Hvala puno.
Opet poštovanom narodnom poslaniku moram da kažem da ja u potpunosti razumem šta kažete i, verujte mi, razumem i frustraciju. Često se desi, ako ne i svakodnevno, da smo i mi u Vladi frustrirani sa stvarima koje ne mogu da idu jednostavno dovoljno brzo zato što se toliko kasnilo, i dajemo sve od sebe. Verujte, kad dođete, ne znate odakle da krenete, zato što je takva situacija. Evo, daću vam primer lakih stvari, za koje bi mislili da su se već završile i da smo mi u tom smislu jedna normalna zemlja. Da ne pričam uopšte o izgradnji puteva, auto-puteva, rekonstrukciji puteva gde trebaju resursi itd.
Kao Vlada šest meseci sada, ako ne i malo duže, radimo na uspostavljanju adresnog registra, da ne bi svi mi, svi građani Srbije imali šest adresa, pa jednu adresu u ličnoj karti, drugu u pasošu, na trećoj živite, na petoj vam stiže pošta itd. Upoređujemo podatke. Da li vi možete da verujete da… Molim stvarno narodne poslanike ovde za pažnju, zato što je stvarno jako važna stvar koja pokazuje nivo do koga smo mi došli kao zemlja, neuređenost. Dakle, imamo danas u Srbiji, 2017. godina je, kraj 2017. godine, 3.028.020 građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, to je ono BB, a od toga 2.676.898 građana je prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice. Da li vi možete da verujete dokle smo mi došli?
Vi kažete – zašto to već niste rešili? Pa, zato što ste morali da rešavate, tri godine ste morali da rešavate to što je zemlja došla na tri meseca od bankrota, pa ste morali da spašavate zemlju. U zdravstvu do 2012. godine nismo bili ni na jednoj evropskoj listi. Nismo ispunjavali kriterijume da budemo na evropskoj listi do 2012. godine. Pa rešavajte to. Onda smo u prvih sto dana Vlade u zdravstvu odobrili preko 1200 novih radnih mesta samo za medicinske sestre i za lekare. Dakle, samo za medicinsko osoblje 870 specijalizacija i užih specijalizacija. Vi ste imali u vremenu pre toga da su deset godina bile zabranjene specijalizacije. Imali ste pet generacija zdravstva u Srbiji koje su ugrožene, dovedeno do izumiranja. Mi smo u poslednje tri godine odobrili zapošljavanje 7.024 medicinska radnika, a do kraja godine je u planu zapošljavanje još 1.777. Znači, ukupno je 8.801 radnik lekar i medicinska sestra ili tehničar zaposlen u zdravstvu, da bi napravili neki kvalitativni pomak napred.
Navodnjavanje, pričali smo o navodnjavanju. Tri posto u ovom trenutku zemljišta u Srbiji je u navodnjavanju. Mi sada radimo za dodatnih 50.000 hektara i sa tim ćemo doći na 8%.
Dakle, razumem frustraciju, ali mislim da svi zajedno treba da razumemo samo sa čim se suočavala Vlada u prethodne tri godine i sa čim se suočavamo mi svaki dan. Radimo najbrže što možemo i doći ćemo dotle gde ste vi rekli. Hvala vam.

Hvala vam puno.
Veliki je broj pitanja. Izvinjavam se ako ću odužiti malo, puno je pitanja i relevantna su. Pokušaću da odgovorim na sva.
Prvo pitanje je što se tiče penzija. Što se tiče penzija, rekla bih za početak dve stvari. Prva stvar, vraćam se na ono, pre tri godine Srbija je bila na tri meseca od bankrota. To nije rekla ni Vlada, ni opozicija, ni mediji, ni niko drugi u Srbiji, to je rekla Svetska banka. Upozorila je da smo na tri meseca od bankrota. Bilo je neophodno, ponovo se vraćam na to, iako pričamo o tome tri godine, doneti nepopularne, ali apsolutno neophodne mere fiskalne konsolidacije. Nažalost, u tim merama su u nekom delu morale da budu obuhvaćene i penzije. Zašto? To je pravo pitanje. Zašto su morale da budu obuhvaćene penzije?
Dakle, ne znam koliko poštovani narodni poslanici znaju i koliko su građani Srbije upoznati sa ovim problemom, kada je došlo do prelamanja, potpunog prelamanja budžeta Republike Srbije zbog koga smo došli do bankrota. Godine 2008, pričam samo o penzijama, tako da vas molim da me slušate, zato što je važna stvar i zato što me pitate 50 puta, u redu je i sto puta, ali da se slušamo kada me pitate. Dakle, penzije su 2008. godine povećane četiri puta u toku jedne godine – dva puta redovno, to je bio april 2008. godine kada su penzije povećane 7%, oktobar 2008. godine kada su povećane dodatno 4%, i vanredno dva puta su povećane penzije te 2008. godine, jednom u februaru 11% i jednom u oktobru 10%.
Kada smo pričali o političkom povećanju penzija i kako su pokušavali izbori da se kupe penzijama, kada jedne godine povećate penzije četiri puta, ljudi, četiri puta, 7%, 4%, 11%, 10%, e, onda dođete do tri meseca pred bankrot. Onda neko ko je dovoljno politički odgovoran mora da dođe i da uradi fiskalnu konsolidaciju u okviru koje se samo najvećim penzijama, samo najvećim, dakle, nisu se dirale penzije od 25.000 dinara i ispod, oduzima jedan deo, koji je i tako dat potpuno neosnovano i potpuno protiv zakona. A kako sad protiv zakona? Pa protiv zakona zato što se pozivalo na zakon taj da penzije ne mogu pasti ispod 60% prosečne plate. Ali, kada je računata prosečna plata, mislim da je ovo relevantno da bi razumeli o čemu se radi i da ne bi pričali više o političkim floskulama kako je neko uzeo penzije zato što je bahat ili ovako ili onako, dakle, mislim da je važno da narodni poslanici, pre svega narodni poslanici, razumeju ovaj problem.
Zakonski rečeno penzije ne mogu pasti ispod 60% prosečne plate, ali kada smo računali prosečnu platu, građani Srbije, kada je računata prosečna plata u obračun prosečne plate nisu uključivani zaposleni kod preduzetnika. Izbačeni su iz tog računa zaposleni kod preduzetnika da bi prosečna plata izgledala veće i da bi onda imali političko opravdanje da povećaju penzije još 11%, pa još 10%, pred izbore. Onda neko uvede ponovo red i onda imamo problem.
