Sve je redu. Hvala vam na tome.
Dakle, razumeli ste me šta sam objasnila i slažete se sa mnom. Dobro, makar smo to završili i fer je od toga što kažete da sam objasnila i da se slažete. Znači, nemamo više problem sa zaduživanjem. U redu.
Znači, šta ćemo sa botovima? Vi se usuđujete da brutalno pokušate da obmanete građane Srbije koji su juče jasno čuli od mene za šta se zadužujemo, da im kažete - zadužujemo se da plaćamo botove. A, izvinite, kod koga to? Vi mislite da Evropska investiciona banka ne proverava svoje kredite, nego ćemo mi da uzmemo novac od Evropske investicione banke da plaćamo botove? Toliko vi verujete u pamet građana Republike Srbije. Pa, nije ni čudo onda što ne glasaju za vas, kad ih nipodaštavate i ponižavate na svakom koraku, svaki minut svakoga dana.
Pri tom, ko se zadužuje da plaća botove? O čemu vi pričate? Kako ja da odgovorim na laž koja je toliko ogromna i toliko očigledna da zaista ne znam uopšte kako da razgovaramo o tim stvarima?
Dakle, zadužujemo se i ovde predlažemo zaduživanje za Moravski koridor, za Dunavsku magistralu, za Ruma-Šabac-Loznica, za naučno-tehnološke parkove i to tačno smo rekli koje naučno-tehnološke parkove, Naučno-tehnološki park Niš druga faza, Naučno-tehnološki park Čačak druga faza, regionalni tehnološki inkubator u Kruševcu.
Evo, pozivam vas da u februaru dođete, ako ne krenemo da gradimo te, da kažete gde su te pare. I 10 miliona za BIO 4 kampuse i BIO 4 kampus krećemo da gradimo pre kraja ove godine.
(Aleksandar Jerković: Botovi primaju platu iz budžeta?)

Ne znam gde su vam tu botovi, osim ako nećete kao vaše kolege iz opozicije da kažete da su svi učitelji, nastavnici, vaspitači, vaspitačice, profesori, doktori u ovoj zemlji botovi? Ako ćete to vi da kažete, u redu, ali neka čuju to građani Republike Srbije.
(Aleksandar Jerković: Znači, botovi primaju platu iz budžeta?)

Moguće je da ja sad ne znam, ne znam da li ste iz neke stranke, iz pokreta, pošto ste nezavisni poslanik, moguće je da vi plaćate neke vaše botove.
Pritom, ja ne znam šta znače botovi za Srpsku naprednu stranku? Mi imamo naše članove. Ja sam poverenik za Gradski odbor SNS-a u Beogradu. Da, mi imamo internet timove, to su naši članovi i naši omladinci i, da, bore se na internetu. Da li su botovi? Možda vi imate botove. Možda za vas radi kompjuter, možda vi imate softvere, pa to radi softver. Mi nemamo. To su ljudi od krvi i mesa koji veruju u Srpsku naprednu stranke, koji veruju u ono što radimo, koji veruju u našu ideologiju, koji veruju u naše rezultate i bore se protiv toga da takvi kao vi dođu na vlast zato što to znači direktnu smrt Srbije. Direktnu, direktnu i boriće se i niti ih neko plaća, niti su oni tražili da budu plaćeni, a to što vi imate botove, to što vi tražite i plaćate botove, to što se vi brinite stalno o tome koliki vam je budžet za botove i gde da nađete te pare, to nemojte da imputirate nama. Hvala vam mnogo.
(Gorica Gajić: Poslovnik.)

Ja ću samo reći nekoliko rečenica oko obrazovanja i šta je to na čemu ćemo nastaviti da radimo kao prioritetnim oblastima u obrazovanju. Reći ću vam deset najvažnijih tačaka.
Pod jedan – poboljšanje finansijskog položaja zaposlenih u prosveti i to počinjemo već od 1. septembra će se plate zaposlenih u prosveti povećati za dodatnih 5,5%, od 1. januara 2024. godine za dodatnih 10%, tako da ćemo se truditi da taj trend dalje pratimo i 2024. godine. Poboljšanje, odnosno unapređenje finansijskog položaja zaposlenih u prosveti je nešto što će biti prioritet.
Pod dva – borba protiv nasilja u školama. Na tome radimo već neko vreme. Drago i je što smo konačno pustili u rad i platformu „Čuvam te“ koju sada koriste ljudi širom Srbije da prijave nasilje u školama. Već je osnovan i organizovan koordinacioni tim, trijažna služba koja dalje prati te slučajeve i reaguje na njih. To je sada potpuno transparentno, tako da nam pomaže da u onim slučajevima gde škole možda ne reaguju adekvatno ili probleme stavljaju pod tepih ipak uradimo i nešto više od toga, odnosno da imamo i drugi sistem reagovanja i kontrole i direktnu komunikaciju i sa građanima, roditeljima, sa prosvetnim radnicima, tako da ćemo nastaviti da radimo na tome i u okviru saveta koji smo formirali, a u kome značajnu ulogu imaju organizacije civilnog društva koje se bave ovom problematikom, pa ćemo svi zajedno raditi na tome.
Pod tri – nastavićemo da ulažemo sve više i više novca u nauku i inovacije i preko sve većeg budžeta Fonda za nauku koji smo formirali 2019. godine. Da ponovim, tek 2019. godine Republika Srbija je dobila Fond za nauku. Investicionim ulaganjima u infrastrukturu, odnosno investicijama u infrastrukturu, kao što na kraju, krajeva vidite i na ovoj sednici Skupštine.
Pod četiri – sve veći fokus i veća ulaganja i u kulturu i umetnost i veće akcenat u školama na umetnost i kulturu zato što će u vremenu koje je pred nama, u 21. veku kreativnost biti nešto što će određivati kreativnost i inovativnost nešto što će određivati uspeh jedne zemlje, zato što će toliko stvari biti automatizovano da ukoliko nemate kreativne i inovativne ljude onda nećete moći da imate uspešnu ni zemlju ni ekonomiju.
Već smo krenuli sa povećanjem broja specijalizovanih umetničkih odeljenja u gimnazijama u Srbiji. Povećali smo broj, sada smo priključili gimnaziju u Požarevcu i gimnaziju u Šapcu, ako se ne varam, tako da ćemo nastaviti to da širimo i da jačamo.
Pod pet – mnogo veća i direktnija podrška za škole u ruralnim sredinama. Konačno jedinstveni informacioni sistem prosvete koji smo pustili u rad prošle godine daće nam bolju analizu toga kojim školama je potrebna veća pomoć i podrška, tako da ćemo moći da radimo slučaj po slučaj i da šaljemo naše timove u te škole gde vidimo gde možda učenici u tim školama imaju lošiji uspeh ili lošiju prolaznost za upisivanje u dalje nivoe obrazovanja. To ne želimo da imamo. Želimo da i škole u ruralnim područjima i male škole imaju jednak kvalitet kao i škole u centru Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša itd. To je peta oblast.
Šesta oblast – nastavak ulaganja u opremu i modernizaciju. Mi smo završili projekat „konekted skul“, odnosno povezane škole. I za taj projekat, evo kada pogledate, uzeli smo kredit Evropske investicione banke u visini od 60 miliona evra, odmah ga iskoristili. Dakle, za nepune tri godine povezali sve naše škole u Srbiji na brzi internet, kako bi mogli dalje da uvodimo bolju opremu, da uvodimo digitalne učionice, digitalna nastavna sredstva, digitalne udžbenike. Sada nastavljamo na tom talasu. I dalje ulažemo više u opremu i modernizaciju naših škola.
To je primer dobro uloženih sredstava iz kredita. Šezdeset miliona evra, povežete sve škole na brzi internet. Pod jedan – znači da ste uložili mnogo više u obrazovanje. Pod dva – znači da ste pružili mnogo bolju šansu tim mladim ljudima da se i sutra takmiče sa svojim vršnjacima iz Evrope i čitavog sveta. Pod tri – to nam je i dalo osnovu da dalje imamo projekat ruralnog širokopojasnog interneta, zato što već svaka škola ima internet, tako da sada praktično Telekom operateri mogu dalje da šire taj internet i da mi do 2025. godine imamo 100% naše teritorije pokrivene brzim internetom, što značiti da svako ima mogućnost da otvori svoju start ap inovativnu kompaniju, da nađe onlajn tržište, da izveze svoj proizvod, da ostane u svom selu, da ostane tamo gde se rodio ili možda da ode u prirodu i da živi u prirodi zato što ima sve iste uslove i puteve i digitalne puteve da tu živi, da tu stvara svoju porodicu.
Pod sedam – mnogo veći fokus, na kraju krajeva posledica tragedija koje su nas zadesile 3. i 4. maja, ali posebno 3. maja, monstruoznog zločina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Nikada veći fokus u školama u okviru korikuluma na toleranciji i razumevanju. Na ovome već radi radna grupa za mentalno zdrave i na ovome radi za Filozofskim fakultetom. Ja očekujem da mi već početkom sledeće školske godine krenemo inoviranjem korikuluma u tim oblastima.
Osam, dodatno ulaganje i širenje dualnog obrazovanja i u školama i u visokoškolskim ustanovama.
Devet, da završimo zajedno sa akademskom zajednicom i svim univerzitetima i fakultetima Nacrt zakona o finansiranju visokog obrazovanja, za koji mislim da je izuzetno važan i jedan od najvažnijih koji ćemo doneti u ovom mandatu, da bi obezbedili zaista mnogo bolje i održivije finansiranje naših visokoškolskih ustanova, ali i takođe mnogo bolji kvalitet za sve naše studente koji u velikom broju slučajeva, najvećem broju slučajeva, i kada se povećaju školarine, ne vide to povećanje školarina kako se odražava na direktno njihov kvalitet obrazovanja ili uslove u kojima studiraju, tako da nam je i zbog toga izuzetno važan taj zakon i na njemu trenutno radimo.
Pod deset, mnogo veća podrška predškolskom obrazovanju, jel bilo koja zemlja koja želi da bude uspešna mora pre svega da se fokusira na predškolsko obrazovanje.
To je ono na čemu ću ja raditi sa budućom ministarkom, ako Skupština usvoji predlog, a ono što je meni važno da kažem jeste da se ponosim time što ne znam kada je bio veći fokus na obrazovanju, ne znam da je ikada bio veći budžet za obrazovanje, iako je on nedovoljan. Ali, nije sve samo u novcu i nije sve samo u budžetu. Ne znam da je ikada ranije ovako sistemski i suštinski rađeno na reformi sistema obrazovanja, na investiranju u škole, od materijalnih sredstava, rekonstrukcija škola, do stvaranja fondova koji će koristiti za ulaganje u nauku, inovacije, do konačno uvođenja i nekih drugih sistema, kao što je, recimo, dualno obrazovanje.
Svakako je ostalo još mnogo toga da uradimo i to jeste posao koji nikada ne prestaje, ali, evo, ovo su mojih deset ključnih prioriteta na kojima ću raditi sa profesorkom doktorkom Slavicom Đukić Dejanović. Važno mi je bilo da ovo kažem, da čuju svi građani Republike Srbije. Hvala.

