Ja sam mislila da je možda zdravstvo malo važnije nekim poslanicima i da će im biti zadovoljstvo da čuju da je u protekle dve godine, dakle, samo u protekle dve godine srpsko zdravstvo napredovalo 12 mesta, da više nije najgore u Evropi i da Srbija danas zauzima 24. poziciju na ovoj evropskoj listi, da se nalazi ispred osam država EU i da je 2016. godine ponela titulu države sa najvećim napretkom u zdravstvu.
Što se tiče pravde, za 10 meseci uhapšena su tri predstavnika suda, dve sudije zbog primanja mita. Dakle, otvara se transparentnost. Ne znam, kada kažemo da ova Vlada nije imala rezultate, kažem u kakvom ambijentu je ova Vlada došla da radi. Sa ovim rezultatima bi se ja ponosila ako me izaberete za mandatarku za Vladu, ako uspemo ovako nešto da repliciramo u ovom mandatu sledeće Vlade, a sa ovakvim stanjem u kasi, da ne moramo da plaćamo ceo budžet za kapitalne investicije na kamate za vraćanje kredita.
Što se tiče lokalnih samouprava, pomenut je Niš. Niš je kao i većina lokalnih samouprava bilo mesto za zapošljavanje svega i svačega. Niš je od kada su se konačno izbrojali državni službenici, što je bilo 2013. godine, jer pre toga se nisu ni brojali, decembar 2013. godine, Niš je imao ukupno 6396 zaposlenih. Pa onda decembar 2014. godine 6173 zaposlena, onda 6042 zaposlena. Polako se spuštalo. Decembar prošle godine 5885 zaposlenih.
Optimalni broj za Niš, pošto se i to sada zna za svaku lokalnu samoupravu, a pre se naravno nije znalo, je 4.321 zaposlen. Pa, vi vidite, kada pričamo o stranačkom zapošljavanju i rezultatima, da li je postojala stranka koja je osvojila toliko lokalnih samouprava kao što je osvojila Srpska napredna stranka? Ja sam imala zadovoljstvo da budem ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu kada ta stranka meni jednu jedinu reč nije rekla da zaštitim tamo neke ljude ili kadrove, nego mi je rekla da dalje nastavim optimizaciju da bi smanjili troškove lokalnih samouprava. To su samo neki od rezultata prethodne Vlade, a rekla sam u kakvim uslovima je ta Vlada krenula da radi.

Hvala vam puno.
Morala sam da reagujem zato što sam iznenađena. Ovo je stvarno jako liberalan stav za stranku koju predstavljate iz dva neverovatna razloga meni. Radi se pre svega o KiM. Postavlja se pitanje – zašto ja nisam kao kandidat za predsednika Vlade u svom ekspozeu u Narodnoj skupštini Srbije jasno rekla u kojoj državi Srbi na Kosovu žive? Meni je to neverovatno. Zašto bih ja o tome pričala u ekspozeu, o činjenici koja je jasna, neupitna i koja piše u Ustavu.
Očigledno možda vama nije ta činjenica neupitna, pošto sat i dvadeset minuta je bilo upravo pitanje – zašto nam niste rekli u kojoj državi Srbi na Kosovu žive? Možda da pročitate Ustav Srbije i onda da vidite u kojoj državi Srbi na Kosovu žive. To ima smisla, ima veze ako se traži ministarstvo za KiM, pa onda sve to zajedno ima logike za one koji ne znaju u kojoj državi Srbi na Kosovu žive. Oni traže valjda ministarstvo za KiM, pošto nemamo ministarstvo za Vojvodinu, nećemo ga praviti valjda, ili ministarstvo za Kragujevac.
Što se tiče Srpskog informativnog centra, to mi je druga neverovatna stvar, evo isto jedan neverovatan stav, ja sam se iznenadila stvarno od narodnih poslanika iz ove grupe. Jeste, dok sam studirala u Velikoj Britaniji, jedno vreme sam radila u Srpskom informativnom centru u Londonu. To je bilo u vreme bombardovanja Srbije, kada mi je najteže na svetu bilo što nisam u svojoj zemlji dok je napadaju. Radila sam u Srpskom informativnom centru koji je bio smešten, čak mislim da je i dan danas, smešten u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Londonu. Lako proverljivo.
Pretpostavljam da ćete sada da mi kažete, posle toga, da ne znate u kojoj zemlji Srbi na Kosovu žive i da je Srpska pravoslavna crkva verovatno strana agentura. Hvala vam puno.