Na svu sreću red je uveden u prethodne tri godine zahvaljujući ovim jako nepopularnim, politički pre svega hrabrim i odgovornim odlukama, da mi danas imamo rast koji je zasnovan na proizvodnji, na investicijama i na izvozu. Na tim zdravim osnovama smo uspeli da za prethodne dve godine povećamo penzije, doduše malo, ali koliko je bilo fiskalnog prostora, za 1,75, za 1,25 i ove godine za 5% i svake godine jednokratno povećanje penzija. Tako bi imali konačno veće one najmanje penzije. Dakle, danas kada budemo od 1. januara povećali 5% penzije, što je stvarno značajno i za najrazvijenije zemlje sveta vi ćete imati, 90% penzionera u Srbiji će imati veće penzije nego 2014. godine pre mera fiskalne konsolidacije. Neće imati oni sa najvećim penzijama ali ćemo mi polako prelaziti i u 2018. godini potpuno ukinuti taj zakon i da onda oslobodimo to. To je sada urađeno na zdravim osnovama i to je ono što je jako važno. Povećanje penzija i mere fiskalne konsolidacije su svakako ono sa čim se ova Vlada Republike Srbije najviše ponosi u prvih 100 dana Vlade.
Što se tiče poreza, meni je takođe posebno drago da kažem da smo u prvih 100 dana rada Vlade uspeli i u okviru pregovora, u okviru socijalno-ekonomskog saveta da podignemo minimalnu cenu rada za čak 10% ove godine, sa 130 na 143 dinara, posebno važno za 350.000 ljudi u Srbiji koji primaju minimalac. Dakle, jako važna mera. Onda smo razgovarali sa poslodavcima koji su pristali na ovo da razgovaramo o tome da to bude budžetski neutralno za Srbiju. Dakle, da vidimo da povećamo neoporezivi deo zarada kako bi praktično olakšali poslodavcima i to je ono o čemu razmišljamo u ovom trenutku, kao i smanjivanje bruto dva poreza na dohodak kako bi mi malo bolje rasporedili sredstva koja imamo za Nacionalnu službu za zapošljavanje, a kako bi poslodavcima olakšali. Sve ostalo, razmišljamo o tome i pravimo analize, ali ozbiljne analize da ne bi ugrozili sve ono što smo tako jako teškom mukom postigli zajedno sa građanima Srbije u prethodne tri godine.
Što se tiče medija, meni je kao prvo jako zanimljiva formulacija da sam ja odbila da se sastanem sa predstavnicima medija i medijskih udruženja. Nisam odbila da se sastanem sa njima. Sastaću se sa njima, nisam imala vremena u poslednjih deset dana ali čini mi se da je u redu, da se nisam sastala u deset dana kada smo radili neke druge stvari, ali zakazaću taj sastanak. Da je to istina svedoči i to da sam dobila poziv, recimo, od jednog predstavnika lokalnih medija „Valjevo plus“, to je čovek koji mi je rekao da ima problema zato što je kritičan prema vlasti i ja sam ga pozvala i imam sutra sastanak sa njim da vidimo tačno kakvih problema čovek ima. Dakle, sastajem sa svim medijima sa kojima treba da se sastanem, da čujem sve probleme koje treba da čujem i mislim da je to jako važno.
Što se tiče cele problematike slobode medija, pričamo puno o tome. Opet čula sam nebrojano puta da situacija u medijima baš nikada do sada u Srbiji nije bila gora. Danas je najgora situacija u Srbiji što se tiče medijske scene. Eto, to čujem iz dana u dan i isto tako kritike na moj račun zato što sam prilikom jedne diskusije u Briselu rekla, ne da ne postoje objektivni mediji nego da postoji jako mali broj objektivnih medija. Kritike na sve strane, kako sam uvredila sve medije u Srbiji, kako sam uvredila sve građane Srbije …
(Marinika Tepić: Jeste, tačno je.)
Tačno je? Odlično, hvala vam narodna poslanice ako je to tačno. Sada ću vam reći da to nisu samo moji lični utisci. Dakle, situacija u medijima kao i situacija u bilo kom drugom segmentu društva o kom sam vam pričala na početku sada je nasleđena i katastrofalna.
Šta je prva Vlada u mandatu Aleksandra Vučića uradila? Dakle, usvojila je, to je prva Vlada koja je usvojila set medijskih zakona kako bi se poboljšala slika medija u Srbiji.
(Radoslav Milojičić: Imate ograničeno vreme za odgovor.)

Hvala vam.
To su četiri vrlo važna pitanja. Narodni poslanici postavljaju pitanja, želim kao predsednica Vlade da im odgovorim. Nemojte postavljati pitanja ako ne želite da čujete odgovore. Hvala vam.
Dakle, 2014. godine Vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića usvojila je set medijskih zakona da popravi medijsku situaciju u Srbiji. To je prva Vlada koja je to uradila. Da podsetim samo ovako, povlačenje države iz medija i prilagođavanje medija i opstanak medija na tržištu je nešto što je Vlada Srbije usvojila zato što su se za to godinama, i godinama zalagala medijska udruženja i medijske asocijacije. Upravo ona medijska udruženja i one medijske asocijacije koje danas kažu da država nije smela da se povuče iz medija nego da treba da pomaže medije. Dakle, izašlo se tada 2014. godine u susret medijima.
Sada da se vratimo na to da sam ja uvredila sve građane Srbije kako kaže i narodna poslanica kada sam rekla da ima jako malo objektivnih medija u Srbiji. Ali, da podsetim, Savet za borbu protiv korupcije 2011. godine, tada ga je još uvek vodila pokojna Verica Barać, jedan od velikih boraca protiv korupcije za koju ćete sada reći, gde se narodna poslanica složila da je uvredila sve građane Srbije sa tim izveštajem. Dakle, 2011. godine za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, Savet za borbu protiv korupcije i Verica Barać daju izveštaj o medijima koji kaže …
(Marinika Tepić: To nije pitanje.)
Da je u tom periodu Vlade Mirka Cvetkovića vršen snažan politički pritisak i da je nad medijima uspostavljena potpuna kontrola. Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije tada još kažu, više ne postoje mediji iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije. Dakle, oni su rekli da nema objektivnih medija, ne da ih ima malo kao što sam ja rekla, ali ja sam uvredila sve građane Srbije, a Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije nisu ili makar ja vas tada nisam čula.
Dakle, 2011. godina, za građane ne postoje mediji iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije jer pod snažnim pritiskom koji stiže iz političkih krugova mediji prećutkuju događaje ili o njima izveštavaju selektivno i nepotpuno. Evropski parlament je 19. januara 2011. godine usvojio rezoluciju kojom izražava zabrinutost zbog pokušaja vlasti da kontrolišu rad medija.