Samo četiri stvari da dodam na ono o čemu je pričao ministar Nikola Selaković i neke potpuno očigledne neistine. Ne razumem zašto vi to radite, jer sam sigurna da građani Srbije to vide, pa tako da kad god tako nešto izgovorite, kao što je neistina da se 50.000 ljudi godišnje iseljava iz zemlje. Vi izgubite neku podršku, 70.000 se iseljava iz zemlje, dobro.
Hajde pokažite mi jedno istraživanje da mi pokažete, pošto nasuprot tome mi imamo istraživanje Međunarodnog instituta za ekonomske istraživanja iz Beča, gde je po prvi put od 2019. godine Srbija jedina uspela da preokrene taj trend i da ima neto imigraciju, pre svega mladih ljudi u starosnoj dobi 24 do 29 godina starosti ako se ne varam i to visoko obrazovanih. To kaže Međunarodni institut iz Beča, ali nema veze šta kaže Međunarodni institut iz Beča, vi ste upravo u 30 sekundi došli od cifre od 50.000 ljudi godišnje se iseljava do 70.000 ljudi godišnje se iseljava i pritom tvrdite da imate dokaz i za jedno i za drugo. Pa, jel 50.000 ili je 70.000 ako imate dokaz.
Pritom, da vas pitam onda kada ste tako studiozno to pogledali, kako je onda moguće, pošto evo, mi smo na vlasti već 10 godina kao SNS.
(Srđan Milivojević: Jedanaest.)
Kako je, 11 godina još bolje, i 50.000, odnosno 70.000 ljudi godišnje se iseljava iz ove zemlje, a rekli ste da je bilo i više, kako je moguće da mi sada imamo veću stopu nataliteta? Kako? Iseljavaju se mladi ljudi od stope od 50.000 do 70.000 godišnje, a imamo sada stopu nataliteta koja je 1,63, pa ko rađa tu decu? Molim vas recite mi, ko rađa tu decu? To su vaše studiozne procene. Svi su se iselili, uglavnom su se iselili mladi i imamo sve više beba. Pa, svaka čast stvarno. E, tu logiku bih baš volela da vidim. Svi mladi su se iselili, ali imamo sve više dece.
(Tatjana Manojlović: Popis.)
Popis, šta popis?

Dobro, u redu.
Hajde, onda pogledajte makar te studije nataliteta u Republici Srbiji, u regionu, možda vam to nešto kaže.
Znači, između 30 sekundi ste išli od 50.000 do 70.000 ljudi se iseljava i za jedno i za drugo imate dokaz. Svaka vam čast i vi zaista mislite da građani Republike Srbije ne vide ovo i da ne vide vašu neozbiljnost i neodgovornost. Svaka vam čas i na tome. Ali dobro.
Vi kažete cilj ovog zakona, bukvalno ste rekli, cilj ovog zakona je i nećete postići taj cilj, to je rešavanja problema rada na crno, bukvalno nikakve veze nema zakon sa rešavanjem rada na crno. Bukvalno nije cilj zakona. nikakve veze nema sa rešavanjem rada na crno.
Zakon o zapošljavanju stranaca, a kažete cilj zakona nećete postići, a to je rešavanje rada na crno. Ne, hoćemo da napravimo zapošljavanje stranaca efikasnijim, time što umesto boravišne dozvole i radne dozvole imamo jednu dozvolu, imamo kompletnu digitalizovanu, kompletan elektronski proces da unapredimo transparentnost i imamo tržište rada kako bi zaštitili domaću radnu snagu to je cilj ovog zakona. Rad na crno, nikakve veze nema sa ovim zakonom, tako da ne znam gde ste to našli, ali bukvalno nije cilj to što vi kažete da je cilj. Nema ni veze.
Onda kažete kao treću stavku – krupni kapital ima samo jedan cilj jeftina radna snaga. Valjda zato vi niste dovodili krupni kapital, ali ste postigli da imamo jeftinu radnu snagu i u tome ste stručnjaci. Svaka vam čast. Niste dovodili krupni kapital, ali smo imali jeftinu radnu snagu. Vaša ekonomska logika, vaše vizionarstvo ekonomsko je zaista za udžbenike svetske, tako da smo imali jeftinu radnu snagu, ali nismo imali nikakav kapital.

Samo da vam kažem jednu stvar, mada zaista naše polazne osnove su potpuno drugačije. Krupni kapital ima jedan cilj, a to je da maksimizuje profit. Maksimizacija profita se ne postiže jeftinom radnom snagom, nego kvalitetnom radnom snagom, a kvalitetna radna snaga u svakom normalnom sistemu mora da se plati. Sada vi meni recite, jel „Majkrosoft“ krupni kapital koji ovde zapošljava jeftinu radnu snagu. Kod njih je prosečna plata neto 2.500 evra. Jel nemački MTU krupni kapital koji zapošljava jeftinu radnu snagu pa zato svi žele da rade u MTU?
„Jura“ nije krupni kapital, „Juru“ ste vi doveli i da, to je kapital koji zapošljava jeftinu radnu snagu. Hvala vam na primeru, „Juru“ ste vi doveli, „Geoks“ ste vi doveli, zato što ste ovu zemlju prodavali kao zemlju jeftine radne snage, MTU smo doveli mi, „Kontinental“ smo doveli mi, „Majkrosoft“ razvojni centar je postao centar Evrope u naše vreme, NSR ste do duše doveli vi, kada je bio kol-centar kao u Indiji ili Bangladešu, gde imaju jeftinu radnu snagu. Onda kada smo mi došli, uveli programiranje u osnovnim školama, uveli veći kapacitet tehničkih fakulteta, uveli takođe poreske olakšice ako proizvodite IP, odnosno ako proizvodite autorska prava, intelektualnu svojinu u Republici Srbiji, oni uložili 30.000 miliona dolara da ovde razviju kampus i svoj tehnološko-razvojni centar. Danas imaju prosečnu platu od 3.000 evra. Jel to jeftina radna snaga? Dakle, daću vam još 50 primera, japanski „Nidek“, nemački „Kontinental“, evo samo da razumete, a „Jura“ tako je, „Juru“ ste doveli vi.
Nemam ništa protiv „Jure“ pravo da vam kažem, kada imate nezaposlenost 26% onda dovodite ljude da zaposlite nekog, da zaposlite bilo koga za bilo koju platu samo da nekoga zaposlite. I to me dovodi do moje konačne i četvrte teze, a koja se tiče sigurnosti i nesigurnosti.
Kažete da imate visoke stope zaposlenosti, odnosno nisku nezaposlenost, hvala vam što ste konačno priznali, prihvatili i to. Kažete kao drugu tezu, ali džaba vam to, a pri tom ste onda dodali da je ta stopa zahvaljujući tome što je promenjena metodologija, promenjena je metodologija, sada je konzervativnija, pa nam je tako u jednom trenutku povećana stopa nezaposlenosti upravo zbog promene metodologije. To takođe empirijski mogu da vam pokažem od meseca do meseca. Empirijski zato što sam ja imala tu raspravu sa RZS.
Dakle, da, da je ostala ona metodologija, sada bi svakako imali stopu nezaposlenosti ispod 7% ili 8%, ali dobro i ovako svakako nije loša. Moramo još da radimo. Kako da vam kažem, pitanje je možda da li birate između toga da ljudi budu sigurni u nešto ili imaju neku neizvesnost.
U vaše vreme bila je sigurnost, ljudi su bili sigurni da neće naći posao, a oni koji su ga imali moguli su da budu sigurni da će i u narednih šest meseci do 12 meseci da izgube taj posao, jer je takav bio trend, 450.000 zatvorenih radnih mesta, mogli su da naprave samo eksperti kao što ste vi. Ti eksperti koji kažu da krupni kapital ima samo jedan cilj, a to je jeftina radna snaga, a uspeli su da imaju jeftinu radnu snagu, a da ne dovedu krupni kapital u Republiku Srbiju.
Da, bila je potpuna sigurnost u vaše vreme. Sigurnost da nema posla. Nema posla, to je to. Hvala vam.
(Ksenija Marković: Replika.)