Hvala na svoj podršci i u prethodnom radu i nadam se jako dobroj saradnji i ubuduće.
Htela sam samo, takođe u ime Vlade, da odgovorim na jednu stvar koja je malopre rečena, da bi bilo svima jasno i nedvosmisleno od sada pa u budućnosti, rečeno je da Vlada brani „gej paradu“. Ne brani Vlada Republike Srbije „gej paradu“. Vlada Republike Srbije brani i uvek će braniti Ustavom zagarantovana prava svih građana Srbije, i Vlada i članovi Vlade pojedinačno i zajedno ne ulaze u to i ne kažu ni da li vole, ni da li ne vole, ni da li im se sviđa ili im se ne sviđa. Oni su tu i brane ustavom zagarantovana prava svih građana.
Dakle, imali smo jednu, sada imamo dve kratke lekcije o Ustavu Srbije. Prva lekcija je da je Kosovo sastavni deo Srbije i druga lekcija da svi građani u Srbiji imaju jednaka prava. Hvala vam puno.

Hvala vam.
Uz svo dužno poštovanje, stvarno moram da kažem da se ovde malo osećam onako, fantastične su to ideje i super je da ste i ovu ideju oko uvođenja IT-a kao obaveznog predmeta u škole preuzeli i super su ideje. Sve su to super ideje. Samo je nekako trebalo neko da dođe i da ih realizuje. Čini mi se nekako nikad nije manjkalo super ideja, nego nikako da se realizuju. Sada ova Vlada sedi ovde. Nekako realizuje te ideje, a sada se samo ubacaju onako, mogli ste i ovo, mogli bi i ovo, kao da je ovo prva Vlada nulta godina, ona bila 2013. pa sada hajde da realizujemo.
Dakle, ministar prosvete, sa kojim sa ja imala veliko zadovoljstvo da radim, gospodin Šarčević, je čovek učinio u poslednjih devet meseci stvarno izvanredan napor da završi ovaj posao i da obezbedimo da se informacione tehnologije uvedu kao obavezni predmet od petog razredna osnovne škole. Pretpostavljam da svi znaju koliko je bilo teško, ali je završeno zato što niko do sada to nije uspeo. Dakle, super je ideja, samo je trebao neko da realizuje, evo mi smo realizovali.
Što se tiče lokalnih samouprava, problemi finansija. Rekla sam da ne pričamo o prošlosti, da ostavimo prošlost u prošlosti, da ne pričamo o tome da su ti dugovi realno nasleđeni, ali mi znamo za te dugove i znali smo i pre nego što je Fiskalni savet izašao sa tim informacijama. To možete da proverite sa MMF. Mi smo MMF i svima ostalima skrenuli pažnju na ozbiljan problem dugovanja apoteka koji se gomilo od 2006. godine, kada je bez ikakvih konsultacija sa lokalnim samoupravama prebačena i primarna zdravstvene zaštita i primarno obrazovanje lokalnim samoupravama bez dodatnih finansijskih sredstava, kada je sve krenulo dođavola i u sunovrat, kada se 2012. godine sav taj dug prevalio na javni dug, pa nastavio od prvog dana da se gomila. Mi smo to krenuli da rešavamo i užasno je teško. Ne kažem da smo rešili, ali smo krenuli kako-tako.
Što se tiče opet lokalnih samouprava, pokušavamo da lokalnim samoupravama nametnemo da se oslanjaju više na sopstvene prihode i to sam pričala i kada sam branila tada kao novi ministar prvi zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Šta je sa sopstvenim prihodima? Na primer, imamo porez na nekretnine kao 100% sopstveni prihod i uvođenje reda u državu, jer je realno da smo mi kao država morali da čekamo, čekali smo i sada završili, opet fantastična ideja realizovana, legalizaciju nelegalnih objekata. Konačno su popisani 2016. godine. Ima ih blizu dva miliona, dva miliona koja niko do tada nije popisao. To se zove uvođenje reda u državu.