Oni izražavaju zabrinutost zbog kontrole medija i mešanja u medijski prostor, zbog kontroverzije u vezi sa privatizacijom Večernjih novosti, zbog napada i pretnji srpskim novinarima, kao i nedovoljnom pristupu internetu, internetu građana Srbije. I sada kažete da digitalizacija je smešna, mi makar omogućavamo pristup internetu svim građanima Srbije, što je neophodno za slobodu medija.
Na Skupštini Evropske Federacije novinara 2011. godine istaknuto je da su novinari u Srbiji, molim vas, osiromašeni, poniženi, ućutkani i uplašeni.
I ja razumem da je vama teško da ovo slušate, ali ovo je situacija u medijima sa kojom se zatekla prethodna Vlada i koju pokušavam da rešim. Dalje…
(Maja Videnović: Po kom članu Poslovnika teče ova sednica?)

Da nastavim što se tiče slobode medija, užasno, stvarno jako, jako važna tema i molim vas da me pustite da završim i da vam kažem sa čim se suočavamo. Hvala vam.
Dakle, ja se ponosim što sam predsednica Vlade i što sam bila ministar za državne uprave i lokalnu samoupravu u Vladi Aleksandra Vučića, koja je uvek, dakle, koja je uvek…
(Boško Obradović: Ua, ua.)
…uvek pozivala na sve događaje sve predstavnike medija bez izuzetka. Bilo da su kritični prema vlasti ili ne, uvek odgovarala na sva pitanja svih medija i tako će i nastaviti. Ja sam na to ponosna.
Sa druge strane, mi smo imali 2003. godine predsednika Vlade koji je otvoreno vređao novinare i nazivao ih marginalne pojave. Kada su novinari napuštali svi zajedno Pres konferencije Vlade, zato što predsednik Vlade njih naziva marginalnim pojavama.
Ali, danas, nikada nije bila gora situacija u medijima. Mi smo imali tada gradonačelnika koji je šutirao novinare, šutirao, zvao je čoveka u otvoreni program i najprostije izvređao novinarku i nekoliko meseci posle toga postao ministar u Vladi.
Ali, nikada nije bila gora situacija u medijima, nego danas.
Da ne idem u tako daleku prošlost, u novembru 2014. godine smo imali ispad nekih narodnih poslanika iz opozicije na sednici Odbora za kulturu i informisanje, kada je poslanik iz opozicije izneo niz uvreda na novinarski profesiju, vređao pojedine prisutne urednike, izjavio da se novinari mogu kupiti za 300 evra, da su ološ i da su zlo. Dakle, to je 2014. godina. Pre malo više od mesec dana i UNS i NUNS su kritikovali jednog od lidera opozicije, zbog neprimerenog i neprihvatljivog ponašanja prema novinarima i prema medijima, jer je u Skupštini Srbije, ovde u Narodnom domu, vređao novinarke „Politike“, „Tanjuga“, „Foneta“ i „Bete“.
Da vas podsetim takođe da jedan od lidera opozicije, potpuno otvoreno deli novinare na podobne i nepodobne i bira kome hoće da odgovori na pitanja, a kome neće da odgovori na pitanja, ali Vlada nikada nije bila gora prema medijima.
(Boško Obradović: Tako je.)
Posle šutiranja, posle nazivanja ološem, posle nazivanje novinara marginalnim pojavama, posle izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije da su mediji zgaženi, da ponovim, osiromašeni i poniženi, ućutkani i uplašeni.
E takvu smo medijsku scenu nasledili mi. Godine 2014. doneli Zakon o medijima, na striktne zahteve medijskih udruženja i asocijacija i ne treba danas da bude ovakva medijska slika.
Gospodo, mi se trudimo da uradimo sve stvari u isto vreme, i da popravimo zdravstvo i da izvučemo zemlju iz bankrota i da prenesemo matične knjige u elektronski oblik i da ljudima damo adrese i da isplatimo milijardu i petsto miliona dinara zato što je prethodna Vlada uradila neustavnu pravosudnu reformu.
To je sve ono što se mi trudimo da uradimo.
Zbog toga je, konačno da vam objasnim ovakva medijska slika u Srbiji. Hvala.

Hvala puno.
Prvo bih vam se, stvarno najiskrenije i najtoplije zahvalila na komplimentu. Ako postajem sve više kao moj prethodnik, današnji predsednik, vi hoćete da kažete za mene da radim jako naporno i da uvek govorim istinu. Tako da, hvala vam puno.
Ako hoćete da meni ili prethodnoj Vladi prebacite da ste već dugo na vlasti i zašto ovo nije urađeno, upravo sam pokušavala da vam objasnim na početku šta je rađeno i šta raditi prvo. Šta raditi prvo? Evo, ja pitam građane Srbije, kada dođete. Rekla sam svima, u Srbiji postoje tri stuba reformi, tri stuba na kojima počiva svako moderno normalno društvo, zdrava ekonomija, javna uprava dinamična, efikasna, transparentna i vladavina prava. Tri stuba. Sva ta tri stuba, ugažena na kolenima, pa vi onda dižite jedan po jedan. Šta smo uradili? Pa, dizali smo ekonomiju, i postigli rezultate, unapređivali uslove za poslovanje, da bu dolazili investitori i da bi se naša mala i srednja preduzeća razvijala i postigli rezultate.
Podsetiću vas da smo na „Duing biznis“ listi Svetske banke trenutno 47. mesto. Čekamo sledeće nedelje novi izveštaj. Nadamo se da ćemo dalje napredovati, ali napredujemo konstantno od 2014. godine.
Podsetiću vas isto tako da smo 2008. godine bili 86, pa smo pali na 94. mesto, kada je Vlada Republike Srbije osnovana Nacionalni savet za konkurentnost. On je radio tako dobro da smo pali sa 86. na 94. mesto u jednoj godini. Danas smo 47. Najbolji rezultat je bio 2007. godine, bili smo 68.
Pokušavam da objasnim šta smo radili u poslednje tri ili četiri godine. Pokušavam da objasnim šta smo zatekli i sa čim se borimo. Eto to pokušavam da uradim.