Hvala.

Da odgovorim na neke od kritika koje su upućene, pa pre svega neću pričati više o ovom dužničkom ropstvu. Toliko smo već pričali da to zaista postaje smešno da svaki put oni pričaju isto, mi damo pet primera koji pokazuju suprotno. Oni opet pričaju isto i takav je to krug.

Zaista sam ubeđena da to razumeju građani Republike Srbije. Dakle, kada imate zemlju koja je blizu dužničkog ropstva ta zemlja nema gde da se zaduži jer niko neće da da novac, a i ti špekulanti koji hoće da daju novac to je pod takvim kamatnim stopama da pokazuje zaista da ta zemlja jeste pred dužničkim ropstvom.

Još jednom, naši građani znaju to zato što smo bili u toj situaciji i mi smo se zaduživali po stopama od sedam do 11% zato što je rizik da se takvoj Srbiji tada daju pare bio toliki da su to bile kamatne stope.

Mi ne da nismo blizu dužničkog ropstva, mi smo zemlja koja ima neke od najstabilnijih finansija na Evropskom kontinentu, što pokazuje i to što je naša stopa javnog duga u ovom trenutku oko 51%. Nivo Mastrihta je 60%. Nemamo problem. Nijedan problem nemamo.

Sad, to što vi kažete da mi treba sve da finansiramo iz keša, iz budžeta, to prilično nema nikakve finansijske logike. Na kraju krajeva, da ne pričam o kreditnom rejtingu, sada ga vi komplikujete, ali i da finansirate nešto iz budžeta, a nešto finansiramo iz budžeta kada procedure potraju tako dugo da odustanemo već od kredita kao što je slučaj, reći ću vam konkretno, na primer sa Kliničkim centrom Kragujevac. Tu imamo kredite Evropske investicione banke u okviru kredita za kliničke centre. Tender da uradimo projektno-tehničku dokumentaciju traje toliko dugo zbog procedure Evropske investicione banke da smo na kraju mi odustali od toga i plaćamo to iz budžeta i dalje ćemo, pretpostavljam, graditi iz kredita, ali ovde je zaista bilo besmisleno više da čekamo po tri, četiri nedelje na njihove odgovore. Tako da smo odlučili i već smo potpisali ugovor sa firmom koja radi projektno-tehničku dokumentaciju.

Da radite sve iz budžeta, prvo ne bi imalo smisla zato što možete da uradite mnogo manje. Drugo, ne bi to radili ni kada vi vodite vaš kućni budžet. Pa to bi značilo da nećete da kupite stan svojoj porodici ako nemate keš da isplatite ceo stan. Imate keš, imate i dobar posao, imate dobru platu, ali neću da uzimam kredit dok ne nakupim toliko para da mogu da kupim ceo stan za taj keš, jel bi to imalo smisla vama? Ne bi sigurno. Tako isto i za državu.

Ja sam ubeđena da to građani razumeju zato što je državni budžet kao i svaki domaćinski budžet, kao budžet svakog pojedinca. Isto tako. Zaduživanja, potraživanja, zarada, isto funkcioniše državno zaduživanje kao kod privatnika ili kod neke porodice ili domaćinstva. Isto. Koliko ste zaduženi, koliko zarađujete, koliko možete da servisirate vaše dugovanje i to je toliko.

Imate 50% zaduživanje, ne znam, imate platu pet hiljada dinara, imate dug dve hiljade dinara, pa možete, nije problem.

Imate dug dve hiljade dinara a platu hiljadu petsto dinara, kao što smo nekada imali pa nam je deficit bio minus 4,7% , 6,1% 2009. godine, gotovi ste, propast. Tako da su to prilično jednostavni koncepti, zato neću ni ići u to sad kreditni rejting ili to. Zaista, budžet države kao budžet domaćinstva. Prihodna strana kao prihodna strana domaćinstva, rashodna strana i dugovanja kao rashodna strana domaćinstva i dugovanja domaćinstva ili pojedinca. I to je tako, dakle to dužničko ropstvo, ja ne znam možda vama deluje kao povoljna teza da na tome vodite svoju politiku, ali zaista baš nema nikakvo smisla, pošto je jednostavna za objasniti i ponovo zaista, mislim da svi razumeju.

Takođe, finansirate sve iz budžeta. Pa dobro, možete. Onda kad finansirate sve iz budžeta, date novac i uradite jedan autoput, pa onda čekate prihode, prihode pa uradite onda jednu prugu. Ovako iz kredita, uradite pet autoputeva, dve pruge i servisirate te dugove zato što imate dobru prihodnu stranu. Mislim čista logika, zaista, nikakvog smisla baš nema da raspravljamo o tome dva dana i pri tom sam sigurna da vi to znate. Zato mislim da vas je malo mrzelo da tražite neke ozbiljnije kritike na naše zakone ili ih nemate pa se onda bavite tom vrstom paušalnih i plitkih kritika.

Ajde sada da pričamo takođe, da još jedna stvar koja mi je pala na pamet kao dobar primer. Znate, ono što je meni zanimljivo, ja sam potpuno otvorena za kritiku i ja se slažem sa vama, mislim da je dobra konstruktivna kritika odlična i za vlast i za pojedinca. Ne mislim recimo kada se obraćate meni da kažete – alo, glupačo, hajde svi da joj kažemo da je to konstruktivna kritika, a to ste recimo rekli meni, prihvatila bih neku drugu kritiku, ali i ova vam je kritika pandam toga kako mene kritikujete sa – alo glupačo, ali da kažem ovako. Mi kada finansiramo nešto iz budžeta direktno, kao što recimo finansiramo rekonstrukciju stare ložionice u Beogradu, kod Mostarske petlje što trenutno radimo i finansiramo iz budžeta zato što nam je bilo važno da to ide što pre. Imali smo već čitav projekat. Drugo, to je industrijsko nasleđe koje će 2025. godine obeležiti 100 godina od tog industrijskog nasleđa i realno bi se i srušilo da nismo odmah krenuli da radimo na tome. Sa različitih mesta sam čula kritiku da mi to u stvari finansiramo iz budžeta da ne bi imali kontrolu nad tenderskom procedurom, odnosno da neko drugi ne bi pratio tu tendersku proceduru zato što mi iz budžeta možemo taj posao da damo bilo kome.

Tako da kada finansirate nešto direktno iz budžeta, onda vas kritikuju – što niste išli sa međunarodnim partnerima, niste išli da vas niko ne bi kontrolisao. Kada idete sa međunarodnim partnerima, onda kritikujete što ne finansirate sve iz budžeta kada već imate para. Imamo para, nikakav problem. Solventni smo, odlično to sve ide. Nažalost nismo više u suficitu, imamo deficit. Taj deficit se smanjuje iz godine u godinu. Ove godine neće preći 3%, sledeće godine će biti još manji i nemamo problem sa tim.