Izdavanje poljoprivrednog zemljišta - 40% prihoda od izdavanja poljoprivrednog zemljišta ide lokalnim samoupravama, da ne pričam koliko to pomaže našim poljoprivrednicima, onima koji posluju fer. To je jedan od velikih stvari u borbi protiv sive ekonomije.
Da li je moguće da je 2016. godine po prvi put svih 145 lokalnih samouprava donelo godišnji program izdavanja poljoprivrednog zemljišta? Tek tada smo mi time potpuno racionalnom, razumnom merom, samo uvođenje reda u državu dobili dodatnih 146.000 hektara koje je stavljeno iz sive zone u legalan proces zakupa.
Sada su lokalne samouprave od toga počele da prihoduju. Budžetski priliv samo od toga u 2016. godini je uvećan za 16 miliona evra. Dakle, opet samo racionalna ideja, odlična ideja, samo nije imao ko da je implementira ranije.
Isto tako, lokalne samouprave uvodimo u red racionalizacijom. Bilo je lokalnih samouprava koje su imale po četiri i pet puta više zaposlenih. Nisu ni znali da imaju više zaposlenih zato što prvo nisu znale koliko zaposlenih imaju, a drugo nisu imali nikakve standarde po kojima će znati koji je u stvari optimalni broj zaposlenih. Sada toga više nema.
Sopstveni prihodi iz radnih mesta izvoze investicije. Što se tiče radnih mesta pomenut je i Zakon o radu. Zakon o radu je tražen. Privreda ga je tražila, i svi se verovatno sećate toga, preko 10 godina. Upravo zbog populizma nije smeo da usvoji taj Zakon o radu do Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, kada je isti taj gospodin Aleksandar Vulin bio ministar za rad i zahvaljujući tom Zakonu o radu mi danas imamo najmanju stopu nezaposlenosti u poslednjih 20 godina u Srbiji. Danas, u četvrtom kvartalu 2016. godina stopa nezaposlenosti u Srbiji je bila 13%, najmanja u poslednjih 20 godina. Da li je velika? Velika. Da li je bilo bolje? Pa možda pre 25 godina.
Godine 2012. stopa nezaposlenosti je bila 25,9%. Dakle, Zakon o radu koji je, čini mi se, i treba reći ponovo, hrabro usvojila Vlada, pa onda Skupština i hvala Skupštini za to, na inicijativu ministra rada gospodina Vulina, je doveo do ovoga. A ovo onda dovodi do većih sopstvenih prihoda lokalnih samouprava.
Imamo svakako i izvoz i investicije. Izvoz je u martu 2017. godine dostigao skoro 1,5 milijardi evra i to je mesečni obim koji je veći nego ikada u Srbiji. U prvom kvartalu investicije su povećane za 10% i to su stvari koje ne možemo da sporimo. To su crno i belo. Dakle, ovo su statistički podaci koji su neosporivi.
Što se tiče nacionalnih manjina, kažete – nije bilo dovoljno jasnog branjenja nacionalnih manjina u Vladi Republike Srbije. Neverovatna stvar, neverovatan podatak je da postoji Republički savet za nacionalne manjine kao vrhovno telo za saradnju sa svim nacionalnim savetima nacionalnih manjina. U poslednje tri godine taj Republički savet je imao četiri sednice. Pre toga, svo vreme pre toga se sastao jednom u oktobru 2009. godine. Posle 15 godina prethodna Vlada je konačno ponovo aktivirala budžetski Fond za nacionalne manjine.
Dakle, sve što iznesete, postoje podaci da je urađeno. Ako je bilo super ideja, one su konačno realizovane i ima još puno stvari da se radi, ali ja stvarno mislim da je vreme da zajedno prihvatimo da je puno stvari urađeno uprkos nasleđu teškom, pre svega finansijskom nasleđu koje smo imali. Hvala vam puno.