Sinoć je Svetska banka proglasila Srbiju za najbolju zemlju jugoistočne Evrope po kriterijumu sprovedenih reformi. Pre 10 dana je Svetski ekonomski forum objavio da je Srbija napredovala 12 mesta na listi globalne konkurentnosti. To smo radili. Eto to smo radili. Da ne pričam o tome šta smo radili, pošto danas imamo rast spoljno-trgovinske razmene od preko 13%. Izvoz je porastao za više od 13%, novozaposlenih za 5,5% i očekujemo da direktne strane investicije do kraja ove godine porastu za nekih 13%.
Dakle, radili smo na prvom stubu i uradili i sada prelazimo na sledeće. Pokrenuli smo reformu javne uprave. Do 2013. godine niko se nije setio da napravi mehanizam da izbroji državne službenike. To nije bilo relevantno. To uopšte nije bilo važno. Vi niste imali do 2013. godine standarde u lokalnim samoupravama po kojima znate koliki je broj optimalno zaposlenih u lokalnim samoupravama. Mi to danas imamo od 2014. godine. To smo radili, poštovani narodni poslanici, kada me pitate šta ste radili za svo ovo vreme vlasti. Eto, to smo radili.
Bilo je zaposlenih u lokalnim samoupravama po dva puta više, tri puta više, toliko da ih i dan danas još smanjujemo i idemo postepeno. Plan je da dovedemo sve na optimum do 2020. godine. Toliko ih je bilo. Da ne pričam o mojoj omiljenoj Smederevskoj Palanci, koja je šampion svojevrsni u raznim negativnim indikatorima.
Zdravstvo do 2012. godine, rekla sam, nije bilo na evropskim listama. Nismo mogli kriterijume da ispunimo da budemo poslednji u Evropi. Eto to smo radili.
Meni ne smeta da dalje pričam o tome šta smo radili i šta ćemo raditi. Tako je, najmanje je urađeno u oblasti reforme pravosuđa, da imamo efikasno sudstvo, ali, ljudi moji, treba izgraditi puteve, pa treba sprečiti bankrot, pa treba napraviti uslove poslovanja, pa treba reformisati javnu upravu. Pa, kad da se stigne? Evo, sada počinjemo i to.
Što se slobode medija tiče, to sam vam objasnila. To je isto nasleđeno i gore je bilo dva puta tada nego danas. Hvala vam.

Hvala.
Da vam kažem prvo, jedan od mojih prethodnika, gospodin Cvetković nikada nije bio u Vladi da odgovara na pitanja narodnih poslanika, ali to nema veze. To je bilo demokratski, bilo je super, super. U parlamentu, a i u Vladi je retko bio, sve su bile telefonske sednice. Hvala vam, narodni poslaniče, što ste me podsetili da je i u Vladi predsednik Vlade retko bio i da su sve sednice bile telefonske, a u Skupštini nikada nije bio. U Vladi je bio retko, ovde nikada nije bio.
Samo da vam kažem, za poštenog narodnog poslanika, kome ću, naravno, sa velikim zadovoljstvom odgovoriti na pitanja oko rasta bruto-društvenog proizvoda, PDV-a, nevraćanja PDV-a i svega ostalog, takođe, da kažem da je poštovani narodni poslanik, predsednik opštine u svom mandatu za sedam godina nije mogao da prenese matične knjige u elektronski oblik.
Ali, ova vlast ne ume da vodi državu, a u opštini Trstenik nismo za sedam godina mogli da prenesemo matične knjige u elektronski oblik, kako bi jedan, neki građanin Trstenika koji je, na primer, na studiranju u Beogradu, mogao ovde da dobije izvod iz matične knjige rođenih, a ne da mu šalju iz Trstenika. Isto tako, da vam kažem da je Trstenik opština koja je imala jednu od najvećih zaposlenih 654, decembar 2013. godine, optimum 444 zaposlena. Samo polako. Ali, ova Vlada ne ume da vodi državu.
Što se tiče, što se tiče BDP-a, jeste, Vlada se svakako nervira oko stope rasta BDP-a… Ako mogu da odgovorim? Meni je žao što vi mene pitate i onda kada vam se ne sviđa odgovor, vi nećete da ga slušate. Pa, mi smo kao u obdaništu. Znači, prošle godine rast BDP-a 2,8%. Pre toga, od 2000. godine, jedino je bio veći rast neke 2008. godine kada smo imali 3,1% i taj rast je bio u potpunosti baziran na potrošnji i na uvozu. Ovaj rast je makar baziran na izvozu i na proizvodnji, i to kaže MMF.
Dakle, sve što je vama pričam ovde, pričam vam međunarodno proverene i priznate podatke i ne pričam o tome kakva bih ja volela da Srbija bude. Ja bih volela da Srbija bude još mnogo, mnogo, mnogo bolja i zato sam ovde, i zato smo svi mi ovde, samo je to teško posle svega što je ostavljeno.
U ovom trenutku, najveći udarac za naš BDP rast u ovoj godini smo imali zbog suše letos. To nije nikakav izgovor. Ozbiljna Vlada i ozbiljna država ne sme više da dođe u situaciju da kaže - nemamo dovoljan rast BDP-a zato što imamo sušu. Ali, gospodo, mi smo imali i u ovom trenutku imamo 3% obradivih površina pod sistemom navodnjavanja, 3%. Sada ćemo imati još dodatnih 50 hiljada, dakle, nešto između 7% i 8% i to je jedan od fokusa za 2018. i 2019. godinu.
Ali, ljudi, ne možemo sve odjednom. I da nije bilo suše koja nas je pogodila tako da će proizvodnja kukuruza u odnosu na prošlu godinu biti manja za čak 45,5%, pšenice za 21%, soje 20%, suncokret 13%, šećerna repa 6,3%, da nismo imali udarac u elektroenergetskom sektoru zbog hidrocentrala i zimus zbog termoelektrana, svi ostali pokazatelji su takvi da bi imali rast od projektovanih 3%. Istovremeno, svi ostali indikatori pokazuju jednu zdravu ekonomiju, dinamičnu ekonomiju koja se razvija. To je rekao MMF, to je rekao i Fiskalni savet. Dakle, to je istina.
Dobro je što imamo rast izvoza od 13% i što imamo rast direktnih investicija od nekih 13%, što imamo konačno nezaposlenost koja je na nekom nivou od 11% – 12%. To je bolje nego ikada u istoriji Srbije. I moramo bolje. Ali, narodni poslaniče, ovo je odgovor na moje pitanje.
Zašto nismo pravili sisteme za navodnjavanje? Zašto ih nismo pravili? Zato što mi smo imali fiskalnu konsolidaciju da se izvučemo iz bankrota koji ste ostavili. Tako je. Ali, zašto vi niste? Pa, potrošili su sve pare. Sve pare su potrošene. Gde su putevi, gde su sistemi za navodnjavanje? Gde je sve? Dakle, 35 godina u Srbiji se nisu pravili sistemi za navodnjavanje, 35 godina.