Takođe mislim da je politički pametno da radimo sa MMF-om i volela bih da vi vidite tu stranu toga zato što da nema MMF-a bilo koja investicija koju imamo recimo iz NRK, neki drugi zapadni partneri bi rekli da u stvari to nije dobro za nas zato što, kako oni vole da kažu – Kina finansira projekte da bi te zemlje potpale pod dužničko robstvo i onda praktično gubile svoj suverenitet.

Vidite, kada radimo sa MMF-om, MMF ima uvid u sve to i u svakom trenutku zna da smo mi fiskalno odgovorni i da bilo koje investicije ili krediti, zajmovi, da li kineske, američke, evropske, međunarodno-finansijskih institucija, komercijalnih banaka, što takođe imamo na dnevnom redu, ne ugrožavaju naš suverenitet i ne dovode zemlju u bilo kakvu fiskalno rizičnu situaciju. Tako da, i sa te strane kad god vam neko kaže – pa da, ali suviše se izlažete kredita i finansijama od strane NRK, mi kažemo – ne, da se to dešava verujemo da bi prvo MMF ukazao na to, a ne ukazuje. Dakle, u redu je.

Na kraju krajeva, MMF nam kao objektivni, pa negde i posmatrač svojim tim garantijama nekako garantuje i dalje unapređuje i kreditni rejting na kraju krajeva naše države, ali i uslove za investicije, jer pokazuje tu stabilnost, ali dobro, ipak sam ušla u to objašnjenje, pa nema veze, koliko god puta treba.

Ono što me više muči, moram da kažem, to je ovaj deo obrazovanja. Sada ću vam reći šta radite izuzetno neodgovorno i meni ne shvatljivo neodgovorno i nerazumno. Vi nama danas kažete i svim građanima Republike Srbije da je ostalo još samo četrdesetak dana do početka nove školske godine i postavljate pitanje – šta ste vi kao Vlada uradili da ta školska godina, ministarstvo, šta je ministarstvo uradilo, uvek gledam nas kao jedan tim pa pričam uvek o tome šta je Vlada uradila. Šta je Ministarstvo prosvete uradilo da ta školska godina počne regularno i da bude bezbedno okruženje za našu decu?

Da vas pitam, jel to znači da je bilo nebezbedno u vreme dok ste tražili da se po svaku cenu školska godina nastavi, jer ne može biti i jedno i drugo. Vi ste tražili, dakle, vi ste nas kritikovali što je prekinuta, kako ste rekli naprečac prekinuta školska godina. Mi smo naprečac prekinuli školsku godinu zato što je to bio direktan i izričit izuzetno emotivan i prilično razumljiv zahtev roditelja ili dela roditelja, nekolicine roditelja koji su izgubili svoju decu u tragediji, u monstruoznom zločinu u OŠ „Vladislav Ribnikar“.

Svaki novi dan im je bio kao so na ranu. Pokušali smo da nađemo neki kompromis. Sa druge strane, veliki broj roditelja je tražio ne samo u OŠ „Vladislav Ribnikar“, nego generalno u Srbiji da se školska godina nastavi. Jednostavno smo ljudski reagovali, pokušali da nađemo neki kompromis, ali to je za to.

Ono što vi kažete danas je da ukoliko sada od 1. septembra nije bezbedno ići u školu, a kako je onda bilo bezbedno ići u školu 4. juna? Ili vi samo koristite to za politički obračun ili kritiku? Čekajte, rekli ste da je 4, 5, 6, 7, 18, 21. juna bilo potpuno bezbedno ići u školu, jer da nije bilo bezbedno vi bi tražili prekid školske godine ili bi pohvalili što smo prekinuli školsku godinu. Ne, rekli ste 5. juna je bilo bezbedno ići u školu, ali zato 1. septembra nije bezbedno ići u školu. Čekajte, ne razumem vi sada stvarate paniku roditeljima. Samo da bi to bila vaša politička agenda, samo da bi mogli nas da kritikujete.

Kažete od 1. septembra nije bezbedno da šaljete decu u školu, ali je 6. juna bilo bezbedno slati decu u školu. Kako možete da pričate takve stvari? Jel to politika, ali zaista vas ljudski pitam jel to politika? Onda ste rekli da je u junu sve lepo i deca moraju da nastave da idu u školu i što ste prekinuli školsku godinu, a sada nas pitate šta ste uradili da regularno krene školska godina i šta ste uradili da deca budu bezbedna. Bila su već bezbedna i biće bezbedna od 1. septembra.

Vaše dve teze su međusobno ne, kontradiktorne, nego potpuno ruše jedna drugu i obe su jednako politički i neosetljive i opasne. Ja ne razumem tu politiku, ja zaista ne razumem tu politiku, evo, vi se sami zapitajte, evo ljudski se zapitajte, jel nije bezbedno ići u školu? Što nas onda kritikujete što smo prekinuli školsku godinu? Da li je bezbedno ići u školu? Što mi postavljate pitanje, šta smo uradili da krene bezbedna škola od 1. septembra? Ne može biti i jedno i drugo.

Evo, sada još jedan eklatantan primer da vam pokažem do koje mere se vi površno bavite politikom, do koje mere se površno bavite politikom? Meni je žao što je to tako, zato što ja zaista cenim svaku konstruktivnu kritiku, a evo, sa druge strane ću vam reći obavezno srednje školsko obrazovanje ste pomenuli. Slažem se sa vama, to je konstruktivna kritika, ja se sa vama slažem.

Mislim da mi treba, pa, pre svega vi u Narodnoj skupštini da pokrenete tu inicijativu, ali da vas podsetim kada smo mi otvorili pitanje izmena Ustava, izmena Ustava, vi niste dali predlog da u okviru tih izmena Ustava uđe i obavezno srednje obrazovanje, zato što mi moramo da izmenimo Ustav, da bi to bilo obavezno. Gde ste tada bili da to, gde ste tada bili da to predložite? Nije vas bilo, ali dobro, ali to mislim to je konstruktivna kritika i ja se slažem sa vama, mislim da treba da pokrenemo pitanje da srednje obrazovanje u Srbiji postane obavezno.

Kažete ovako – jedna od mera za prosvetu i za obrazovanje je smanjiti odeljenja u Republici Srbiji na dvadeset do dvadeset i pet učenika. Vi očigledno nemate informaciju koja je lako dostupna da je tačno 78,2% od ukupnih odeljenja u Republici Srbiji su odeljenja sa dvadeset i pet i manje učenika. Dakle, to što vi kažete smanjiti odeljenja na dvadeset do dvadeset i pet učenika, možda vama zvuči lepo, možda vi mislite da to i građanima zvuči lepo, ali samo da vam kažem, to pokazuje koliko vi nemate informacija o našoj prosveti. Dobro evo, recite mi ovako, ako da ste znali da 78% odeljenja u Republici Srbiji ima do dvadeset i pet učenika, zašto bi nam dali preporuku da odeljenja imaju od dvadeset do dvadeset i pet učenika?

Dakle, prosek, prosek u broju učenika u osnovnom obrazovanju u Republici Srbiji je dvadeset i jedan učenik, u srednjem obrazovanju dvadeset i četiri učenika, tako da ovaj problem realno mi nemamo, ali daću vam tačne podatke pošto kažete treba da bude pravilo. U redu, evo, to je recimo konstruktivna kritika i konstruktivan komentar, samo da ste tako rekli.

Ja znam da 78% odeljenja jeste već ispod dvadeset i pet učenika, ali postoji znate 1,1% odeljenja u Republici Srbiji sa preko trideset učenika, pa, hajte, rešite taj 1%. Mislim da 1%, dakle, mi nemamo problema toliko u prosveti da se vi bavite 1% odeljenja 1,1% odeljenja i vi se bavite njima. Pa, gde je nama prosveta je fenomenalna, hvala vam na tom komplimentu. Imate 5,4% odeljenja koji imaju između 26%, izvinite, 29% i 30% učenika, tako da ste mi dali komentar za tačno 5% odeljenja u Republici Srbiji.

