, jer ste radili u ofšor firmi. Mislim da ti ljudi nisu krivi i da imaju jednaka prava i jednake obaveze kao i svi ostali građani Republike Srbije.
Kada smo kod promovisanja firmi, ovakvih i onakvih, kao što sam rekla u prepodnevnom izlaganju u odgovaranju na pitanja, ono što je meni neverovatno, ali cela privreda može o tome da posvedoči, vi ste bili ti koji su promovisali sivu ekonomiju, vi ste bili ti zbog kojih mala i srednja preduzeća u Srbiji nisu postojala i ona koja su postojala su stagnirala. Zašto? Zato što se niko pre 2015. godine nije setio da kaže da su inspekcije zadužene i za neregistrovane firme. Tako da vi, na primer, imate vulkanizer jedan pored drugog ili frizerski salon jedan pored drugog u kojima je jedan registrovan i kod njega dolazi inspekcija, gleda, trkeljiše sve papire, naplaćuje kazne, izađe odatle, uđe u drugi pored vulkanizer ili frizersku radnju i oni kažu – gospodo, mi nismo registrovani. A oni kažu – jao, izvinjavam se što sam ušao kod vas, zato što po Zakonu o inspekcijama mi za vas nismo nadležni. Vi nastavite da poslujete u sivoj zoni, a ja ću da kažnjavam one koji su registrovani i da pokušavam da im nađem neke stvari koje su možda preskočili ili zaboravili zakonski da urade. Tek 2015. godine se to promenilo, da bi uveli fer tržište, pre svega za mala i srednja preduzeća u Srbiji. Tako da, oko toga ko je šta promovisao i koliko je to dobro za Srbiju, ponovo imam primere koji govore o tome da je tada promovisana siva ekonomija, a da se mi danas borimo za sve zaposlene, za sve kompanije i za fer tržište.
Pričate o tome da je mali broj ljudi koji se vratio u Srbiju iz inostranstva kao što je Siniša Mali, a danas ima milione. Ja se slažem, mali je broj ljudi koji se vratio u Srbiju i danas ima milione, ali ne postoji niko u Srbiji, ja mislim, osim Dragana Đilasa koji se vratio iz inostranstva u Srbiju i ima samo prijavljenih 25 miliona evra. Ja mislim da je on čovek šampion u tome, ali vi hoćete da kažete …
(Balša Božović: Po Poslovniku.)
Da li hoćete da kažete da postoji problem kada se ljudi iz inostranstva vrate u Srbiju i ovde rade i uspešni su? Siniša Mali nema milione, on je svakako uspešan poslovni čovek, čovek koji je karijeru u privatnom sektoru, dobro plaćenu karijeru napustio da bi bio na službi građanima Beograda i sada nadamo se građanima Srbije.
Kada kažete o „Beopetrolu“, treba li bi da proverite i da vidite da sama privatizacija „Beopetrola“ nije sporna, da je ono što je sporno je aktiviranje garancije koja je tadašnja DSS pod pritiskom ukinula, a koju je Siniša Mali u privatizacioni ugovor ubacio. To je bilo sporno kod „Beopetrola“.
Molim vas, stvarno, još jednom, zato što relativno često imamo izbore u Srbiji, kada postavite pitanje da li građani imaju nadu i onda takao teatralno izgovorite – ne, onda treba da sednete, da pogledate rezultate izbora i da vidite da građani imaju nadu, da su od 2014. godine građani povratili nadu i u svoju zemlju, i u svoju ekonomiju, u svoju Skupštinu, i u predsednika, i u Vladi Republike Srbije.

Hoću samo kratko opet da odgovorim.
Ja stvarno ne znam. Kažete da pričam paušalno o rezultatima ove Vlade ili, ne znam, da pričamo o rezultatima vlada pre šest godina ili nešto? Pa, da, ako imate takvu situaciju, treba vam četiri, pet godina napornog rada da imate neke rezultate, da izvučete Srbiju sa ivice bankrota.