(Narodna poslanica Marinika Tepić dobacuje s mesta.)

Ovo je demokratija u vašem izvođenju.
Što se tiče povratka PDV-a, možda niste vi znali, ja ću vas obavestiti, to je okej, da je u Srbiji postojala potpuno PDV mafija i da smo mi zaustavili i naredili, odnosno prethodna Vlada strogu kontrolu povraćaja PDV-a, da se ne bi za bez veze odlivale pare iz budžeta, i svima kojima treba vraćen je PDV, sa nekim kašnjenjem, zbog dvostrukih i trostrukih kontrola.
Vi meni danas kažete da mi pokazujemo suficit tako što kasnimo u povraćaju PDV-a. To je istina. Pa, jel vi znate da je nama danas suficit u budžetu 80 milijardi, a imamo 33 milijarde u povraćaju PDV-a? Pa, kako je 33 jednako 80? Zašto pričate takve stvari pred građanima Srbije? To je strašno i nedopustivo.
Dakle, i kada vratimo PDV, da ga sutra ujutru ceo vratimo, pa opet imamo 50 milijardi u suficitu. Hvala.

Hvala puno.
Što se ovih podataka o BDP tiče, koje je narodni poslanik izneo, nisam sigurna da razumem o čemu on priča, jer je potpuno neverovatno da imate kumulativno, koliko, 47% BDP. Bio je, mislim, u jednom trenutku 3,1% tada kada… Ovo ako računate, stvarno tada, ovo što je rekao ministar Stefanović, ako računate privatizacione prihode i sve to u tome, što nema nikakve veze sa porastom ekonomije, onda može tako. Kako da vam kažem…

Dve stvari koje pokazuju da je to nemoguće ili u najmanju ruku da su to informacije koje nemaju nikakvo relevantno značenje sa ekonomijom, a jedno je stopa nezaposlenosti u to vreme.
Ako je to bio realan rast BDP-a, pa kako je 2012. godine onda stopa nezaposlenosti bila 26%? Pa, to bi trebala da bude puna zaposlenost i da uvozimo ljude iz regiona da rade kod nas ako je bila realna stopa rasta BDP-a. Danas je 12% stopa nezaposlenosti.
Dakle, 39,5%, skoro 40% stopa nezaposlenosti mladih u 2013. godini sa kumulativnim rastom BDP-a od 47%. Molim vas stvarno da se uozbiljimo. I danas je visoka stopa nezaposlenosti mladih - 22,5%, ali smo je spustili sa 40% na 22,5%, a da ne pričamo o negativnom rastu.
Kada nije postojao problem i nisu bile kritike, zato što niko to nije ni pratio ili kada je bio uspeh sa 0,4%, pa još veći uspeh sledeće godine sa 0,6%, mi sad pričamo od 2,8%, pa da li će sada biti 3% ili će biti, ne znam, 2,5%. Pa, koliko god bude, vi gledajte sve ostale pokazatelje. Važno je da je rast zasnovana investicijama, na proizvodnji što se ogleda kroz nova radna mesta, koje mi možemo da pokažemo.
Što se tiče toga, i opet da se vratim na slobodu medija, i hvala vam što ste mi dali primer iz stvarnog života oko toga kako se vi medijima obraćate. Dakle, ako mediji kažu da je Vlada nešto uradila kako se oni nazivaju? Informativna služba Vlade? I, to nije pritisak na medije? Eto, tako se vidi ko deli medije na podobne i nepodobne, a to nije Vlada. Hvala vam.

Hvala puno.
Prvo želim da kažem da je, po meni makar, stvarno najveći uspeh i najopipljivije je u stvari da smo prvi put posle 1987. godine, odnosno posle 30 godina nabavili avione za potrebe ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Srbije. To su tih šest aviona tipa MIG 29 i svakako je velika stvar za Srbiju i za Vojsku Srbije da smo to uradili.
Videli smo i 20. oktobra koliko samo mnogo bolje danas izgleda i Vojska, koliko je bolje opremljena, koliko su ti ljudi sigurniji u sebe. Nikada ne treba zanemariti i ovo prilično veliko povećanje plata od 10%, ali i sve ono što radimo u smislu izgradnje novih stanova za vojna lica, refinansiranja kredita koje su oni uzeli itd, itd. To je nešto na čemu ćemo nastaviti da radimo zato što je važno da i na taj način pokažemo ozbiljnost i sigurnost naše zemlje. To je nešto što je bilo jako, jako, jako zapostavljeno u prethodnom periodu.
Što se tiče namenske industrije, ona sigurno ima ogroman potencijal da bude jedan od stubova razvoja naše ekonomije i to je ono što se danas dešava. Bila sam presrećna kada sam u prvih 100 dana rada Vlade otišla da obiđem pogon „Jumka“, koji je otvorio novi pogon „Jumko balistika“ i time se priključuje u sistem odbrane Vojske Srbije. Zapošljavanje novih 50 ljudi, ali mislim da će sledeće godine već biti novih sedamdesetak, ali nije ni to važno. Važno je da se otvaraju novi pogoni za izvoz, za kvalitetnu proizvodnju i da svi ostali radnici u fabrikama kao što je bila „Jumko“ shvataju da sada konačno postoji budućnost za njih i da dolazi do bolje budućnosti.
Isto tako mi je drago, i to isto pokazuje koliko ulažemo u namensku industriju, što smo konačno uspeli da rešimo posle toliko godina i slično kao i za „Železaru“, kada niko više nije verovao da će to moći da se reši, problem „14. oktobra“ u Kruševcu i proizvodnje kamiona u „14. oktobru“. „Čehoslovak grup“ je to uzela, opet nekih novih 130 radnika, ali je važno da konačno imamo namensku industriju koja se podiže, koja je spremna za izvoz i da imamo narudžbe tolike da, na žalost, mi još uvek u ovom trenutku nemamo dovoljno kapaciteta da izvezemo sve ono što bismo mogli da izvezemo kada bismo imali te kapacitete i to je ono na čemu ćemo nastaviti da radimo. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, hoću da vas obavestim da smo za vas spremili izveštaj o napretku plana u sedam tačaka, o kom smo razgovarali kada ste bili pre desetak dana kod mene u kancelariji. Imamo tu napredak. Možemo i bolje, naravno, kao i u svim stvarima, ali imamo napredak.