Eto, to pokazuje opet i zaista, paušalnost i površnost sa kojom vi pristupate, ali bukvalno svakoj od ovih tema. Meni je iskreno žao zbog toga, zato što ja mislim da mi samo zajedno možemo da idemo napred i da pravimo veće iskorake. Dobro, do tog trenutka mi ćemo svakako nastaviti da guramo Srbiju napred i da radimo sve ono što smo radili i do sada i da unapređujemo kvalitet života svih građana u Republici Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja ću u interesu vremena predstaviti i predlog za ministra prosvete, kao i predloge svih zakona, odnosno potvrđivanja, ratifikovanja sporazume koje smo kao Vlada zamolili da danas budu na dnevnom redu i da zamolimo za podršku Narodne skupštine i narodnih poslanika. Dakle, predstaviću sve to i trudiću se da budem kratka, jasna, da idem direktno na suštinu, da ljudi razumeju o čemu se radi zašto predlažemo ove zakone, odnosno izmene i dopune zakona.
Počeću sa predlogom za ministra prosvete. To je prof. dr Slavica Đukić Dejanović koja je završila Medicinski fakultet, magistarske i doktorske studije, specijalizaciju iz neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U sedam mandata je bila poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Saveznom parlamentu SRJ i Državne zajednice SCG, u prelaznoj Vladi Republike Srbije je bila ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije. Obavljala je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine i funkciju v.d. predsednika Republike Srbije od početka aprila do kraja maja 2012. godine.
Od 2012. godine do 2014. godine je bila ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, a od avgusta 2016. do oktobra 2020. godine je obavljala funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za demografiju i populacionu politiku.
Ja sam prof. dr Slavicu Đukić Dejanović zamolila nakon toga da obavlja funkciju moje specijalne savetnice zadužene za implementaciju agende UN za održivi razvoj, odnosno Agende 2030 u kojoj obrazovanje, borba protiv siromaštva, borba protiv klimatskih promena i princip da niko u društvu ne sme biti zaboravljen, da niko ne sme da ostane isključen u okviru koje obrazovanje, klimatske promene, borba protiv siromaštva, održivi razvoj zauzimaju centralni deo i verujem da će i ova saradnja i sa telim UN za Agendu održivog razvoja i sve njeno ranije iskustvo, ali i iskustvo kao redovnog profesora i šefa katedre za psihijatriju, kao i mesto prorektora za međunarodnu saradnju Univerziteta u Kragujevcu pomoći prof. dr Slavici Đukić Dejanović da uspešno i dobro obavlja funkciju ministra prosvete.
Ona je takođe autor sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave, jedan od koautora tri udžbenika za studente postdiplomske nastave, autor i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova, od kojih je samo u poslednjih pet godina 31 objavljen u na NSA listi.
Ona je bila najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji, osnivač dnevne psihijatrijske bolnice, nosilac priznanja psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Povelja za doprinos rasta grada Kragujevca, kao i Đurđevdanske nagrade. Član je Udruženja psihijatara Srbije, obavljala je i funkcije predsednika ovog udruženja u dva mandata. Dakle, ovo je predlog za ministra prosvete.
Sada ću preći na zakone. Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata. Kao što znate postojećim zakonom je propisana zabrana naknadnog priključenja na komunalnu i ostalu infrastrukturu svih objekata koji su u postupku ozakonjenja kao i objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. Prema ovom zakonskom rešenju trenutno postojećem, građani koji žive u nezakonito izgrađenim objektima nemaju pravo na priključak na struju, vodu, gas i grejanje. Prema proceni ED samo u Beogradu imao oko 55 hiljada ovakvih objekata, a u njima živi bar po troje ljudi. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je i predlagač ove dopune zakona obratio se i Zaštitnik građana inicijativom za izmenu zakona, kao i grupa građana "Želimo struju u 21 veku".
Na osnov ovoga predlagač je smatrao da bi u jednom ograničenom vremenskom periodu bilo opravdano da se građanima koji su gradili ili kupovali stanove izgrađene suprotno zakonu i time rešavali svoje stambene potrebe omogući pristup po osnovnim pravima, odnosno stvori zakonska mogućnost da se privremeno priključi na električnu energiju, vodovod i kanalizaciju i gasnu infrastrukturu, čime bi se njima direktno popravili uslovi života, a za širu zajednicu bi to značilo uvođenje u legalne tokove ovih objekata privremeno do okončanja postupka ozakonjenja.
Ono što mi je važno da naglasim da bi se predložena rešenja pored ograničenog trajanja odnosila isključivo na lica koja su na ovaj način trajno rešavala svoje stambeno pitanje, odnosno predložena rešenja isključuju investitore vlasnike objekata drugih namena i investitore stambenih objekata, odnosno oni koji su gradili za prodaju na tržištu. Dakle, u ovome se sastoji predlog izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata.
Što se tiče predloga zakona o potvrđivanju sektorskog sporazuma između Vlade Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta predpristupne pomoći u oblasti poljoprivrede, odnosno programa IPARD 3. Važno mi je da naglasim sledeće stvari.
Usvajanjem ovog zakona mi bi otvorili put za bespovratnu pomoć EU u iznosu od 288 miliona evra, koja će dodatno doprineti razvoju naših ruralnih područja. Pored finansijskog doprinosa EU od 288 miliona evra i nacionalnog doprinosa od 89 miliona evra kroz IPARD 3 program za period do 2027. godine mobilisaće se i značajna sredstva kroz doprinose korisnika, te se ukupna vrednost investicija procenjuje na oko 600 miliona evra.
Kroz IPARD 3 program i toko dalje rasprave, resorni ministar, odnosno ministarka poljoprivrede će svakako moći to dalje da obrazloži i odgovori na pitanja i pruži dodatne informacije. Važno mi je da kažem da smo predvideli implementaciju sedam mera, uključujući i nove mere kako bi se podržali mladi poljoprivrednici, sertifikovani proizvođači organskih proizvoda, investiciju u obnovljive izvore energije u cirkularnu ekonomiju. Dakle, to je suština ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o privrednom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, a čiji je predlagač Ministarstvo finansija, ovaj Predlog zakona definiše pitanje isplate po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti. Radi preciziranja. Ova novčana pomoć može se dobiti za svako dete koje je državljanin Republike Srbije koje je rođeno 21. novembra 2006. godine ili nakon tog datuma.
To znači da su zakonskim predlogom obuhvaćena i deca koja sada imaju 16 godina, a koje prošle godine nisu ispunjavala uslove za pomoć mladima od 16 do 29 godina starosti, jer su imala manje od 16 godina.
Predlogom zakona je definisano da pravo na uplatu novčane pomoći ima majka deteta, a izuzetno otac, staratelj ili hranitelj, pod uslovima propisanim navedenim zakonskim rešenjem. Prijava za ovu novčanu pomoć biti moguća, naravno ukoliko Narodna skupština ovaj predlog usvoji. Od 20. avgusta do 20. septembra ove godine elektronski, preko portala Uprave za Trezor, a sa isplatom će se početi od 25. septembra 2023. godine.
Takođe mi je izuzetno važno da naglasim da su od prijavljivanja za ovu novčanu podršku izuzeti hranitelji deteta za koje se isplaćuje novčana pomoć i primaoci novčane socijalne pomoći, što znači da će njima automatski biti uplaćena pomoć od po 10.000 dinara za svako dete, bez podnošenja prijave. To je suština ovog predloga.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, nekoliko stvari koje su mi suštinski važne. Pod jedan, kada govorim o finansijskoj podršci porodicama sa decom, ona je zaista nikada veća u istoriji Srbije. U ovoj godini se za mere finansijske podrške porodicama sa decom iz republičkog budžeta izdvaja 87 milijardi dinara.
Posebno mi je drago i mislim da svi treba time da se ponosimo, što ove mere konačno daju rezultate. Posle skoro četiri decenije uspeli smo da zaustavimo negativan trend pada ukupnog broja novorođene dece i čak da budemo jedina zemlja u regionu i to širem regionu, ne govorim o regionu zapadnog Balkana, već širem regionu u koji je uključena i Bugarska, Mađarska, Rumunija, koja je tokom prošle godine zabeležila rast broja novorođene dece.
Godine 2011. ukupna stopa fertiliteta u Republici Srbiji bila je 1,4, prošle godine bila je 1,52, 2019. godine prvi put posle 15 godina je prešla 1,5. Sada je ta vrednost 1,63. Novim izmenama koje predlažemo Narodnoj skupštini Republike Srbije dodatno podržavamo roditeljstvo, posebno žene preduzetnice i njihove porodice. Predložili samo, a u skladu sa Odlukom Ustavnog suda, izjednačavanje statusa majki preduzetnica, budući da je predviđeno ostvarivanje prava vezanih za odsustvo sa posla za treće i svako naredno dete u trajanju od dve godine.
Predloženim izmenama omogućeno je da očevi koji su u radnom odnosu, a čije su supruge preduzetnice nakon tri meseca od rođenja deteta mogu da koriste pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate.
Otac deteta ova prava može ostvariti posle navršena tri meseca života deteta za preostali period do godinu dana za prvo i drugo dete, odnosno do dve godine za treće i svako naredno dete. Dakle, ovo su suštine Predloga izmena i dopuna zakona.
Idemo dalje. Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, čiji je predlagač Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ovim Predlogom smo uzeli u obzir posebnosti organizacije radnog vremena u uslovima povećanog intenziteta vazdušnog saobraćaja kod poslodavca koji se bave komercijalnim letenjem.
Trenutno, po važećem zakonu, se prilikom definisanja rasporeda i promene rasporeda radnog vremena koriste odredbe Zakona o radu koju propisuju da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporedu radnog vremena najmanje pet dana unapred, kao i da poslodavac u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u roku kraćem od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred.
Navedene odredbe Zakona o radu nisu primenjive kod operatera vazduhoplova imajući u vidu specifičnost delatnosti koju obavlja, naročito iz razloga što regulativa EU ostavlja mogućnost da se izmena rasporeda i promena rasporeda radnog vremena vrši u roku kraćem od pet dana, tj. 48 sati.
Tokom prošle letnje sezone domaći avio prevoznici su se suočili sa poteškoćama u realizaciji reda letenja koje su bile izazvane nepredviđenim okolnostima van uticaja operatera vazduhoplova, koje su imale za posledicu otkazivanje i kašnjenje letova, a samim tim i neprijatnost putnike, povećane troškove avio prevozioca.
Iz ovog razloga, kao i iz razloga usklađivanja sa regulativom EU neophodno je da se tekst zakona dopuni odredbama kojima se operateru vazduhoplova daje mogućnost hitne izmene rasporeda radnog vremena od članova posade vazduhoplova u slučaju nepredviđenih okolnosti uz ograničenje koje podrazumeva poštovanje propisanog odmora. To je, dakle, suština izmene, odnosno predložene izmene ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, čiji je predlagač Ministarstvo rudarstva i energetike, ovim izmenama praktično završavamo proces razdvajanja u sektoru energetike, odnosno proces „san bandlinga“.
Cilj Predloga zakona je da zatvori poglavlje gde su Republika Srbija i energetska zajednica imale različita pravna viđenja i shvatanja razdvajanja vlasničkog upravljanja, što je do sada i trenutno onemogućava punu sertifikaciju naših operatora prenosne mreže i transportnog sistema prirodnog gasa.
Mi ovde govorimo o razdvajanju vršenja upravljačkih prava nad proizvođačem električne energije i operatora prenosne mreže, sa jedne strane, i distributera i snabdevača prirodnim gasom od operatora transportnog sistema, sa druge strane.
Do sada i u ovom trenutku je njihovo vlasničkog razdvajanje bilo izvršeno na način da su „Elektroprivreda Republike Srbije“, EPS i „Srbijagas“ praktično bili u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, a „Elektromreža Srbije“, EMS i „Transportgas“ u nadležnosti Ministarstva privrede, pa smo tako posmatrali da su razdvojeni.
Međutim, iznad oba ova ministarstva se nalazi Vlada, dakle jedan pa te isti organ upravljanja, tako da ovo nije zadovoljavalo standarde EU ni energetske zajednice. Posledica ovoga je bilo da energetska zajednica nije prihvatila sertifikaciju „Elektromreže Srbije“, a sertifikacija „Transportgasa“ nije sprovedena ni na nacionalnom nivou jer nije bila prihvaćena od strane našeg nezavisnog regulatora.
Šta mi sada predlažemo? Predlažemo potpuno upravljačko razdvajanje tako što bi EPS i „Srbijagas“ ostali u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, odnosno Vlade Republike Srbije, a EMS i „Transportgas“ bi prešli u nadležnost Republičke komisije za energetske mreže koju bi praktično osnovali ukoliko usvojite ovaj Predlog zakona kao nezavisni organ čije je osnivanje i kontrola rada u nadležnosti vas, narodnih poslanika, odnosno Narodne skupštine, tako da bi sa jedne strane imali nadležnost Vlade, a sa druge strane nadležnost Skupštine.
Dve važne stvari koje bi nam usvajanje ovakvog Predloga zakona o energetici donelo. Sa jedne strane, usaglašavanjem sa evropskim direktivama dobijamo to da će u najkraćem mogućem roku naši operatori biti sertifikovani od strane Agencije za energetiku i da će ta sertifikacija biti potvrđena od strane Energetske zajednice. Sa druge strane, dobićemo dodatnu vrlo značajnu ulogu Narodne skupštine u srpskoj energetici, imajući u vidu da će Narodna skupština, odnosno ukoliko ovo odobrite, da bi Narodna skupština imenovala predsednika i članove Republičke komisije za energetske mreže, usvajala Strategiju razvoja vlasničkog upravljanja „Elektromreža Srbije“ i „Transportgasa“, kao i godišnji izveštaj o ostvarivanju opštih godišnjih ciljeva ova dva energetska preduzeća, tako da se radi o suštinskoj i ozbiljnoj reformi i ja moram da kažem da sam izuzetno srećna što smo došli do te tačke, našli neko rešenje i što imamo priliku kao odgovorna Vlada da ovo rešenje predložimo vama na usvajanje.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, čiji je predlagač takođe Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, značajne izmene i dopune. Ja ću se opet potruditi da zaista samo suštinski kažem šta je ono što je najvažnije. Dakle, dodatno olakšavanje, ubrzavanje izdavanja građevinskih dozvola, dodatna podrška našem građevinskom sektoru, što direktno znači veći BDP rast, što direktno onda znači, naravno, i veće plate i veće penzije, veći angažman građevinske infrastrukture, više dodatnih radnih mesta, itd.
Ovo bi postigli dodatnim unapređivanjem elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola, uvođenjem novih funkcionalnosti i poboljšanjem postojećih, naročito uvođenjem e-prostora kojim postupak za izradu i izmenu planske dokumentacije postaje efikasniji i brži, uvođenjem novih elemenata iz oblasti Zelene agende, što nam je izuzetno važno, i ono što mislim da će i ministar Vesić naglasiti u daljoj raspravi, ovim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnju mi zaista dobijamo jedan zeleni zakon o planiranju i izgradnji.
Mi uključujemo izdavanje sertifikata ovde zelene gradnje, unapređenje odredbi o energetskoj efikasnosti, promociju i povećanje elektromobilnosti, preciziranje postojećih odredbi o izgradnji solarnih parkova, ali takođe kada pričamo o daljem rastu investicija u Republici Srbiji mi predlažemo ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, ali i ukidanje leks specijalisa za linijski infrastrukturne objekte, što je bila jedna od dugogodišnjih primedbi EU.
Predlažemo formiranje agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, čime se deo nadležnosti sa državnog organa prenosi na agenciju, uvođenje glavnog državnog urbaniste i glavnog urbaniste AP Vojvodina, čime će dodatno biti uveden red u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja na teritoriji Republike Srbije, povećanje zaštite na zaštićenim prirodnim i kulturnim područjima. Na polju zaštite objekata kulture uveden institut konzervatorskog nadzora i mogućnost da nadležni zavod može zahtevati izradu studije o zaštiti kulturnih dobara, koja postaje sastavni deo planske dokumentacije, čime se stvaraju uslovi za efikasnu zaštitu objekata od kulturno-istorijskog značaja.
Preći ću, s tim u vezi, odmah i na Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata.
Kao što se sećate, Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih objekata, odnosno praktično leks specijalis za linijske i infrastrukturne objekte, je usvojen na predlog Vlade Republike Srbije na osnovu iskustva u realizaciji ovih projekata, imajući u vidu da je praksa pokazala da u procesu realizacije projekata jako mnogo vremena oduzima rešavanje imovinsko pravnih odnosa pre izdavanja potrebnih dozvola i da zbog toga radovi često kasne sa realizacijom, posebno kod projekata pravolinijske infrastrukture.
Međutim, imajući u vidu da je Evropska komisija više puta pisanim putem i na neposrednim sastancima skretala pažnju predstavnicima Vlade Republike Srbije da odredbe ovog zakona nisu u skladu sa pravnim tekovinama EU, posebno u delu koji se odnosi na javne nabavke i izbor tzv. strateškog partnera, mi smo doneli odluku da se ovaj zakon stavi van snage i predlažemo stavljanje ovog leks specijalisa van snage.
Idemo dalje. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, praktično, da budem sasvim jasna i da pojednostavim, ovim izmenama i dopunama izvršavamo usklađivanje sa trećim paketom evropskih direktiva iz oblasti železničkog saobraćaja i to je praktično to.
Što se tiče Predloga zakona i interoperabilnosti železničkog sistema, takođe se predlogom ovog zakona nastavlja usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, obzirom da je 2016. godine doneta Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o interoperabilnosti železničkog sistema, ali će, naravno, u perspektivi ovo imati višestruki pozitivni uticaj i na sve učesnike u železničkom saobraćaju i na Direkciju za železnice, koji će ovim zakonom, ukoliko ga usvojite, biti data ovlašćenja za donošenje propisa od značaja za interoperabilnost železnice, imaće pozitivan uticaj na privredu Republike Srbije, a posebno na železničku industriju. I ovim se usklađujemo sa četvrtim paketom evropskih direktiva iz oblasti interoperabilnosti.
Dalje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, čiji je predlagač Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Lično sam o ovom zakonu, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima razgovarala sa predstavnicima sindikata u okviru Socioekonomskog saveta, radili smo zajedno sa njima da obezbedimo dodatnu sigurnost, takođe, i za naše radnike i da poslodavci ne koriste ove zakone ukoliko ih bude usvojila Narodna skupština Republike Srbije, za dampingovanje cene rada i za zamenu naših radnika stranim radnicima. Dakle, u tom smislu garantujem da smo čak unapredili sisteme kontrole i da će, ukoliko usvojite ovakve zakone, takve stvari u budućnosti biti onemogućene. Nisu postojale u najvećoj mogućoj meri ni u ovom trenutku, ali imali smo nekoliko slučajeva za koje mi znamo i protiv kojih se borimo, a koji će biti onemogućeni ovakvim zakonom.
Svakako jedan od osnovnih razloga izmena i dopuna ovog Zakona o zapošljavanju stranaca jeste uvođenje jedinstvene dozvole za boravak i rad. Dakle, neće više biti radna dozvola, dozvola za boravak, jer će to sad biti jedinstvena dozvola, izdavaće se isključivo elektronskim putem, čime će se povećati i efikasnost, ali će se takođe povećati i transparentnost.
Dodatna novina je da smo predvideli, odnosno predložili produženje izdavanja dozvola na period važenja do tri godine umesto do jedne godine, koliko je u trenutnom zakonu.
Ali, ono što mi je važno da naglasim, iako uvodimo fleksibilniji koncept zapošljavanja stranaca, to uvodimo uz primenu koncepta sprovođenja testa tržišta rada, što znači da tek kada se utvrdi da na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje nema domaćih državljana koji ispunjavaju uslove iz zahteva poslodavca za konkretno radno mesto, dakle, tek tada nacionalna služba za zapošljavanje može dati saglasnost za zapošljavanje stranaca.
Predloženim zakonskim rešenjima dalje se unapređuje sprovođenje testa tržišta rada, tako da će biti sastavni deo zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole za zapošljavanje. I ovaj postupak će biti potpuno digitalizovan, da bi uneli dodatnu transparentnost u taj postupak, da bi svi mi imali uvid u taj postupak, u test tržišta rada i da bi mogli da obezbedimo da se ne ugrozi domaća radna snaga, a opet da se otvori prostor za dodatni privredni rast i razvoj.
To je praktično uređeno predlogom ova dva zakona, Zakon o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca.
Idemo dalje. Što se tiče zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova pripadnika snaga bezbednosti, ovde predlažemo izmenu samo jedne odredbe, da se ukida gornje ograničenje od 500 evra po metru kvadratnom stana koji se prodaje pripadnicima snaga bezbednosti i da se predviđa da će komisija Vlade na osnovu uslova koje propiše Vlada utvrđivati kupoprodajnu cenu na svakoj pojedinačnoj lokaciji, što je neophodno uraditi zbog usklađivanja sa rastom maloprodajnih cena materijala i ukupne izgradnje.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, gde je predlagač Ministarstvo spoljnih poslova, na predlog Ministarstva finansija, osnovni cilj ovog sporazuma je podrška zelenoj tranziciji, ugovorenim iznosom zajma do 149 miliona 900 hiljada evra, radi podsticanja institucionalnih reformi i reformi javnih politika, povećanje otpornosti Srbije na negativne uticaje klimatskih promena, jačanja ekološke održivosti i modernizacije energetskog sektora Srbije.
Idemo dalje. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Projektom unapređenja upravljanja javnim finansijama za zelenu tranziciju sa ugovorenim iznosom zajma do 69 miliona 300 hiljada evra, Međunarodna banka za obnovu i razvoj bi podržala Republiku Srbiju u daljem unapređenju sistema upravljanja javnim finansijama, kako bi se omogućio oporavak nakon pandemije, izvršila priprema za sadašnje i buduće rizike i izazove, da bi se krenulo ponovo u zelenu tranziciju Srbije.
Tako da možete da primetite da je veliki deo ovoga što predlažemo u vezi sa zelenom tranzicijom, novom energetskom politikom Republike Srbije, obnovljivim izvorima energije, unapređenjem kvaliteta vazduha, unapređenjem zaštite naših voda i sveukupne zaštite životne sredine.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, IBRD, ovaj projekat vrednosti od 80 miliona evra bi poslužio da nastavimo sa ulaganjima u naučnu infrastrukturnu podršku inovacijama u Republici Srbiji. Kao što znate, mi smo do sada izgradili i otvorili Naučno-tehnološki park u Beogradu, Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, Naučno-tehnološki park u Nišu i Naučno-tehnološki park u Čačku. Sada bi ovom podrškom, ukoliko odobrite, od 80 miliona evra imali sredstva za drugu fazu Naučno-tehnološkog parka u Nišu, tako da bi gradili novu zgradu NTP u Nišu, za dodatne start ap inovacione kompanije, za dodatno zapošljavanje, za dodatnu podršku nauci, inovacijama, digitalizaciji i našim, pre svega, mladim ljudima, drugu fazu Naučno-tehnloškog parka u Čačku, i još jednu zgradu NTP u Čačku, i izgradnju regionalno- industrijskog tehnološkog parka u Kruševcu na preko 11 hiljada kvadratnih metara, ali bi tu izdvojili 10 miliona evra kao dodatnu podršku projektu izgradnje BIO četiri Kampusa.
Što se tiče Predloga zakona o zaduživanju Republike Srbije kod banke „Inteze“ za potrebe finansiranja projekta izgradnje saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, čiji je predlagač Ministarstvo finansija. Vi znate da je izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan od prioritetnijih projekata Republike Srbije u drumskom transportu. S obzirom da je reč o projektu koji je važan za povezivanje oko 600 hiljada ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinja i Zapadne Srbije sa Vojvodinom, kao i da taj deo Srbije povežemo sa regionom, posebno BiH. Izvođenje radova obuhvata izgradnju tri deonice – deonica jedan je izgradnja autoputa Ruma-Šabac dužine nešto preko 21 kilometra, deonice dva je izgradnja mosta preko reke Save u Šapcu dužine nešto preko 1,3 kilometra i deonice tri što je izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice dužine nešto preko 54 kilometra za brzinu od 100 kilometara na sat, a predmetnim ugovorom je predviđen iznos zaduživanja od 15 milijardi dinara za finansiranje dela realizacije ovog projekta.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu od 300 miliona evra između Republike Srbije i finansijskih institucija kao prvobitnih zajmodavaca i Global low agency services limited kao agenta, vrednost ovog sporazuma je 300 miliona evra, sredstva će biti iskorišćenja za finansiranje investicionih programskih projekata u infrastrukturi, obnovu i izgradnju objekata javne namene u oblasti zdravstva, prosvete, nauke, socijalne zaštite, kulture, sportske infrastrutkure i za finansiranje državnih subvencija za nabavku prirodnog gasa i električne energije.
Dalje, Predlog zakona o izmenama Zakona o potvrđivanju Multilateralne konvencije za primenu mera koje su u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore. Multilateralna konvencija je ratifikovana 2018. godine. Republika Srbija je kandidovala sve ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji su u to vreme bili u primeni ili su bili potpisani, ali još uvek nisu bili u primeni radi usklađivanja sa Multilateralnom konvencijom. Nakon ratifikacije ove konvencije, stupila su na snagu još dva ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i to sa Marokom i sa Indonezijom, a o čemu je potrebno da se formalno obavesti OECD u skladu sa propisanom procedurom, a preduslov za obaveštavanja OECD o stupanju na snagu ta dva ugovora jeste da se usvoje izmene ovog zakona, i to je praktično cela suština.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, ovaj projektni zajam od 30 miliona evra je potreban da bi izgradili zatvorske objekte u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici, odnosno novi zatvor u Kruševcu kapaciteta 450 lica i izgradnju novog paviljona u zatvoru u Sremskoj Mitrovici za 200 zatvrorenika u cilju smanjenja prenaseljenosti i omogućavanju rehabilitacije za lica lišena slobode.
Dalje, Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist „OTP banke“ i banke „Inteze“ po osnovu zaduženja Elektrodistribucije Srbije, predlagač Ministarstva finansija. Ovim dajemo garancije države u iznosu od 50 miliona evra za projekat unapređenja distributivne mreže, što podrazumeva zamenu drvenih stubova na postojećim mrežama visokog napona sa ugradnjom betonskih stubova, zamenu neizolovanog provodnika samonosećim kablovskim snopom i sa prilagođavanje ključnih priključaka. Elektrodistribucija već ima lokacije na kojima je potrebno izvesti ove radove, utvrđene prioritete za rekonstrukciju za distributivna područja Kraljevo, Niš i Kragujevac. Ovo će svakako povećati sigurnost napajanja, smanjiće gubitke, povećaće eksploatacioni vek i povećaće bezbednost napajanja za ljude u ovim područjima, ali takođe i za privredu.
Ja sam, evo, govorila manje od 45 minuta. Trudila sam se zaista da dam siže i suštinu svih predloga zakona koje smo uputili Narodnoj skupštini.
Želim da vam se zahvalim što ste zaista u izuzetno kratkom roku uzeli ovo u razmatranje. Mislim da su zakoni odnosno predlozi zakona izuzetno važni za direktno unapređenje kvaliteta života građana Republike Srbije, pre svega dece, porodica, ali onda takođe i ekonomskog rasta i razvoja Republike Srbije kroz dodatno ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, putnu infrastrukturu, ali takođe i kao ogroman fokus energetike i Zelene tranzicije. To je praktično suština ovoga što predlažemo kao Vlada Republike Srbije. Hvala vam mnogo.