Dakle, nisam nikada rekla niti sam čula da je iko ikada rekao da je Srbija bankrotirala. Nije, na svu sreću. Bila je na tri meseca od bankrota 2014. godine, zahvaljujući tome što su se penzije, to je tada kada je budžet polomljen 2008. godine, u predizbornoj kampanji, u izbornoj godini podigle četiri puta.
Ja razumem, vama je dosadno. Nadam da građanima nije dosadno. Isto tako, ja vas molim, sad sam ponovo proverila, kada se priča o ekonomiji, radnim mestima i svemu onome o čemu ste pričali vi u vašem prethodnom izlaganju i o tome kako je moguće da rezultate čekamo dve, tri, četiri godine, pa, vidite, niste se pohvalili sa ekonomskim rastom tih godina, 2009. godina - minus 3,1%, 2010. godina - značajnih 0,6%. Danas diskutujemo oko 2,8% u merama fiskalne konsolidacije kako je to jako loše, 2,8%. Znači minus 3,1% u 2009. godini, 0,6% u 2010. godini, minus 1% BDP 2012. godine. Šta vi mislite, koliko godina treba, ako ne četiri ili pet, da se spreči bankrot, napravi makroekonomska stabilnost i podigne rast sa minus 1 do 2,8%?
Iskreno, čak ni ne mislim da imate loše namere. Mislim da je ovo krajnja nebriga koja je dovela do ovakve situacije u Srbiji i ogromno neznanje, ali ako moramo da pričamo dalje o tome, ja ću se javljati svaki put da probam da podelim sa vama znanje i informacije koje će nam pomoći da u budućnosti imamo jedan dinamičan, održiv rast.
Što se tiče Komisije, proverila sam i to u vreme pauze, Komisija je već dva puta većinom glasova potvrdila da je doktorat Siniše Malog autentičan. Vidim da to kao činjenica nije dovoljno, pa sam proverila još jednom. Prvi put bio je 25. avgust 2014. godine - 108 glasova za, četiri glasa uzdržana. Drugi put 15. oktobar 2014. godine - 117 glasova za, jedan glas uzdržan.
Vi možete sada da pričate i kako fakultet nema snagu da se odupre, ali ja u naše fakultete verujem i verujem da imaju snagu da kažu šta je istina i pod tolikim pritiscima da kada više ni dve komisije nisu dovoljne, nego tražimo treću. Hvala.

Ja moram da kažem, prvo, da ja u potpunosti mogu da razumem da ste vi ljuti na sebe. Ja to mogu da razumem. I to je odgovorno. Svako bi bio ljut na sebe da je u glavnom gradu Beogradu, gde vam je uporište, u koaliciji sa četiri stranke, vi postignete rezultat od 2,24%. Ja razumem da ste ljuti na sebe. Ali, to što ste ljuti na sebe u stvari treba vama da kaže da vi ne treba da nastavite na taj način, nego da ozbiljno pogledate rezultate i da kažete građanima – jeste, ono što je urađeno dobro, urađeno je dobro. Nešto niste uradili dobro, evo vam predlog kako da to uradite bolje. E, tako bi se konstruktivno gradilo poverenje u građanima, a isto tako bi svi zajedno radili na tome da Srbija ide brže napred i da što pre imamo što bolji kvalitet života građana.
Na svu sreću, Srbija je demokratska zemlja, tako da svaki pojedinačno građanin Srbije može da komentariše rezultate izbora. Ne mora građanin Srbije da učestvuje na tim izborima da bi te izbore komentarisao, poštovani narodni poslaniče. Tako da ja, i kao predsednica Vlade, a i da nisam predsednica Vlade, kao građanka Srbije, imam pravo da komentarišem rezultate izbora.
Posebno mi je drago što ste obratili pažnju na to da nisu ovde članovi Vlade Srbije, članovi mog kabineta. Podsetiću vas, isto kao što sam podsetila jednog narodnog poslanika da u demokratskoj zemlji kakva je Srbija predsednik ne odlučuje ko će biti ministar, već to odlučuje Skupština. Podsetiću i vas da ministra predlaže predsednik Vlade lično, a ne Vlada kao kolektivni organ i da je zbog toga potpuno racionalno i razumem da se vi možda racionalno ne ponašate, ali da je potpuno racionalno da ja svojim ministrima kažem, ovo je danas moj posao, ja sam kao predsednica Vlade predložila Sinišu Malog za ministra finansija, a vi idite i radite svoj posao.