Što se tiče položaja albanske nacionalne manjine i svih ostalih nacionalnih manjina u Srbiji, tu ipak moram da vam kažem da nije istina da albanska nacionalna manjina nema pravo kao što nemaju nacionalne manjine EU ili bilo koja druga nacionalna manjina u Srbiji.
Dakle, Srbija jeste lider u Evropi po poštovanju prava nacionalnih manjina i po institucionalnim mehanizmima kako nacionalne manjine treba da se poštuju. Pre svega kroz nacionalne savete nacionalnih manjina i budžetska sredstva koja Vlada Republike Srbije i svi građani Srbije izdvajaju za podršku nacionalnim manjinama.
Isto tako, obrazovanje na maternjem jeziku, kulturu informisanja na maternjem jeziku i ostale stvari koje se tiču multietničkog života, kao što je dvojezičnost ili višejezičnost u opštinama. To jeste nešto što sam i ja, kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, bila pozvana od strane Evropskog parlamenta u Strazbur, da predstavim ono što mi radimo i način na koji sarađujemo sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina kao primer najbolje prakse u Evropi.
Neke od vodećih zemalja EU, neke zemlje koje su osnivači EU uopšte ne prepoznaju nacionalne manjine. Dakle, vi ne možete da se deklarišete kao nacionalna manjina u nekim zemljama, kao ni u nekim zemljama u regionu koje su članice EU. Tako da, u tom smislu mislim da zajedno treba da nastavimo da radimo na poboljšanju života svih nacionalnih manjina u Srbiji, ali takođe sa razumevanjem da je jako puno urađeno, da se jako puno radi i da su kroz nacionalne savete nacionalnih manjina nacionalne manjine u potpunosti uključene u politički, društveni i ekonomski život Republike Srbije. U svakom slučaju, ovih dana ću vam poslati izveštaj o implementaciji plana u sedam tačaka.
Dugujem odgovor poštovanom narodnom poslaniku koji mi je naknado postavio pitanje oko broja nezaposlenih i kako se to izražava u apsolutnim brojevima, to da smo 2012. godine imali 26% nezaposlenih u Srbiji, a da danas imamo oko 12% nezaposlenih u Srbiji. Sad ću vam reći, 2012. godine u Srbiji je bilo 790.000 nezaposlenih, a danas je u Srbiji 622.000 nezaposlenih. Dakle, između 2012. i 2017. godine zaposlilo se 168.000 ljudi. Dakle, zapošljavali smo između 34 i 40 hiljada ljudi godišnje. To nije dovoljno, moramo bolje i biće bolje, ali, kako da vam kažem, nije ni malo 34 – 40 hiljada ljudi godišnje. Kad smo dogurali 2012. godine do 800.000 nezaposlenih, samo polako. Iz zemlje nije otišlo više nego što je odlazilo tih godina. Dakle, potpuna je manipulacija da je u ovom trenutku odliv mozgova veći. Odliv mozgova je nažalost nešto sa čime se Republika Srbija bori već decenijama. Nemojte da manipulišemo tako strašnim temama.
Što se tiče dobacivanja pitanja – koliko je od ovoga zaposleno na budžetu? U javnoj upravi danas imate više od 40.000 ljudi manje nego što je bilo 2013. godine. Od toga smo smanjili i dovodimo u zakonske okvire ono da na privremene i povremene poslove može da ide 10% od toga. Bilo je i 24% ranije, ali, kako da vam kažem, mi sad konačno uvodimo standarde jer možemo da ih prebrojimo, zato što imamo centralni registar obveznika socijalnog osiguranja, pa možemo svakog zaposlenog da izbrojimo. Mnogo ih je manje na budžetu, a dokaz za to je i to da smo prošli i sedmu reviziju aranžmana sa MMF. Molim vas, to je jedna od velikih stvari koju su oni pratili, tako da ne bi prošli da je većina tih ljudi zaposlena na budžet.
Još jedna stvar što se tiče MMF-a, kaže narodni poslanik da MMF svrstava Srbiju na začelju. Mi sada uspešno završavamo trogodišnji jako težak aranžman sa MMF-om. Aranžman koji je Vlada, ja mislim 2006. ili 2007. godine, pregovarala više od šest meseci, koji je trajao jedno cirka 20 dana, zato što je bio pretežak da bi se ispunio. Mi time pokazujemo koliko smo i u najtežim okolnostima ozbiljan i pouzdan partner. To je još jedan signal i međunarodnim organizacijama, i međunarodnim finansijskim institucijama, i stranim investitorima, i domaćoj privredi, koliko je odgovorna Vlada Republike Srbije, i ova i ona prethodna.
Međunarodni monetarni fond govori da je Srbija jedan od najboljih učenika po tome kako su reforme implementirane, a vi pričate građanima Srbije da kažu da su na začelju. Ako nas stavljaju na začelje, kako smo mi to završili onda ili završavamo trogodišnji aranžman iz predostrožnosti? Hvala vam.

Želim stvarno još jednom da vam se zahvalim za svu podršku i za veliku konstruktivnost u ovim, čini mi se, jako važnim i odsudnim trenucima za Srbiju. Jer, ako ne nastavimo ovako i za našu zemlju ne uradimo nešto da je ponovo podignemo na noge u svim ovim segmentima, i u ekonomiji, što smo prilično uradili i što samo treba da se nastavi, i da dovršimo reformu javne uprave, i da krenemo ozbiljno u reformu pravosuđa, da imamo efikasniji i transparentniji sistem, koji je potpuno ubijen realno neustavnom reformom pravosuđa, niko od nas neće napredovati, ni najnaprednija opština, ni najmanje napredna opština.
Trudimo se da ravnomerno razvijamo Srbiju. Vidite da smo, pre svega prethodna Vlada najviše je investirala u jug Srbije, u Niš kao jedan od centara, ali i u Vranje. Kada dižemo te centre, onda će se polako dizati i ostale lokalne samouprave. Tako da, hvala vam na konstruktivnom stavu i ja ću uvek biti vama na raspolaganju za dodatne razgovore i da vidimo kako dalje možemo da unapredimo situaciju i u Preševu i u Bujanovcu.

Hvala.