Osećala sam da treba da reagujem zbog dve zaista kratke, važne stvari.
Jedna je ta što u danu kada razgovaramo o stvarima, kao što je dodatna finansijska podrška porodicama sa decom, dodatna podrška majkama, pre svega, sa decom do 16 godina starosti, kada govorimo značajnim dodatnim sredstvima za našu poljoprivredu i naše poljoprivrednike, i to ne kredita, već bespovratne pomoći EU u iznosu od 288 miliona evra, bespovratne pomoći, dakle, poklona novca, kada govorimo o dodatnim sredstvima za izgradnju autoputa i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznice, Moravskog koridora, Dunavske magistrale, kada govorimo o dodatnim sredstvima za zdravstvo i mnogim drugim stvarima, ali ovo su najvažnije, čini mi se za Srbiju i za sve naše građane, javi se neko ko je iz opozicije i priča o 33 godine višestranačja u Srbiji. Toliko o tome. Toliko o tome koliko je suština važna i koliko je važno šta mi kao Vlada predlažemo, a šta vi imate protiv toga ili šta bi drugačije i bolje uradili, da pričamo o 33 godine višestrančja u Srbiji, a da ne pričamo o ovome što smo predložili jer pretpostavljam da nemate šta da zamerite. To mi je prva stvar koju sam želela da kažem zbog građana Republike Srbije.
Druga stvar, pričate o dva kartela i korumpiranom političkom sistemu, kažete, sadašnje i bivše vlasti. Ja samo da podsetim da ste vi bivša vlast. Vi ste bivša vlast.
Rekla sam to nekoliko puta, ne postoji pokret, politički pokret ili politička stranka koja se finansira direktno iz budžeta javnih preduzeća, republičkog budžeta ili lokalnih samouprava, kao što ste se vi finansirali u 2008, 2009, 2011. godini iz sredstava javnog preduzeća Elektroprivreda Republike Srbije, EPS-a. Iz budžeta EPS-a, ste finansirani, iz sistema Kolubare, a da nije deo vlasti. Ne bi tada vlast finansirala opoziciju.
Dakle, to je dokaz da ste bili deo vlasti. Niste vi samo bivša vlast, vi ste ostali sa tim vašim tadašnjim koalicionim partnerima, dalje u partnerstvu, što pokazuje i Savez za Srbiju, ako pogledate, samo pogledajte na Vikipediji, Savez za Srbiju, kaže vođa Dragan Đilas, lideri Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac, Janko Veselinović, Željko Veselinović, Slaviša Ristić. Kaže, međunarodno članstvo. Tu je recimo, zanimljivo, evo, kaže socijalistička internacionala, progresivna alijansa, eto,u pravu je ministar Vesić, da je o tome govorio Dimitrije Ljotić, evropska stranka, partija evropskih socijalista i tu ste vi.
Nije samo Savez za Srbiju, u kome ste svi zajedno bili kao bivša vlast koja ponovo želi da dođe na vlast, ista koalicija, već i sporazum sa narodom, koji ste takođe svi zajedno potpisali, zajedno kao bivša vlast koja želi da se vrati na vlast. U tom sporazumu sa narodom, što dovoljno govori o vašoj ideologiji, vašim prioritetima, ne postoji nijedna jedina reč o Kosovu i Metohiji.
Da vas podsetim, pošto ste pokazivali taj vodič za mame, pa ste valjda, zainteresovani za pronatalitetnu politiku, toliko da ste napravili jedan vodič za mame. U tom sporazumu sa narodom ne postoji nijedna jedina reč o pronatalitetnoj politici u Republici Srbiji i o tome kako ćete u sedam prioriteta koji su najvažniji za dalje vođenje Srbije, imati pronatalitetnu politiku i veći broj dece. Ne postoji nijedna jedina reč.
Tako da, kada pričate o bivšoj vlasti, samo da smo potpuno jasni i da se razumemo, vi ste bivša vlast, a sporazum sa narodom ste potpisali sa političarima za koje danas kažete da su korumpirani. Šta to onda znači, da ste spremni da dalje sarađujete sa političarima sa kojima ste bili u koaliciji i sada ste u koaliciji, jedan dan jeste, jedan dan niste, ali je generalno to vaše trajanje, vaše koalicije, pokazuje koliko ste posvećeni jedni drugima, bez obzira na to što kažete da su korumpirani, vi ste spremni da potpisujete sporazum između vas, njih i kako ste rekli, naroda, zarad vlasti? To su takođe vaši principi. Tako da, se razumemo, bivša vlast, to ste vi. Hvala.