Hvala.
Hoću samo da kažem da je bolje da razgovaramo o rezultatima ove Vlade. Možete da kažete o ljudima ovo ili ono, to je vaše lično mišljenje, ovi ljudi imaju rezultate i ovaj tim ima rezultate kakve nijedan tim pre ovoga nije imao. Tako da mogu da razmisle ovi eksperti i stručnjaci koji su pre bili u vladama o njihovoj stručnosti i pri tome svakako mislim da mene ne treba nikad da svrstavate kao nestranačku ličnost u stručnjaka ili eksperta u Vladi zato što mislim da je jedino važno u Vladi da ustanete svako jutro i radite od jutra do sutra za svoju zemlju, a to ovaj tim radi. Tako da nemojte da čitate njihove biografije, nego pogledajte šta su uradili samo za poslednje dve ili tri godine, a danas ceo dan pričamo o tim rezultatima. Tako da pričamo o rezultatima stvarnim, a oni svakako o celom timu ovde mnogo više govore.
Kada smo već kod toga, hoćete da mi kažete da su eksperti koji su ranije bili u vladama, pričamo o ekspertima stručnjacima koji su 2009. godine doveli do realnog rasta BDP-a od -3,1% ili 2010. godine od 0,6%, 2011. godine 1,4%, 2012. godine -1%. O tim ekspertima govorimo, u odnosu na ove ljude ovde koji su ustajali i radili od jutra do sutra, što je sigurno istina, i postigli rezultate.
Sećam se 2009. godine, kada je osnovana tadašnja Vlada Republike Srbije, isto puna eksperata, osnovala Nacionalni savet za konkurentnost, sa samo jednim ciljem, da poboljša poziciju Srbije na „Duing biznis listi“ Svetske banke. Pompezno, četiri radne grupe, potpredsednik Vlade je bio tada predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost. Nacionalni savet za konkurentnost je imao svoj veb sajt. Svi ministri su bili u Nacionalnom savetu za konkurentnost. To su bili sastanci i najave. I, iz godine u godinu smo mi nastavili da padamo.
Ova Vlada, prethodna Vlada nije imala ni Nacionalni savet za konkurentnost, ni pompezne najave, imala je jednu zajedničku radnu grupu koju je vodila potpredsednica Vlade ministarka Mihajlović i za dve godine smo se popeli 44 mesta. Eto, čini mi se da to možda dovoljno govori, pošto „Duing biznis lista“ Svetske banke stvarno sveobuhvatno posmatra uslove poslovanja u Srbiji i čini mi se da možda to dovoljno govori o tome da li su, ako hoćemo da pričamo o radnicima, protiv eksperata u Vladi.
Šta je država uradila? Jeste, građani su se jako puno žrtvovali. Šta je država uradila? Pa, racionalizovala se. Imamo 39.000 manje u državnoj upravi, u poređenju sa decembrom 2013. godine. Imamo oko 80.000 manje ukoliko tu uključimo i javna preduzeća. Ukupna ušteda u budžetu od decembra 2013. godine je oko 180 miliona evra. Racionalizovalo se, a sada ulazimo u reorganizaciju. Uvodi red tako što naplaćuje ono što je njeno da bi napunila budžet i pomogla dalje građanima.
Pričala sam nešto o tome da su svi pre imali fantastične CV-eve, bili u Vladi sve stručnjaci, ali zato smo morali da sačekamo 2015. godinu. Godine 2015, da građani znaju, prvi put u Srbiji započeto je sa naplatom lučkih naknada. Zamislite, do 2015. godine niko u Srbiji nije naplaćivao lučke naknade. Zašto? Zato što nije bilo potrebe, zato što to nije legitiman prihod za budžet, zato što je neko nekome davao u džep da ne bi naplaćivao lučke naknade. Da ne ulazim u to, ali, jel realno da smo mi imali stručnjake u Vladi, sve super CV-eve, i onda se niko nije setio da naplaćuje lučke naknade.
Prihod u 2015. godini od lučkih naknada za budžet je bio 88 miliona dinara. Nije puno, ali znači, u 2016. godini 170 miliona dinara. Sada smo uveli sistem, naplaćujemo, imamo više para za socijalnu zaštitu, za majke, za vrtiće, za puteve itd.
Legalizacije nelegalnih objekata, morali smo da čekamo 2015-2016. godinu da se popišu nelegalni objekti. Da li je to bila tako fantastična, ekspertska ideja da uvedemo red u državu, da popišemo nelegalne objekte? Nije ih bilo puno, blizu dva miliona. Eto toliko je bila zapuštena država.
Izdavanje poljoprivrednog zemljišta, već sam rekla, preko 146.000 ha u sivoj zoni. Mi smo u 2016. godini od zakupa poljoprivrednog zemljišta, budžet je uvećan za 16 miliona evra u odnosu na 2014. godinu. To je već značajno, ja mislim.
Šta je država još uradila? Godine 2015. je donela Zakon o inspekcijskom nadzoru. Da li građani Srbije, i to sam puno puta pričali kada smo pričali o borbi protiv sive ekonomije, mogu da veruju da se ni jedna vlada do 2015. godine nije setila da inspekcije treba da budu nadležne i za neregistrovane privredne subjekte? Da li je to realno? Da vi imate frizerski salon koji je registrovan i pored njega imate frizerski salon koji je neregistrovan, i onda ovaj koji je registrovan, tamo ide inspekcija i pokušava da nađe šta nije u redu, izađe, vidi, uđe u frizerski salon, on kaže – ali ljudi, mi nismo ni registrovani, kaže – jao, izvinite molim vas, po zakonu mi nismo nadležni za vas, samo vi nastavite da radite i to je okej.
Država je do 2015. godine stimulisala privredu da ide u sivu zonu.
Otplata garancija. Odvojili smo u budžetu za otplatu garancija. Ako je neko ekonomski stručnjak ili stečajni upravnik, verovatno mora da zna da ako je došlo na naplatu, garancije koje smo davali, a koje su povučene zato što nisu dobro ispregovarane, da je to onda pregovarano pre pet godina, zato što je toliko uglavnom grejs period. Zar nije? Pet godina grejs period, dakle, pre pet godina je to naplaćivano. Došlo je na naplatu sada.
Dokaz kako se Vlada bori za svako preduzeće je, ja mislim, najbolji Železara Smederevo i tu više neću reći ni jednu jedinu reč.
Na kraju krajeva, i ta e-uprava, da, i tu uvodimo red u državnu upravu. Vidite, posle više od sedam godina završili smo popis, prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Pričamo o jedinstvenom biračkom spisku. Što, jel niko nije mogao da završi prenos matičnih knjiga u elektronski oblik i onda samo tu bazu podataka da poveže sa jedinstvenim biračkim spiskom i da se automatski ažurira? Da li je to bila ekspertska ideja? Ne, to je bio zdrav razum.
Ova Vlada je konačno krenula da uvodi red u državi i zdrav razum u državnu upravu. Hvala.