Opomenuli ste me da sa svojim dugačkim odgovorima opstruiram opoziciju. Stvarno moram da vam kažem da ne vidim kako je to istina, s obzirom na to da mi je postavljeno četiri ili pet pitanja. Jedan od narodnih poslanika je postavio, ja mislim, pet, tako da ja moramo na pet da odgovorim, pritom su sva ozbiljna pitanja – pitanja o penzijama, koja su jako važna, pre svega vama kao narodnim poslanicima, ali i svim građanima koji gledaju ovo, pitanje o slobodi medija, pitanje koje je toliko važno i toliko raspravljano. Ja moram da objasnim situaciju u medijima danas, konačno, zato što svi pričaju o tome jako paušalno. Mislim da je važno, pre svega za demokratsko uređenje naše zemlje, da ja to detaljno objasnim i obrazložim. Ja sam ovde citirala Savet za borbu protiv korupcije, ja sam citirala narodne poslanike iz opozicije, tako da mislim da je to stvarno jako relevantno i mislim da ne bih uradila svoj posao i ne bih dala dužno poštovanje ovom domu ukoliko ne bih tako odgovorila na ova pitanja. Dakle, ne mislim da opstruiram. Upravo suprotno, mislim da vam dajem dužno poštovanje.
Što se tiče polaganja zakletve naših tužilaca, podsetiću vas da je Kosovo i Metohija pokrajina u okviru Republike Srbije i na taj način se Vlada Republike Srbije prema njoj i odnosi. Ako je pokrajina donela neku odluku, ja ne znam stvarno zašto vi postavljate pitanje kako mi kao Vlada u odnosu na tu odluku možemo da reagujemo. To je jedna stvar. Dakle, pored toga, druga stvar je što je to u skladu sa Briselskim sporazumom, koji je, ukoliko se ja ne varam, usvojila i ova Skupština Srbije. Mi kao Vlada smo dužni da ispunjavamo one zakonske odredbe, sporazume i sve ostalo što kaže Skupština Srbije. Dakle, imamo pun legitimitet, to je naša obaveza, i u skladu je sa zakletvom, koju sam ja i svi mi ovde, moj tim, postavili da poštujemo i branimo ustavni integritet i legitimitet Srbije, suverenitet Srbije pre svega.
Takođe ću vam reći, mislim da je to i ministarka pravde, koja danas nažalost nije mogla da bude tu zbog službenog puta u inostranstvu, rekla jasno i glasno, ali deluje mi kao da neko ne čuje ili ne želi da čuje – da ovo što je urađeno omogućava veću, bolju pravnu zaštitu Srba na Kosovu u trenutku kada mi nemamo, zahvaljujući nekima, potpunu kontrolu nad našom južnom pokrajinom. Uradićemo kao Vlada, ja se nadam uz podršku Skupštine, ali ne samo koalicije koja podržava ovu Vladu, nego cele Skupštine, sve što bude bilo potrebno da se kvalitet života Srba na Kosovu unapredi koliko god može. Pa valjda tu nismo jedni protiv drugih. Mi želimo da naše sudije, naši tužioci budu tamo na raspolaganju našim ljudima. To je velika stvar za njih.
Ne znam zašto je Vlada kritikovana za ovo. Ovo je maestralno urađeno opet i međunarodnoj politici, tako da smo mi za ovo dobili i ozbiljne poene međunarodne zajednice i još jednom pokazali da stojimo iza svoje reči, za razliku od nekih, da kada usvajamo, pregovaramo i usvajamo sporazume, mi ih implementiramo. Danas još više možemo da kažemo gde je zajednica srpskih opština, gde je, jer to je važno, važno je za Srbiju, važno je za Srbe na Kosovu. Ali, da mi ne ispunjavamo ono što smo rekli da ćemo ispunjavati, mi ne bi mogli da pitamo druge – zašto vi ne ispunjavate svoje? Tako je nekada rađeno. Nekada je obećavano i ništa nije rađeno i onda se gubi kredibilitet zemlje, onda se urušava zemlja i onda se žrtvuje i igra i sa teritorijom i sa ljudima i sa svim ostalim. Ovo više nije takva zemlja. To je moj odgovor na to.
Znači, prvo, Kosovo je pokrajina u Srbiji. Drugo, Briselski sporazum je usvojen od strane Skupštine Srbije. Treće, mi smo odgovorni partneri koji kada se dogovore i imaju odobrenje Skupštine Srbije, onda idu hrabro u implementaciju. Četvrto, šta god treba da se uradi da život Srba na Kosovu bude bolji, Vlada će to uraditi.

Hvala vam.
U ekspozeu sam i u samom programu Vlade, mom govoru u ekspozeu sam nekoliko puta pomenula Vojvodinu i dokaz za to je nekoliko važnih kapitalnih projekata o kojima sam pričala, a i o kojima sam pisala. Dakle, jedan od tih je naravno Klinički centar Vojvodine u koji se ulaže 32,6 miliona evra. Jedanaest od 14 kapitalnih sistema za navodnjavanje je u Vojvodini, tri u centralnoj Srbiji. O tome sam pričala. Brojni infrastrukturni projekti: Žeželjev most do kraja godine; pet i po kilometara ipsilon krak Kelebija – Subotica; pruga Stara Pazova – Novi Sad dužine 40,4 kilometra iz ruskog kredita; Beograd – Stara Pazova 34,5 kilometara, kineski kredit; Fruškogorski koridor; pozorište Subotica; naučnotehnološki park Novi Sad, pokrenuta je izgradnja u oktobru prošle godine, završetak do kraja 2018. godine, 29 hiljada kvadratnih metara, od čega 10 hiljada za Fakultet tehničkih nauka Novi Sad; Radio televizija Vojvodine; „Biosens“ institut, rekla sam da moramo puno da učimo od njih. Jutros je potpisan Ugovor, ministar Šarčević je potpisao Ugovor za izgradnju zgrade za „Biosens“ institut Novi Sad.
Čini mi se upravo suprotno. Vojvodini je pripalo baš jako puno prostora i sredstava. Drago mi je zato što mislim da imamo jako puno potencijala tu, ali ne bih se složila svakako sa tim da Vojvodini nije pružena dovoljna pažnja u ekspozeu.
Što se tiče Srebrenice, mislim da je važno za građane Srbije, opet da napomenem da je Vlada Srbije dala pet miliona evra za razne projekte u Srebrenici. Ko će ići ove godine u Srebrenici će biti nešto što ćemo odlučiti.
Što se tiče održivog razvoja, u Vladi već postoji i funkcioniše tim za smanjenje siromaštva i inkluziju koji se bavi održivim razvojem i on je u kabinetu potpredsednice Vlade, ministarke Mihajlović, i prilično je već uradio. Bavi se koordinacijom svih ministarstava i Vlade da radimo na tome. Hvala puno.

Hvala.