Hvala.
Ponovo, samo kratko. Dakle, neverovatno je vaše potcenjivanje građana Srbije. Vi zaista mislite da bilo ko u Srbiji može da pomisli da se neko kao što je vaš pokret ili vaša partija, finansirao iz javnog preduzeća u vreme bivše vlasti iz čak tri ministarstva i da nije bio deo vlasti, nego šta ste bili? Opozicija pa vas je vlast finansirala iz javnih preduzeća i ministarstava.
Onda nakon toga ste se toliko srčano borili protiv njih da ste u svakom pokretu bili zajedno. Na svakim protestima ste bili zajedno, pa i na ovim poslednjim, ovim tzv. protestom „Protiv nasilja“ - vi koji ste tukli kolege narodne poslanike, pa ste pravi promoter drugačije tolerantne nenasilne Srbije koja se bori protiv nasilja, vi koji ste fizički napali predsednicu Narodne skupštine.
Na tim protestima ste bili zajedno, na prethodnim protestima ste bili zajedno, na onim tamo protestima ste bili zajedno. Zajedno ste potpisali sporazum sa narodom, zajedno ste bili u Savezu za Srbiju. Finansirani ste dok su oni bili vlast čak tri ministarstva, javnog preduzeća i vi kažete da građani ne vide i ne znaju da ste vi koalicioni partneri bili, ostali i bićete. Pa, to je zaista nepodaštavanje građana Republike Srbije. Nemojte to da imputirate meni. Hvala.