Kada pričamo o tome da govorimo pune stvari do kraja, važno je onda svakako napomenuti da nije ovaj sporazum samo dobar zato što se od Skupštine traži da se potvrdi garancija države, već i zato što je ukupna investicija 55 miliona evra, od čega 10 miliona evra daje iz sopstvenih sredstava EPS. Dakle, to je jedan uslov zbog čega je kamata 0,8%. Drugi uslov je što iza toga staje država.
Treća stvar, rekla sam juče, očigledno me neki nisu čuli pa je važno da kažem to i dva i tri puta i više puta i zbog građana Srbije i zbog poštovanih narodnih poslanika, dakle, ne postoji provizija i nemojte da niko na taj način, stvarno ružan, dezavuiše građane. Ne postoji provizija za ovaj posao, postoji 0,75% za organizovanje posla. To nije posrednik, to je administrativni trošak obrade kredita koji daje svaka banka za komercijalne kredite ili Nemačka razvojna banka ili EBRD ili Međunarodna razvojna banka, svejedno.Dakle, potpuno je normalno, poznato i svakako se podrazumeva da postoji administrativni trošak i taj trošak uzima banka, odnosno u ovom slučaju KfW. Ne postoje nikakvi drugi skriveni troškovi, a svakako ne postoji nikakav posrednik koji uzima novac odavde.
I konačno, kada govorimo oko finansijskog stanja EPS-a, neverovatno mi je da mi pričamo ovde o stvarima koje nemaju nikakve ekonomske i finansijske logike. Znači, vi hoćete da kažete da ako ima neko na računu 100 miliona evra i treba nešto da isfinansira 50 miliona evra, on treba tih 50 miliona evra da u kešu, u gotovini, iz sopstvenih sredstava i da finansira neki projekat.

Kada bi se tako radilo, nikad niko ne bi uzimao nikakav kredit. Dakle, imao Shell Oil koji nikada ne bi uzimao kredit, ne bi postojale banke ako bi sve što radite radili iz gotovine.

Samo da završim. Radi se o tome da sa 50 miliona evra koje bi dali kao učešće vi možete da isfinansirate 10 projekata, a ne jedan i to je dobar finansijski menadžment.