Da li vi znate koliko je dug jedan dan? Da li vi znate šta jedan produktivni ministar može da učini za jedan ceo dan? I mnogo je bolje za građane Srbije da su oni danas na svojim poslovima, na sastancima, da bi sutra već imali neki rezultat, a ne da sede ovde, u nemoći da bilo šta kažu. Pa, ja sam predložila Sinišu Malog. Ja imam argumente da branim Sinišu Malog. Zašto bi cela Vlada sedela ovde ceo jedan dan, umesto da radi ceo jedan dan, 10, 12 sati, u interesu građana?
Dakle, nije to pokazatelj moje političke moći i njihovog nepoštovanja. To je pokazatelj jednog racionalnog tima, pravog tima, orijentisanog samo i isključivo na rezultate za građane Republike Srbije.
A kada pričate o mojoj političkoj moći i tome da ja političku moć nemam, ja vam se iskreno zahvaljujem što brinete o tome i brinete o mojoj političkoj moći, ali, reći ću vam da ni tu, makar za sada, niste u pravu.
Ovi ljudi ovde, većina u Skupštini, cene rezultate. Moja Vlada, ne ja nego moj tim, rezultate ima. Zato imam njihovu podršku. NJihova podrška za mene znači političku moć. Dakle, jedan čas demokratije, jedan na jedan.
Kada mi govorite o slabo plaćenim radnim mestima, „Meita“ je prva otvorena fabrika u Beogradu u poslednjih 10 godina. Neto plata u „Meita“ Obrenovac je 650 evra. Nije puno i biće bolje, ali, molim vas, nemojte da mi pričate o tome da je to malo, pošto, opet kažem, nije da ste vi Švajcarsku ostavili i da su ljudi imali plate od 1.500 evra a danas imaju neto platu 418 evra. I neto plata od 418 evra je više nego što su bile plate u Srbiji te 2010, 2011,2012. godine.
Što se tiče javnog duga, Siniša Mali je pričao o ukupnom dugu grada Beograda. On je računao dug grada, dugove javnih preduzeća i dugove gradskih opština, kao i dugove koji se nisu vodili u knjigama Beograda, dugovi za neisplaćene obaveze prema trudnicama, dugovi za neisplaćene obaveze prema porodiljama i dugovi za neisplaćene obaveze prema socijalnim ustanovama. Dugovi su dugovi. Ovo je moralo da se isplati, tako da je to dug koji je Siniša Mali kao odgovoran gradonačelnik računao i onda vratio.
Još jednom, za građane Srbije, da se vidi o kolikom intelektualnom nepoštenju mi ovde pričamo. Vi se pozivate na izveštaj Evropske komisije koji govori za zemlje zapadnog Balkana da su zarobljene države. Za zemlje zapadnog Balkana taj izveštaj, mislim, u terminu – zarobljene države svakako se ne odnosi na Srbiju. Isti taj izveštaj, na koji se pozivate, govori da je Srbija apsolutni ekonomski šampion u regionu i zemlja koja je najviše reformi i pozitivnih pomaka učinila u ekonomiji, pa onda ili se pozivate na ceo izveštaj i kažete – dobro, ljudi, svaka vam čast, u ekonomiji ste učinili puno, najbolji smo u regionu, bravo, ali treba da uradite više u vladavini prava. Ili se zbog vašeg intelektualnog poštenja pozivate na ceo izveštaj ili nemojte da se pozivate na izveštaj, ali nemojte da birate na šta ćete se u tom izveštaju pozvati, zato što ako vi hoćete da kažete da je Srbija zarobljena država i slažete se sa tim izveštajem, onda vi prihvatate da je Srbija ekonomski lider i šampion u regionu. Samo zbog intelektualnog poštenja. Hvala.

Hvala vam.