Hvala.
Dakle, ni jedna jedina reč o tragediji. Ni jedna jedina reč o tragediji od strane, o monstruoznim zločinima. Sve ostalo smo čuli, sve, ponajviše zabavu, smeh, tapšanje, kikotanje, ponajviše to. Ni jednu jedinu reč o tragediji. Ni jednu jedinu reč o merama. I kao što je i narodni poslanik rekao, ni jednu jedinu reč o Bratislavu Gašiću, kaže – ni ime mu nisam pomenuo. To je tačka dnevnog reda, i to od strane zvaničnog organizatora protesta protiv nasilja.
Evo vam, poštovani građani Republike Srbije, koliko im je stalo. Evo vam, poštovani građani Republike Srbije, dokaza kakve veze to ima sa borbom protiv nasilja. Baš nikakve, baš nikakve. Nije čak ni politika, čisto politikanstvo, čisto politikanstvo. Ni jedna jedina reč istine, ali čuli smo strašne stvari.
Za one koji su propustili, ja moram da kažem, ja sam šokirana, šokirana. Čuli smo da je za srušene mostove u NATO bombardovanju, za najbrutalniju agresiju nad Republikom Srbijom, za pobijenu decu, za porušenu infrastrukturu, za nevine žrtve u Aleksincu, u Grdelici, u Somboru…
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje s mesta.)

U ostalim gradovima i selima Srbije, čuli smo da nije kriv NATO.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Čuli smo - i za to je kriv Aleksandar Vučić.
Znate, izvucite transkript, izvucite transkript i moći ćete da pročitate da je za srušene mostove kriv Aleksandar Vučić. Momak u tom trenutku verovatno od nekih 25 ili 26 godina, on je krv. On je kriv…

Nije kriv NATO, nije kriv NATO? Nije kriv NATO, nije kriva koalicija zemalja koje su se bez dozvole ili bez ikakvih konsultacija …