Verujte, evo, ja ovo ne mogu da verujem. Ja ovo realno, najiskrenije ne mogu da verujem da mi pričamo ovde…
Vi pričate ovde - koga je Vlada poslala od ministara u Vladi? Vi pričate o škakljivom predlogu? Ovde ne postoji ništa što je za pohvalu?
(Balša Božović: Odgovorite mi.)
Super. Odgovoriću vam. Kako neću da vam odgovorim, ali može da vam odgovori i dete iz osmog razreda osnovne škole. Verujte mi da može da vam odgovori.
Ovde razgovaramo oko troškova obrade kredita, koje vi kažete da su na 0,8% kamate? Pa, troškovi obrade kredita su stalno, uvek i u svakoj banci, u svakoj zemlji sveta „one of“ trošak. Dakle, jednokratna naknada za troškove obrade kredita. Kakve oni veze imaju sa 0,8%? Šta hoćete da kažete - 0,8 plus 0,75. Dakle, to je jednokratni trošak obrade kredita, kao i u bilo kojoj banci.
Konsultantske usluge, ja potpuno mogu da razumem da vi mislite da konsultantske usluge - danas dolazi neko i kaže „ko ih daje“? Pa, biće izabrani, konsultantske usluge na tenderu otvorenom, međunarodnom tenderu, transparentnom, ko će dobiti te konsultantske usluge. Kako vi mislite da Vlada može danas da kaže ko će da dobije konsultantske usluge? Zato što će da bude tender.
(Balša Božović: Ko ih plaća?)
Plaćaju iz ih kredita.
(Balša Božović: Koliko?)

Koliko god. Strašan je stepen nerazumevanja ovoga. Koliko god da jesu, taj ukupni kredit je 45 miliona. Dakle, vi danas razgovarate o tome da li ćete da dozvolite garanciju na taj kredit od 0,8% kamate. Dakle, to je sve.

Pošto se ovo donekle tiče ili u velikoj meri i mog resora, samo bih htela da kažem da mi je drago da je počelo da se razmišlja oko optimizacije države uprave i efikasnog funkcionisanja državne uprave. Vlada Republike Srbije krenula je da razmišlja o tome 2013. godine. Tako da je konačno u mandatu prethodne Vlade izbrojan broj službenika, isto tako broj agencija. Krenulo se u optimizaciju državne uprave i u ovom trenutku idemo i sa akcionim planom za optimizaciju, tako da je to pod kontrolom.
Dakle, taj broj agencija, šta te agencije rade, da li se one dupliraju i šta se plaća parama poreskih obveznika je konačno u Republici Srbiji pod kontrolom zahvaljujući prethodnoj Vladi i ovoj Vladi. Hvala vam.

Hvala puno.
Ako mogu samo da odgovorim na par pitanja koja su važna.
Dakle, što se tiče posrednika, čini mi se da je to jedna od stvari koja je pomenuta danas i koja je jako važna za građane Srbije. Pitalo se ko je posrednik i ko dobija proviziju od ovog posla? Posrednika u ovom poslu nema. Postoji provizija za organizovanje posla koja je 0,75% iznosa zajma i to je praktično samo administrativni trošak koji uzima Nemačka razvojna banka za obradu ovog kredita. Dakle nikakvog posrednika nema i niko drugi u ovom poslu ne dobija novac.
Važna stvar koja je takođe pomenuta a koja je važna za građane Srbije jeste da je došlo do eksplozija aktiviranja garancija tokom 2015. godine. Mislim da svima treba da bude jasno i čini mi se da je svima jasno zato što je tako lako razumljivo, ali hajde da ponovimo za svaki slučaj.
Ukoliko je došlo do eksplozija aktiviranja garancija 2015. godine, a došlo je, onda je to došlo kao posledica ugovaranja nekih ranijih kredita i sporazuma. Dakle, ako je bilo najmanje tri godine grejs perioda, a najverovatnije je bilo pet godina grejs perioda, onda su to krediti i sporazumi koji su ugovoreni 2010. godine, a sada moraju da se plaćaju zato što nisu dobro ugovoreni.
Dakle, to nema nikakve veze sa ovim poslovima koje ugovora ova Vlada Republike Srbije. To su preuzete obaveze iz 2010. godine. U najgorem slučaju, iz 2012. godine ukoliko je grejs period bio tri godine i to je apsolutno jasno.