Moram da priznam da ste me dosta iznenadili sa ovom opaskom oko Sinišinog odela i načina oblačenja Siniše Malog. Ja to nisam primetila i nekako ne znam kako da protumačim to što ste vi toliko pažnje poklonili izgledu Siniše Malog, ali želim da vam kažem da ja lično podržavam sve takve emocije. Sad sam obratila pažnju i stvarno se lepo oblači Siniša, ali nisam ja primetila to ranije.
Takođe da vas obavestim, ako ne znate, da je Siniša Mali član SNS i ne samo član, nego i član predsedništva SNS, tako da ne stoji to da ljudi ne mogu da nađu nekog svog, daleko je to od toga. Ali, takođe treba da naučite i o tome da se prepoznaju rezultati i da im nije najvažnije na svetu samo da li je neko član stranke ili ne, nego kako radi u interesu Srbije.
Vidim, opet sam se iznenadila i prošli put ili pretprošli kada sam bila u Skupštini, vi ste se i tada jako brinuli o SNS, o glasačima SNS. Uradite ovo, kada bi vaši glasači znali oni ne bi glasali, da su znali da će biti Ana Brnabić oni ne bi glasali, da su znali da neće biti Siniša. Meni je dirljivo da se vi opet brinete toliko o SNS i glasačima SNS, ali mi se ponovo čini, a to sam vam već rekla, moj stvarno, evo, najdobronamerniji savet, je da vi probate da se brinete malo o svojim glasačima i o svojoj stranci, zato što se plašim da ćete nestati, a to nije dobro za demokratiju. Važno je da se fokusirate na to.
Takođe, da ne delite SNS lekciju o tome kako treba da izlaze na lokalne izbore, ko da bude nosilac liste, ko da bude tim, kako lista da se zove i tako dalje, nego, opet moj savet, pitajte ljude za savet šta da radite. To je jedan od načina da imate na kraju krajeva poslanike u lokalnoj skupštini.
I sami ste rekli, što se tiče stečaja i Agencije za privatizaciju. Vi ste jedan od retkih koji je jasno rekao, nije Siniša bio direktor Agencije za privatizaciju, nego Centra za tenderske privatizacije. Tu ste u pravu. I, onda ste počeli da pričate o spornim privatizacijama „Sartida“, „Jugoremedije“ i tako dalje, ali možda ne znate da su to bile privatizacije aukcijom ili iz stečaja koji nikakve veze nisu imale sa tenderskim privatizacijama koje je kao direktor Centra za tenderske privatizacije vodio Siniša Mali. Eto, samo pogledajte to.
Zapanjila sam se da Siniša Mali i ja imamo zajedničku firmu. I, danas sam shvatila da imam firmu za koju nisam znala da je imam. Ja ću otići večeras kući i proveriću tačno…Siniša kada smo napravili firmu? I koliko je profitabilna? Ja ne znam, ali pitaću vas, molim vas da mi pošaljete informacije o firmi zajedničkoj koju imam sa Sinišom Malim, pošto nikada u životu nisam napravila firmu sa Sinišom, ali u redu, nema veze, sposoban je, verujem da će našoj firmi biti dobro.
I upravni odbori i nadzorni odbori, sve koje ste pomenuli, a koji pišu transparentno o biografiji Siniše Malog, moram da vam kažem, da kad se stvari stavljaju u biografiju, one nisu sve u isto vreme. Dakle, kada pročitate nečiju biografiju i kažete taj čovek je završio osnovnu školu, srednju školu, fakultet, magistrirao i doktorirao, nije to sve u isto vreme. E, tako Siniša Mali nije bio u isto vreme predsednik Upravnog odbora „Komercijalne banke“, Kliničkog centra Srbije, Nadzornog odbora Er Srbija. Ja verujem da vi znate, nego opet za vašu dobru priču, nekako to ne ide u prilog, pa onda hajde da natrpamo sve to skupa. Mislite, možda će mene mrzeti da vam odgovaram na sve, ali kao što sam vam rekla i pre podne, neće me mrzeti, sedećemo ovde koliko god treba da objasnim građanima Republike Srbije o čemu se u stvari radi. Hvala vam.