Prvo za građane Srbije da kažem da mi je neverovatno da razgovaram sa ljudima, kao kandidat za predsednika Vlade Srbije, tako što neko dođe ovde, ispriča šta ima, kaže gomilu netačnih i poluinformacija, ustane i izađe, a onda ja kao kandidat za predsednika Vlade treba na to da odgovaram, ali odgovaraću građanima Srbije zato što je, na kraju krajeva, to najvažnije.
Da krenem prvo od onog što mi je najlakše, od rezultata Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje sam vodila u poslednjih deset meseci. Krenućemo od racionalizacije državne uprave. Nije težak posao bio racionalizacija državne uprave. Tražio ga je pre 15 godina MMF tada, da bi probali da stabilizujemo finansije. Pregovarao se taj aranžman sa MMF tada šest meseci, počeo i onda je MMF otišao iz Srbije posle 25 dana zato što ništa nije urađeno u prvih 25 dana. Nije težak posao. Proban je pet puta, pa je sada uspeo. U racionalizaciji državne uprave, gde je završena prva faza, a druga faza je reorganizacija, je državna uprava, kao što sam i rekla, smanjena za 39 hiljada ljudi, zajedno sa javnim preduzećima za više od 80 hiljada ljudi. To su ukupne uštede za budžet, uštede koje plaćaju građani Republike Srbije kroz svoje poreze od oko 180 miliona evra. To je završeno, ta prva faza u mom mandatu.
Ušli smo u drugu fazu reforme državne uprave, to je reorganizacija državne uprave i najvažnije – mrežnih sistema prosvete, zdravstva i socijalne zaštite. Zajedno sa resornim ministarstvima, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je završilo akcione planove i vizione dokumente za dva mrežna sistema, za prosvetu i za socijalnu zaštitu, a za zdravstvo se u ovom trenutku završava.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku, par ekselans zakon koji je donela prethodna Vlada u mandatu ministarke pre mene, fantastičan zakon, zakon koji potpuno menja konačno odnos države prema svojim građanima i kaže – država postaje servis građana, građani više nisu kuriri za državu. Trebalo je da dođe do 2015. godine, da kažemo – dosta je bilo da građani budu kuriri za državu. Nije teško, samo niko nije uradio.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku znači da ste morali da povežete neke baze podataka da bi automatski državni službenici i ljudi na šalteru mogli da povuku te podatke. To nikako niste mogli da uradite bez jedne, najvažnije stvari – matičnih knjiga u elektronskom obliku. Dok god imate matične knjige, one ogromne knjige, ovako, rodite se, venčate se, matične knjige preminulih, pa upišete i dok god je to u knjigama vi ništa ne možete da uradite za građane da oni više ne budu kuriri države.
Posle sedam godina, u mom mandatu ministra, taj posao je konačno završen. Zato smo od 1. juna mogli da pustimo punu implementaciju Zakona o opštem upravnom postupku, tako što smo povezali šest najvažnijih baza podataka – matične knjige, Poresku upravu, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PIO fond, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i Nacionalnu službu zapošljavanja. Sada, kao što ste videli u poslednjih desetak dana, građani mogu da dođu, zakažu venčanje samo sa svojom ličnom kartom i odmah sve završe na tom mestu, isto kao što mogu da dođu u policiju i prijave bebu za pasoš samo sa svojom ličnom kartom i ne treba im ništa više drugo. To je završeno u poslednjih deset meseci. Nije puno, ali završeno je.
Pustili smo i projekat „Bebo, dobrodošla na svet“, „e-beba“, smešan je verovatno, osim roditeljima kojima se sada rađaju deca, koji više ne moraju da uzmu tri dana slobodno sa posla i da idu na pet različitih šaltera, nego lepo u porodilištu prijave svoju bebu potpuno besplatno za 15 minuta, to uradi neko u porodilištu za njih i onda na kućnu adresu dobiju izvod iz matične knjige rođenih i zdravstvenu karticu. Isto nije puno i dosta je smešno, osim kada ne pričate populistički koliko je važno da se rađaju deca, ali ne možete da obezbedite da kada se deca rađaju roditelji ne uzmu tri dana slobodno sa posla da tu decu prijave.
Inspekcijski nadzor. Znate, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu je od 2015. godine koordinacija svih inspekcijskih službi. Zahvaljujući koordinaciji svih inspekcijskih službi i zahvaljujući tome što konačno, a pričala sam i juče o tome, uvođenje reda i zdravog razuma u državnu upravu, koje ne znam kako se niko nije setio pre 2015. godine, sada imamo inspekcije koje su nadležne i nad neregistrovanim privrednim subjektima. Zahvaljujući tome, ukupan broj novoregistrovanih preduzetnika je porastao za 17% u 2016. godini i, što je još važnije, registrovano je smanjenje broja odjavljenih preduzetnika za 10%, što znači u stvari da preduzetnici u Srbiji više ne vide tu motivaciju da se ne registruju, prelaze u sivu zonu zato što inspekcije važe i za neregistrovane subjekte i time ljudima omogućavamo fer konkurenciju na tržištu.
Nacionalne manjine. Neke prethodne vlade su posebno bile jake na ljudskim i manjinskim pravima, nacionalnim manjinama, pa su onda u prethodne tri godine održane četiri sednice Republičkog saveta za nacionalne manjine i nikad nije bio bolji odnos sa nacionalnim manjinama. Imamo i Akcioni plan za nacionalne manjine, za koji su nas u novembru pozvali u Strazbur od strane Evropskog parlamenta da predstavimo Srbiju kao najbolju praksu u Evropi za nacionalne manjine. Pre toga taj Republički savet za nacionalne manjine sastao se samo jednom u oktobru 2009. godine i to je bilo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Zajedno sa kolegama iz Vlade Srbije, pre svega Ministarstvom za unutrašnje poslove i Ministarstvom građevine, napravili smo dva koordinaciona tela da konačno počnemo da radimo na registrima, registar stanovništva i registar adresnih podataka, to je započeto.
Sve u svemu, nisam radila puno, ali uradila sam nešto za deset meseci i sigurna sam, vidim po ostalim rezultatima koje smo nasledili, da je taj rad u prošlosti bio mnogo veći i imao mnogo više rezultata, tako da hvala vam na tome svima koji su takve rezultate ostavili. Ti rezultati, ako pričamo javnom dugu, takvi su da smo samo za kamate dali para toliko da smo mogli da izgradimo 150 kilometara autoputa svake godine. Znači, za dve godine na te kamate mogli smo da izgradimo 300 kilometara autoputa, da nismo imali takve kamate, tako ugovorene.
(Nenad Konstantinović: Replika.)