Hvala.
Meni je drago sada da sam čula kako je nekada izgledala državna uprava, sa svim tim sekretaricama i viškovima. To nije državna uprava u koju sam ja ušla i to nije stanje kakvo sam ja zatekla, ali dobro, sigurna sam da je tako bilo nekada, i ja sam isto čula sve te priče.
Ovde je puno urađeno i naravno to svi znaju. Stvar je političke borbe da li to svi hoće da priznaju ili neće, ali je konačno prva Vlada, prethodna Vlada premijera Vučića koja je izbrojala državne službenike, koje mi se čini da niko do sada nije izbrojao, ali i to je isto sada predmet podsmeha – da li ste ih izbrojali, pa, izbrojali smo, 478.683. U poslednje dve godine ovaj broj je smanjen za 23.600 ljudi, što na lokalu, što u državnoj upravi, mnogo više u državnoj upravi nego na lokalu, kad smo već kod toga.
Što se tiče ugovora PPP, dakle, o zaposlenima na određeno i neodređeno, Komisija je odobrila ukupno od decembra 2014. godine na neodređeno 8.146 ljudi i 453 na određeno.
Pored ovoga, u poslednjih pet meseci smo završili sve funkcionalne analize ministarstava, urađene su i horizontalne i vertikalne analize 94 institucije na osnovu kojih se sada radi na akcionim planovima za internu reorganizaciju u okviru zdravstva, socijale i prosvete, pa ću pričati još dodatno.

Hvala vam.
Prvo par stvari samo. Da nema reformi može da kaže samo neko ko ne zna šta su reforme. Da u ovoj Vladi nema reformi, to može da kaže stvarno samo neko ko ne zna šta su reforme.
Što se tiče smanjenja broja zaposlenih, u ovoj raspravi kritikujete da nismo dovoljno smanjili, a u raspravi o budžetu da nemamo sistemskih reformi nego da samo smanjujemo i samo tako imamo uštede. Dakle, ili je ovo ili je ono što je bilo pre dve nedelje.
Tokom 2016. godine, 7,5 milijardi dinara je manje odvojeno za troškove zaposlenih nego 2015. godine. Što se tiče analiza, analize su negde završene negde su u toku i ono što je važno napomenuti je da komisija i dalje radi kao kontrolni mehanizam. Dakle, postoji zapošljavanje, kada postoji potreba i ta potreba se obrazloži i onda postoji zapošljavanje.
Što se tiče zdravstva, čini mi se da je to više puta u Skupštini pomenuto i od ministra prosvete i tokom rasprave o budžetu, a ono što je važno napomenuti što se zdravstva posebno tiče, to je da idemo na smanjenje nemedicinskog osoblja i na povećanje medicinskog osoblja. Tako da čini mi se da smo brojkama jasnim odgovorili, a paušalne tvrdnje – e, nisu napravljene uštede, sad se više troši nego što se trošilo, ja ne znam, evo vam brojke, mislim, te brojke mogu da vam dam pa da ih proverite i sami. Hvala vam.

Samo bih rekla da cela poenta sektorskih zakona koji će se doneti tokom 2017. godine, prema ovom zakonu o sistemu plata, treba da obezbedi da imamo konačno načelo ista plata za isti rad, u smislu koeficijenata. Muka da se sredi ceo sistem je bila veća nego što smo očekivali jer je, između ostalog, mislim da sam pomenula to i ovde, analizama pokazano da se u prethodnom periodu uvelo više od 750 dodatnih koeficijenata za plate. Tako da imate jednu šumu plata u kojoj apsolutno ne znate ko je za šta plaćen, kako plaćen tokom ovih svih godina. Tako da, jeste, to je jedan od razloga zbog kojeg reforma traje duže nego što je inicijalno očekivano.
Predlogom zakona koji je završen, završena je čak i javna raspra, koju možemo da produžimo sada svakako, zato što još uvek imamo razgovore sa sindikatima, izuzetno nam je stalo da vidimo kako da stanemo na put tim dodatnim stalno koeficijentima, kako bismo mogli da imamo transparentnost i uporedne plate u ovom sistemu. Masa plata se, naravno, kontroliše preko budžeta i kontroliše je i Komisija za dodatna zapošljavanja, i u odnosu na masu plata se dozvoljava dodatno zapošljavanje.
Konačno, rekla bih samo, da se opet vratimo na celu problematiku koliko je teško uvesti red u ovaj sektor a, čini mi se, da ga uvodimo korak po korak, i ovo što je traženo od Ministarstva da imamo presek broja ljudi u javnoj upravi i jedinicama lokalne samouprave od 2000. godine, do 2013. godine nema podataka. Tek od 2013. godine smo krenuli da pravimo podatke, registre i ažuriramo podatke. Tako da će biti problem.